Објављено 20. 04.2016. на:
http://www.samostalnidss.rs/nebojsa-bakarec-antoniceve-opozicione-bruke/

Антонићеве опозиционе бруке

Уважени професор Антонић је у свом новом тексту смањио количину мржње коју просипа против СНС и Вучића, о чему је аутор овог текста писао у тексту „Болек и Лолек НСПМ“(1). То је добро. Међутим, није добро што је свој нови текст – „Изборне бруке“(2), професор написао са пуно површности, очигледних неистина, произвољности и неразумевања изборног процеса (текст је објављен 12. априла). Чини се, као да се професор Антонић, који пише за угледни руски портал „Фонд стратешке културе“, налази негде далеко у Русији, негде где до њега слабо допиру чињенице о изборном процесу у Србији. Чини се као да професор пише нпр. из Владивостока (Владивосто́к) из Приморског краја (Приморский край), далекоисточне области мајчице Русије (Родина) и да нема приступа интернету. Као неки аналитичарски Толстој, мисионар романтик који пише из своје скромне даче у брезовој шуми. Дирљиво! Та дирљивост нас наводи да цитирамо Љермонтова (Михаил Лермонтов):
„Родина
Люблю отчизну я, но странною любовью!
Не победит ее рассудок мой.“
„Домовина“ (превод Миодраг Сибиновић)
„Ја домовину волим, но љубав је та чудна!
Савладат неће њу разума мога глас.“
Ми знамо да професор воли Србију, само ту љубав исказује на неразуман, мисионарски начин, против кога је толико много писао. Очигледно да професор не може да „савлада“ Србију својом чудном мисионарском љубављу. Професор је за свој нови текст одабрао погрешан – ненаучни приступ. Он преувеличава догађаје, искривљује стварност и чињенице. Он буру у чаши воде, представља као стварну непогоду. Она то и јесте, али када се посматра под микроскопом. Поштовани професоре, скините микроскоп и уместо њега ставите наочаре, много боље ћете сагледати ствари. Али хајде да кренемо редом.

Кокошије слепило

Одмах на старту професор уклизава ђоном и помиње „бројне скандале који су већ довољно компромитовали изборе“ (две недеље пре избора). Шта професор чини? Он ствара алиби за пораз који ће доживети опозиција и његов компањон Вукадиновић, политичар, зависни аналитичар, тренутно у служби „ДСС – Двери“, тачније Санде Рашковић Ивић. Професор ствара простор и темеље за своје наредне текстове, у којима ће изборе прогласити потпуно нерегуларним, и у којима ће нашироко говорити о некаквој изборној крађи. За сада г. Антонић предвиђа, јавља му се као Трговчевићу или Клеопатри: „Чини ми се да ће ови избори, највероватније, бити испод нивоа који је неопходан да се достигне ранг елементарне „изборне демократије“.“ Све то се неће догодити, то се већ сада види, дакле, избори ће бити регуларни, а изборне крађе неће бити, барем не од стране власти, али да би себи створио простор за наредне неутемељене оптужбе, уважени професор мора да пише овако лоше текстове. Оно чега ће вероватно бити, биће хаоса током изборног дана и после избора. Тај хаос ће покушати да изазову ДС, ДСС и Двери, халабуком у вези са наводним неправилностима током изборног дана (које ће сами да изазивају) и подношењем хиљада унапред припремљених приговора, на те (непостојеће) неправилности. ДС, ДСС и Двери ће хистерично вриштати о изборној крађи. Двери су то већ радиле 2014. године, неистинито тврдећи да су прешли цензус, али да су, забога, покрадени – не наводећи како су то покрадени. Као некадашњи функционер ДСС, могу да посведочим да су и 2012., и 2014. године, одређени утицајни кругови у ДСС-у, покушали да компромитују странку, неутемељеном причом о изборној крађи (поготово 2014.). Срећом, нису имали храбрости да обзнане своје измишљотине, нити ширу подршку за то, па је та компромитација ДСС-а спречена. Претпостављам да ће махнита и патолошка мржња која сада постоји у ДСС-у, поново активирати причу о изборној крађи. То исто важи и за Двери и за ДС. Што лошији буде резултат ове три странке, више ће инсистирати на наводној крађи. Та прича о крађи избора, увек дође као згодан алиби за изборни пораз.

