Објављено 19.04.2016. на:

Devastirani Bosilegrad – 15 godina jednog čoveka na vlasti


http://www.samostalnidss.rs/devastirani-bosilegrad-15-godina-jednog-coveka-na-vlasti/

Девастирани Босилеград – 15 година једног човека на власти
Ако желите да сазнате шта се догађа у Босилеграду, који некако, повремено долази у жижу медија, у овој изборној кампањи, а не желите само површне вести лакомислених медија, потребно је да прочитате ову причу. Ово је тужна прича о једном градићу, о једном човеку, о једној странци (заправо о више странака, али то није важно). Ова прича се може посматрати из више углова, може бити осветљена на различите начине. Први угао посматрања пружа још један доказ о томе који хаос влада у Демократској странци Србије. У питању је чудо невиђено- да један човек – Владимир Захаријев, може бити члан председништва ДСС, и члан те странке већ 15 година, и истовремено бити и оснивач и председник друге странке, и то све уз сагласност оне прве странке – ДСС!!! При томе су програми тих странака супротстављени. Програм ДСС је еврофобичан, натофобичан, русофилски, а програм Захаријева је еврофилија, натофилија и бугарска русофобија. Звучи лудо, зар не? Захаријев је средином марта ове године, добио решење од надлежног министарства о регистрацији своје странке, сто десете странке у Србији – „То смо ми “- Природни покрет ,-“Това сме ние“ – Природно движение. Ради се о странци бугарске националне мањине (1). Вест о томе, да је он основао свој покрет- удружење грађана, појавила се у медијима још у септембру прошле године. Из поузданих извора се може сазнати да је за то имао сагласност ДСС (то није спорнo, јер статут ДСС то дозвољава). Међутим, он је отишао и корак даље и основао странку, а чак је и за такав поступак добио сагласност од ДСС (то је потпуно спорно, јер статут ДСС то не дозвољава). Можда су наивни сви они који сматрају да чланство у једној регистрованој странци искључује чланство у другој? Можда је нормално да човек, званично буде члан и највиши функционер 2 странке, као Захаријев? Можда је нормално да следствено томе, неко буде члан 22 странке? Или зашто да не, можда је нормално да неко буде члан свих 110 регистрованих странака? То је све једнако – 2, 22, 110. Принцип је исти.
И баба и девојка
Статут ДСС дозвољава да при новим, будућим учлањењима, припадници националне мањине, могу бити и чланови удружења – покрета националних мањина. Удружења, рекосмо. Удружења имају потпуно другачије обавезе и права, од странака, сходно законима. Удружење могу основати три грађанина. Странку, њих најмање 10.000. Итд. Цитирајмо тај члан Статута ДСС: „II. ЧЛАНСТВО У ДЕМОКРАТСКОЈ СТРАНЦИ СРБИЈЕ – Учлањење – Члан 3. – У Демократску странку Србије (у даљем тексту Странку) може се учланити сваки пунолетни грађанин који прихвата програмска начела, циљеве и Статут Демократске странке Србије и спреман је да ради на њиховом остваривању, ако није члан неке друге политичке странке, осим ако није у питању члан или носилац удружења, односно покрета националних мањина уз претходну сагласност Председништва, и ако није професионално или политички компромитован“. Јасно се види, даје се дозвола за чланство у удружењу – покрету, а не у другој политичкој странци – покрету (реч, покрет је са становишта закона – ирелевантна). Ниједан нормалан законодавац, а Статут је закон у странкама, не би омогућио комичан преседан – да је могуће бити члан више странака (две, двадесет две, сто десет). Друго, рекосмо, тај члан Статута се односи на нове чланове ДСС, а не на старе, што Захаријев и сви чланови ДСС из Босилеграда јесу. Треће, Захаријев је и професионално и политички компромитован. О чему се ради? Захаријев је још 2014. године, видео да под фирмом ДСС неће добро проћи на наредним изборима у Босилеграду. Решио је да оснује свој покрет, прво као удружење, а потом као странку. То је и урадио. Захаријев није зао човек (сасвим је друга ствар то што није способан да води Босилеград), па је о томе обавестио Александра Поповића, у време када је овај водио ДСС. Поповић се вероватно сагласио са тим да Захаријев оснује удружење грађана, и створио је Захаријеву делимичу статутарну претпоставку за то (цитирани члан статута је усвојен на Скупштини ДСС 12. октобра 2014. на предлог г. Поповића). Узгред, Коштуница никада не би дозволио целу ову свињарију. Дакле, Поповић и Захаријев су желели немогуће. Да вук буде сит, и овце на броју. У стварности, коју ДСС данас крије, десило се то да је Захаријев основао своју странку, и у њу превео буквално све чланове ДСС из Босилеграда (2)(3). ДСС сада нема чланова у Босилеграду – нема ни општински одбор, нити ће га икада више имати. И ДСС и Захаријев, али и страни кругови (у најмању руку, бугарски…) су пронашли заједнички интерес, што је још један разлог да ДСС све то крије, а Захаријев даје контрадикторне изјаве медијима. Осим што ће Захаријев са својом странком самостално изаћи на локалне изборе, странци су и преко ДСС тражили да он покуша да изађе и на парламентарне изборе са својом мањинском листом. Интерес је јасан, то би био један посланик или два, мање за владајућу странку, а више за опозицију. Били би задовољени и бугарски апетити (Бугарска, члан ЕУ и НАТО). Ту постоји „мањи“ проблем. Захаријеву је потребно 10.000 – 12.000 потписа, да би дошао до покушаја да пређе мањински праг. Он те потписе не може прикупити у Босилеграду, који има око 8000 становника, нити у околини, већ му те потписе прикупљају ДСС и прикривене бугарске службе, у Београду и још неким градовима (4). На адресама које су наведене на сајту ТСМ, се углавном налазе просторије ДСС (нпр. Пожешка 83а је седиште ДСС Чукарица, на Вождовцу су то просторије ДСС, итд.). Сам Захаријев даје комичне изјаве у медијима. Прво је 28.03. дао изјаву за „Јужне вести“, а пренели су је сви штампани медији у Београду, да је основао своју странку, и да самостално излази и на локалне и на републичке изборе (5). Изјава је објављена у „Јужним вестима“ под насловом „Захаријев напустио ДСС и основао нову партију“. Захаријев је то потврдио. Рекао је „ДСС-у желимо све најбоље, али ми смо се одлучили да на изборе идемо самостално- каже сада већ бивши локални лидер ДСС-а (напомена Јужних)“. Потом је, пошто је из Београда опоменут да медијима треба да тврди да је и даље члан ДСС (а скупљају му и потписе), дао другачију изјаву „Политици“ 30. марта, где каже на почетку и у наслову: „И даље сам у ДСС-у, али на изборе излазим сам“ (и баба сам и девојка) (6). Супротно је логици, да тврди да је и даље у ДСС-у, пошто је основао другу странку, и супротно је изјави коју је дао два дана пре тога. Да комедија буде већа, на крају разговора са новинаром „Политике“ Захаријев каже:“Сви су хтели да нас узму, да нас прогутају, да будемо њихови. Имали смо понуде од врхова више странака које су биле коректне, али смо им и ми коректно рекли да смо самостални. Управо због тога желимо сами да изађемо на изборе, а не да се фарбамо. Најзад, ми смо били у једној партији и даље смо делимично у њој“. Били- значи, више нисмо- прошло време. Потом каже да је „делимично“ у ДСС! Ко нормалан зна шта је „делимично чланство“- једном ногом у једној, а другом ногом у другој странци? Чиста фарса. Једног дана каже да није у ДСС-у, другог дана каже да јесте у ДСС-у, а истог тог другог дана, у истом интервјуу – каже да је делимично у ДСС-у! Шта је истина? Једно, друго или треће? У сваком случају распад ДСС се наставља, само је лудило изјава и контрадикторности све веће и веће. А ДСС ћути и крије своју срамоту. То је и разумљиво- избори су ту- потребно је представити се у што лепшем светлу. Но, како каже „јавни сервис“- ваше је право да знате све!
