Објављено 21.04.2011. на:
http://www.standard.rs/vesti/36-politika/7155-neboja-bakarec-arijevski-nadovek-edomir-jovanovi-.html
http://www.slobodanjovanovic.org/2011/04/26/nebojsa-bakarec-nadcovek-i-podljudi/
http://www.vidovdan.org/aktuelno/12468–uebermensch-untermensch-

“АРИЈЕВСКИ НАДЧОВЕК- ÜBERMENSCH И НЕАРИЈЕВСКИ ПОДЉУДИ –UNTERMENSCH “

Први случај
Двадесет другог марта ове, 2011. године, пукла је маска Чедомира Јовановића и он се показао у правом светлу. Основано претпостављам, да се његова изјава може окарактерисати као као увредљива, расистичка, екстремистичка, дискриминаторска и омаловажавајућа. Јовановић је на седници Скупштине Србије, која се директно преноси на другом програму РТС-а, изјавио:“ И шта ради наш министар спољних послова, осим што има тако пуно разумевања за сусрете са канибалима по Африци?“. Јовановић се увредљиво изражава и омаловажава становнике целог једног континента – Африканце, називајући их канибалима – људождерима – особама које прождиру друге људе (канибали крше један од основних табуа људске врсте). Африка је иначе, други по величини континент и други по броју становника (више од 900 милиона). Канибализма у Африци одавно нема. По Википедији, данас се људождерство као појава се може срести само код неколико племена у Меланезији, тачније у Папуи, Новој Гвинеји. Изјава Чедомира Јовановића је изазвала протест афричких држава, које су надлежном министарству поднеле заједнички оштар демарш у коме, између осталог стоји:“Изјаве лидера ове странке, који је при томе члан парламента, озбиљне су, расистичке и вређају државе и народе који су, упркос јаким притисцима, свесрдно подржали Србију(…)“. У демаршу се указује на то „да нису реаговали председништво, влада и политичке странке, па чак ни организација или комисија које се боре против расне дискриминације“. Извор : http://www.blic.rs/Vesti/Politika/244452/Protest-africkih-drzava-zbog-izjave-Cedomira-Jovanovica. Исти извор цитира и државног секретара у Министарству правде, Слободана Хомена, који позива надлежне органе (тужилаштво) да провере има ли елемената кривичног дела. Крајем марта, потрпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић, саопштава да тужилаштво није пронашло елементе кривичног дела у изјави Чедомира Јовановића. Извор:
http://www.danas.rs/danasrs/politika/lider_ldp_nije_prekrsio_zakon.56.html?news_id=212727. Тврдим да кривично дело постоји. О томе касније. Јовановића је аболирала цела „Друга Србија“ и „борци за људска права“, који иначе вриште и спремни су на линч у много бенигнијим случајевима. Сви они су или ћутали или подржали Јовановића (изузев Весне Пешић).

Није се огласио ни самостални државни орган, надлежан за ову област, Повереник за заштиту равноправности, што је потпун скандал. Ова институција служи да би спроводила Закон о забрани дискриминације. Очигледно је да за америчког клијента Чедомира Јовановића не важе исти стандарди као за остале грађане. Као важан амерички слуга, он је тефлонски заштићен, чак и за сопствено расистичко и дискриминаторско понашање. Дакле, Повереница за заштиту равноправности, докторка правних наука и професор универзитета у Нишу, Невена Петрушић је одлучила да не обавља свој посао, да зажмури на оба ока и да не штити, у овом случају, многоструко повређени Закон о забрани дискриминације. Иначе, ову особу на овај положај је поставила Демократска странка, односно посланичка група ЗЕС. Само нереаговање у овом случају је довољан разлог за разрешење Невене Петрушић.