Што се скандала тиче, професор Антонић не помиње ни један стварни скандал. Све што помиње, је нормалан ток изборног процеса. О томе ћемо касније. Професор не помиње стварни скандал, који није створила власт, нити Републичка изборна комисија, нити владајуће странке, већ су тај скандал створиле различите опозиционе странке, противнице власти. О ком скандалу говоримо, а професор га намерно прећуткује, иако је тај скандал увелико био у току у тренутку писања текста професора Антонића? Наравно, ради се о скандалу фалсификовања потписа, тачније о фалсификовању изјава грађана, који су наводно подржали неку листу (3). Говоримо о скандалу злоупотребе, из употребе повученог печата Првог основног суда из Београда, и злоупотреби – скенирању и копирању печата шабачког суда (4). Печат Првог суда су злоупотребиле листе „То смо ми – Владимир Захаријев“ и „Мађарски покрет за промене- Демократска заједница војвођанских Мађара, Демократска заједница Хрвата- Тамаш Корхец“. Странка Захаријева и њени помагачи су предали 3957 фалсификованих изјава, а Мађарски покрет је предао 1611 фалсификованих изјава. Републиканска странка Николе Сандуловића је предала 899 фалсификованих изјава, у којима је злоупотребљен печат суда из Шапца, док је Јединствена руска странка из Новог сада, предала 4834 фалсификована потписа, где је такође злоупотребљен печат суда из Шапца. Одбијена листа „Шести октобар“ је предала 1394 фалсификоване изјаве, и на крају, одбијена листа „Толеранција“ је предала 1130 фалсификованих изјава (5). Хајде да проверимо и инсинуације професора Антонића да иза странака фалсификатора стоји СНС, и тврдњу аутора овог текста, да су скандал у вези са фалсификовањем потписа, односно печата на изјавама, организовале опозиционе странке.
Случај „Захаријев – То смо ми (ТСМ)“

Већ је познато, а о томе је писао аутор ових редова, да је Захаријев, истовремено председник странке ТСМ, и члан председништва ДСС. Такође, Захаријеву је потписе прикупљала и ДСС, али и бугарске службе. На сајту ТСМ, као места где се прикупљају потписи, су биле наведене и адресе у Београду које припадају одборима ДСС – адресе на Вождовцу и Чукарици. Уосталом, јасно је да је ДСС прикупљао потписе за Захаријева који је њихов функционер. Апсурд је и у томе, што је ДСС дао дозволу Захаријеву да оснује другу странку!(Ради се о тзв.“спушталици“ која би имала изгледе и да освоји бар једно посланичко место, с обзиром да се ради о аутентичној мањинској листи – у корист ДСС Двери). Лица, која су по дужности била задужена да помажу Захаријеву су, свакако, председник Градског одбора ДСС Београда, и директор ДСС. А гле случајности, председник ГО ДСС БГ је баш са Чукарице, а директор ДСС је са Вождовца (6). Дакле, када надлежни органи буду водили истрагу, а воде је, то је јавно саопштено, они неминовно морају да испитају Захаријева, и два поменута функционера ДСС- на околност, како су прибавили око 3957 фалсификованих изјава грађана?(7) Дакле коалиција ДСС Двери је до гуше увучена у незаконите радње у вези са 3957 фалсификованих потписа за странку свог високог функционера Захаријева (8). А Захаријева, коме је листа Ђорђа Вукадиновића прикупљала потписе, Антонић заобилази у свом тексту. Овај случај је професоре Антонићу, доказ број један, о умешаности антивучићевске опозиције у незаконите радње.