Локални шерифи и друге дахије
Други угао. У Србији је још деведесетих примењен принцип третирања појединих општина као феуда локалних босова (а само је један бос из Босилеграда!). Ти локални шерифи су остављани на миру и без контроле, све док је тамошњи народ гласао по вољи багдадског, пардон, београдског калифа, ко год то био. Тадашњи класични примери су били социјалисти Биџа (Добривоје Будимировић, Свилајнац) и Рака (Радован Радовић, Трстеник), те Живорад Смиљанић из Апатина (председник општине од 1982, у шест неповезаних мандата), али и мање експонирани, а заиста успешни председник општине Сопот, чувени Жика (Живорад Милосављевић, бивши социјалиста). Кад њега помињемо, занимљиво је да је хер Жика, већ 27 година први човек Сопота и апсолутни рекордер по дужини мандата проведеног на челу општине. Али, за разлику од боса из Босилеграда, о коме ћемо касније, Жика је заиста довео општину Сопот на ниво успешних и развијених општина. После 2000. изразити представници ове „школе“ су постали Верољуб Стевановић из Крагујевца (бивши СПО, бивши СДПО, бивши УРС), Бошко Ничић из Зајечара, те Милан Стаматовић из Чајетине, некада у ДСС, сада у СНП, који влада Чајетином 15 година, Дејан Шулкић, ДСС, који је владао Великом Планом 12 година, Горан Јешић, ДС, који је владао Инђијом 12 година, Драган Јовановић, НС, који влада Тополом 12 година, и наравно, господар Јагодине (и Поморавља), Драган Марковић Палма који влада већ 12 година, и који Јагодину јесте економски уздигао. За крај остављамо јунака наше приче, боса из голог Босилеграда, забити на југоистоку Србије, на граници са Бугарском и Македонијом. Владимир Захаријев је председник општине већ 15 година. За разлику од већине осталих шерифа који су наведени, он своју општину није економски уздигао, већ она назадује деценијама, а Захаријев влада манипулисањем сиромаштвом и изолационизмом, али и тиме што се неосновано представља као заштитник интереса државе Србије, у овој пограничној општини (свака погранична, је безбедносно важна).
Начелно говорећи о овим појавама, битно је следеће. Да, неки од ових људи доприносе развоју и уздижу своју општину. Међутим, тај економски развој је узрокован, непропорционално великим улагањима државе у те општине, што је постигнуто тиме да су ти председници општина најчешће истакнути и веома агресивни, или најмање речено, продорни, припадници неке странке на власти. Дакле, они преко реда, „преко везе“ успевају да својој општини обезбеде више средстава него што јој припада. Њима прелива, а некоме недостаје. Док некоме не смркне, другоме не сване. То је проблем. Такође, парламентаризам је у свим тим општинама најчешће сведен на карикатуру. Опозиција је претворена у декор, због тога што је владајућа странка у тој општини непропорционално јака. То није здраво. То је идеалан терен за корупцију и разноврсне манипулације. Једноставно, није нормално и није природно, није у духу демократије, да неко влада више од два мандата. Ту се покажу разноразне друштвене болести и слабости. То исто важи и за дуготрајну власт једне странке у некој општини, без обзира на персоналне промене. Таква је ситуација у београдским општинама Стари град и Врачар. На Старом граду, Демократска странка је за 20 година власти, направила неприродну спрегу између законодавне и извршне власти, и великог броја својих чланова, које је запослила у општини током 20 година. Тако нешто, не постоји нигде другде у Србији, осим на Врачару, где је слична ситуација (ДС „влада“ Врачаром 22 године). Такво стање онемогућава било какву контролу власти, и представља погодно тле за корупцију, поготово стога, што те две општине располажу великим новцем који потиче од закупа пословног простора. То важи и за Покрајину Војводину, којом ДС влада дугих 16 година. Све ово је лоше, али постоји и горе. Неки људи нису способни да омогуће или подстакну развој своје општине, али су способни да дуго владају због тога што су овладали техникама манипулације и злоупотреба. Тако нешто је могуће и лакше спровести у веома малим и изолованим срединама, попут Босилеграда.
