Објављено 20.12.2010. на:
http://www.vidovdan.org/2010-04-07-16-31-47/5549-pad-demokratske-stranke

ПАД ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Георгина се коначно породила. Ближи се крај теленовеле, приче коју су магови маркетинга и адвертајзинга из ДС, вртели по медијима преко месец дана а да никакве неизвесности око исхода није било, од почетка. Та теленовела, као и све остале преваре ће ускоро пасти у заборав, кад утихну последње анализе, углавном све повољне по ДС, за разлику од ове. Да, демократска стеона јуница, неки би рекли краветина, се коначно отелила и изврцала своје „ново“ потомство. Наравно, ничег новог нема. Нов је додуше требао да буде
електронски систем гласања, још невиђен до сада, како је наглашавано пред конгрес ДС, што је требало да нас додатно увери у авангардност и лидерство те странке.

Соко зове орла. Орао пао.
Међутим тај систем за гласање је постао парадигма режима ДС-а – споља гладац, изнутра јадац. Декларативност потпуно супротна делању. Громогласно најављени електронски систем гласања је срамотно пао усред гласања. Рикнуо. Мајкао. Медији (Б92 нпр.) су најавили да ће резултати избора бити познати већ у 17 часова у суботу. Резултати су саопштени нешто пре поноћи тог дана. О одговорности, за тај фијаско нема ни речи. Већ када нам је ДС преко својих медија скренула пажњу на ту револуционарну новину, ред је био да нам саопшти да ће неко одговарати за ту бламажу. Колико је мени познат начин функционисања партијских олигархија, огдоворност лежи на организационом одбору, изборној комисији и Извршном одбору. Председник ИО и председник организационог одбора је једна те иста личност – Марко Ђуришић, инжењер информатике и посланик, чувен по својој урнебесној изјави године, да је опозиција крива за земљотрес у Краљеву, јер је тамо пре земљотреса држала митинг (иако опозиција уопште није одржала митинг у Краљеву, већ у Крушевцу, да ствар буде још смешнија). Е тај бистри момак је организовао гласање на конгресу ДС и дао интервју „Данасу“, издање од понедељка у коме нема ни речи о одговорности, већ фијаско описује као нешто потпуно регуларно. Поставља се питање колико је коштао пропали електронски систем гласања? Рекао бих , рачунајући софтвер, хардвер и остало (80 кабина са рачунаром), не мање од 50.000 евра. Одмах се надовезује питање цене целог Конгреса ДС-а? И то због тога што је све то само формално платила ДС а суштински, као и државне изборе, све су платили грађани. Чак и да су олигарси ДС-а, Ђилас, Шапер, Крстић и остали, све поклонили странци и све платили, опет остаје иста констатација, пошто су се сви они обогатили захваљујући злоупотреби свог политичког положаја. А Конгрес ДС-а је био баш обесан. Три хиљаде делегата (храна, пиће, превоз), четири стотине педесет гостију (трошкови превоза, смештаја…), од којих су многи били из иностранства, вишедневни закуп сала СЦ, бесна сценографија, не само сале, већ целог Сава центра, штампана галантерија, већ поменути систем за гласање ( 80 кабина за гласање), па резервни систем гласања, медијски трошкови, кетеринг, свечани коктел, ВИП салони, и још много тога. По мојој процени све заједно то није коштало мање од 300.000 евра. И понављам, нека никоме не пада на памет да тај и толики новац, за толику обесну светковину, прогласи за новац ДС. То је новац грађана Србије.

