Објављено 29.03.2017. на:
http://www.samostalnidss.rs/izbori-2017-aleksandar-vucic-umom-caruje-snagom-klade-valja/

ИЗБОРИ 2017- АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – УМОМ ЦАРУЈЕ , СНАГОМ КЛАДЕ ВАЉА

УВОД

Ближи се петогодишњица власти Српске напредне странке и коалиционих партнера. Стање у Србији је данас боље, него што је било до 2012.године. Србија је стабилнија у сваком погледу него што је то била до 2012. И у унутрашње политичком, и у спољно политичком погледу. Поделе и напетости унутар Србије су много мање. Једноставно, владајућа коалиција, али пре свега сама СНС, предвођена Вучићем, има широку народну подршку. Владајућу коалицију и Вучића подржава нешто преко 60% грађана у нормалним неизборним околностима, али и у последња два циклуса избора. Власт има подршку већине умерено оријентисаних грађана, али и оних са умерене левице и деснице (центар, плус лево и десно уз центар).То се види и у структури саме СНС која у себи окупља и центристе, и левичаре и десничаре. То исто важи и за састав владајуће коалиције. Још важније СНС је заступник оне велике већине обичних, просечних грађана, а не било какве „елите“. То се у ових пет година показало. Стотине хиљада транзиционих губитника је добило сталан или повремен посао, било да су чланови СНС или да нису. Добили су прилику, коју заслужују, да уђу у систем, а ту прилику нису имали 22 године (нити у Милошевићево, нити у досовско и постдосовско доба). СНС има око 600.000 чланова. Тиме што су чланови, нису изгубили грађанска или људска права – право на рад и достојанствен живот (а део медија, НВО и „елитних“ политстранака, управо то подразумева). Пре СНС, барем половина тих грађана није била члан ни једне странке. Барем половина чланства СНС су млађи људи. И зато не видим ништа спорно што имају право на рад, право да доприносе друштву, да буду укључени у друштвене токове, а не да буду само транзициони губитници до 2012. Ово је неспорна социолошка појава. Колико знам демократија подразумева, и буквално значи – владавина народа. Ево, владавине народа, уз помоћ СНС. Све главне странке бившег ДОС-а, нису заступале обичан народ, већ су и настале као елитистичке странке – од „елите“, за „елиту“ (ДС, ДСС, Г17, ЛДП, ГСС…). СРС, СНС и СПС су странке које заступају обичан свет, а обичан свет је со ове земље, а не „елита“. Грађани које ове странке заступају су 12 година били грађани другог реда. А то је велика већина. Е то се сад променило.
Пре него што се дотакнемо саме теме овог текста – председничких избора, рецимо нешто о самој Српској напредној странци и њеним резултатима, о одређеним светским трендовима и о кампањи сатанизације против СНС.
После девет година постојања, СНС је постала широки народни покрет, нешто слично руској „Јединственој Русији“. Кад говоримо о широком народном покрету, то подразумева две ствари. Стабилну вишегодишњу подршку половине бирачког тела и заузимање позиције политичког центра, и позиција непосредно са леве и десне стране тог центра. То је вишеструко испуњено. Све то потврђује тезу о широком народном покрету, тезу о „странци народа и државе“ и тезу о сличностима са владајућим странкама у Русији и Кини. Постоје и друге, мање јасне назнаке, али су и оне све више изражене. О чему говоримо? Од када је СНС на власти, чини се да и у Србији, као и у свету, превазиђени неолиберални капитализам, све више бива замењен, много успешнијим обликом економског устројства, „државним капитализмом“. Државни капитализам, с успехом, већ дуже време примењују и Кина и Русија. Дакле, као добитна комбинација за две (Кина, Русија) од три, најмоћније државе, показује се мешавина државног капитализма као економског устројства, и таквог политичког устројства, где постоји убедљива доминација једне „странке народа и државе“ или „државне народне странке“. Елементе та два устројства, видимо и у Србији. Такође, као и у Србији, и у Русији и у Кини, опозиција је подстакнута, финасирана и индоктринирана из западних кругова. Стање у САД и ЕУ је живи доказ како либерални капитализам разара и њихову и светску економију. То је доказ тврње да је демократија у САД и ЕУ, или мртва, или је претворена у своју супротност. Најбољи доказ за то су протестни догађаји – Брегзит, и победа Трампа.