Босилеградски кмет – Боси леле град – тужна прича
У Србији, али и Бугарској, реч „кмет“ се данас употребљава у значењу сеоски старешина, а у Босилеграду, Захаријева и зову „кмет“. Босилеград је мала општина по броју становника (1991.-11600, 2002-10000, 2011- 8100, 2014-7700 и 2016-7500), у којој је око 71% становништва бугарске националности (14% неизјашњених, 11% Срба, 4% остали). У мандату г. Захаријева, број становника је смањен за четвртину (са 10000 на 7500), што не звучи баш похвално, напротив. Медији су 2012. објавили податке о томе како Бугарска „краде“ држављане Србији. Опште је познато да то ради и Мађарска. Дакле, „Курир“ је 2012. објавио текст о понашању Бугарске (7). Тада је Захаријев то потврдио „Куриру“ и нахвалио Бугарску:“Пре неколико година поставили смо сервис за грађане, и то је нешто до сада невиђено у Србији. Свако ко се јави да жели двојно држављанство уз нашу помоћ га и добије. За четири године скоро 2000 људи добило је бугарско држављанство. Сарађујемо с бугарском државном агенцијом за Бугаре у туђини (…) Нема везе да ли сте рођени у Београду или Шиду: ако докажете да потичете из ових крајева, имате право на бугарско држављанство“. Овде се ради о поткопавању једне државе – Србије, од стране њених суседа. Најактивнији у овом погледу су управо Мађарска и Бугарска, а то је радила и ради и Албанија. Десетине хиљада грађана Србије, који нису Мађари, су добили мађарско држављанство. Мађарске и бугарске јавне и тајне службе, само могу да трљају руке – без већих проблема, остварују зацртане циљеве. Наша отаџбина одавно има сличне проблеме на Косову и Метохији, и у Рашкој области. Албанци са КиМ су се разним методама (демографским, насилним…), током деценија, изборили за своју лажну државу „Косове“. Дезинтеграциони процеси у Војводини нису тајна. То исто се очигледно припрема у општинама које се граниче са Бугарском. А Владимир Захаријев ради све оно што одговара Бугарској држави. Наравно, поред тога што је члан две странке, ДСС-а и „То смо ми- Природни покрет“, он је и држављанин две државе, Србије и Бугарске. Понаша се као да му је Бугарска мајка, а Србија маћеха. Да, он јесте Бугарин, али живи у држави Србији, и дужан је да поштује Устав и законе Србије. Ако му то не одговара, нека оде мало, на дужи одмор са функције коју грчевито држи 15 година, нека оде на одмор у Златне пјасце да тамо троши „црни новци за бели дани“ (или обрнуто)- а има се, може се. Кмет ли је!
Такође, Босилеград свих 15 година мандата г. Захаријева спада међу 5 најнеразвијенијих општина, тачније спада у ДЕВАСТИРАНЕ општине. По подацима Агенције за развој Србије, стопа незапослености у Босилеграду износи 48,6%, (2011.-2013.) (8). Тренутна стопа незапослености је преко 50%. У Босилеграду ради свега 9 малих предузећа – 3 дрвно прерађивачка, 3 текстилна , и 3 прехрамбене производње. Ту је и 5 мањих стругара. Највећа приватна предузећа су предузеће „Храст“, које запошљава око 60 радника, и предузеће „Анитекс“, које производи чарапе, са 32 запослена. Власник „Храста“ је Стефан Костов, предузетник који је легално купио чувену спорну пумпу за точење горива. Добри познаваоци прилика тврде, да је г. Захаријев, намерно или не, „затворио“, односно конзервирао општину, чиме је дестимулисао било какве значајније улагаче и развој (под тим се подразумева свако ко би запослио преко 50 људи). Понашање локалне власти под Захаријевим је потпуно дестимулативно за било које значајније предузеће. Општина је „затворена“, због тога што би долазак било ког значајнијег послодавца, угрозио монопол Захаријева, који је апсолутно највећи послодавац, зато што контролише све општинске службе и предузећа (постоје докази да он запошљава око 500 људи у општинским службама и предузећима). Он лично се пита за све, он је алфа и омега општине. Назадовање Босилеграда је обрнуто пропорционално успону Захаријева. Просто је немогуће да се за 15 година његове власти, није појавио нико већи од „Храста“ и „Анитекса“. Планови за развој постоје у форми вечитих најава и обећања Захаријева (прича о шаргарепи на дугом штапу) о будућим инвеститорима, који само што нису стигли. И та обећања трају 15 година. Значајнији развој је сигурно био могућ за време владе ДСС и Коштунице, од 2004. до 2008., али се то није догодило, јер Захаријеву највише одговара постојеће стање. Тада је Захаријев био и посланик ДСС.
Пумпа у мозак
Сликовит пример „гетоизације“ општине, је и чињеница да Захаријев не дозвољава ни отварање приватне бензинске пумпе, јер сматра да би власник пумпе Стефан Костов (члан СНС), постао много моћна личност у општини, и да би могао угрозити власт и незаслужену популарност Захаријева. Стога имамо и комичне и трагичне сцене, где Захаријев већ годину дана, на терену показује (пумпа је на улазу у Босилеград), да је јачи и од суда, и од полиције, (да је јачи од државе), и од приватног власника, који је пумпу легално купио. Ни суд, ни полиција, не могу да уведу власника у посед већ годину и по дана, због тога што то недозвољава велики бос Захаријев – који немилосрдно манипулише са пар хиљада људи, интересно везаних за њега, највећег послодавца. При томе Захаријев обмањује јавност да је спорна пумпа једина у Босилеграду, и да је намера Костова да затвори ту једину пумпу. То није тачно. У Босилеграду постоји још једна приватна бензинска пумпа – „Дукоил“ која нормално ради. Стефан Костов одговорно тврди у изјавама медијима, да је комплетну бензинску пумпу купио легално, са свим инсталацијама, не да би је затворио, већ да би је модернизовао по европским стандардима, и увео 24 часовно радно време (пумпа је потребна и његовом предузећу „Храст“, које се бави производњом намештаја). Већина београдских медија извештава о споровима око пумпе, у последњих две године (9)(10)(11)(12)(13)(14).
Лист „Ало“наводи (10), цитирам:
„Preduzetnik Stefan Kostov je kupac tamošnje benzinske pumpe, a moćni predsednik opštine Vladimir Zaharijev ni za živu glavu ne dozvoljava njenu privatizaciju. Tu je i dosledni sudija Velin Stojičkov, kome je stalo da se sprovodi zakon, i na kraju, glavni junak priče Novica Stojanov, komandir policijske ispostave, kome je sprovođenje zakona slabija strana posla za koji je plaćen.
Pred sedmi pokušaj izvršitelja da sprovede sudsku meru, sudija Velin Stojičkov uputio je pismo policiji u Bosilegradu i od nje zatražio asistenciju protiv građana koje svaki put, kako je napisao, „u odbranu pumpe organizuje predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev“. No, tu peripetijama nije kraj.