Случај други.
Деветнаестог априла ове године, опет је пукла фасада иза које се скрива „либерални“ Јовановић, где се као и у првом случају показао у правом светлу. Он је у емисији „Кажипрст“ радија и телевизије Б92 изјавио:“ Имам утисак да у Србији постоје две крајности. Једна која онако са стране посматра све као „Фарму“, само више нема кепеца, него је сад тамо Томислав Николић (…)“.
Извор: http://www.alo.rs/vesti/37727/Mali_ljudi_su_kepeci
И ова изјава се може схватити као увредљива, екстремистичка, дискриминаторска и омаловажавајућа. У овом случају Јовановић вређа и омаловажава тзв.“Мале људе“, односно особе оболеле од ахондроплазије, називајући их увредљивим и омаловажавајућим изразом „кепеци“(колико сам успео да установим ради се о изразу који представља турцизам). На питања новинара листа „Ало“ овим поводом Јовановић је изнервирано тврдио да не зна о чему се ради и да га опет нису добро разумели као и у првом случају (види извор „Ало“). Ради се о томе да је у једном риалитију гостовао Милан Граховац, председник Покрета малих људи Србије и да је неколико дана пре Јовановићеве изјаве о „кепецима“, Граховац избачен по процедури тог риалитија. То је Јовановић очигледно знао, па је и дао изјаву коју сам цитирао. Милан Граховац, иначе освајач златне медаље на Светским играма малих људи је овим поводом револтирано изјавио: „Никоме не дозвољавам да особе ниског раста изврће руглу. За господина који се представља као велики заштитник људских права и демократије ова изјава је апсолутно недемократска и противна европским начелима о људским правима и слободама. То што нас је назвао кепецима говори о њему самом, његовим капацитетима, тенденциозности, дволичности и малициозности и даје нам повода да размишљамо о тужби против њега. Подсећам га да у Србији постоји Закон о забрани дискриминације“(исти извор). Као што видите и овај човек потврђује оно што говорим.

Случај трећи.
Опште је познато да припадници „Друге Србије“, ЛДП-а и Чедомир Јовановић, већ дуго шире дискриминаторске ставове, предрасуде и стереотипе о ДСС-у и Војиславу Коштуници. У суштини ти ставови приказују ДСС и Коштуницу као друштвене парије, као прокажену групу, као непријатеље српског друштва. И то чине јавно, са свих медијских и друштвених говорница. И све то што раде овим поводом не наилази на било какву осуду, као ни у случају „Малих људи“ који је потпуно заташкан, док су унатрашња реаговања поводом првог случаја који сам навео била екстремно блага. Овај трећи случај, који је „трајно поступање“ нећу, због обимности случаја и чињенице да се ради и о политичкој борби, разматрати у светлу кршења Устава и Закона, а они се свакако и у овом случају крше.

Устав и Закон
Да видимо шта кажу Устав и Закон о забрани дискриминације, поводом поступања Чедомира Јовановића, тј. поводом његових расистичких и дискриминаторских изјава.

Устав Републике Србије

Забрана дискриминације
Члан 21.
Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Забрана изазивања расне, националне и верске мржње
Члан 49.
Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

Чедомир Јовановић је повредио члан 21. Устава јер је својим двема изјавама пропагирао дискриминацију становника Африке (назвавши их увредљиво канибалима) и «Малих људи» (назвавши их увредљиво кепецима). Становнике Африке је дискриминисао на основу расних и културних предрасуда. Мале људе је дискриминисао на основу физичког инвалидитета.

Повредио је и члан 49. Устава јер је назвавши становнике Африке канибалима, изазивао расну и верску мржњу, с обзиром да већина становника Африке припада негроидној раси а да је око 45% становника Африке исламске вероисповести. Такође, овај члан Устава је повредио изазивањем «друге неравноправности, мржње и нетрпељивости» против «Малих људи», назвавши их кепецима.

Тужилаштво је намерно превидело ове чињенице када је разматрало овај случај.

Закон о забрани дискриминације
У овом закону:
1) изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање”
означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање,
односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у
односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима
блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји
коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу,
језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету,
сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима,
здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу,
осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и
другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним
својствима (у даљем тексту: лична својства);