„Монструозна крађа“
Постоји немали број написа у медијима који доводе у сумњу регуларност избора у ДС-у. Листови „Ало“, „ Прес“ те медијска кућа „Б92“, и многи алтернативни политички сајтови, који служе као прави извори објективног информисања. Шта кажу листови „Ало“ и „Прес“ од недеље, односно понедељка? Лист „Ало“, који је таблоиднија форма „Блица“ и који има истог власника (Рингијер), је на својој интернет страници, нешто после поноћи, са суботе на недељу, објавио чланак који говори о крађи гласова током Конгреса ДС. Ујутру је тај текст нестао са веб сајта „Ало“. Портал „ Нови стандард“ преноси текст са веб страница листа „Ало“. Цитирам: „ Вук Јеремић оптужиуо је врх Демоктарске странке за крађу на изборима за ново руководство. Шеф дипломатије био је један од шест кандидата за место потпредседник . После изненадног квара електронског система и преласка на „ручно“ гласање, Јеремић је видно узнемирен истакао да је монструозно покраден, сазнаје „Ало“. Он је наиме тврдио да се квар десио у тренутку док је био у убедљивом вођству у односу на остале кандидате, те да је потоње доношење унапред одштампаних листића превара. „Ово је најмонструознија крађа која се икада десила! Када су видели да њихови кандидати неће проћи, покрали су ме на најстрашнији начин! Када је гласало око 50 одсто људи и када су видели да мимо свих њихових очекивања водим и имам највише гласова, лажирали су све и донели нове листиће, па сада гласају како им падне на памет! Гомила чланова ДС ми прилази, стежу ми руку и говоре : „Издржи! Ти си наш човек! Не дај се!“, готово у даху, видно изнервиран и у афекту, рекао је Јеремић. „Ако нам се ово деси, шта нас разликује од оног СПС-а? Па, да ли треба и нама да вичу : „Спаси Србију и убиј се“? Да ли треба да се понови 5. октобар? упитао се Јеремић, који је убрзо после тога „спустио лопту“ и примирио се, чекајући резултате гласања“. Даље у тексту се наводе изјаве делегата који су подржавали Јеремића, о убацивању мноштва унапред заокружених листића у кутије. У недељном издању тог листа од целе приче остао је само део текста :“ По кулоарима Сава центра могло се чути да је ова одлука изазвала велико негодовање Вука Јеремића који је наводно изразио јако незадовољство променом гласачког система, али се он, наводно, после неког времена смирио и спустио лопту“. У штампаном издању листа „Ало“ од понедељка опет имамо траг од поноћног текста на трећој страни:“Иако на Скупштини ДС Јеремић није хтео да призна пораз, уз тврдњу да је „монструозно покраден“, несуђени потпредседник демократа је дан касније спустио лопту“. Лист „ Прес“ у свом издању од понедељка, на трећој страни и на својој интернет страници доноси текст „ Скупштина ДС-а: Јеремић није хтео да призна резултате“у коме стоји:“ Кандидат за потпредседника ДС Вук Јеремић није хтео да призна резултате изборне Скупштине, тврдећи да је покраден након што је пао електронски систем за гласање. Како „Прес“ сазнаје, Јеремић је чак уложио и званичан приговор Изборној комисији ДС указујући на нерегуларност и тражећи проверу гласања. Тек када је Јеремићу из Изборне комисије незванично речено да му недостаје 500 гласова за потпредседничку функцију и да је сулудо да малтретира чланове комисије да пролазе кроз 2700 листића, он је одустао од идеје да тражи да се поново броје гласови а чланови његовог штаба су потписали записник“.