„Poštovani gospodine sudija, obaveštavam vas da zbog izražene bezbednosne problematike i pojačanog angažovanja ljudstva… nismo u mogućnosti da pružimo traženu pomoć…”, stoji u pismu koje je potpisao Novica Stojanov, komandir Policijske ispostave u Bosilegradu, koji slovi za samo jednog u nizu „predsednikovih ljudi““.
„Ок радио“, из Врања цитира власника пумпе Костова (12):
„- Ovaj predmet je stigao do suda, tako da se ja plašim da će moj put do pravde biti i dug i trnovit. Bosilegradski „kmet“ je u ovoj nedođiji odavno zaveo samovlašće i diktaturu – zaključuje Stefan Kostov.“
Угледни портал „Јужна Србија Инфо“ преноси изјаву Невенке Костадинов из октобра 2015.(15):
„Nevenka Kostadinov, čelnik OO naprednjaka, optužuje lokalnu vlast. – Bosilegrad je postao nemoguća sredina za život, pod torturom jednog čoveka. U poslednje vreme smo svedoci brojnih zloupotreba u radu lokalne vlasti: od mešanja u rad zakonodavnih institucija, preko ometanja sudskih organa, do prekoračenja ovlašćenja – tvrdi Kostadinova.U Bosilegradu, već 15 godina, nije bilo ulaganja, niti je otvoreno ijedno realno radno mesto. Svi potencijalni investitori koji su dolazili i imali nameru da ulože kapital u Bosilegrad ne samo što nisu naišli na podršku i razumevanje lokalne samouprave, već su, naprotiv, bili najureni – tvrdi Kostadinova.“
Медији преносе и друге изјаве Костадинове поводом проблема у Босилеграду (16)(17).
Београдска телевизија Б92,у марту ове године преноси (14):
„Bosilegrad — Odbornici lokalne stranke u Bosilegradu po petnaesti put su sprečili privrednika iz tog mesta da preuzme legalno kupljen objekat na benzinskoj pumpi.
Sudski izvršitelji već petnaest puta dolaze u to mesto ali ih opštinski funkcioneri sprečavaju da obave posao“.
Угледни портал „Бујановачке“,16.03.2016. објављује деманти предузетника Стефана Костова, на изјаве председника општине Босилеград (18):
„Već sam nekoliko puta do sada naglašavao, pa ovu priliku koristim da po ne znam koji put naglasim da se u našoj opštini Zakoni R Srbije ne sprovode i očigledno ne važe. Predsednik opštine radi šta mu se prohte,onako kako mu se prohte i kako on misli da treba ,a iako to nije po zakonu ,predsednik za svoje delatnosti ne odgovara pred zakonom Republike Srbije. Jedini moj zahtev i molba nadležnim organima je da se i u Bosilegradu sprovode Zakoni R Srbije, jer u našoj opštini vlada opšti haos i rasulo, budžetski novac se apsolutno nenamenski troši ,vrši se otimačina i uzurpiranje privatne imovine, realnih radnih mesta nema, a novac iz budžeta se troši haotično i neplanski.
Posle silnih kritika, predsednik je mnogobrojne zapošljene u JP „Direkcija za gradsko –građevinsko zemljište i putevе, prebacio i uposlio preko Centra za socijalni rad, te su mnogi inženjeri, doktori i drugi postali socijalni slučajevi kojima se zarada isplaćuje preko različitih projekata o finansiranju“.
Захаријев је до сада онемогућио 15 судских извршења. При томе бос Захаријев, седнице Скупштине општине, одржава на отвореном, код спорне пумпе, на улазу у Босилеград, у терминима извршења судских одлука. Што је најгоре, Захаријев на тим седницама поништава и коригује судске одлуке- што је за Нушића. Такође, у општинским службама и предузећима ради прекомеран број људи, и новац из буџета се троши на њихове плате – чиме се заиста ствара одређени социјални мир (социјални мир беде), али се сва општинска средства троше на то, а за потенцијални развој и инвестиције, ништа. Захаријев, што је најгоре и најсмешније, тај накардни принцип наводи као основни циљ партије коју је основао и регистровао у надлежном Министарству (110-та регистрована партија). У Босилеградском удружењу „Оптимист“ (19) кажу да Босилеград јесте пета, најнеразвијенија општина у Србији, али да ни ти подаци нису меродавни, јер СО Босилеград нерационално запошљава велики број људи да би одржала социјални мир, међутим, то узрокује недостатак новца за развојне пројекте. Кажу да је у општини пре 40 година живело скоро 30.000 становника (сада око 7500).