У петој години владавине, Вучић и СНС су показали да Србији нуде стабилност, будућност, развој. Вучић и СНС граде мостове у друштву, а не нове поделе. И Вучић и СНС се мењају набоље. Опозиција назадује у хаосу. Вучић сазрева и учи, мења се на боље, и такав напредак је остварио ретко који политичар, у последњим деценијама. Води уравнотежену политику. То је политика неутралности, у пракси, а не само у теорији. Србија одлично сарађује и са ЕУ, посебно са Немачком, и са Русијом, и са САД, и са Кином. Влада добија похвале од свих њих. Са свим суседима Вучић развија пријатељске односе, упркос искушењима. Вучић показује хвалевредну трпељивост спрам увреда које долазе од неких суседа, и трпељивост спрам кампање мржње и сатанизације, која долази од дела опозиције, медија и НВО. Ако Вучић или неко из СНС и погреши, Вучић се извини, а одговорни сносе последице. Мигрантска политика Србије је за похвалу. Влада добија позитивне оцене свих међународних финансијских институција. Економска ситуација је стабилна. Непрекидно се води борба против корупције. Доводе се страни инвеститори широм Србије, који отварају нова радна места. Отворено је 130.000 радних места, сачувана је Железара Смедерево и 5000 радних места, отворено је 55 нових фабрика, урађено је 138 километара ауто путева, обновљено је 480 километара државних путева, направљено је 360 километара нових локалних путева, поправљено је и саграђено 311 мостова, реконструисано је и изграђено 360 школа, болница, домова здравља и амбуланти. У микроокружењима – суседствима, виде се промене на боље. Ту где станује аутор овог текста, на доњем Дорћолу , код границе са општином Палилула, изграђен је паркић за децу са великом фонтаном. Три стотине метара даље реконструисана је мања зелена површина, са клупама и растињем. Први пут после много деценија – власт СНС је решила проблем, који нико није хтео да пипне, рекох – деценијама. Асфалтирана је цела Бајлонова пијаца. До прошле године, пијаца је личила на кабулски камењар са тезгама. И тако је широм Београда. Шта то значи? То значи да су „жути“ много крали – а да сада у времену кризе, са мањим буџетом, власт СНС у Београду, ради много више за град и грађане, од претходне власти.
Медији су ослобођени притиска Владе, и заправо само мањи део медија директно или индиректно подржава Вучића и Владу. Већи део медија је под контролом западних кругова. Не постоје „свете краве“ у СНС-у, и смене функционера из СНС-а нису ретка појава. Власт ДС, никада није смењивала чак ни своје корумпиране функционере. Наравно, ни Вучић ни СНС нису савршени (а ко јесте?), имају мане (а ко их нема?) и праве грешке – ко ради, тај и греши. У Србији се и даље тешко живи. То је истина. Али, претходне власти, пре свега, ДС-а и ДОС-а, су током више од дванаест година, оставиле Српској напредној странци тешке терете . Јако је тешко осовити Србију на ноге, после неколико година власти, односно после свега три године Вучића на месту премијера. Такав чаробни штапић нема нико. Демократска странка је помогнута светском економском кризом, али и мимо ње, политички и економски разорила Србију. Демократска странка је од последњих седамнаест година, девет година владала Србијом, Војводином шеснаест, а Београдом је ДС владала тринаест година. Хајде да суд о власти СНС дамо, не после девет година власти те странке, него после четири године држања премијерске позиције (рецимо, средином 2018. године).
Занимљиво је да је Војислав Коштуница, гостујући на другој Скупштини СНС, 2010. године, рекао: „Наш народ хоће промене, а то значи да народ хоће посао, ред, сигурност и слободу. Народ хоће да живи у снажној и целовитој држави, ништа мање и ништа више од тога“. Данас можемо рећи да је Српска напредна странка то омогућила грађанима Србије.
