Објављено 03.05.2016. на:
http://www.samostalnidss.rs/izbori-2016-sanda-sedam-patuljaka/

Избори 2016 – Санда и седам патуљака – Тужне бајке и цензус патуљци

Сећате ли се Маршићаниновог вибратора? Тај вибратор је главни јунак математичке бајке цензус странака, бајке под називом „Дваплусдваједнакопет“. Вибратор је рачунар који користе лидери цензус странака уместо калкулатора, при сабирању својих поразних резултата. И вибратор вибрира, а лидери нам саопштавају поруке које шаље вибратор. И ко може да тврди да вибратор каже другачије? Астропарапсихолози Санда, Бошко, Саша, Чеда, Борис, Јанко, Душан и Бојан, оком соколовим гледају у чаробни вибратор, као Трговчевић или Клеопатра у куглу за гатање, и веле: „Јавља нам се да смо победили.“ То је позната астропарапсихолошка бајка цензус опозиције – „Чаробни вибратор“. Или, трећа бајка, „Успавана цензус лепотица“. Стоје Санда, Бошко, Саша, Чеда, Борис, Јанко, Душан и Бојан испред чаробног огледала и кажу: „Огледалце, огледалце, кажи нам ко је победио на изборима?“ Огледало, нормално, одговара: „Ви сте Санда, Бошко, Саша, Чедо, Борисе, Јанко, Душане и Бојане, ем победили на изборима, ем сте најлепши!“ Ови скачу од хештаг #СРЕЋЕ, нема хештаг #СРЕЋНИЈИХ од њих. Или четврта бајка, „Чаробна цензус лампа“. Наши јунаци из „1001 непроспаване ноћи у РИК-у“, Санда, Бошко, Саша, Чеда, Борис, Јанко, Душан и Бојан, лахко протресу и протрљају Кајлову цензус лампу, кад из лампе изађе џиновски дух Кајл и пита: „Шта заповедате, цензус господари?“ Oви кајломани углас вичу: „Хоћемо да победимо на изборима са 5% гласова.“ Дух Кајл им каже: „Биће како заповедате.“ Ту је и пета бајка, „Санда и седам патуљака“. Та бајка описује јунакињу као: „Белу као снег, румену као крв и црне косе као ебановина.“ Таква је и наша јунакиња Санда. Додуше, наша „Снежана“ је нешто времешнија, тек је у седмој деценији, носи мантил и живописне костиме, а не хаље девојачке.
А шта су седморица патуљака – Бошко Срећко, Саша Злоћко, Чеда Прашко, Борис Љутко, Јанко Тупко, Душан Смрда и Бојан Пртко, рекли јунакињи, када се пробудила у њиховој кући, и у њиховом кревету? Први рече: „Ко је седео на мом цензусу?“. Други рече: “Ко је јео мој цензус?” Трећи рече: “Ко је штипкао мој проценат?” Четврти рече: “Ко је крао моје цензусе?” Пети рече: “Ко је боцкао моје кутије?” Шести: “Ко је секао моје листиће?”, а седми, “Ко је украо моје мандате?“ На крају, патуљци рекоше нашој јунакињи, бескућници: „Ако желиш да водиш наше цензус-домаћинство, да куваш, да спремаш кревете, да переш, шијеш и плетеш, и да све држиш чисто и уредно, онда можеш остати код нас и ништа ти неће недостајати.“ (На свему овоме је посебно инсистирао патуљак Бошко- заговорник патријархалних вредности).
Наша јунакиња рече: „Хоћу од срца.“ Чича-мича и готова прича. Тако су Санда и патуљци Бошко Срећко, Саша Злоћко, Чеда Прашко, Борис Љутко, Јанко Тупко, Душан Смрда и Бојан Пртко, довека живели у срећи и слози. Aли, оставимо се бајки.
Убедљива победа СНС
Победник ових избора је неупитан. Српска напредна странка је на изборима за народне посланике, добила 1.818.854 гласова или 48,24%, на основу прелиминарних резултата са обрађених 99.82 одсто бирачких места или 99.45 одсто обрађеног бирачког тела. На истим изборима 2014. године СНС је добила 1.736.920 гласова или 48,35%. Избори ће се поновити на 15 бм (19.729 бирача), 4. маја 2016. Ако претпоставимо да ће излазност бити 40%, дакле, око 8.000 бирача, и ако претпоставимо да ће СНС освојити око 4.000 гласова, као претпостављени коначни резултат СНС можемо навести око 1.823.000, што ће бити за 87.000 гласова више, него 2014. године, а 0,1% мање, него 2014. Све то на 3% већој излазности 2016. (56%) у односу на 2014. (53%). Стога, можемо слободно рећи да је СНС у проценту, поновила свој успех из 2014, а у броју гласова остварила и нешто већи успех, за 87.000 гласова.
Успех СНС 2014. је неподељено био оцењен као огроман, пре свега због процента и броја мандата (158). Процентни број мандата (63,2) је тада далеко премашио проценат гласова (48,35), због великог „растура“ гласова листа које нису прошле цензус (21%). Са становишта логике, када се посматрају број гласова и проценат, успех СНС је сада једнак или нешто већи, него успех 2014, који је оцењен као огроман. Међутим, такође са становишта логике, део укупног успеха представља и број мандата. Сада ће, што се тога тиче, бити другачије. Мало је вероватно, мада је могуће, да ће ДСС и Двери пасти испод цензуса, после понављања избора 4. маја (прелазак цензуса је готово сигуран за листу СДС, ЛДП, ЛСВ). Стога, што се тиче броја мандата треба размотрити вероватнији исход. А то је да ће број мандата бити следећи: СНС 131, СПС 29, СРС 22, ДС 16, ДЈБ 16, СДС, ЛДП, ЛСВ 13, ДСС-Двери 13, СВМ 4, СДА 2, БДЗС 2, ПДД 1, ЗС 1.
Ако се тако догоди после 4. маја, то ће значити да је листа СНС освојила 27 мандата мање него 2014. године. Дакле, освојени проценат гласова ће бити 48,25, а проценат мандата 52,4. То је 10,8% мандата мање него 2014. године. То јесте значајан број мандата мање са становишта оперативности и ефикасности. Када се све то споји, СНС може да буде више него задовољна својим успехом на изборима за републички парламент.
Мањи „растур“ гласова не умањује успех СНС, поготово када се посматрају избори у целини – и покрајински и градски и општински, на којима је СНС почистила конкуренцију.
