Објављено 27.12.2012. на сајту угашених „е-новина“

Ђилас дарује Мишковића

Да би ублажио Мишковићеве патње, Ђилас је заказао седницу градског парламента у време када се седнице никада не одржавају, изузев ако је у питању буџет. Буџет је већ усвојен средином децембра, стога је заказивање седнице за 28. децембар потпуно изненађење. Прве две тачке су Ђиласови новогодишњи пакетићи утамниченом сабрату Мишковићу.
Драган Ђилас, најбољи пријатељ Мирослава Мишковића, одлучио је да обрадује свог партнера и ментора који, о јада, чека нову 2013. (ту несрећну тринаесту) у апсу. Мишковићева радост неће бити мала јер је поклон честитка само за Мишка тешка бар педесет милиона евра (хеј, 50 милиона еврића!). Вреди чути како гласе те две тачке дневног реда градске Скупштине:

1. Предлог одлуке о условном отпису камата и мировању пореског дуга по основу одређених изворних јавних прихода Града Београда;
2. Предлог Плана детаљне регулације дела подручја Аде Хује (Зона А) градске општине Стари Град и Палилула.

Хајдемо редом.

ТАЧКА ЈЕДАН: Градско веће је на седници од 21. децембра (после нека неко каже да није било смака света – био је и биће, смак градских финансија) усвојило предлог Секретаријата за финансије (секретарка овог секретаријата је Рената Милић Радујко, кадар ДС, сестра доскорашњег директора Телекома и доскорашњег председника Управног одбора ГСП Београд, а одскоро новог менаџера НИС Бранка Радујка, и супруга Бојана Милића, доскорашњег председника општине Раковица а садашњег директора ЈКП Инфостан). Наравно, сви поменути су кадрови и високи функционери Демократске странке. Шта је спорно у овој тачки дневног реда? Спорно је то што ДС у лику градоначелника и председника ДС жели да отпише дуговања тајкунима и олигарсима граду Београду по основу камата.

У тексту Одлуке се наводи: „На основу података Управе јавних прихода града Београда, укупан дуг по основу локалних пореза које администрира ова Управа на дан 31. октобра 2012. године, износи укупно 27,6 милијарди динара (готово 270 милиона евра!) и то 13,4 милијарде по основу главног пореског дуга и 14,2 милијарде по основу камате“. Да би вам било јасније, навешћемо да се под локалним порезима подразумевају – порези на имовину, локалне комуналне таксе и накнаде за коришћење грађевинског земљишта.

Даље стоји: „Наведени дуг на дан 31. октобра 2012.године износи: код активних правних лица 6,5 милијарди, код предузетника 3,6 милијарди, код физичких лица 5,4 милијарде“. Овде долазимо и до велике загонетке. Када се ове три бројке саберу, добије се 15,5 милијарди динара, и каже се да је то дуг, само се види да је разбијен на три групе. А у претходној реченици се опет каже да је укупан дуг 27,6 милијарди. Поставља се основано питање у коју категорију дуга спада 12,1 милијарди динара разлике између 27,6 и 15,5 милијарди? И не ради се ни о каквој језичкој игри аутора овог текста по овом питању. Нигде у тексту на пет страна не можете пронаћи објашњење ове нелогичности!

Међутим, није то суштина спора, мада се ради о невероватној ствари. Суштина спора је у предлогу Ђиласове власти да се онима који пристану на то да од краја 2013. односно од краја 2014. године редовно плаћају своја дуговања на основу главног пореског дуга отпише камата, која укупно износи 14,2 милијарде динара, односно готово 140 милиона евра! Приметите да се ова „олакшица“ лукаво нуди и „физичким лицима“ односно грађанима, а они опет дугују 2,9 милијарди динара, односно скоро 29 милиона евра. Дакле, подмићује се грађанство, а тиме и јавност, да ћути о оном другом криминалном делу Одлуке тиме што ће и грађанима (а не само тајкунима) бити отписан дуг по основу камате.
Да не будемо демагози, али хајде да кажемо да би ово отписивање дуга физичким лицима – појединачним грађанима и могло бити прихватљиво као некаква социјална мера. Али је потпуно неприхватљиво да се по истом основу камата отписује и „великим пореским обвезницима“ – читај тајкунима или олигарсима. Процењује се да ће тајкунима бити отписано бар 80 милиона евра дуга од скоро 110 милиона евра (11,3 милијарди динара), колико ће укупно бити отписано правним лицима. Логично је претпоставити да ће се многобројним Мишковићевим фирмама укупно на овај начин отписати бар 50 милиона евра дуга граду Београду, по основу камата на дуговања за накнаде за коришћење грађевинског земљишта за порез на имовину и за локалне комуналне таксе. Наравно, постоје и мала и средња предузећа којима треба помоћи овом мером, али не и супербогатим олигарсима, какав је Мишковић.
Да вас подсетим да је град Београд у тешкој финансијској кризи, да је презадужен спољним и унутрашњим дуговима, које је створила Ђиласова власт у последње четири и по године. И ти дугови су толики да је само за отплату потребно преко 10 одсто годишњег буџета, сваке године у наредним деценијама. Сада се само једном лаком новогодишњом Одлуком наноси штета Граду Београду и држави Србији у процењеном износу од око 80 милиона евра. Машала.