Српска напредна странка, њени функционери, али и чланство (поготово Александар и Андреј Вучић), су изложени организованој сатанизацији у медијима, изложени су некултури подсмеха и понижавања. Изложени су стереотипима и предрасудама, жртве су специфичног вида расизма. Жртве су лицемерја, недоследности и двоструких стандарда. Они који сатанизују СНС и Вучиће – део медија ,НВО и политичких странака, под контролом западних кругова, показују невиђено и примитивно лицемерје и недоследност, и на СНС примењују методе двоструких стандарда. Ти исти људи и ти исти медијски и НВО кругови, за истоветно поступање, за које критикују и блате СНС, су, или хвалили ДС, или су ћутали (а данас ћуте или поздрављају увреде неодосових председничких кандидата). И тако током девет година власти ДС у републици, шеснаест у покрајини, и тринаест у Београду. Данас рачунају на кратко памћење и амнезију. Пред прошлогодишње изборе, Болек и Лолек политичке аналитике, који данас подржавају Вука Јеремића – Антонић и Вукадиновић су чланове и симпатизере СНС назвали „напредњачке хорде штеточина“ (Антонић), док је Вукадиновић у Мишковићевом „Времену“ Вучићеву и напредњачку владавину назвао „структурним фашизмом“! Ове изјаве је у јавности, на аргументован начин, осудио и оспорио ретко ко. То је учинио аутор ових редова у више текстова које је написао прошле године и који се могу наћи на блогу „Самосталног ДСС“ а били су објављени и на сајту цењеног „Видовдана“. Покровитељ и финасијер ове двојице “аналитичара“, кандидат за председника Србије, Вук Јеремић, је 20.марта 2017., изјавио: „Војводина је данас вероватно најдубље и најсуштинскије криминализовани део територије Србије. Војводином , у многим њеним деловима, данас владају криминалне банде, под мањом или више директном ингеренцијом Андреја Вучића, брата премијера“. Овај кандидат је много пута понављао ову и многе друге увреде, на рачун члана породице Александра Вучића, а да то није наишло на било какву осуду јавности. Због тога Јеремић, вероватно, није нашао за сходно ни да се извини за овакве увреде. О лицемерју и двоструким аршинима Јеремића и дела медија, сведочи случај, када је потпредседник СНС , Миленко Јованов, погрешио и претерао у жељи да изравна рачун за овакве увреде (назвавши Јеремићеву супругу – шефом нарко мафије). Иако се Вучић одмах извинио због грешке, на честитог Јованова се сручила лавина увреда и покушаја наношења грађанске смрти. Дакле, на истоветне, много пута изречене увреде од стране Јеремића, није било осуђујућих реакција, нити извињења Јеремића, док су на Јованова примењени потпуно различити аршини, за блажу грешку. А зашто је грешка Јованова блажа, мада је то јасно? Прво, оптужба, да је члан породице Вука Јеремића, шеф нарко клана, је изречена само једном – у одбрани, а друго, уследило је правовремено извињење. У случају Вука Јеремића, увреде на рачун члана породице Александра Вучића су изречене много пута, током више недеља, а извињење је изостало. Дакле, јасан пример двоструких аршина и лицемерја на штету Вучића, Јованова и СНС. Као што видимо, већ смо зашли на терен председничких избора, па је тренутак да пређемо на тему.

ИЗБОРИ 2017- КАНДИДАТИ

Александар Вучић. У уводу је речено много тога о овом кандидату и његовој странци. На овим изборима импресионира снага и способност СНС и Вучића да воде најпрофесионалнију могућу кампању. Запањује преданост и енергија Вучића задацима кампање. Сваки дан проведен у земљи он користи за обилазак градова и места Србије. Уз то отвара нове фабрике, разговара са инвеститорима, отвара јавне објекте. Паралелно са тим води изванредну спољну политику . Средином марта Вучић се у Берлину састао са Ангелом Меркел, а тај сусрет се исправно тумачи као подршка Меркелове Вучићу. Том приликом Меркелова је изјавила (извор –„Политика“) :“ „Желимо да се сарадња и даље развија и зато је битно што је премијер Александар Вучић спровео значајне реформе у претходних неколико година. Уложио је и велики напор како би створио бољу атмосферу за међународне инвестиције и тако испунио све услове за преговоре са ЕУ.” „Видимо да је Србија на правом путу”, рекла је Меркелова, додајући да је Србија део региона где се из дана у дан мора борити за стабилност, те да је Вучић увек инсистирао на миру у региону. У немалом броју похвала, Меркелова је нагласила значајну улогу Србије у решавању избегличке кризе, као и допринос Београда у дијалогу са Приштином“.