Демократска странка је поновила историјски неуспех из 2014. и освојила једнак проценат гласова 6,03% или 16 посланика. Због веће излазности, ДС је добила око 12.000 гласова више. Али, због мањег растура гласова, ДС ће ове године имати мање посланика, него 2014, када је имала 19. Као што медији јављају, Пајтићу се спрема Скупштина ДС, на којој ће бити смењен, као што су почишћени и Тадић и Ђилас. И то представља једну од похвалних карактеристика ДС.
Социјалисти су, без ПУПС-а, добили 70.000 гласова мање, него 2014, када су освојили 484.607 гласова, 13,5% и 44 посланика. Сада су освојили око 414.000 гласова, 11% и 29 посланика.
Радикали су направили одличан резултат и учетворостручили су и број гласова и проценат, и повратили статус парламентарне странке. На прошлим изборима 2014, освојили су 72.000 гласова или 2,01%, а сада око 306.000 гласова или 11,8%. То су 22 посланика.
Покрет ДЈБ је такође постигао одличан резултат и утростручио број гласова и проценат. Постали су парламентарна странка. На прошлим иборима су освојили око 75.000 гласова или 2,09%, а сада око 227.300 гласова или 6,03%. То је 16 посланика.
Коалиција СДС, ЛДП, ЛСВ је доживела неуспех. Једва су прешли цензус са 5,02%, уз 189.300 гласова. Пре две године ишли су на изборе на две листе које су заједно освојиле 9,06% или 325.000 гласова, с тим што је тада листа СДС,ЛСВ прешла цензус са 5,7% и 18 посланика, а ЛДП није. Дакле, они су сада заједно освојили око 126.700 гласова мање, или 4% мање. Сада ће имати 13 посланика.
Коалиција ДСС Двери је такође постигла неуспех. Сада су освојили око 5% или 188.500 гласова и вероватно ће прећи цензус, после поновљених избора на 15 бм. Ако пређу цензус имаће 13 посланика, и ДСС ће повратити статус парламентарне странке, што јесте некакав позитиван помак, а Двери ће из трећег покушаја постати парламентарна странка, што је такође за њих позитиван помак. Због чега су онда они доживели неуспех? На претходним изборима, када се саберу њихови резултати, то износи 273.000 гласова или 7,84%. Сада су освојили око 75.000 гласова мање или 2,84% мање. Али није то једини разлог да се њихов резултат оцени неуспешним.
Прво, нису успели да привуку ни једну другу организацију или странку, већ су својим понашањем одбијали и оне који су им се прикључили или били ради да се прикључе (ПУЛС из Краљева, СОФ Синише Ковачевића и Заветнике). Друго, привукли су веома мало интелектуалаца, а Рашковићева је најавила стотине. Привукли су компромитованог Вукадиновића, академика Ивића – супруга Санде Рашковић Ивић и академика Матију Бећковића, али њега тек на крају кампање. Треће, нису као странке имали синергију. Четврто, и ДСС и Двери су се више посветили разбијању својих странака и истеривању неподобних и то уназад годину дана, а мање промотивним потезима. Пето, ДСС и Двери нису понудили никакав програм. Шесто, слизали су се са својим политичким непријатељима ДС-ом, СДС-ом, ЛДП-ом, ЛСВ-ом, односно са Пајтићем, Тадићем, Јовановићем, Живковићем, Радуловићем. Што је много, много је. Због тога су сами криви за свој неуспех, и за агонију на ивици цензуса. Тај фијаско ДСС-Двери је утолико већи када се зна да на Покрајинским изборима нису прешли цензус и да су добили свега 3,24%, а 2012. године су заједно имали око 106.000 гласова и 10,5%. ДСС је тада прешла цензус у Војводини са око 5,9% гласова и по пропорционалном систему освојила 4 посланика. Двери нису тада прешле цензус. У већини градова и општина Србије (поготово у Војводини), Двери и ДСС нису прешли цензус. У Новом Саду су, на пример, такође доживели фијаско. Нови Сад је био најјаче упориште ДСС-а. Потпредседник ДСС-а, Борко Илић је био заменик градоначелника, и из тог извора је највише финасиран ДСС. ДСС и Борко Илић су тако „добро“ радили у Новом Саду, као део власти, да заједно са Дверима нису прешли цензус у Новом Саду, где су освојили само 6.434 гласа од важећих 170.000 гласова Новосађана, или 3,71%. По снази, ДСС-Двери су тек осма листа. Од њих је јача чак и листа ДДД БОКАН.
У парламенту Србије ће бити чак 29 странака и то: СНС 88, СРС 22, СПС 20, ДЈБ 16, ДС 13, СДП 10, ПУПС 9, ЈС 6, Двери 6, ДСС 5, НС 5, СДС 5, ЛДП 4, ЛСВ 4, СВМ 4, ПС 3, СНП 3, СПО 3, ПСС 2, СДА 2, БДЗС 2, Зелени 2, СДСС 1, ПДД 1, ЗС 1, НОВА 1, ДСХВ 1, ЗЗС 1, КП 1, и 11 ванстраначких личности и то: Јадранка Јовановић, Љиљана Хабјановић, Јасмина Каранац, Богдан Обрадовић, Душан Борковић, Мирослав Лазански, Зоран Драгишић, Марко Благојевић, Миодраг Линта (сви на листи СНС), Миладин Шеварлић (квота Двери) и Ђорђе Вукадиновић (квота ДСС) (обојица на листи ДСС Двери).
Покрајински избори
Део опозиције, назовимо их „америчким цензус странкама“, покушава да прикрије фијаско на покрајинским изборима у Војводини. У томе се помажу и халабуком коју праве у вези са непостојећом изборном крађом. У томе им, случајно или не, помаже већина медија. Тиме скрећу пажњу и са фијаска ДС (7,2%), фијаска ДСС, Двери, СДС и ЛДП, који нису прешли цензус у Војводини. Двери и ДСС су заједно освојили 3,24%. Тиме цензус опозиција скреће пажњу и са Покрајинске изборне комисије (ПИК), која ради много лошије од РИК-а. ПИК је, наравно, контролисан од стране ДС, заједно са странкама са којима чини власт у Војводини. ПИК је до 30. априла саопштио само прелиминарне резултате са 97,7 % бм, и то много касније него РИК. Дакле, видимо двоструке стандарде. Цензус странке и поједини медији сатанизују РИК, а заобилазе ПИК. Никога не треба сатанизовати, само јавност и медији треба да осуђују лош рад ПИК, и у изборној ноћи, и до дана данашњег. И за тај лош рад ПИК су одговорни покрајински премијер Бојан Пајтић и његова Демократска странка.