Начело једнакости
Члан 4.
Сви су једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без
обзира на лична својства.
Свако је дужан да поштује начело једнакости, односно забрану
дискриминације.
Облици дискриминације
Члан 5.
Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као
и повреда начела једнаких права и обавеза, позивање на одговорност,
удруживање ради вршења дискриминације, говор мржње и узнемиравање и
понижавајуће поступање.
Непосредна дискриминација
Члан 6.
Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због
његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било
којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у
неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
Удруживање ради вршења дискриминације
Члан 10.
Забрањено је удруживање ради вршења дискриминације, односно
деловање организација или група које је усмерено на кршење уставом,
правилима међународног права и законом зајамчених слобода и права или на
изазивање националне, расне, верске и друге мржње, раздора или
нетрпељивости.
Говор мржње
Члан 11.
Забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се
подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због
њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на
скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука
или симбола и на други начин.
Узнемиравање и понижавајуће поступање
Члан 12.
Забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ
или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог
личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско,
понижавајуће и увредљиво окружење.
Тешки облици дискриминације
Члан 13.
Тешки облици дискриминације су:
1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и
нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика,
политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и
инвалидитета;
2. пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне
власти и у поступцима пред органима јавне власти;
3. пропагирање дискриминације путем јавних гласила;
4. ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и
њихово пропагирање;

5. дискриминација лица по основу два или више личних својстава
(вишеструка или укрштена дискриминација);
6. дискриминација која је извршена више пута (поновљена
дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена
дискриминација) према истом лицу или групи лица;
Дискриминација особа са инвалидитетом
Члан 26.
Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања
једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском,
културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног
живота.

Повереница за заштиту равноправности је сама морала покренути поступак против Чедомира Јовановића јер је вишеструко повредио Закон о забрани дискриминације.

Прво, очигледно је да се у оба случаја ради о „дискриминацији” и „дискриминаторском поступању” како се ови изрази дефинишу на почетку Закона.
Друго, у оба случаја крше се Начело једнакости и Члан 4. Закона, јер Јовановић становнике Африке и „Мале људе“, ставља у неједнак положај у односу на остале с обзиром на лична својства која им приписује (канибали и кепеци). Овај члан се крши јер Јовановић не поштује начело једнакости и забрану дискриминације.
Треће, Јовановић је повредио и Члан 5. Закона јер његове изјаве представљају говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање према становницима Африке и „Малим људима“.
Четврто, Јовановић је повредио и Члан 6. Закона, јер је починио акт „непосредне дискриминације“, стављајући становнике Африке и „Мале људе“ у „неповољнији положај“ „или би могли бити стављени у неповољнији положај, изјавама Јовановића.
Пето, Чедомир Јовановић и ЛДП, су повредили Члан 10. Закона, „Удруживање ради вршења дискриминације“, јер је Јовановић наступао као шеф посланичке групе и као председник ЛДП, у оба случаја.
Шесто, Јовановић је у оба случаја, повредио Члан 11. Закона, „Говор мржње“ који јасно забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.
Седмо, Јовановић је повредио Члан 12. Закона „Узнемиравање и понижавајуће поступање“ јер је узнемирио, понизио, и повредио достојанство становника Африке и „Малих људи“ на основу својстава која им је приписао својим увредљивим изјавама. И тиме је створио страх и непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
Осмо, Чедомир Јовановић је починио „Тешке облике дискриминације“ и повредио Члан 13. Закона и то по тачки 1., тачки 2.(посланик у Скупштини), тачки 3.(тв пренос) и тачки 6.(поновљена и продужена дискриминација).
Девето, Чедомир Јовановић је у случају „Малих људи“ повредио Члан 26. „Дискриминација особа са инвалидитетом“ јер је особе, које су углавном оболеле од ахондроплазије, увредљиво назвао кепецима.

Видимо да је Чедомир Јовановић повредио два члана Устава Републике Србије и чак осам чланова Закона о забрани дискриминације. Видимо да је Јовановић поступио дискриминаторски, да је практиковао говор мржње, да је ширио расну и верску мржњу, да је погазио начело једнакости, да је понизио становнике Африке и „Мале људе“ и да је нашао оправдање, у оба случаја, у томе како није исправно схваћен, и како се ради о злонамерним подметачинама. И извињење у првом случају је дао уз сва правдања да се ради о „неопрезној употреби појединих израза“ (канибал).

Нико, до данас није поднео представку Поверенику за заштиту равноправности поводом ова два случаја. Очигледно је да ћу то морати да учиним сам.