На рекламерски и неистинит напис о Захаријеву у листу „Данас“ је 2015.године, реаговало удружење „Глас“ из Босилеграда (20). Они, у тексту објављеном у „Данасу“ кажу :“Анализирајући текст и поруку коју он (Захаријев- прим.аут.) шаље неутралном читаоцу, дефинитивно се стиче утисак да је наша општина једна од најбољих у региону. Да ли је то истина?“. Већ смо образложили да Босилеград спада у 5 најнеразвијенијих у Србији (21). Такође, анализом изјава Захаријева, годинама уназад, може се закључити да општина Босилеград, његовом заслугом, финасира школовање студената и лечење грађана у Бугарској. То је неистина. Школовање студената и лечење грађана у Бугарској, финасира држава Бугарска и то је омогућено свим припадницима бугарске мањине. То у удружењу „Глас“ и потврђују :“Једна од тема у поднаслову поменутог текста је финасирање студената у Бугарској (…) велики број свршених средњошколаца наставља своје образовање у Бугарској, захваљујући указу Министарства образовања Бугарске, по коме представници бугарске дијаспоре имају право да одређену квоту попуне у понуђеним бугарским универзитетима. У том смислу студенти имају право на школарину, становање и исхрану. Кога то општина Босилеград ту финансира нама није јасно!“. У тексту на који реагује „Глас“ и његов председник Александар Димитров, Захаријев је изнео неистините тврдње „Данасу“, а „Данас“ објавио (22):“Погодност је и што Босилеграђани могу бесплатно да се лече у Бугарској, што укључује и превоз до здравствених центара у овој земљи. Свршени средњошколци могу о трошку општине да студирају у Бугарској. Обезбеђена им је школарина, становање и исхрана у студентским мензама“. Захаријев ствара лажни утисак, да општина плаћа и лечење грађана у Бугарској (23). Те манипулације Захаријева потврћује и Босилеграђанин, Иван Николов, дописни члан Бугарске академије наука и уметности, новинар и публициста, председник бугарског Културно-информативног центра у Босилеграду и један од оснивача странке Демократски савез Бугара. Николов за врањански портал и радио „ОК радио“, каже (24):“Бугарска је, у складу са својом политиком потпомагања, сународницима из Босилеграда дала шансу да им се укаже високо специјализована медицинска помоћ у ВМА у Софији. Друго је питање што се то у пракси изродило у политичку пропаганду актуелног председника Владимира Захаријева, па је он тако на локалним изборима, на конту те медицинске помоћи сасвим незаслужено, на рачун бугарских пара, изнуђивао гласове за антибугарску, антиевропску и проруску странку ДСС.“ О изборним манипулацијама Захаријева, Иван Николов каже:“Садашња локална власт је у овој малој средини, од државних пара направила своју приватну изборну машину којом увек може, барем половину становништва, да натера да гласа за кога она каже. После парламентарних избора у мају (2014., прим.аут.), српски медији су сензационалистички писали да је Владимир Захаријев једини победио СНС у Србији и то „без упаљача“! Пет стотина запослених на општинском буџету са породицама, плус бирачи за надницу, плус најмање 1000 мртвих душа, праве га заиста јачим од Вучића! Како се ту може уопште говорити о владавини права? Човек стварно није давао упаљаче, а и шта ће му?“. На питање новинара „ОК радија“,“Како бисте оценили рад локалне власти, коју последњих 15 година предводи Владимир Захаријев?“, Николов одговара:“-Као непрестано пропадање без дна. Турбо-фолк политичари (мисли на Захаријева- прим.аут.) засигурно неће Србију одвести у Европу. Мањак стручности и професионализма се никако не може компензовати вишком лажног „патриотизма“ и пренадувавањем опасности од „сепаратизма“ и „отцепљења“ од Србије. За тих 15 година Општина Босилеград је изгубила више од 20 посто свог становништва. Цела привреда је стала и пропала. Све што је обећао- није испунио, све што је започео – није завршио. Сви који су хтели да нешто инвестирају и раде у Босилеграду, побегли су главом без обзира када су видели с ким имају посла. Побегли су чак и приватници због превеликих општинских такси и регистровали се у суседним општинама. Сви његови подухвати – асфалтирање неких улица, поплочавање тротоара, градски водовод, спортска хала, пливачки базен, мост на крају града – све се то неславно завршило. Али се зато он од председника општине са релативно ограниченим овлашћењима, претвотио у апсолутисту: он је и послодавац, и инжењер, и лекар, и правник, и главни и одговорни уредник локалног радија. Државни ревизор је прошле године у извештају на 120 страна, констатовао низ прекршаја, за које нико није покренуо поступак. По први пут тужилаштво се суочава са корупцијом и криминалом у Босилеграду, али углавном са његовим последицама, а не са узроцима. Босилеградска општина просто вапи за распуштањем локалне власти и увођењем привремених мера“.
Када смо већ код теме криминала и корупције у Босилеграду, медији су известили о томе да је у априлу 2014. врањанска полиција (а не босилеградска) ухапсила 5 лица из босилеградског Центра за социјални рад, на челу са директором, због сумње да су у дужем временском периоду проневерили новац намењен исплати једнократне социјалне помоћи најсиромашнијима у Босилеграду (25)(26).
„Сумњиви“ подаци у биографијама Захаријева
Из досадашњег текста, се не може закључити да аутор овог текста има позитиван став према г. Захаријеву. Исправност тог става потвђују и недоследни и очигледно нетачни подаци у јавно доступним биографијама г. Захаријева. У тим биографијама су наведени различити, несагласни, и неистинити подаци о образовању и занимању г. Захаријева. Чак су наведене и различите године рођења (1962. и 1968.) Јасно је да је главни извор података у биографији неке личности – управо та личност. Г. Захаријев има чак пет јавно доступних биографија. На сајту општине Босилеград нема биографије, а морало би је бити.
Прва биографија се налази на сајту странке ТСМ, чији је Захаријев председник (27). Ту не стоје, ни образовање, ни занимање. Уместо тога стоји: „Важи за једну од најхаризматичнијих личности на политичкој сцени не само у Пчињском округу“. Како се мери харизма, није нам познато? И као да харизма, чак и да је неко поседује, може бити замена за образовање и занимање. Да ли је Захаријев, „харизматичар“ по образовању и занимању? Тешко. У тој, биографији додуше, отворено стоји да је Захаријев, члан две странке. Аутор ове прве биографије је наравно сам Захаријев.
У другој биографији, на сајту ДСС (28), коју је, логично, саставио сам Захаријев, стоји да је „програмер“. Не наводи се где је стекао то звање. Ту стоји и да је „као председник општине обављао послове менаџера општине и да је руководио свим пројектима“. „Свим пројектима“!!! На сајту ДСС Захаријев је представљен као члан председништва. Не помиње се да је председник странке „То смо ми “-Природни покрет ,-“Това сме ние“ природно движение.
Трећа биографија, је она на сајту „Отвореног парламента“ (29), и преузета је из података Народне скупштине, где је Захаријев био посланик од 2004. до 2007. Те податке су давали сами посланици, дакле и та биографија потиче од Захаријева. Ту стоји да је рођен 1968. а не 1962. године. Стоји да је уписао „Факултет природних наука, где је завршио степен и добио звање „Стручњак из области природних и техничких наука““. Ако неко може да пронађе „Факултет природних наука“ било где у свету, молимо да нам јави. Колико је познато, тај факултет не постоји. Исто тако, молимо да нам било ко растумачи шта значи звање „Стручњак из области природних и техничких наука“? Колико је познато, то звање не постоји. Мање је важно то што нико не може да одгонетне значење речи“где је завршио степен“. Да подсетимо, да се на претходној биографији Захаријев представио као „програмер“.
У четвртој биографији, која стоји на антивладином порталу „Истиномер“ (30), пише да је Захаријев студирао машинство и да се до 2007. године, представљао као „апсолвент машинства“, а да од 2008. године сам Захаријев наводи да је „програмер“.