Случај „Мађарски покрет за промене – Демократска заједница војвођанских Мађара, Демократска заједница Хрвата – Тамаш Корхец“

Лидери ДЗВМ, Тамаш Корхец и Ласло Варга су искључени из СВМ, због противљења сарадњи са СНС, и због наклоности ДС-у. Основали су нову странку, удружили се са ДЗХ (подружница ХДЗ), и покушали да у договору са ДС, предају листу за изборе, која треба да одвлачи гласове СВМ-у (опет тзв.“спушталица“ која би имала изгледе и да освоји једно посланичко место – у корист ДС, с обзиром да се ради о аутентичној мањинској листи). Негде су се укрстили путеви ДСС Двери и Захаријева, са путевима ДС и ДЗВМ, а њихова додирна тачка је очигледно украдени, „позајмљени“ тј. фалсификовани, неважећи печат Првог основног суда. И за потребе ДЗВМ-ДЗХ је фалсификовано око 1611 оваквих потписа. Испитивањем одговорних лица из ДЗВМ-ДЗХ, као и оних из ДСС и ТСМ, неће бити тешко пронаћи одговорне за злоупотребу печата Првог основног суда. Наравно, већ сте могли претпоставити, добри Антонић ни не помиње ову мађарско хрватску листу. Овај други случај је поштовани професоре Антонићу, доказ број два, о умешаности антивучићевске опозиције у незаконите радње.

Случај „Републиканска странка – Никола Сандуловић“

Ову листу проф. Антонић помиње у негативном контексту („бизарна листа“), али инсинуира да је за настанак и ове листе одговоран СНС. И врапци на грани знају (али не и Антонић) да г. Сандуловић не подноси Вучића и СНС, о чему се свако, па и Антонић, може уверити увидом у сајт Републиканске странке(9). Сандуловић је крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, био телохранитељ Зорана Ђинђића. Он сам каже у интервјуу за Балкан инфо да је у коректним односима са ДС (10). Републиканску странку, Сандуловић је основао са бившим Тадићевим секретаром председништва и бившим функционером СНС, Владимиром Цвијаном, онда када се овај одметнуо од СНС. Касније су се и Сандуловић и Цвијан разишли, а Републиканце је преузео Сандуловић. По информацијама медија, Републиканска странка је предала 899 потписа, на којима се налази фалсификовани печат суда у Шапцу. Суд у Шапцу негира да је оверио те потписе, а почетна истрага је установила да су печати на тих 899 листа скенирани. Није на одмет проверити – јер нико није наиван да поверује да је случајно одабран баш печат суда у Шапцу – евентуалну одговорност за саучествовање у фалсификовању ових изјава, од стране Душана Петровића, председника странке Заједно за Србију и Небојше Зеленовића, градоначелника Шапца, такође функционера ЗЗС. Мислим да је логично да треба проверити ова лица, јер њих двојица ведре и облаче у Шапцу (Душан Петровић је из Шапца). Странка ЗЗС је на листи са Демократском странком. Сасвим је јасно да СНС нема никакве везе са листом Републиканске странке.

Случај „Јединствена руска странка – Зоран Марић“

Седиште ове странке је у Новом Саду, а г. Марић је из Темерина. Ову листу г. Антонић ставља на терет Српске напредне странке, а сви докази говоре супротно. Пре ће бити да је ову, сто осму странку по реду, „припомогао“ Пајтићев војвођански режим. Такође, у прилог томе говори и чињеница да 4834 потписа ове листе, потиче из истог извора као и оних 899 потписа Републиканске странке (11). Председник ове „руске“ странке, Зоран Марић је изјавио у полицији да је спорне потписе платио функционеру Републиканске странке, Николи Јелинкићу, 4500 евра (12).Према томе и у овом случају је јасно да СНС нема ништа са овом листом.
Случај листе „6. октобар“

Ради се о листи странака наводне румунске и руске мањине(13). Прва је странка Демократски покрет Румуна Србије са седиштем у Зајечару а друга је Странка Руса Србије, чије је седиште у Београду. С обзиром да у Зајечару ведре и облаче, Мирковић и Ничић, противници СНС, немогуће је ову листу представити као сарадника СНС. Ова листа је предала 1394 фалсификоване изјаве.