Могли би поставити питање, да ли се у прва два случаја ради о „случајним омашкама“ Јовановића. И да су у питању само та два случаја, тешко бисмо могли дати потврдан одговор. Међутим како постоји и трећи случај, који представља трајну и намерну радњу, сасвим је јасно да се ни у прва два случаја не може радити о „случајним омашкама“ или „несмотрености“ већ о дијаболичном лику, о личности која се вешто и лажно представља у јавности, као либерални, толерантни и модерни политичар широких назора. Као што видимо ради се о особи која већ деценију сатанизује једну групу људи-ДСС и једну личност- Коштуницу, само зато што другачије мисле него он и његови амерички и остали покровитељи. Као што видимо ради се о човеку који вређа и шири предрасуде о становницима Африке и о тзв.“Малим људима“. Једноставно ради се о особи која систематски дискриминише друге и која је екстремно нетолерантна.

Пријатељи бивши
О томе сведоче и разлази у ЛДП-у, односно све оне познате особе које су напустиле ЛДП. У готово свим случајевима као разлог за одлазак из ЛДП-а се наводи неслагање са Чедомиром Јовановићем и сви се критички осврћу на профил његове личности.

До сада су ЛДП напустили: Весна Пешић, Биљана Србљановић, Никола Самарџић, Бранислав Лечић, Горан Петровић, Слободан Мараш , данас покојни Миле Корићанац и многи други. Такође покојни Владан Батић је напустио посланички клуб ЛДП-а. Уз то, чланови Политичког савета ЛДП-а више нису и: Бранко Димитријевић, Јадранка Јелинчић, Јасна Шакота, Мирослав Прокопијевић, Миша Шаховић, Србијанка Турајлић, Владимир Тодорић и Зоран Пурешевић. Многи од њих више нису чланови ЛДП.

Весна Пешић је напустила посланички клуб ЛДП и поднела оставку на место Председнице Политичког савета ЛДП. Тада је рекла: „Подносим оставку на место председнице Политичког савета ЛДП, због неслагања са изјавом коју је Чедомир Јовановић изнео у Скупштини Србије, у форми посланичког питања, 22.марта 2011.“ Пре тога је из истог разлога напустила посланички клуб ЛДП. Извор: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/244761/Vesna-Pesic-podnela-ostavku-u-LDP-zbog-izjave-Jovanovica-o-kanibalima

Биљана Србљановић је приликом растанка рекла да су је скрајнули и маргинализовали. „Стално сам добијала уверења да странку не финансира ниједан тајкун, али временом сам дошла до сазнања да свако има своју цену (…)“. Извор:
http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/cedu-sve-vise-napustaju-istaknuti-clanovi-38846.php

Напустивши ЛДП, историчар Никола Самарџић је у свом тексту „Ускоци и хајдуци“ био веома убитачан. Навео је :„ Једину политичку фрустрацију коју сам икад осећао, био је састав првих редова ГО Демократске странке. Њихов дефицит, у односу на остале партије, само је морални. И у првом реду ГО ЛДП половина су били муцави, сумњиви и смутљиви кретени. Из ЛДП сам утекао кад је постало сасвим очигледно да је прави председник те странке, уместо њеног лидера, један од тајкуна из еспеесовско-јуловско-шешељевске епохе и администрације, а право председништво труст лопова из Инсајдера (…)“. Извор: http://www.gay-serbia.com/forum/viewthread.php?viewpost=1715935&r=1#pid1715935

Горан Петровић, бивши шеф СДБ је приликом одласка из ЛДП био најоштрији према Јовановићу:“Неколико месеци, готово свакодневно, био сам у прилици да се уверим да је Чедомир Јовановић једна обична битанга, патолошки, болесни преварант, лопов, лажов и хохштаплер!“. Извор: http://www.dejanlucic.net/Lat/LDP_puca_LATINICA.html
Видети још:
http://www.magazin-tabloid.com/srp/clanak.php?br=160&clanak=5
http://www.politika.rs/pogledi/Slobodan-Antonic/STRANACHKE-GOTOVINE.lt.html

Има ли уверљивијих доказа о лику Чедомира Јовановића од речи његових бивших сарадника.