Треба нагласити да је ДС „тако добро“ владала Војводином 16 година, да је добила свега 7% гласова грађана и да је постала тек четврта странка по „успеху“ на покрајиским изборима (7% и 10 од 120 мандата). Пре 4 године ДС је имала 53 мандата, а СНС 22. Сада је СНС шест и по пута успешнији од ДС (44,5% и 63 мандата, апсолутна већина), али су успешнији и СПС и СРС. Све то наши медији углавном крију. То апсолутно крију „цензус комби странке“.
Тријумф СНС на локалним изборима
Српска напредна странка је сменила власт ДС у Војводини, која је предуго трајала. Тиме је ДС остала без свог најјачег упоришта и извора финансија. Међутим, СНС је поразила ДС у већини градова и општина Србије, оставивши ДС, без упоришта за организацију те странке. У Београду, СНС је поразила ДС у 14 од 17 општина, а ДС је победила само на Врачару и Старом граду, где влада више од 20 година. На Новом Београду је победила Шапићева листа, која ће формирати власт са СНС. На Старом граду и Врачару СНС није довољно прилагодила своју кампању у тим општинама. На Врачару је СНС био близу коалицији ДС-а, због кампање коју је одлично водио Горан Весић. Прави рецепт за ове две општине није примењен. А то је кампања прилагођена пензионерима (употреба Кркобабића и ПУПС-а), нагласак на 20 година власти и корупције ДС у те две општине, и изношење података о тој корупцији – верујте, ти подаци постоје. У Србији има укупно 174 јединице локалне самоуправе, 150 општина, 23 града и град Београд, који поверава послове својим општинама, којих је 17. Општине имају и Крагујевац – 5, Ниш – 5, Нови Сад – 2, и Пожаревац – 2. Укупно 205. У великој већини од ових 205 јединица, владаће СНС.
Мало је градова и општина где неће владати СНС, било самостално, било са неким партнером. У следећим градовима и општинама није победио СНС (али ће у некима ипак учествовати у власти): Шабац, Параћин, Јагодина, Апатин, Пирот, Босилеград, Сурдулица, Свилајнац, Александровац, Врачар, Стари град, Нови Београд, Брус, Ћићевац, Рековац, Тутин, Сјеница, Прешево, Бујановац, Чајетина, Гаџин хан, Дољевац, Нови Пазар, Ада, Чока, Кањижа, Сента, Нови Кнежевац. На овом списку се налази 28 градова и општина, од 205, у којима није победио СНС. Овај списак није коначан, јер не постоје обједињени подаци о резултатима локалних избора.
Покрађени смо, мајке нам – Агонија цензус странака: 2+2=5
Избори су одувек били осетљив процес, поготово када постоји нека неизвесност. Када се негде „ломи“ резултат. Ми присуствујемо неизвесности на зачељу изборне листе. Пет странака на две листе се боре за цензус. То заиста може да створи одређену напетост, али не оволику.
Ова напетост је вештачки изазвана, припремана месецима, уз саслуживање западних кругова. Пођимо од чињенице коју бележе медији, а ми ћемо се позвати на „Спутњик“, угледно руско гласило (1). „Спутњик“, али и други медији, извештава да је амерички амбасадор Кајл Скот (Kyle Randolph Scott), посетио изборни штаб и седиште ДС током изборне ноћи. Не постоје извештаји да је посетио било који други штаб. После, или у току његове посете, у просторије ДС су сазвани и лидери осталих цензус странака – Обрадовић, Рашковићева, Тадић, Јовановић и Радуловић. После тога лидери су се упутили у РИК, и извршили тзв. десант на РИК, пошто је са њима у просторије Комисије упало око 50 лица из њихових странака (нпр. возач Санде РИ, који тамо нема шта да тражи, и многа друга беспослена и неовлашћена лица). Овде треба похвалити мудру одлуку председника РИК-а, Дејана Ђурђевића, да им свима дозволи да чак и неовлашћено буду у РИК-у. Ова одлука Ђурђевића је предупредила напетости и неосноване оптужбе цензус странака у том тренутку. Логично је питање, због чега лидери или представници цензус странака нису на исти начин поступили и према ПИК-у у Новом Саду? ПИК је радио и ради много спорије од РИК-а. Лидери су наставили да хистерично вриште само о изборној крађи у Београду, али не и у Покрајини. Кажемо, наставили, јер лидери губитничких странака, одавно припремају терен за лансирање неистина о изборној крађи. То су месецима радили и они и њихови тимови (СТОП – Стална комисија опозиционих странака), али и поједини медији под њиховом контролом. То су радили и поједини од њих зависни аналитичари, попут Вукадиновића, Антонића и појединаца са „Пешчаника“.
Аутор овог текста већ преко годину дана упозорава да неки кругови из САД и ЕУ покушавају да обједине управо ове странке. То су коначно успели на теми изборне крађе. Јасно је да је амерички амбасадор, у најмању руку подстакао ове странке на акцију. Медијска халабука о наводној крађи је непропорционално велика, у односу на утицај ових странака. То показује да неко (Американци) вештачки усмерава медијску пажњу на ову групу губитника. То је показао митинг који су организовале ове странке 30. априла, који је доживео фијаско. Праву катастрофу. На митингу седам странака (ДС, ДСС, СДС, ЛДП, ЗЗС, Двери, ПЗП), по извештају америчке телевизије Н1, која је преносила овај скуп, било је неколико хиљада грађана. По извештајима других медија, на скупу је било мање од хиљаду грађана. По подацима које је изнео министар унутрашњих послова, скупу је присуствовало око 1700 грађана. Дакле, тих седам странака појединачно, нису успеле да привуку ни 300 грађана, свака. Кад смо већ код овог скупа, он је обиловао јадом који су показивали лидери ових странака који су једни о другима изрекли најгоре увреде током изборне кампање. ДС је својевремено Двери називала фашистима, а Двери су ДС називале издајницима и припадницима геj покрета. ЛДП и Јовановић су Радуловића називали суманутим лоповом, а Радуловић је ЛДП и Јовановића назвао људима коjи су се обогатили на државним кредитима и отерали фабрике у стечај.