Случај листе „Толеранција“

Листу „Толеранција“ чине „Покрет за толеранцију“, „Црногорска партија“, „Војвођанска партија“, „Влашка народна странка“ и Удружење родитеља несталих беба. „Војвођанска партија“ даје одговор ко стоји иза ове листе. Та партија је сепаратистичка странка која се суштински залаже за одвајање Војводине од Србије, и тражи да Војводина постане „федерална јединица Србије“, што би био први корак у стварању независне државе Војводине. Ова странка је у тесним односима са ДС и ЛСВ. Стога је јасно да одговорност за појаву ове листе на републичким изборима сносе ДС или ЛСВ. Ова листа је предала 1130 фалсификованих изјава.
Веома је јасно да иза свих ових 6 листа, посредно или непосредно стоје, или ДС, или ДСС (случај Захаријев). Ту треба тражити и одговорне за саучесништво у скандалу фалсификовања 13825 изјава грађана. Поводом овог скандала, ДС и ДСС мудро ћуте и праве се луди.
Антонићеви „скандали“

Несуђени академик Антонић као први скандал наводи грешку Министарства за државну управу и локалну самоуправу које је објавило информацију о броју бирача у Србији. Врло брзо је реаговала Републичка изборна комисија, и саопштила тачан податак. Само министарство је признало грешку и саопштило како је грешка настала (14). Нико се због свега тога није претерано узбудио, нити је постојао некакав „скандал“. У вези укупног броја бирача г. Антонић помиње ноторну чињеницу да у бирачком списку има барем милион грађана који никада не гласају, због тога што живе у иностранству. Тај проблем је присутан бар 15 година, и он постаје све већи, с обзиром да нови грађани одлазе у иностранство, а да је прираштај у Србији, негативан. Међутим, професор универзитета, научник социолог, ту стару чињеницу о милион бирача који живе у иностранству, ставља на терет владајућој странци и говори о „злој намери наредбодаваца неспособне државне управе“ и, на примеру своје породице, инсинуира злоупотребу. Наводно, неко из власти, може бити, гласа уместо свих тих људи, па и уместо његове сестре и зета. Бесмислица. Не сећамо се да је г. Антонић, све ово пребацивао Ђинђићевој, Живковићевој, Коштуничиној, Цветковићевој или Дачићевој влади. Све те владе су једнако одговорне као и ова, по овом питању. Друго, бесмислено је уопште било кога кривити за тај проблем. То право, одсељених, да и даље имају бирачко право, гарантује Устав. Те људе је могуће избрисати из бирачких спискова, само на њихов лични захтев. Све друго би наишло на оштре осуде. Први би вриштао управо Антонић, критикујући Вучићев режим да угрожава уставна права грађана, уколико би покушао да реши ово питање. Професор Антонић помиње своју сестру и зета. Да су дисциплиновани и ажурни, они би покренули процедуру за брисање из бирачког списка, како професор не би бринуо, забога, да ли злочести Вучић гласа уместо Антонићеве сестре и зета.