У последњој биографији која се налази на порталу „Јужних вести“ (31), угледног медија са југа Србије, стоји да је Захаријев рођен октобра 1968. године. Дакле, имамо два податка да је рођен 1968. (Отворени парламент, Јужне вести) и три податка да је рођен 1962. (ТСМПП, ДСС и Истиномер). У биографији која стоји на „Јужним вестима“ се понављају подаци са сајта „Отвореног парламента“ о „Факултету природних наука, где је завршио степен и добио звање „Стручњак из области природних и техничких наука““.
Дакле, постоје две дилеме. Мање је важна дилема, када је рођен Захаријев, 1962. или 1968. године? Успут, аутор ових редова поуздано зна да је г. Захаријев рођен 1962. године. Друга дилема је много важнија – шта је Захаријев по образовању и занимању? Да ли је по занимању „харизматичар“, фризер, „програмер“, „апсолвент машинства“, „менаџер општине“, „руководилац свих пројеката“ или „стручњак из области природних и техничких наука“? Или је можда све то заједно? Колико је познато аутору овог текста, г. Захаријев је фризер. Међутим, ваш аутор мора признати да ни он са сигурношћу не зна шта је по занимању бос из Босилеграда. Друго је питање где је г. Захаријев стекао та звања? Где је стекао звање „програмера“? На ЕТФ-у? Да ли је завршио неки курс програмирања? Да ли је студирао машински факултет, невезано за програмерство? У којој установи је стекао звање „Стручњак из области природних и техничких наука“? Ако је у питању „Факултет природних наука“, молимо г. Захаријева да нам открије где се налази тај факултет? Г. Захаријев је као носилац јавне функције, већ 15 година, дужан да објасни неистините и несагласне податке у својим биографијама. Г. Захаријев је дужан да одговори на питање, да ли се ради о лажном представљању? Све ово никако не иде у прилог јавно створеном „имиџу“, искреног, отвореног, народског човека, способног председника општине итд. Човек који манипулише степеном свог образовања и својим занимањем, односно човек који обмањује јавност у вези тих података, никако не може бити назван искреним, отвореним и способним. А ово није једино питање, једина тема, где је установљено да г. Захаријев, манипулише и обмањује јавност. Све ово говори да г. Захаријев није човек коме се може веровати. Томе не доприноси ни други утисак који постоји у јавности, да г. Захаријев више подсећа на „звезде“ риалитија, него на озбиљног човека. Захаријева, основано, називају новокомпонованим турбо-фолк политичарем. И није проблем што Захаријев воли да игра на јавним весељима. Подсмех и стереотипи којима је био изложен због тога што је играо на свадбама су незаслужени. Питање нечијег лошег или доброг укуса, није од значаја. Међутим, када се погледају све те фотографије и снимци, види се да се ту пре свега ради о одсуству самоконтроле, али и о потреби да се покаже „моћ“ (играње и сликање са многобројним особама женског пола, поливање пивом, играње са Томиславом Гачићем-Пахомијем, итд.). Посебно је лоше то што се на многобројним фотографијама и снимцима, види злоупотреба алкохола од стране Захаријева и пријатеља, што је крајње лоша порука, пре свега младима. Све заједно то указује на бахатост (32)(33)(34).
Програм странке Захаријева – еврофанатичан и натовски- супротан ДСС-овом
Поред тога што је у кључним тачкама програм странке „То смо ми“ (35), супротан програму ДСС, о чему ће бити речи касније, он је и неозбиљан, да не кажемо смешан и неспроводив. Уз то је граматички неисправан, да кажемо, неписмено написан. Шест основних принципа покрета (36), као да су писала неписмена и неука деца. Пренећемо их у оригиналу, на латиници:
„Osnovni principi pokreta su :
1. Svaki punoletni građanin,pre nego što mu država obezbedi radno mesto dobija svakog medeca određenu vrstu finansijske pomoći, koju bi mogao da odradi i tako da doprinos razvoju lokalne zajednice,a samim tim i države!
2. Za besplatno zdravstvo, pre svega za bolesne ot kancera, država mora da ima formulu za sve takve ljude, bespatno lečenje zuba za sve ljude, svih uzrasta.
3. Za decentralizaciju vlasti, da subvencije koje daje drzava predju na opštine, pre svega one koje se odnse na otvaranje i subvencionisanje novih radnih mesta.
4. Prinadležnosti i benefiti od prirodnih bogatstava bi trebali ići u kase opština, a opštine dalje da određeni procenat uplaćuju u budžet države, a ne kao do sad.
5. Besplatno školstvo
6. Besplatno bavljenje dece i omladine sportom“
Да, ту се види поимање попут дечијег, па би могли и да се сажалимо. Међутим ово су саставили људи који већ 15 година управљају једном општином. Пунолетни људи. Захаријев има четворо деце (два сина живе у Аустрији), и два унучета. Хоћу рећи, сасвим је зрео човек. Тачка један, основних принципа, доводи до банкрота државе, врло брзо. Захаријев каже, прво, да је држава дужна да свакој пунолетној особи обезбеди радно место. Та обавеза државе не постоји нигде у свету. Постоје две врсте послодаваца, приватни и државни. Дакле, тачно је да и држава може бити послодавац, али је немогуће било ком послодавцу наметнути обавезу, да мора обезбедити радно место, сваком пунолетном грађанину. При томе се држави намеће и нова обавеза да свакоме ко постане пунолетан, пре него што му нађе посао, даје финасијску помоћ. Такође, врло нејасно и наивно се каже да би прималац те помоћи, ту помоћ „могао да одради“. После овога, остале тачке не вреди коментарисати, још су комичније. Чак ни најекстемнији комунисти,
анархисти или слични, се нису усудили да напишу овакве бесмислице.
У делу сајта ТСМ, где се налазе „документи“, у „Програмским начелима“ (37), стоје програмска начела која су потпуно супротна начелима ДСС. ДСС се у овој кампањи хвали својим противљењем чланству Србије у Европској унији. ДСС се посебно хвали својим противљењем чланству Србије у НАТО. Странка Захаријева, ТСМ, је еврофилна и еврофанатична. То се и види из Програмских начела, на пример: – „То смо ми “-Природни покрет ,-“Това сме ние“ природно движение види Србију, интегрисану у уједињеној Eвропи са визијом заједничког развоја и будућности“ ; и „Највиши државни интерес земље, Србија треба да остварује (…)укључивањем Србије у европске интеграционе процесе;“. Такође ТСМ питање одбране и безбедности посматра као једно од питања „која се односе на укључивање наше земље у Европске интеграционе токове“. Без обзира што се нигде не помиње реч „НАТО“, када неко третира питање одбране и безбедности на овај начин као странка Захаријева, то значи да је он за приступање НАТО организацији. Прво, Бугарска, коју ТСМ посматра као матицу, је члан НАТО од 2004. Друго, Бугарска је фанатично за НАТО, и јасно је антируски настројена. Неминовно се поставља питање, зашто ДСС трпи у свом председништву, члана, који не само да је председник друге странке, већ је председник еврофанатичне, натовске и антируске странке? Исто тако се поставља питање Захаријеву, који тврди да је и даље члан ДСС, како усаглашава ставове своје странке ТСМ (еврофилија, натофилија, русофобија), са потпуно супротним ставовима ДСС (еврофобија, натофобија, русофилија)? Шизофрено, зар не?