Отужно су деловали наступи компромитованих политичара. Једино што смо могли разабрати је да желе да поново јашу народ. Рашковићка изгледа потпуно погубљено, узвикујући Бећковићеве пароле, и пароле мржње против Вучића. Тадић држи неке моралне лекције. Што то није применио за своје владавине? Он је први кршио Устав, обављајући две јавне функције, за разлику од Томислава Николића. Тадић је говорио о томе да ни један једини глас не сме да буде украден, да је сваки глас светиња. А управо су лидери цензус странака покушали да на скупу украду један глас СНС-у, јер је Пајтић тврдио да је у Витини на КиМ, гласао непостојећи бирач стар 144 године (2). Чеда је покушао да кличе, као да је скромни студент у јакни и патикама, од пре 20 година. Али не иде. Они милиони евра колико је Чеда тежак, растерују илузије о студенту драматургије, „Чедо, ожени ме“, лидеру студентског покрета. Пајтић је пуцао од стероида којима је напуцан. Стероидни Брионац је масно слагао да је на КиМ гласало лице од 144 године, а заправо се радило о Сретану Бранковићу из Витине, који има 44 године, и грешку у матичном броју. Господин Бранковић је потврдио да је гласао на изборима, и с поносом рекао да је гласао за Вучића и СНС (2). Радуловић је понављао овештале фразе, које данима понавља. Врхунац неинтелигенције је досегао Чедомир Јовановић оптуживши Коштуницу да је 2006. „покрао Устав“. На то су здушно пљескали и Рашковићева и Обрадовић. Недостојно понашање. Обрадовић се на овим изборима трансформисао у новог Чеду. Чести су поклици: „Бошко, ожени ме“, пошто је Обрадовић свеже разведен од супруге са којом има троје деце. Америчке маркетиншке агенције које су радиле кампању за ДСС и Двери, су потпуно скоцкале Обрадовића и промениле му имиџ. Он има нову фризуру, нова одела, нове сакое, ципеле, кошуље… Постао је права геј икона и метросексуалац. Шта би са оним скромним, патријархалним, богобојазним момком, нико не може да одгонетне? Уз то, он и два функционера Двери су себи дозволили да вређају чланове РИК-а, и да физички нападну чланицу РИК-а, Мају Пејчић.
На овом скупу су се појавили и екстремисти Младена Обрадовића и Николе Сандуловића, који су здушно подржали ове цензус странке. Такође, од овог цензус друштва, видно се дистанцирао Ненад Чанак, лидер ЛСВ, која је на листи СДС и ЛДП, али и Зоран Живковић, лидер Нове странке, који је на листи ДС. Обојица су одбили да позову своје присталице да на поновљеним изборима гласају за ДСС-Двери. Давању гласова ДСС-у и Дверима се противе и високи функционери ДС, Драган Шутановац и Горан Јешић, који о томе отворено говоре на Твитеру. Такође, ни Радуловић, ни Тадић, ни Јовановић нису позвали своје присталице да гласају за ДСС и Двери. На сајту Двери се 29. априла појавила петиција коју су, између осталих, потписали Матија Бећковић и Милош Јовановић, бивши потпредседник ДСС.
Држање г. Бећковића представља изненађење. Ф.С.Фицџералд каже да је човеково држање, одраз чврстих стена или влажних мочвара карактера. Г. Бећковић је пре тога упутио отворену подршку ДСС-Дверима пред изборе. Када је Коштуница био председник ДСС-а, г. Бећковић није никада тако подржао Коштуницу, човека коме Рашковићева и Обрадовић не досежу ни до колена. Шта је натерало г. Милоша Јовановића да потпише ову обмањивачку петицију, тешко је одгонетнути? А да је обманут, обманут је. Индикативно је да ову петицију ДСС и Двери, нису потписали Александар Поповић, професор универзитета и Душан Пророковић, доктор наука, обојица највиши функционери ДСС. Саму петицију је потписало мноштво функционера ДСС и Двери, али не и ова двојица. Очигледна је дистанца ова два образована човека, од сулуде политике цензус странака.
Експертиза изборних крађа
Вратимо се на тему изборне крађе. Писац ових редова је један од бољих познавалаца изборних процедура, и стручњак за спречавање изборне крађе. Политиком се бави 26 година, био је члан бирачких одбора, био је општински одборник и посланик, још увек је градски одборник. Изборну крађу је први пут проучавао 1996. и 1997 – оба пута овлаш, због тога што је ДСС 1996. исправно била дистанцирана од остатка „демократске“ опозиције, која је марширала и наступала под страним заставама и покровитељством. Коштуничина ДСС се залагала да се спречи евидентна крађа 1996. Тадашњи режим је покушао да преиначи резулате локалних избора у Београду и његовим општинама, али и у још неким градовима Србије. Сетимо се, реаговала је међународна заједница, и после доласка изасланика ОЕБС-а, Фелипеа Гонсалеса, усвојен је лекс специјалис, који је делимично признао резултате избора.
Други пут, проблемом крађе, аутор овог текста се бавио у септембру и децембру 1997, када су два пута одржани председнички избори. И овај пут овлаш, због тога што је ДСС бојкотовала ове изборе. Али, тада је било евидентно да је режим покрао гласове Шешеља у обе туре избора, и то на Косову и Метохији. СРС и Шешељ су бучно протестовали, али су брзо легли на руду и ушли у другу владу Мирка Марјановића, марта 1998. године. Три године после, 1997, Милошевићев режим је ту методу крађе поновио на председничким изборима 2000. године.