Крајем марта Вучић се у Москви срео са Владимиром Путином. Као и у претходном случају, сви аналитичари и ову посету исправно тумаче као Путинову подршку Вучићу. „Новости“ наводе шта је Путин, између осталог рекао: „Председник Русије је у кратком обраћању, пре него што су разговори настављени иза затворених врата, „у четири ока“, рекао да нема сумње да ће се пријатељски односи две земље даље развијати и после предстојећих председничких избора у Србији. Он је, поздрављајући премијера Вучића, рекао да је уверен да ће предстојећи председнички избори у Србији бити организовани „на највишем нивоу“.“Желимо успех садашњим властима“, рекао је Путин. „Без обзира како се буде развијала политичка ситуација, без сумње је да ће се наши односи развијати позитивно“, казао је Путин и додао да ће развој односа две земље бити у позитивном и пријатељском духу, уз међусобно поштовање“.
Још отворенију подршку Вучић је добио од председника Републике Српске, Милорада Додика, који је 26. марта 2017., био у посети Новом Саду: “Додик је на крају казао да никада до сада није учествовао на изборима у Србији али да ће 2. априла изаћи на гласање у Конзулату у Бањалуци, а све то је прокоментарисао речима“ питајте ме за кога ћу гласати“, показајући руком према билборду Александра Вучића“.
Тог дана је у листу „Политика“ објавњен апел шест стотина педесет угледних личности, потписника подршке Александру Вучићу , међу којима је осам академика и пет стотина професора универзитета широм Србије. Они су поручили, између осталог :„Зато што смо поносни на оно што смо до сада постигли, на сваку нову фабрику, пут, школу и болницу. Зато што нам је потребан председник који подржава, а не опструира владу. Зато што је Александар Вучић гарант пристојне и уређене Србије. Ми доле потписани стојимо својим именом, знањем, резултатима уз његову кандидатуру спремни да се са њим боримо ЗА БОЉУ СРБИЈУ!“
Апел подршке Вучићу су потписали академици: Бела Балинт, Јован Хаџи Ђокић, Владимир Кањух, Иван Јевтић, Милорад Митковић, Драган Мицић, Љубиша Ракић, Владо Стругар.
Од јавних и угледних личности које нису професори универзитета, потписници су и: Живорад Ајдачић, Мирко Алвировић, Тихомир Арсић, Стефан Бабовић, Владимир Батез, Милица Безмаревић, Душан Борковић, Слободан Бранковић, Горан Буњевчевић, Саша Видић, Зоран Гајић, Светислав Буле Гонцић, Горан Грбовић, Милан Гуровић, Александар Ђаја, Дамјан Ђаков, Бошко Ђуровски, Милан Живадиновић, Радмила Живковић, Бранислав Ивановић, Небојша Илић, Александар Јанковић, Зоран Јовановић, Јадранка Јовановић, Стеван Караџић, Сања Керкез, Асмир Колашинац, Јован Копривица, Константин Костјуков, Ивица Краљ, Андреј Кулунџић, Владимир Лазић, Милош Латиновић, Владан Лукић, Милан Циле Маринковић, Дејан Матић, Немања Матић, Бобан Марјановић, Милош Бата Милатовић, Бранко Милићевић Коцкица, Виктор Немеш, Мирослав Николић, Живорад Николић, Мирко Нишавић, Оливер Њего, Мерима Његомир, Богдан Обрадовић, Никола Пековић, Сузана Перић, Ненад Перуничић, Предраг Перуничић, Владимир Петровић Пижон, Југ Радивојевић, Светлана Ражнатовић, Лазар Ристовски, Момир Рнић, Алек Родић, Дејан Савић, Габор Сагмајстер, Жељко Самарџић, Ненад Стекић, Горан Султановић, Жељко Танасковић, Иван Тасовац, Мирослав Тохољ, Јасмина Трумбеташ Петровић, Слободан Ћустић, Неда Украден, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Јовица Цветковић, Драган Џајић, Милош Шобајић и Давор Штефанек.