Посебно је питање што Захаријев и другови, као у вртићу, на комичан начин повезују одбрану и безбедност са заштитом флоре и фауне! Они кажу :“„То смо ми“ (…) одбрану и безбедност третира као најзначајније питање у (…) заштити (…) свеукупне флоре и фауне Републике Србије.“ .Урнебесно, ваистину.
Ево целовито цитираних делова Програмских начела странке Владимира Захаријева:
„Програмска начела
„МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И ДИЈАСПОРА – „То смо ми “-Природни покрет ,-“Това сме ние“ природно движение види Србију, интегрисану у уједињеној Eвропи са визијом заједничког развоја и будућности у Eвропи високих етничких вредности у којима проналазимо саговорнике слободарских традиција и овоживотним условима у свету. Своје место у Eвропи Србија мора да заузме штитећи своје националне и економске интересе као и у свим демократским друштвима и истовремено обезбеђујући свом народу достојанство, поштовање, углед и могућност рада са свима у региону и у свету. Највиши државни интерес земље, Србија треба да остварује низом спољно-политичких активности:
1. укључивањем Србије у европске интеграционе процесе;“
„ОДБРАНА И БЕЗБЕДНОСТ – У складу са својим програмским опредељењима „То смо ми “-Природни покрет ,-“Това сме ние“ природно движение која се односе на укључивање наше земље у Европске интеграционе токове, питање одбране и безбедности државе се поставља као комплексан задатак који се мора решавати усклађеним деловањем свих субјеката државе. Основни циљ је стварање националне сигурности која треба да омогући несметан развој државе и слободу свих њених грађана. „То смо ми “-Природни покрет ,-“Това сме ние“ природно движение одбрану и безбедност третира као најзначајније питање у очувању независности и територијалног интегритета и целовитости земље, заштити и безбедности грађана, материјалних и културних добара као и свеукупну флору и фауну Републике Србије.
ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – „То смо ми “-Природни покрет ,-“Това сме ние“ природно движение се залаже да професионална војска узме учешће у мировним и хуманитарним мисијама које се спроводе под ингиренцијама и окриљем Уједињених нација и Европске уније.“
Закључак
Како веровати човеку који „муља“ и у својој биографији? Како веровати човеку са шест „занимања“? Како веровати човеку који је члан две странке, и држављанин две државе? Како веровати човеку чији је програм лакрдија? Како веровати човеку који мисли да је јачи и од институција државе? Како веровати човеку, председнику општине деценију и по, највише пропале управо у четири мандата тог човека? Никако.
Владимир Захаријев је био третиран као „икона“ ДСС-а. Незаслужено. Он је једрио на таласу површности и лакомислености, који је присутан у ДСС-у. Нико се није упуштао у озбиљно разматрање свих чињеница везаних за Босилеград и Захаријева. Такође, у време Коштуничиних влада, Захаријевљево „народњаштво“ се дивно уклопило у безразложну промоцију тзв. народњаштва које је промовисао ДСС, што је користило само Велимиру Илићу и Драгану Марковићу Палми, тадашњим коалиционим партнерима. Захаријев је ретко долазио у странку и на Главне одборе, а и када би долазио, грлио се и љубио са свима, а на Главном одбору би, у ретким приликама када се јавио за реч, одржао говор у стилу – ја се не разумем у политику, ја сам народски човек, али ја сам ваш, ја увек подржавам Коштуницу и ДСС, и ја вас све волим. И добијао би овације, а на Скупштинама странке, је увек био у врху, по броју гласова. Био је најомиљенији члан ДСС, уз Александра Поповића и Бору чорбу (наравно, изузев Коштунице). Тај апсурд је дошао толико далеко, да је на Скупштини ДСС у јануару 2014. године (последња Коштуничина Скупштина), Захаријев на гласању за чланове Главног одбора добио највише гласова, чак више него Коштуница на гласању за председника странке. И то је било први пут у историји ДСС, да се тако нешто догодило, а аутор ових редова је присуствовао свим Скупштинама ДСС, од оснивања странке. И нико није ни приметио ту бизарност која се тиче броја гласова, због тога што су резултати гласања саопштавани најчешће око поноћи, уз мали број присутних.
Коштуница, је, да приметим на крају, одувек био озбиљан човек, и заувек ће то и бити. Захаријев није. Коштуница је данас, прилично усамљен човек. Захаријев није. Коштуница је лако долазио на власт, и још лакше са власти одлазио – више пута. Захаријев није. Захаријев се држи власти као да му живот од тога зависи. Велики Душан Радовић је рекао:“Озбиљни људи су усамљени. Они не припадају овом масовном покрету лакомислености и површности. Поражени су памет и озбиљност и настало је велико народно весеље.“
Наравно, да као оснивач странке из 1992. године, познајем и Захаријева, који се учланио тамо негде после 2000. године. Био сам скептичан према третману „иконе“ који је имао. Нисам видео утемељење за то. Такође, био сам отворени критичар својевременог „народњаштва“ ДСС-а. Пре више од десет година, путовао сам у Босилеград, на сахрану оца Владимира Захаријева. Нас четворица страначких пријатеља смо чинили делегацију која је исказала поштовање према Захаријеву. Једини утисак који могу да пренесем је утисак о поражавајућем сиромаштву Босилеграда. Од тада је тај градић само назадовао. Захаријев веома подсећа на чувеног цврчка из Езопове басне „Цврчак и мрави“. Цврчак Захаријев безбрижно игра и пева, већ 15 година, док Босилеград пропада. Захаријев јесте човек који живи са својим грађанима, непосредан је, отворен, весељак. Али, ни један текст, па ни овај не може да обухвати све. Никоме није познато, какво је имовно стање породице Захаријев, после 15 година власти. Захаријев има 4 деце, од којих је бар двоје одрасло и живи у иностранству, по речима самог Захаријева. Тек када буду познати ти подаци, подаци и имовини Захаријева и супруге, и њихових потомака, може се дати коначан суд о свему.