Трећи пут се писац овог текста срео са изборном крађом која је одјекнула светом. Био је један од кључних актера спречавања те крађе. Наиме, био је овлашћено лице ДСС и ДОС-а за председничке изборе 2000. године. Овим проблемом се бавио око месец дана. Од почетка септембра, па до 5. октобра. Последњег дана предвиђеног за увид у изборни материјал одлучили смо да аутор овог текста, као једино лице овлашћено за тај увид, оде у Савезну изборну комисију и погледа записнике са КиМ које ДСС и ДОС нису поседовали. Комисија није дозволила ни фотокопирање, нити фотографисање записника. Дозволили су само празан папир и графитну оловку. Увидом у те записнике установљено је да су ти записници „произведени“ у Врању и Прокупљу, где су наводно донети са КиМ. На срећу, режим није рачунао на то да ће било ко видети те „оригинал фалсификата“ записнике, јер су били очигледно фалш. Прво, сви фалш записници су потицали са места на КиМ, где више није било Срба, само Албанаца. Друго, преко 95% Албанаца је „гласало“ за Милошевића и СПС. Треће, сви записници су били попуњени са највише 4 рукописа, очигледно су их произвела 4 лица у два поменута града. Када су сабрани ти непостојећи гласови са КиМ, који су били незаконито придодати Милошевићу, видело се да је Коштуница победио у првом кругу са најмање 52% гласова. Наравно, и пре и после тога се водила битка у СИК-у и Савезном уставном суду, коју смо коначно добили 4. октобра. Тог дана, предвече, медији су емитовали саопштење Савезног суда: „Савезни уставни суд, после одржане јавне расправе, на седници о већању и одлучивању, од 04.октобра 2000. године, једногласно је одлучио да поништи део изборног поступка за избор председника Савезне Републике Југославије, који се односи на гласање, утврђивање и објављивање резултата гласања од 24. септембра 2000. године.“ Аутор овог текста је сведок да му је суд, као подносиоцу жалбе и овлашћеном лицу, одлуку доставио тек шестог октобра, о чему и дан данас поседује доказ. Међутим, током тих 40 дана рада у СИК-у, нико из Коштуничиног ДСС није упадао у СИК, нико није вређао, претио, урлао или нападао чланове СИК, као што то данас чине цензус странке. ДСС то није учинио ни 5. октобра, за разлику од оних који су у сарадњи са криминалцима, опљачкали и спалили Скупштину, Телевизују и седиште СПС. Коштуничин ДСС је поштовао процедуре до краја.
Четврти пут се писац ових редова срео са проблемом изборне крађе, у два циклуса председничких избора 2002. године. Овај пут „крађа“ је изведена много софистицираније.
Наиме, режим Зорана Ђинђића је решио да Коштуница ни по коју цену не сме бити изабран за председника Србије. Пошто ДС није имала адекватног противкандидата Коштуници, ДС је решила да жртвује на одређено време саму институцију Председника Србије (у наредне две године Србија није имала председника). Ђинђићева влада и странка су подривале и бојкотовале председничке изборе. Решили су да злоупотребе тадашњи цензус за избор председника, потребан и у другом кругу, и да изборе спусте испод цензуса. Несрећни Лабус, кога су неискрено подржале и ДС и остале странке режима, био је само колатерална штета. Коштуница је у оба циклуса до ногу поразио све своје противкандидате, на првом месту Лабуса. Ваш аутор је три месеца предводио стручни тим ДСС, који је доказао да је у оба циклуса избора изашло више од 50%. На крају, ове доказе је одбацио Уставни суд Србије. У та три месеца, стручни тим био изложен невиђеним опструкцијама РИК-а, медија и самог режима. И том приликом, током тих 90 дана рада у РИК-у, нико из Коштуничиног ДСС није упадао у РИК, нико није вређао, претио, урлао или нападао чланове РИК, као што то данас чине дивље цензус странке. Поштовали смо процедуре до краја. Наводни случај „крађе“ диска од стране аутора ових редова је измишљотина Чедомира Јовановића. Да је „украо“ туђи диск, диск РИК-а, ваш писац би одговарао пред законом, а то се није десило. Све што се догодило је то да је наш, ДСС-ов диск, са резултатима нашег истраживања, изнет из РИК-а и копиран. Ми смо толико поштовали процедуре, да смо и тај диск, иако нисмо били обавезни, вратили у РИК. А то је пример колико су нас опструисали и малтретирали – нису нам дозволили да изнесемо резултате нашег истраживања, које смо предочили Суду. У оваквој прилици, Бошко Обрадовић и дивљи дверјани, не би само „хришћански“ напали женску чељад у РИК-у, него би им „хришћански“ главе пооткидали.
Пети и шести пут ваш писац се срео са питањем изборне крађе 2012. и 2014. године. Као некадашњи функционер ДСС, могу да посведочим да су и 2012. и 2014. године, одређени утицајни кругови у ДСС-у, покушали да компромитују странку, неутемељеном причом о изборној крађи (поготово 2014.). Срећом, нису имали храбрости да обзнане своје измишљотине, нити ширу подршку за то, па је та компромитација ДСС-а спречена, оба пута.
Шта се десило 2012?
Тадићев ДС бахати режим је изузетно лоше припремио и организовао изборе. Отежавајућа околност је да су те године, истог дана, одржани избори на свим нивоима. Председнички, републички, покрајински, градски и општински. Дакле, бирачки одбори су се сретали, како где, са три до пет кутија. Но, без обзира на то, неспособни Тадићев режим је невероватно лоше организовао изборе. То је изазвало хаос по затварању бирачких места. Суштински, није било никакве крађе. Представници појединих странака су неопрезно улетели у причу о изборној крађи – будимо поштени, то су били представници СНС, ДСС и Двери. После су се сви повукли из целе приче. На питању непостојеће крађе најдуже су се задржали представници Двери, али без аргумената и доказа. Те године се цео правни тим ДСС, читавих месец дана „борио“ са анонимусом из ДСС-а, који је видео прилику да напредује, па је врху странке сервирао „доказе“ о крађи, који су били на нивоу вртића. Срећом, ставили смо тачку на то. Али овај моменат се поновио и 2014. године. Те године СНС је одлично организовао изборе и апсолутно никакве крађе није било. У овој прилици правни тим ДСС се два месеца борио са истим анонимним „лудаком“ који је имао подршку одређених утицајних људи у ДСС. И на ово смо ставили тачку. Ова два случаја, 2012, 2014. и садашњи случај „крађе“, имају заједнички садржалац, и важно је да објаснимо суштину те манупулације.
Навели смо да су избори крхка и осетљива област, поготово када се ломи резултат. Где су крхки и осетљиви? Све је саткано од компликованих процедура и правила. На крају, резултати избора почивају на праву и статистици (математици). Дакле, на сложеној логици. Да би разумели резултате избора и процедуре, грађанима је, осим писмености, потребно и знање математике. За почетак. Када се појаве некакве непознанице и дилеме (нпр, ко ће прећи цензус), потребни су и стрпљење, логика, познавање права и статистике. Сви знамо податке о броју писмених и неписмених (и буквално и функционално) (3). Они су поразни, не само код нас, него свуда у свету. Још горе стоје ствари са познавањем математике. Још горе стоје ствари са познавањем логике, права и статистике. Најгоре стоји ствар са стрпљењем. Све то отвара простор за небројене манипулације незнањем, полузнањем и нестрпљењем. То је чинио наш ДСС „лудак“ 2012. и 2014, то исто сада чине лидери и представници цензус странака. Они безочно манипулишу неистинама и полуистинама. Злоупотребљавају крхкост и осетљивост процедура и изборног система. То што тиме могу да жртвују стабилност Србије и да заиста изазову украјински или македонски сценарио, њих није брига. Они и њихови ментори брину искључиво о својим интересима. Уколико се ти интереси не поклопе са интересима Србије, утолико горе по Србију.