Заиста задивљујућа подршка. Председничког кандидата Сашу Јанковића у „Апелу 100“, подржало је стотинак јавних личности, које су ранијих година пружале подршку углавном кандидатима ДС и ЛДП. Подршка угледних и познатих другим кандидатима је занемарљива, што посебно изненађује у случају Вука Јеремића.
Формално, Вучића је предложила коалиција Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Социјалдемократске партије Србије, Јединствене Србије, Партије уједињених пензионера Србије, Покрета социјалиста, Српског покрета обнове , Покрета СНАГА СРБИЈЕ и Савеза војвођанских Мађара. У збиру, када се рачунају резултати прошлогодишњих парламентарних избора ове странке имају рејтинг од 61,5% (СНС-48,25%, СПС-10,95%, СВМ-1,5% и БДЗ-Зукорлић 0,86%). Међутим, то су резултати од пре годину дана, и друго, подршка једне странке другој, се не прелива у потпуности. Дакле, када би буквално и грубо сабрали ове разултате, подршка Вучићу би могла бити 61%. Просечно, нова истраживања за ове изборе, Вучићу предвиђају 53%. Такође, не можемо да се не сетимо да су сва истраживања, увек говорила да је Вучићев рејтинг виши од рејтинга СНС. Највероватније је да ће Вучић заиста и победити у првом кругу са око 53% освојених гласова (90% вероватноће). Међутим, на овим изборима имамо појаву једне велике непредвидиве непознанице, а то је Лука Максимовић, алијас Бели Прелетачевић. Кампања је исувише кратка, па предвиђамо да истраживања једноставно не могу адекватно да „ухвате“ овог новог кандидата. Стога је и коначан исход првог круга много непредвидљивији, него да овог кандидата нема. Да Белог нема, Вучић би несумњиво победио у првом кругу. Овако је освајање 50 и више процената од стране Вучића у првом кругу много неизвесније(90% уместо 99%). На основу искуства у политици, дугог скоро 30 година, аутор овог текста предвиђа да ће се догодити оно мање вероватно – биће другог круга. Питате због чега такво предвиђање? Може се рећи, на основу искуства и песимизма. Искуство каже да је песимизам реалнији. Такође кандидатуру Белог прати низ невероватноћа које су се догодиле (опширније у анализи Белог). Право је питање ко ће са Вучићем у други круг? Јанковић или Бели? То је јако тешко предвидети због непредвидивости понашања бирача Белог. Тренутно му истраживања дају од 7 до 11%. Међутим, он не води кампању преко главног медија – телевизије, већ преко интернета и друштвених мрежа – који су такође непредвидиви. Али, писац ових редова предвиђа да ће у други круг отићи Јанковић. Због чега? Ваш аутор предвиђа излазност од око четири милиона грађана – повећану излазност, којој ће највише допринети појава Белог, али референдумска атмосфера – за и против Вучића – коју гради сам СНС. Други круг избора јесте нешто нормално, али у случају Србије, други круг неће допринети стабилности. Да поновим, вероватније је да другог круга неће бити (90%), али вашем аутору искуство и песимизам не дају мира, и сматрам да ће се догодити оно што је мање вероватно(10%), а то је да Јанковић оде у други круг са Вучићем. Ако се то деси, ствар је јасна, Вучић убедљиво побеђује, то не треба ни помињати. Такође, у корист СНС треба навести, правовремен и професионалан приступ проблему Белог, у данима после предаје његове кандидатуре, када су ствари претиле да се отму контроли – жестоко присуство Белог на телевизијама током три, четири дана. Низом активности, али и мудрог игнорисања (нереаговање СНС у медијима на Белог, нереаговање на РИК-у, неподношење жалбе суду на кандидатуру…) штаб СНС је успео да доведе до тога да спласне интересовање медија за Белог, чему је и он сам допринео. О томе касније.