Исти они медији – данас хистерично антивучићевски, који су се подсмевали Захаријеву у Коштуничино време, уназад две године проглашавају Захаријева за некаквог пучког трибуна који „побеђује“ Вучића. Данас ти медији под контролом запада, уздижу до неба једног ситног узурпатора, чупавог Минхаузена из недођије, само због тога што напада владајућу странку, без обзира што су његове махинације у Босилеграду више него очигледне. О томе ти медији не пишу. Тек када је Захаријев, који се осилио, па се понаша као друмски разбојник, блокирао пут ка Босилеграду, и онемогућио, у првом тренутку, председницу Владе Србије, да оде у Босилеград, медији су о томе известили. А обмане Захаријева се настављају. Поводом случаја блокаде пута потпредседници Владе, Захаријев је негирао да је блокирао пут (38), али пошто много воли да прича, Захаријев је неопрезно медијима рекао и следеће, а то су пренели и РТС и Б92 (39)(40): „Захаријев се на моменте препирао са Михајловићевом, њој је упутио комплименте, али, рекао је, својим телом ће блокирати пут све док проблем не буде решен“. Дакле, Захаријев, ипак, неопрезно признаје да је блокирао пут, и чак најављује да ће и даље блокирати пут док се не реши питање снабдевања горивом. При томе, понављамо, у Босилеграду, нормално ради и спорна пумпа, и друга, приватна пумпа „Дукоил“. Нико да се сети да поводом ових скандала, пита ДСС и Санду Рашковић Ивић, шта мисле о понашању, свог члана председништва, који је истовремено и председник друге странке?
Следе и парламентарни и локални избори. Захаријеву ДСС, и не само ДСС, већ и прикривене бугарске службе, прикупљају потписе за републичку листу, јер он сам за то није способан. Захаријев је, последњег дана за предају листа, предао републичку листу. Да ли ће она бити валидна, то је друго питање? Нажалост, предвиђам, да ће на предстојећим општинским изборима Захаријев поновити своје „успехе“, због тога што истина споро допире до босилеградске забити. А кажу, истина је спора, али достижна. Док се не пробуде, Босилеграђани ће све више бити голи и боси, за разлику од великог боса Захаријева. Његов успон је обрнуто пропорционалан назадовању Босилеграда и то пуних петнаест година.
(1).http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:596618-U-Registar-upisana-110-partija
(2).http://bujanovacke.co.rs/2015/09/03/bosilegrad-zaharijev-osnovao-pokret-za-republicke-izbore/
(3).http://www.okradio.rs/vesti/lokalne/zaharijev-sam-protiv-svih-_55031.html
(4).http://tosmomi.org/2016/03/30/prikupljanje-potpisa-u-beogradu-za-listu-to-smo-mi/
(5).http://www.juznevesti.com/Politika/Zaharijev-napustio-DSS-i-osnovao-novu-partiju.sr.html
(6).http://www.politika.rs/scc/clanak/352101/I-dalje-sam-u-DSS-u-ali-na-izbore-izlazim-sam
(7).http://www.kurir.rs/bugarska-srbiji-krade-drzavljane-clanak-154052
(8).http://serbia-locations.rs/municipalities-srb/municipality.php?ID=41
(9).http://www.okradio.rs/vesti/lokalne/bosilegrad-ni-policija-ne-pomaze_53828.html
(10).http://www.okradio.rs/vesti/lokalne/pumpa-u-bosilegradu-nemoc-suda-ili-bahatost-vlasti-_48856.html
(11).http://www.alo.rs/buna-protiv-pumpe/14402
(12).http://www.okradio.rs/vesti/lokalne/bosilegrad-plamti-benzinski-rat-_48045.html
(13).http://rs.n1info.com/a148825/Vesti/Policija-blokirala-prilaze-Bosilegradu.html
(14).http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=04&nav_category=11&nav_id=1103926
(15).http://www.juznasrbija.info/lat/vesti/politika/bosilegrad-sns-protiv-jednog-coveka.html
(16).https://www.youtube.com/watch?v=aHJOk3X13Yw
(17).https://www.youtube.com/watch?v=Jfgbv2V3yzI
(18).http://bujanovacke.co.rs/2016/03/23/stefan-kostov-pumpa-je-moja/
(19).http://www.optimist.org.rs/Bosilegrad.html
(20).http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/reklamiranje_predsednika_opstine_bosilegrad.46.html?news_id=296296
(21).http://www.blic.rs/vesti/drustvo/top-5-najbogatije-i-najsiromasnije-opstine-u-srbiji/ghq7h1g
(22).http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/kad_opstina_poklanja_kombajne_.14.html?news_id=295955
(23).http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:430287-Zitelji-Bosilegrada-kod-lekara-idu-u-Sofiju
(24).http://www.okradio.rs/vladavina-prava/pisani-tekstovi/bugari-u-srbiji-ce nestati_42912.html(25).http://www.kurir.rs/skandal-u-bosilegradu-sluzbenici-umesto-ugrozenima-delili-sebi-socijalnu-pomoc-clanak-1339501
(26).http://www.rtvvranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=6997:pronevera-u-bosilegradu&Itemid=242
(27).http://tosmomi.org/ko-je-vladimir-zaharijev/
(28).http://www.dss.rs/predsednistvo/
(29).http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/vladimir-zaharijev/
(30).http://www.istinomer.rs/akter/341/Vladimir-Zaharijev
(31).http://www.juznevesti.com/ko-je-ko/Vladimir-Zaharijev.sr.html
(32).https://www.youtube.com/watch?v=1RLHL1c6cVc
(33).https://www.youtube.com/watch?v=Xh33R-0L6zk
(34).https://www.youtube.com/watch?v=Oi51sIQQSnU
(35).http://tosmomi.org/
(36).http://tosmomi.org/o-pokretu/
(37).http://tosmomi.org/dokumenti/
(38).http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=08&nav_category=11&nav_id=1117557
(39).http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2274758/zorana-mihajlovic-zaustavljena-na-ulazu-u-bosilegrad.html
(40).http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=08&nav_category=11&nav_id=1117477

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s