И тако се ваш аутор седми пут среће са изборном крађом. Рецимо кратко и јасно. Као и 2012. и 2014, ни сада нема никакве крађе на републичким изборима, као ни на покрајинским. Оно што постоји на сваким изборима до сада, су разумљиве грешке бирачких одбора, које чине стотине хиљада људи (8.400 бирачких места, пута, стални – десет људи – чланова и заменика, и проширени састав – свака од 20 листа је имала право на 2 члана проширеног састава – дакле бирачки одбори су могли максимално да броје – 8.400 пута 50, а то је 420.000 грађана – признаћете није лако извести изборну крађу поред 420.000 људи, плус општинске и градске изборне комисије, радна тела, и ПИК и РИК – све заједно скоро пола милиона људи).
Навео сам прилике када је било изборних крађа. Ово није једна од њих. Одувек и заувек ће постојати брљотине. Понекад ће на понеком бм заиста и бити крађе, покушаја крађе или неправилности. Али то није разлог да се пониште целокупни избори. Сада смо имали прилику да у директном преносу седнице РИК, приликом поновног пребројавања гласова на неколико бм у Сурдулици, којом суверено влада високи функционер СПС, Тончев, да се уверимо да је на, чини ми се бм 15, пронађено 60 гласова СНС, који су придодати гласовима СПС, и да је то „погрешно“унето у записник. „Занео“ се мало Тончев у Сурдулици. Ето, лоша контрола избора у градићу где један човек и једна странка злоупотребљавају власт и утицај. Тога вероватно има још. Нажалост, на том бм није поднет никакав приговор. РИК је поново гледао и бројао то бирачко место због великих математичких неслагања у записнику. Од чланова цензус странака се захтева стрпљење, поштовање процедура, прописа, закона и основних правила пристојног понашања – а све то они крше.
Да, напето је око питања ко ће прећи цензус, али то није светско питање. То су им поручили и грађани када нису дошли на њихов протестни скуп. И као што сте већ могли да схватите, обе листе око цензуса ће највероватније прећи чаробни цензус, који живот значи. Онда, чему напетост, чему дрека о изборној крађи? Напетост на изборима, и у друштву, може бити нормална, и то се дешева широм света, на питању: „Ко је победио на изборима?“ Наше цензус странке су куриозитет, њима је главно питање: „Ко је највећи губитник избора?“, „Ко има мањи проценат“, и, „Ко ће прећи цензус?“
На изборима у Србији имамо непорецивог победника са око 50% гласова, који се нормално понаша. Имамо другопласираног са 12% који се нормално понаша. Имамо трећепласираног са 8% и тај се нормално понаша. Једино четири листе са зачеља вриште као Шојић: „Покрађени смо, мајке нам.“
Четири листе на ивици цензуса – две са 6% и две са 5%. Четири листе „тешке“ 22%, а десет странака, свака просечно 2,2%. И свака од тих странака је испод цензуса, осим ДЈБ, и то, ДС-4,5%, Нова-0,5%, ДСХВ-0,5%, ЗЗС-0,5%, СДС-1,9%, ЛДП-1,7%, ЛСВ-1,4%, Двери 3,5%, ДСС-1,5% и ДЈБ-6%.
Најјачи је ДЈБ? А шта је то ДЈБ? Странка која је ухватила мустру протестних странака, које ничу Европом к’о печурке. Неке од тих странака заиста имају и неки квалитет, попут УКИП-а, АФД-а, Националног фронта. Али, Радуловић је ухватио мустру италијанског покрета „5 звездица“ (Movimento 5 Stelle (M5S)), преварантске интернет странке. И Радуловић као и М5С, нема програм, нема организацију, нема људе. И једни и други су кандидате јурили преко огласа и интернета. И кад погледате тамо у ДЈБ има свакаквог радиоактивног отпада из свих странака, у последњих 16 година. На тој посланичкој листи сам, овлаш гледајући, препознао две бивше чланице ДСС-а, бившу министарку здравља у ДОС влади, Наду Костић и њену најбољу другарицу Зорицу Јоксимовић. Обе 56` годиште. Тога има колико хоћете, из мноштва постојећих или угашених странака, само их треба препознати. И ти људи се представљају као нова нада Србије, као невинашца – као, “нит’ лук јели, нит’ лук мирисали”. Исто као и Радуловић, који се обогатио стечајно управљајући десетинама предузећа истовремено, у време влада ДС, ДСС и Г17. А кад није стечајно управљао он, кад је био министар на предлог СНС, онда је стечајно управљала његова супруга. Такви су до 2012. отерали Србију у стечај.
Републичка изборна комисија
Медији и јавност треба да похвале РИК због транспарентног и преданог рада, у много тежим условима него ПИК (4). Цензус странке и њихови лидери и чланови су још на дан избора, мимо процедура (нису акредитовани), упали у РИК, изазвавши хаос у тој згради, у току бројања гласова. То је само по себи скандал. Уз то, лидери комби цензус странака, ометају службена лица у основном послу РИК, и при томе физички и вербално нападају чланове РИК. То не би толерисала ниједна западна држава, али толерише наша. По свему што је виђено на снимцима многих медија, пре свега, у живом преносу Н1 телевизије, цензус странке су „контаминирале“ садржину укупног изборног материјала – вреће, листићи. Сва је срећа да су резултати унети у систем, пре тзв. „увида“ тих странака у изборни материјал, тако да су резултати неспорни.