Штабови и странке се углавном покажу неспособним за овакву контролу штете. Пример је већ поменута реакција на саопштење Јованова. Вучић и СНС су правовремено и адекватно реаговали и одмах угасили пожар, уместио да га распирују. Признали су грешку и извинили су се, иако је заштитничка реакција Јованова била оправдана, али неадекватна. Уместо да бандоглаво бране неодбрањиво, и тиме повећавају штету, СНС и Вучић су пожар угасили. Такође, извињење друге стране нису чекали. Било је сличних гафова нпр. на изборима 2004.,када је ДСС издао небулозно ( небула- лат.- магла) саопштење против ДС, које се ДСС-у одмах обило о главу, и спустило рејтинг кандидата ДСС за 5% у наредним недељама, због тога што је ДСС инсистирала на томе да је то саопштење бајно и сјајно. Наиме, ДСС је у саопштењу оптужила ДС да зна ко је убио Ђинђића, само да то крије. ДСС је позвала Тадића и Живковића да кажу ко је убио Ђинђића, а „Ако то неће они, ми хоћемо“. То рече ДСС, испаливши себи метак у главу. ДС, Тадић и Живковић, наравно рекоше – ми појма немамо ко је убио Ђинђића, ево ви реците. И ДСС, запала у клопку плиткоумног саопштења, не рече, никада, ко је убио Ђинђића, а кандидат ДСС и владајуће коалиције заврши на изборима четврти, са 14%. Наравно стрмоглав ДСС се наставио. Уместо да тада ДСС призна грешку, извини се и заврши причу, цела ствар се развлачила на штету ДСС до краја избора. О томе је ваш аутор јавно и критички говорио, на првом Главном одбору ДСС после избора. Иначе, поменуто саопштење је написао Тијанић, то није тајна. А рачун су платили ДСС и Дејан Михајлов.
Други могући проблем СНС, на који треба указати, наслања се на искуство поменутих избора 2004. Наиме и тада је владајућа коалиција предложила једног кандидата. Међутим подршка коалиционих партнера је била млитава и млака, што због лошег кандидата, што због поменутог саопштења. Дакле ради се о могућој неискрености, или немогућности коалиционих партнера СНС (СПС, Мађари, Зукорлић) да већину својих гласова преточе у гласове за Вучића. Наравно, сада је ситуација много повољнија по СНС, а то је заслуга СНС и Вучића, који су са своје стране учинили све, апсолутно све, да ови гласови оду Вучићу. Но, оне нелогичности које помињем, око сабирања процената странака владајуће коалиције, искуснима не треба да дају мира. Предвиђени резултат- 49,5%.

Саша Јанковић. Основни проблем овог кандидата нису ни евидентно неискуство, ни умерене реторичке способности, нити недостатак харизме. Основни проблем су костури из ормара, један тамни догађај из прошлости – младости, који одриче достојност овог кандидата да обавља функцију председника. На страну овакве и онакве оптужбе због смрти Јанковићевог друга, али и најдобронамернијима се намеће низ питања на које Јанковић не даје огдоворе. Дан данас нису јасне околности смрти Предрага Гојковића у стану Саше Јанковића те 1993.године. Смрт је изазвало оружје које је припадало Саши Јанковићу. О томе Јанковић не жели више да говори, сматрајући да је истрага доказала да се радило о самоубиству. Родитељи Предрага Гојковића нису задовољни резултатима истраге, а не ради се о психотичним или растројеним особама. Они упорно тврде већ четврт века, да су многе околности сумњиве и сматрају да је истина заташкана. Тада је г. Јанковић имао 22 године. Био је студент права, живео је у свом стану и радио је у видео клубу. Право питање је шта ће скромном студенту права, који ради у видео клубу, пиштољ ЦЗ 99? Јанковић се није бавио криминалом, диловањем…Није био лице угрожено на било који начин. При томе је пиштољ, необезбеђено држао на регалу у дневној соби, на изволте. Јанковић тврди да је у време трагедије био на послу, и да му је други друг јавио из стана да се Гојковић убио, па је он отишао у стан. Какав човек одлази мирно на посао, и у стану оставља два лица, а на ормару необезбеђен ЦЗ 99, са пуним шаржером? Да ли то звучи реално? Јанковић у интервјуу за „Истиномер“ на питање о оружју, каже да се од основне школе бавио стрељаштвом. Ваздушна пушка. И да се такмичио низ година. Међутим стрељаштво нема никакве везе са пиштољем ЦЗ 99, јер се на стрељачким такмичењима употребљавају различите врсте специјалних ваздушних пушака и пиштоља, а не убојито оружје. Дакле, поуздано знамо да Јанковићев пиштољ није служио за стрељаштво. Чему је служио, то је питање?