Облик ствари које долазе
Више је него очигледно да нечег трулог у држави Данској има. Размотримо ову реалну претпоставку. Новинарка Милица Дакић је била репортер листа „Ало“ на скупштини ДС (потписана је испод чланка у електронском издању од 11:40 пре подне а вероватно је била и аутор поноћног чланка). Током вечери је разговарала са незадовољним Вуком Јеремићем који је рекао то што је и пренето. Написала је чланак о конгресу ДС, и на ударно место у тексту ставила Јеремићеве изјаве. Текст је касно увече објављен на интернет страници „Ало“. Неко из самог листа „Ало“ или из „Блица“ или из „НИН“-а, (исти власник и иста адреса редакција), или неко из ДС-а (могуће и Јеремић) је прочитао тај чланак, наслутио штету и чланак је повучен. То је било лако, јер су сва три листа сервиси режима, а пре свега ДС-а. Међутим траг је остао, јер су и други видели електронско издање и снимили га, а трагови су остали и у штампаним издањима које помињем. Поставља се питање да ли је тачно то што је Јеремић видео? Из његове изјаве се може закључити да је електронски систем био такав да је све време приказивао и резултат гласања, током самог гласања. Вероватно он није једини сведок тога. Његова реакција је драстична и он тврди да је био у вођству на пола гласања. Они који познају изборе и токове гласања, знају да се тренд успостави далеко пре половине пребројаних гласова и да се потом јако мало мења. Узмимо да је тачно то што је видео и да је новинарка у редакцију однела медијску бомбу. Која је и активирана али је демонтирана јер су медији под потпуном контролом ДС-а. Стога можемо извући закључке. Прво, Демократској странци крађа на сопственим конгресима није страна (сетите се оног из прве половине када је Ђинђић на једвите јаде, захваљујући Зорану Живковићу и Горану Весићу и њиховим манипшулацијама, победио потпредседника Слободана Вуксановића). Друго, Демократској странци крађа на изборима није страна. Најсвежији пример, су избори у Бору, али и у многим општинама у последњих годину дана. Највећи пример су председнички избори 2002. године. Тада је владајућа ДС, успела да два пута поништи регуларне изборе – чистом крађом преко Републичке изборне комисије коју је контролисала, јер није желела Коштуницу за председника Србије. Стога не треба чудити да та странка није желела ништа да препусти случајности ни на свом конгресу од пре три дана. „Уљез“ Јеремић није имао шансе. Дакле, какве државне изборе ће организовати странка која покраде сопсвени изборни конгрес? Какве све манипулације и марифетлуке ће припремити за наредне изборе? У току је израда новог изборног закона, новог закона о финансирању странака а смеше се и промене Устава. Све то ће бити искоришћено да се Демократска странка и њена камарила одрже на власти. Као и Милошевић у претходној деценији, тако ће се и ДС на крају ове, помогнут управо Милошевићевом странком, потрудити да следеће изборе тако припреми да их не може изгубити. Међутим мора посегнути за драстично недемократским средствима, јер не може да рачуна на велику подршку грађана, као раније, јер је народ прозрео сва лажна обећања. Али, може да рачуна на подршку иностранства, за разлику од Милошевића. Да ли ће опозиција, на следећим изборима проћи као Вук Јеремић? Да ли ће и на следећим изборима да „падне систем за бројање“ РИК-а па ће да пређу на „ручни“ систем (један пишем, два памтим…)?