Већ сам поменуо мудру одлуку председника РИК-а да изађе у сусрет лидерима дивљих цензус странака. Корист је била много већа од штете. Спласнуле су тензије, лидери су се издували и нису могли да негирају да РИК ради нормално. Детаљно сам пратио рад РИК-а што је било могуће услед честог директног преноса седница од стране Н1 телевизије, коју треба похвалити због тога, иако су пристрасни медиј. Пратио сам и остале медије и сајт РИК-а. Треба похвалити целокупно држање председника РИК-а, као непристрасно, професионално и трпељиво. То што је он издржао од 24. до 29. априла, ретко ко би издржао на тако достојанствен начин. Цео РИК је радио на највишем нивоу, а за огромну већину одлука су гласали и представници цензус странака.
Политизација од стране представника цензус странака у РИК-у је почела тек 28. априла, када су странке почеле да их притискају бесмислицама. Док су ДСС и Двери биле на 5 и 5,01%, њихови представници су се залагали да се 99 спорних записника анулира – јер би то замрзнуло резултате на постојећим износима. По њиховој вољи, али и логици, десетак записника и јесте анулирано. Када је 99 записника уређено и унето, и када су ДСС-Двери пале на 4,99%, они су почели да протестују због оних десет записника који су анулирани на њихов предлог. И све се то видело у преносу на Н1. Постоје још стотине детаља из рада РИК који су доступни јавности, а који демантују десетине неистина које су изнели лидери цензус странака.
Регуларни и нормални избори – став ПССЕ и ОЕБС-а
Да су избори били регуларни потврдили су и ПССЕ (Савет Европе) и ОЕБС (5). Цитирамо представника ПССЕ, шефа делегације ПССЕ Володимира Ариева: „Грађани су могли да слободно бирају, основна грађанска права су поштована, али постоји забринутост због предности које обезбеђује статус владајуће странке, извештавања медија у корист владајућих партија и одсуства транспарентности у финансирању страначких активности.“
Шеф посматрачке мисије ОЕБС Герт Аренс је изјавио: „Да су неки подносиоци изборних листа искористили недостатак јасних критеријума у закону и затражили статус националних мањина, само да би стекли привилегије које из тога произлазе.“ Регуларност избора су потврдиле и посматрачке организације Цесид и Црта (5). Цитирамо ЦРТУ: „ЦРТА посматрачка мисија „Грађани на стражи” саопштила је данас да регуларност ванредних парламентарних и редовних покрајинских и локалних избора није у питању, односно да је изборни дан спроведен углавном у складу са законом. Неправилности које су уочене на изборима нису толико велике да би се могло говорити о значајнијем утицају на регуларност изборног процеса, оцењује ЦРТА у саопштењу.“
То је потврдила и посебна мисија ОЕБС која је надзирала и организовала изборе на КиМ (6). Цитирамо ОЕБС КиМ: „Портпарол Мисије ОЕБС-а на Косову Сенад Шабовић изјавио да је изборни процес на Косову у недељу протекао регуларно и без инцидената. Шабовић је рекао да је особље реаговало на одређене неправилности, не прецизирајући које, али је истакао да оне нису биле таквог интезитета да би угрозиле регуларност изборног процеса на Косову. Шабовић је истакао да су након затварања јединица за сакупљање гласова, кутије са гласачким листићима запечаћене и комплетан изборни материјал је транспортован у Рашку и Врање, где је предат представницима РИК-а на бројање. Шабовић је подсетио да је бројање одржано у присуству проширених састава бирачких одбора.“
Председнику Владе Србије су стигле честитке од најважнијих земаља и државника света, а честитке су му лично упутили и амбасадори многих западних земаља. Сви они то, наравно, не би учинили, да је постојала било каква сенка сумње на овим изборима.
Шта је све предвидео, и на шта је упозоравао аутор овог текста?
С обзиром да познајем већину актера наше политичке сцене и да имам четвртвековно политичко искуство, уназад годину дана, у својим текстовима на „Видовдану“ сам упозоравао и предвидео многе ствари које су се догодиле на овим изборима:
У тексту од 12. октобра 2015. „Недостојна Медеја – Годину дана Санде Рашковић Ивић“ (7), сам навео:
„Као политички аналитичар одавно видим шта се догађа на српској политичкој сцени. Утицајни кругови у ЕУ и САД, траже алтернативу постојећој власти. Међутим, опозиција је толико слаба, да ни све парламентарне и ванпарламентарне странке опозиције заједно, не добацују ни до половине рејтинга СНС. На делу је рани покушај формирања левог и десног центра, да би касније, сходно плановима тих кругова у ЕУ и САД, покушали и да их и обједине. Наравно у то ће покушати да укључе и неке странке власти (нпр. СПС), изузев СНС, коју ће покушати да поцепају на овај или онај начин, нпр. формирањем странке Томислава Николића, који је одбацио такву могућност. О томе је у априлу за руско гласило “Спутњик” отворено говорио главни саветник СРИ, Ђорђе Вукадиновић који је очигледно неопрезно открио план: “Савез ДС-а и ДСС-а је већа претња влади. С друге стране, без обзира колико су реално слабе или ослабљене опције ДС-а или ДСС-а, оне су, како сматра Вукадиновић, и даље највећа потенцијална опасност за власт. Иако је власт у овом тренутку врло чврста и има подршку већине, нека врста заједничког и координисаног наступа умерене левице и деснице могла би да за актуелну Владу представља много већи проблем од неких екстремних снага и покрета.“
Навео сам: „Дакле, доћи ће до покушаја да ДСС и остатак опозиције буду упрегнути у јарам Демократске странке, са циљем да се на власт врате ДС и њени сада многобројни сателити и странке настале из ДС. То је смртна пресуда Србији. Власт ДС-а се показала као најгора власт у историји Србије.“
У тексту од 12. фебруара 2015. “Болек и Лолек НСПМ, највећи ‘Дон Жуан аналитичари’” (8), сам навео:
„Вратимо се на нашу тему. Господин Антонић не поставља питање – Како су се у истом строју, и на истом задатку нашли: и НСПМ и Пешчаник, и Бошко Обрадовић и Весна Пешић, и љути антигејеви Дверци, и љути гејеви ГСА и ГЛИЦ, Мишковић, и наводни антитајкун ДЈБ Радуловић, и Биљана Србљановић и Јелена Маћић, и Пајтић и Живковић и Рашковићева? Антонић не пита, ко их је спојио и због чега? Који је то „Дон Жуан“ завео све њих? Јесу они уједињени против Вучића – али их није он спојио! Спојили су их утицајни заводнички кругови из САД и ЕУ, задужени за ово подручје. Они сматрају да је Вучић превише јак, и да га је таквог теже контролисати. Стога они желе да уједине и кусо и репато, и лево и десно, и наводно патриотско и оно петоколонашко. И у томе су делимично успели. Оно што је ван странака, а у различитим медијима и НВО, сложно сеје мржњу против Вучића. Међутим, опозиционе странке су као рогови у врећи, без обзира на покушаје обједињавања, и без начела и доследности. Једино су им заједнички мржња према Вучићу и жеља да се врате на власт.