Осврнимо се сада, после свега што је наведено на профил личности Ч. Јовановића и погледајмо може ли нас то навести на неке закључке.

Дакле, установили смо да Јовановићу нису стране расистичке и дискриминаторске изјаве, говор мржње, омаловажавање хендикепираних, ширење предрасуда и стереотипа. При томе имајмо у виду да ЛДП личи на једну екстремистичку секту, секту агресивних и нетолератних. Сетимо се да данас Чедомир Јовановић у свом понашању и појавности тежи „савршенству“. Он држи моралне придике свима, с висока, а из навода бивших сарадника, и уосталом по целом утиску који оставља ЛДП, се види да је он последњи који може да говори о моралу. Али, појавно, у медијима, у јавним наступима Јовановић је „савршено“ дизајниран. Више појавом а мање речима. Јовановић је витак, висок између 185 и 190, складно грађен. Редовно тренира и вежба, што је за похвалу. Од када је председник ЛДП његов „стајлинг“ је готово идеалан. Савршено је ошишан, избријан, изманикиран, издепилиран. Никада не греши у облачењу, и просто одаје утисак савршене Барби фигуре- Кена. Или, још приближније, труди се да се представи као „надчовек“ – übermensch (онда је разумљиво да један такав „надчовек“ – übermensch, не може гајити симпатије према становницима Африке и оболелима од ахондроплазије, које су нацисти сматрали „подљудима“- untermensch). Не могу да се отмем утиску да би Јовановићу савршено стајала једна црна униформа, са црним кожним мантилом, црвеним детаљима, чизмама и капом. Просто се намеће утисак да је склон опсесивној уредности и чистоћи, како личној, тако претпостављам и у свом дому. Када то спојимо са одбојношћу испољеном према становницима Африке и „Малим људима“, који су све само не „савршени“, и са предрасудама и стереотипима које Јовановић показује према њима, можемо се запитати, не гаји ли он ту исту одбојност према осталим групама које су предмет предрасуда и које су у овом или оном тренутку прокажене, према Јеврејима, Ромима, инвалидима, и свим осталим групама хендикепираних особа? На основу онога што знамо, барем у прва два наведена случаја, одговор је потврдан. Идући даље, можемо закључити да нас све то неодољиво подсећа на добро познате историјске појаве.

Прво нам на памет мора пасти еугеника – лажна наука, коју је формулисао и чијим се оснивачем сматра, Френсис Галтон. Овај социјални покрет, а псеудо наука, је у највећем замаху био почетком 20. века. После другог светског рата и искуства са нацизмом који је пригрлио еугенику, она је напуштена. Наводни циљ еугенике је био да побољша људско наслеђе промовисањем репродукције „супериорних“ и сузбијањем репродукције „инфериорних“. Данас је опште познато да је еугеника била немилосрдни покрет који је својевремено угрозио и повредио људска права милиона људи, пре свега у САД и Британији, а на крају и у нацистичкој Немачкој. Практиковање еугенике на почетку века у САД и Британији, је подразумевало, идентификацију и класификацију појединаца и породица, поглавито сиромашних, ментално оболелих, слепих, глувих, развојно осујећених, итд. али и целих етничких група, попут Јевреја и Рома – као „дегенерисаних“ и „неподобних“. Подразумевало је сегрегацију и затварање таквих појединаца и група, стерилизацију, еутаназију и на крају у нацистичкој Немачкој, масовно истребљење. Еугенику су подржавали Черчил, Рузвелт, Шо и многи други. Ипак, деценијама касније, најзлогласнији и најревноснији проповедник и практичар еугенике је био Адолф Хитлер са следбеницима. Нацисти су у своју законску регулативу укључили све поставке еугенике и применили те законе. Резултат се зове геноцид.

Да ли је Јовановић баш на том путу еугеничара, и да ли су његови ставови слични, тешко је рећи. Елемената за ту тврдњу има. Уосталом, данас знамо, да је Адолф Хитлер био, да употребим речи Горана Петровића „битанга, патолошки, болесни преварант, лопов, лажов и хохштаплер“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s