Прикљученија
Остали утисци са жутог конгреса су далеко слабији од оних које сам навео, осим оног који ћу поменути на крају. Егоманијакални дуплекс председник је држао говор од преко сат времена. Поред свега и свачега, најавио је већ урађен програм „стратегије развоја државе у наредној деценији“ под називом „Србија 2020“. Тадић је рекао:“ да су избори протекли у фер и демократској атмосфери“. Председник је рекао и једну збуњујућу ствар, фантастичну ствар, како стоји на сајту ДС „да је циљ садашње владајуће коалиције да освоји 40% гласова“. То значи да је „циљ садашње владајуће коалиције“, по Тадићу, да изгуби изборе, јер ако садашња владајућа коалиција од осамнаестак странака освоји 40% гласова, значи да је изгубила изборе и власт. Хвала ти Борисе, али ипак, шалу на страну, шта си тиме хтео да кажеш црни Борисе? Ово је још један доказ да председник не зна о чему говори. Он говори, и говори, сваки дан говори, има по сто изјава сваки дан, логорејични егоманијак, и онда се изгуби. Тадић је честитао Дачићу „на храбрости и визији“ а Чедомира Јовановића је назвао „парнером“.
Потпредседник владе, Елмер Фад (ловац из цртаћа о Душку Дугоушку), алијас Божа Ђелић, је извалио да је конгрес ДС био „празник демократије“и цитирам, верујте :“Ми смо на власти и у моменту кризе, како се видело, бавили смо се програмом који је председник ставио на сајт www. predsednik. rs који сви могу да консултују“. Ето, ја сам „консултовао“ и тај сајт и сајт ДС-а и нисам нашао ни трага том „Програму“. Нема. Нема програма „Србија 2020“, нити било чега сличног. Мали Божа је о квару система рекао следеће :“ Хтели смо да иновирамо изборни процес а они који први крену (нисте први Божо, тај систем је у употреби широм света дуже од деценије оп.аут.) одређеним путем, понекад имају и понеко горко искуство. Нисмо се баш прославили у овом домену. Не због гласања, него што изгледа, није било довољно информацијског капацитета да се одштампа гласачки листић“. Како странка која „нема довољно информацијског капацитета да одштампа гласачки листић“и која нема капацитет да организује сопствене изборе, може да организује државне изборе или да води државу?
Драгољуб Мићуновић је као и Петровић, говорио о политичкој дебати на конгресу, иако дебате није било, јер се од 3000 делегата за расправу јавио само један, који је одустао.
Ђилас је такође булазнио о „празнику демократије“и рекао да они „морају наставити истим путем, као до сада, док њихове вредности не буду опште прихваћене у Србији“. Јао нама!
Пајтић је био оштар па је у ДС-у пронашао оне који „мисле да су незаменљиви и који своје интересе стављају изнад страначких“, пазите „изнад страначких“! Тачан одговор који Пајтић не зна је – изнад државних, али је сваком деесовцу страначки интерес изнад личног, штоје у реду, али и изнад државног. Поремећене свести Пајтић је филозофирао о томе „да је ДС увек била граница и разграничење (плеоназам оп.аут.) између вере и похлепе, визије и инспирације, знања и незнања“. Шта значи граница између вере и похлепе, и осталог што наводи? Значи да ДС није верна, него благо похлепна, што није похвално. Значи да нема ни визије ни инспирације. И да је на средини између знања и незнања, што је и даље чини незналицом а не зналцем. У суштини Пајтић је тачно описао и себе и ДС – као човечију рибицу, као бића без својстава, као странку без политичке идеје и програма.
Шутановац је говорио као Чеда, два пута помињући „промену система вредности“ о чему он и његови, последњи смеју да говоре јер су увели поданички однос грађана и јавности према себи а сами су прихватили поданички однос према западним господарима.
Триванова није рекла ништа вредно помена.
И Јеремићу је ушла вода у уши па је тачно а неопрезно изјавио и :“ један део изборних обећања није остварен, а сиромаштво је веће…“.

Посебан скандал и срамоту, односно скаредност, је представљало присуство и беседа заменика премијера Албаније, Иљира Мете, који је био председник албанске владе у време када су у Албанији касапљене стотине грађана Србије, и када су им узимани и продавани органи,а они убијани, како стоји у извештају Дика Мартија. Мета је цео викенд провео у Београду, састао се са председником владе Србије и на крају говорио на конгресу ДС-а. Не знамо да ли је Мета говорио о догађајима када је био премијер Албаније и да ли је делегате Демократске странке обавестио колико је и он зарадио на целом злочину? Међутим присуство пријатеља Демократске странке, Иљира Мете, не изненађује, јер је егоманијакални председник Борис, по објављивању извештаја Дика Мартија, баш онако квислиншки и поданички, први пожурио да се додвори Американцима, изјавивши да је и даље спреман да разговара са Хашимом Тачијем.

Конгрес Демократске странке је био права парада скаредности, дезорганизације, кича, обести и глупости.