Како јадно делују једно поред другог Обрадовић и Живковић, или Рашковићева и Чомићева. Како јадно делују Тадић и Живковић, или Јовановић и Тадић (Тадић је обојицу избацио из ДС-а). Како јадно делују све те „микропартије“ настале оног тренутка када се распала ДС, јер је остала без власти. О томе господин Антонић не говори. Не поставља питања, како и зашто се уједињују те опозиционе „микропартије“ левице и деснице, једне натовске, друге антинатовске, једне еврофанатичне, а друге антиЕУ, зашто праве нови ДОС?“
У тексту од 03. марта 2016. „Избори 2016. – Опозиција као покварени вибратор“ (9), сам навео:
„Опозиционе странке би стање у својој кући – дугове, расколе, неслогу, неспособност – пренеле на државу, када би неким чудом освојиле власт. Оне се и сада труде да дестабилизују Србију, ширењем кампање мржње, понижавања и стереотипа, против свих који не мисле као оне. Опозиционе странке, део медија и НВО се баве измишљањем афера. Како опозиционе странке мисле да управљају државом, а неспособне су да управљају саме собом?“
У тексту од 19. априла 2016. „Антонићеве опозиционе бруке“ (10), сам навео:
„Одмах на старту професор уклизава ђоном и помиње „бројне скандале који су већ довољно компромитовали изборе“ (две недеље пре избора). Шта професор чини? Он ствара алиби за пораз који ће доживети опозиција и његов компањон Вукадиновић, политичар, зависни аналитичар, тренутно у служби „ДСС – Двери“, тачније Санде Рашковић Ивић. Професор ствара простор и темеље за своје наредне текстове, у којима ће изборе прогласити потпуно нерегуларним, и у којима ће нашироко говорити о некаквој изборној крађи. За сада г. Антонић предвиђа, јавља му се као Трговчевићу или Клеопатри: „Чини ми се да ће ови избори, највероватније, бити испод нивоа који је неопходан да се достигне ранг елементарне „изборне демократије“.“ Све то се неће догодити, то се већ сада види, дакле, избори ће бити регуларни, а изборне крађе неће бити, барем не од стране власти, али да би себи створио простор за наредне неутемељене оптужбе, уважени професор мора да пише овако лоше текстове. Оно чега ће вероватно бити, биће хаоса током изборног дана и после избора. Тај хаос ће покушати да изазову ДС, ДСС и Двери, халабуком у вези са наводним неправилностима током изборног дана (које ће сами да изазивају) и подношењем хиљада унапред припремљених приговора, на те (непостојеће) неправилности. ДС, ДСС и Двери ће хистерично вриштати о изборној крађи. Двери су то већ радиле 2014. године, неистинито тврдећи да су прешли цензус, али да су, забога, покрадени – не наводећи како су то покрадени. Претпостављам да ће махнита и патолошка мржња која сада постоји у ДСС-у, поново активирати причу о изборној крађи. То исто важи и за Двери и за ДС. Што лошији буде резултат ове три странке, више ће инсистирати на наводној крађи. Та прича о крађи избора, увек дође као згодан алиби за изборни пораз.“
У тексту од 21. априла 2016. „Предвиђања и прогнозе избора 2016.“ (11), сам навео:
„Међутим, сматрам да је мало вероватно да све 3 тзв. „евродемократске“ листе могу прећи цензус. ДЈБ је на ивици цензуса, али мислим да они ипак неће успети да пређу тај праг. Моје предвиђање је да ће резултат избора у процентима бити:
СНС 52,СПС 11,СРС 8, ДС 6,СДСЛДПЛСВ 5,7, ДССДВЕРИ 5,3, ДЈБ 4, Ост. и Мањ. 8. У мандатима то би износило: СНС 144, СПС 33, СРС 22, ДС 15, СДСЛДП 14, ДССДВЕРИ 13 и мањине 9 (ако једна „евродемократска“ листа не пређе цензус). Дакле, „растур“ гласова ће 2016. бити много мањи него 2014. када је износио око 21%. Ове године „растур“ гласова ће бити дупло мањи него 2014. Стога ће листа СНС добити више гласова и процената, али мање мандата – по мојој процени 14 мандата мање.“
Приказали смо проблематику ових избора из више углова, детаљно изнели све аргументе и податке. Чини нам се, непристрасно. Стрпљиво сачекајмо поновљене изборе и коначне резултате. Чувајмо стабилност Србије.

(1). http://rs-lat.sputniknews.com/komentari/20160426/1105212215/Vasa-ekselencijo-gde-ste-sinoc-bili.html
(2). http://www.informer.rs/vesti/izbori/69062/FOTO-VIDEO-LAZOVCINE-3. LOPOVCINE-fantomski-glasac-Sretan-Brankovic-NEMA-GODINE
(3). http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:505275-Antonijevic-40-odsto-gradjana-nema-zavrsenu-srednju-skolu
(4). http://rs.sputniknews.com/analize/20160427/1105242514/RIK-izbori-glasanje.html
(5). http://www.politika.rs/scc/clanak/353791/Crta-Regularnost-izbora-ne-dovodi-se-u-pitanje
(6). http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2299451/oebs-izborni-proces-na-kosovu-protekao-regularno.html
(7). http://www.vidovdan.org/politika/item/70057-nebojsa-bakarec-nedostojna-medeja-godinu-dana-sande-raskovic-ivic
(8). http://www.vidovdan.org/aktuelno/item/71462-nebojsa-bakarec-bolek-i-lolek-nspm-a-najveci-don-zuan-analiticari
(9). http://www.vidovdan.org/politika/item/71739-n-b-sh-b-r-c-izb-ri-2016-p-zici-p-v-r-ni-vibr-r
(10). http://www.vidovdan.org/politika/item/72185-nebojsa-bakarec-antoniceve-opozicione-bruke
(11). http://www.vidovdan.org/aktuelno/item/72219-n-b-sh-b-r-c-pr-dvid-nj-i-pr-gn-z-izb-r-2016

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s