Као следећи „скандал“ Антонић наводи изјаву министра унутрашњих послова о методама борбе МУП-а, против изборне крађе на овим изборима. Уместо да похвали ове напоре, Антонић измишља, и тврди да ће полиција радити управо супротно. Бесмислено. У том контексту, г. Антонић сатанизује г. Звонка Веселиновића, као некога ко организује „екипе“ за „убеђивање бирача“, односно неоправдано га оптужује да преводи некакве батинашке одреде, о чему конфабулирају и Антонићев Вукадиновић и Санда Рашковић Ивић, и цела жута камарила. Цео Антонићев НСПМ је 2011. године, на челу са Ненадом Којићем и Марком Јакшићем, потпредседником ДСС, до неба уздизао Веселиновића, за кога се знало да организује српске барикаде на Косову и Метохији (15). Веселиновића је због тога немилосрдно хапсио и малтретирао Тадићев режим на подстицај Американаца. Тада је Веселиновић био добар и Којићу и Јакшићу и Ивићевој и Антонићу и Вукадиновићу, док се сам Марко Јакшић бесрамно китио туђим (Веселиновићевим) перјем (барикадама) (16). Сада, сви они Веселиновића криминализују и називају вођом батинашких тимова, само због тога што не подржава никога од њих. А Веселиновић је тада 2011. једнако сарађивао и са СНС-ом, као и са ДСС-ом, по питању барикада (17).

Потпуно неутемељено Антонић прозива нове посматраче избора, организације „Црта“ и „Грађани на стражи“, као сараднике Вучићеве власти. Што је најгоре истина је потпуно супротна, што се лако да проверити ако се само мало погледају сајтови „Грађана на стражи“ и „Црте“ (18). „Црту“ подржавају и организују и антивучићевски „Истиномер“, и „Отворени парламент“ који финасирају Американци, као и опозициони сајт „Прати паре“. Саму „Црту“ воде између осталих, и уредник Истиномера и новинарка Истиномера, Весна Радојевић (19). Сама „Црта“ се, за разлику од братског „Истиномера“, труди да буде објективна, у складу са својом мисијом. Управо то злоупотребљава г. Антонић, па напада једно од многобројних саопштења „Црте“ о току кампање, као прорежимско, и само на основу тога проглажава „Црту“ режимском и сумњивом. И све то Антонић назива „скандалом“. Ником нормалном није јасно, где је ту скандал?

Као последњи „скандал“ г. Антонић наводи хиперпродукцију непознатих и мањинских листа. Као што смо већ поменули у случају, који Антонић не помиње, шест листа које су фалсификовале потписе, г. Антонић сугерише да је СНС одговоран за ову хиперпродукцију анонимуса. На примеру шест таквих листа већ смо доказали обрнуто – одговорност опозиције за то. Када би то било тако као што тврди Антонић, онда РИК у коме већину имају странке власти, не би одбио да прогласи чак десет оваквих листа, него би их прогласио (20). Такође, ни владајуће странке, нити РИК, не сносе ни одговорност за признат статус мањинске странке, који је дат Републиканској странци или Српско руском покрету. РИК је Решењима одбио да тим странкама призна статус мањинске странке на изборима, али је Управни суд, уважио жалбе ових странака и признао им тај статус (21). Професор Антонић неопрезно каже да би „признавање већини од ових листа статуса националне мањине било равно претварању избора у циркус“. Због чега је неопрезан г. Антонић, види се из следеће његове реченице, где он аболира праве инспираторе и „иноваторе“ ове злоупотребе статуса мањина, а то су његов пријатељ Вукадиновић, и председник лажне влашке странке НОПО, Тулимировић. На тој НОПО листи 2012. године, Вукадиновић је био други иза Тулимировића, који је освојио мандат у Скупштини. Да поновим, њих двојица су патентирала ову злоупотребу, а Антонић то не приказује као циркус, већ пристрасно то назива „штосом који је требало да прикаже ирационалност система“. Тиме Антонић показује да није непристрасан, и да уводи двоструке стандарде за исту ствар. Један, повољан стандард за Тадићев режим и свог пријатеља Вукадиновића, и други, неповољан стандард за Вучићеву власт и странке које примењују Вукадиновићев и Тулимировићев „патент“. Ово је репрезентативни пример тог ненаучног метода који примењује научник Антонић.