Ова трагедија, сенка из прошлости је морала да буде разматрана када је Јанковић биран за Заштитника грађана, али није, иако је на тај проблем 2007. указала СРС. Али, пошто је Јанковића предлагала силна и моћна ДС, разум није дошао до изражаја. Да будемо објективни, и 2012. када је СНС реизабрала Јанковића, тај проблем недостојности је пренебрегнут. Сам Јанковић је бољи кандидат од Јеремића – грађани Јанковића не доживљавају као страно тело, за разлику од Јеремића. Јасно је да врх ДС није ни желео, ни могао да подржи Јеремића, кога су својевремено избацили из странке. Саша Јанковић је типичан кандидат Грађанског савеза Србије, само што има подршку и ДС. Такав је и круг оних који га подржавају. Некадашњи ГСС, некадашњи ЛДП, лажна елита, мисионарска интелигенција, анационални, антинационални, елгебетеику, глобалисти, сорошевци итд. Сви огорчени, јер више нису на јаслама државних институција, преко ДС, ЛДП, ГСС. А у НВО сектору је превелика конкуренција – мала бара, много крокодила. Већ смо поменули да Јанковић нема никакву харизму, али се понаша и говори, много природније, од Вука Јеремића. Такође, Јанковићев проблем је и то што се на један начин понашао у првих осам година свог мандата, а поготово у првих пет, када се на понизан начин односио према Тадићевој власти, а на сасвим другачији у последње две, када је почео да размишља о својој будућности после краја мандата и сходно томе одлучио да напада власт, ради свог будућег ухлебљења. Дакле, он има проблем са недоследношћу и различитим аршинима према властима ДС и СНС. Има проблем са сопственим лицемерјем. Биће други, највероватније и у другом кругу, захваљујући Белом. Предвиђени резултат- 14,0%

Вук Јеремић. Као што смо већ рекли, грађани Јеремића углавном доживљавају као страно тело. Као странца са српским држављанством на гостовању у Србији. Јеремић грађане подсећа на вештог бриселског или УН бирократу, на шлифованог, слаткоречивог, превртљивог дипломату. Не мање важно је и то што је Јеремић као појава крајње несимпатичан. На почетку пете деценије живота (42 год.), он некако успева да делује као размажено, стармало дериште. Том ригидном штреберском имиџу само доприноси савршена одећа, кратка, као под конац фризура, четвртасте наочаре, дежмекасто лице и дијастема јединица (видљива резделница на предњим горњим зубима). Његов највећи проблем су неискреност и потпуно проблематични извори енормних финансијских средстава које троши у кампањи, без великог ефекта. Он је последњих седам осам година живео, по сопственом избору, у Њујорку, где је са промењивим успехом покушао да гради међународну дипломатску каријеру, што се на крају завршило великим неуспехом, када није успео да постане Генсек УН. И поред тога што није био ни достојан, ни дорастао тој функцији, он је добио подршку своје земље, Вучића, Николића и Дачића. Сад као утешну награду, жели функцију председника Србије. Све то грађани виде и осећају, и стога му је рејтинг слаб, испод десет процената, и поред милиона евра које неконтолисано троши у кампањи. Кроз анализу рада његове НВО, види се да га подржавају одређени тајкунски кругови запада, али не мање, одређени исламски кругови из заливских земаља (Катар, Арабија). Подршку има и од одређених турских кругова, и свакако од бошњачке БИХ. То и не чуди, јер се Јеремић поноси својим муслиманским пореклом, по мајчиној линији (потомак је чувених босанских муслиманских породица Поздерац и Буљубашић – један прадеда му је био чувени османлија Мурат-ага Поздерац (извор Википедија)). Путеви донираног новца указују и на одређене фирме из Кине (вероватно, параван компаније). Незаслужено је у другом плану чињеница да је Јеремић био високи функционер ДС, до 2013. године, и то једна од перјаница Тадићевог штеточинског режима, где је 5 година био министар иностраних послова. Ту се истакао тиме што је прихватање независности лажне државе Косово, довео до коте 99%(заједно са Тадићем и Борком Стефановићем). Истакао се и тиме што је у том периоду, немилице трошио државна средства за личну промоцију, и путовања ултраскупим приватним авиопревозницима, и за одседање у ултралуксузним хотелима („обични“ луксузни хотели нису долазили у обзир). О његовој увредљивој реторици смо већ говорили. Предвиђени резултат- 9,5%.