Цитираћу и једну потпуну бесмислицу међу многим бесмислицама из поглавља два ове Одлуке:
„Разлози за доношење одлуке – Иако оваква мера значи одређени губитак (неоправдани губитак од око 80 милиона евра; оп. аут.) у локалним порезима, оцењује се да је иста у довољној мери стимулативна за фискално растерећење обавезама из претходног периода, чиме се стварају услови за развој привреде и предузетништва (неоптерећених заосталим фискалним дуговима по основу одређених локалних пореза), као и за процесно једноставнију и бржу наплату заосталих дугова“. Потпуно је невероватно да се у области која је врло егзактна и стручна, употребљава флоскула „одређени губитак“, који не спада у домен економске науке и озбиљних финансија.

Као главни и једини могући економски ефекат наводи се – предвиђа се – наплата око 15 милиона евра дуговања по основу главог дуга. Али, да би се наплатило тих нпр. 15 милиона евра главног дуга, потребно је отписати око 16 милиона евра камате јер је, као што сте раније приметили, дуг по основу камате већи од основног дуга.
Дакле, закључимо, када Ђиласова власт оштећује град Београд и државу, када ради у корист олигарха, она то ради навелико, отворено и заогрнуто у „законску форму“, али ипак то чини на крају године, на „невидљивој“ седници сазваној практично последњег радног дана у години и у јеку новогодишње помаме да се Власи не досете.
Ђиласова љубав према Мишковићу овде, међутим, не стаје. Ђилас је Мишку припремио и други поклон.

ТАЧКА ДВА: Урбанистички план скројен по мери Мишковића и Бека – Урбанистички план за Зону А Луке Београд.

Подручје које се популарно зове Лука Београд изгледа да је подељено на две планске зоне – Зону А и Зону Б (укупно око 200 хектара земљишта, при чему Зона А обухвата 94 хектара). Урбанистички план (то се стручно зове – План детаљне регулације) Зоне А ће се наћи пред одборницима Скупштине града 28. децембра.

Шта је спорно?

Прво је споран тренутак у коме се, једини прави израз је, подмеће овај План док је пажња јавности потпуно усмерена на предстојеће празнике и славља. Друго, а невероватно, у доба модерних средстава комуникација – овде мислим на рачунаре и електронску комуникацију – одборницима града, Ђиласова власт, намерно и циљано, већ четири и по године шаље неодговарајући материјал. Одборници добијају урбанистичке планове на мајушном готово нечитком формату А5 (половина нормалног листа папира А4).

Да комедија буде већа, и све урбанистичке карте се достављају у црно-белој, потпуно нечиткој форми А5, која се не може прочитати ни уз помоћ лупе. Као разлог се наводи – штедња папира. За поједине седнице, али не и ову, одборницима се шаље чак неколико хиљада страница урбанистичких планова са задатком да то прочитају за пет дана. Једноставно речено, да бисте правилно прочитали и растумачили један урбанистички план – морате пред собом имати урбанистичку карту у боји, минималног формата А3 (ми добијамо четири пута мањи формат од минимума, и то црно-бели). Овако, 127 страна предметног Плана је потпуно неодгонетљиво. Намерно.

Да вас подсетим, ради се о 200 хектара најатрактивнијег и најскупљег земљишту које постоји у граду Београду, а Мишковић и Беко су власници приватизоване Луке Београд, предузећа које помпезно на свом сајту најављује шта ће све градити на подручју за чију половину тек треба да буде усвојен План, а за главни приобални део План уопште не постоји. Али Мишковић и Беко знају оно што ми не знамо, а то је да се урбанистички план за Луку Београд кроји онако како они кажу. Успут, Лука Београд једна од 24 спорне приватизације за које се основано сумња да је прекршен низ закона, а држави нанета мултимилионска штета у еврима.

Иначе, из самог текста Плана се види да је Лука Београд дала три примедбе на План и све три су беспоговорно уважене. Такође, индикативно, општине Стари град и Палилула (претходни сазиви тих општина) се уопште нису изјасниле током јавне расправе о предложеном Плану. Такође, тврдим, намерно. Наравно, обема општинама доминантно влада и владала је – ДС.
Нагласићу да су обе спорне тачке дневног реда, упаковане у одговарајуће законске форме. Све по закону. Да подсетим и да су, на исти начин гледано, и све приватизације обављене по закону. Следствено томе, по закону, сви ми живимо јако добро. Косово и Метохија су део Србије, власт је честита и поштена, и ова, и она претходна. По закону, Мишковић је невин док се не докаже супротно, бла, бла и томе слично. То су она места где се права стварност судара са виртуелним и утопијским стварностима. Сходно томе, сматрајте и да је овај текст нестваран, чак, и да није написан.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s