У овом делу текста професор Антонић инсинуира да РИК и власт имају двоструке стандарде према листама, само због тога што је листа ДЈБ, враћена на дораду због очигледних недостатака. Оптужује РИК и власт да имају неповољан однос према листи ДЈБ (Доста је било) и повољан однос према најмање 5, већином мањинских листи. То је ноторна и лако проверива неистина. РИК је имао једнак однос према листи ДЈБ, као и према било којој другој листи. После исправки, листа ДЈБ је проглашена од стране РИК. Али професор тенденциозно прећуткује чињеницу да је Покрајинска изборна комисија, у којој већину имају странке које владају Покрајином Војводином (на челу са ДС), на сумњив начин одбила листу ДЈБ (22). Стога је шупља инсинуација да републичка власт, у лику „Информера“ највише напада ДЈБ, поред ДС. Као што знамо управо се ДЈБ и поједине опозиционе странке (ДС, СДС, ЛДП…) боре за исто бирачко тело, па не чуди да је Пајтићев режим, манипулацијама, покушао да спречи учешће ДЈБ на изборима у Покрајини Војводини (23). Због чега професор Антонић упорно посеже за очигледним неистинама, тешко је одгонетнути?

Због свих слабости, површности и произвољности у тексту професора Антонића, које смо доказали, овај Антонићев текст, може бити оцењен као „вихор од смећа“, што је био наслов једног од Антонићевих текстова од пре две године. Ето како се неке ствари враћају као бумеранг у лице онима који пишу на површан начин.

(1).http://www.vidovdan.org/aktuelno/item/71462-nebojsa-bakarec-bolek-i-lolek-nspm-a-najveci-don-zuan-analiticari
(2).http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/izborne-bruke/
(3).http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2280021/liste-padaju-zbog-falsifikovanja-potpisa.html
(4).http://rs.n1info.com/a151263/Vesti/Pronadjeni-novi-falsifikovani-pecati-na-izbornim-listama.html
(5).http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:600516-Lazirali-potpise-a-mogu-na-izbore
(6).http://www.teleprompter.rs/zaharijev-falsifikator-pronadena-cetvrta-lista-sa-3-957-falsifikovanih-potpisa.html
(7).http://www.alo.rs/zaharijev-potpise-kupio-u-beogradu/45448
(8).http://rs.n1info.com/a151301/Vesti/RIK-odbio-listu-Zaharijeva.html
(9).http://www.republikanska.rs/vucic-me-progoni-pobedicu-ga-istinom/?lang=sr.
(10).http://www.republikanska.rs/nikola-sandulovic-intervju-za-balkaninfo/?lang=sr.
(11).http://www.blic.rs/vesti/politika/predizborna-istraga-jedinstvena-ruska-stranka-tvrdi-da-je-kupila-potpise-za-4500-evra/6c5btl5
(12).http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:600156-Falsifikovani-potpisi-na-listama-Maja-Nikolic-na-saslusanju
(13).https://zajecaronline.com/izborna-lista-06-oktobar-za-sve-demokratski-pokret-rumuna-srbije-stranka-rusa-srbije/
(14).http://www.politika.rs/scc/clanak/350895/Vise-od-milion-biraca-van-Srbije
(15).http://www.kurir.rs/jaksic-i-ivanovic-zvonko-veselinovic-nije-novi-arkan-clanak-115962
(16).http://www.republika.co.rs/512-515/08.html
(17).http://www.vidovdan.org/info/item/18436-2015-09-23-18-25-12
(18).http://www.crta.rs/
(19).http://www.crta.rs/about
(20).http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2281652/rik-20-lista-3270-kandidata-za-poslanike.html
(21).http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2281600/.html
(22).http://www.rtv.rs/sr_ci/izbori-2016/pokrajinski/djb-pik-nezakonito-odbio-nasu-listu_708077.html
(23).http://www.informer.rs/vesti/izbori/66007/RADULOVIC-OGORCEN-ODBACIVANJEM-LISTE-DOSTA-BILO-Ceda-Boris-Canak-politicko