Војислав Шешељ . Вечити кандидат за председника Републике. Међутим, његова кандидатура је увек дизала рејтинг СРС. Чини се да неће успети да надмаши Јеремића, и да буде трећи, а то може да захвали појави Белог и огромном новцу који троши Јеремић. Једно му се може признати, у својој реторици и политици је доследан, већ четврт века. Предвиђени резултат- 8,0%

Лука Максимовић- Љубиша Прелетачевић Бели. Прошле године Бели је настао као аутохтона појава на локалним младеновачким изборима. Његов успех и појава сигурно су привукли пажњу одређених кругова и бар једног његовог наставника, предавача на факултету за медије и комуникације „Сингидунум“- Истока Павловића- награђиваног и „утицајног“ блогера, једног од шефова „Њуз-нета“. Овај га је повезао са Срђом Поповићем, Марком Дражићем и Зораном Кесићем. Сви су га саветовали, то је сигурно, и подстакли да настави да игра лик Белог – а вероватно је Луки то корисно и за завршавање факултета. Колико је Бели финасијски помогнут и од кога, тешко је рећи. Његови спотови су евидентно инспирисани раним радовима „Топ листе надреалиста“. Сам лик који игра је мешавина стереотипова о гастарбајтерима, митских ликова из религије (бели месија на белом коњу), митологије (словенске и старословенске- Белобог- Црнобог) и популарне културе или литературе (Гандалф бели, Саруман бели). Свакако лик Белог је инспирисан и белим магом Лавом Гершманом (сличност је запањујућа). И код нас и у свету је било и има сличних појава. Код нас је претеча Белог био Богољуб Карић 2004. године, са својом салатом и катанцима, који је освојио је треће место, и невероватних 17%. Протобели је свакако чувени лик из Босилеграда, гаргантуански Влада Захаријев. На западу, од узора, у Италији је и даље моћан и актуелан комичар Бепе Грило и његов Покрет пет звездица. Раније сам помињао низ невероватноћа које су догодиле. Успех на прошлим локалним изборима. Раст популарности после годину дана. Предаја кандидатуре. Прихватање кандидатуре, упркос недостацима. Раст популарности до 11%. Међутим наступ Белог на ТВ Н1 је показао да се ради о једном симпатичном, али конфузном младом човеку, који није баш вешт на речима, и који нема много смисла за хумор у живој комуникацији (спотови Белог садрже хумор, пародију и сатиру- комедија ситуације). Његово одсуство са телевизија, где је на представљање после наступа на Н1, слао промо материјал, уместо да се појављује уживо, показују да је дошло до засићења и дефлације целе приче. Посматрајући и новине и телевизије и сајтове Белог, не могу да се отмем утиску да су га се сви заситили, али и да је он сам одлучио да „смањи доживљај“. За сваку похвалу је и његова одлука да не користи средстава која држава додељује кандидатима. Наравно, поставља се питање како ће се онда финасирати? Он сам каже да су прикупили милион динара донација грађана, и да ће од тога већи део платити нотарима. Хвалевредно, али кампање, па и оне шаљиве, се не финасирају кликерима, већ новцем. Овде остаје низ питања на које нема одговора. Оно што стоји, јесте да је популарност Белог, упозорење народа целом политичком систему – и власти и опозицији, порука о безнађу у коме се налази део грађана. Могуће је и да Бели направи још неко изненађење, у погледу коначног резултата, али је то све мање вероватно. Предвиђени резултат- 7,5%.

Бошко Обрадовић. Бошко је постао десни Чеда, а Двери су постале десни ЛДП. Постали су стандардизовани, лепо упаковани, као некава десничарска конфекција. Ипак разликују се у томе што су Бошко и Двери одлучни противници СНС. За разлику од ДЈБ и Радуловића, који су се погубили у свом деловању, Обрадовић и Двери су доследно терали своју причу од претходних избора. И то показује њихов рејтинг који не пада (3,5%). Ту се показује, успут речено, и колика је била снага ДСС на прошлим изборима у коалицији са Дверима. Заједно су освојили 5%- од тога Двери 3,5% а ДСС- 1,5%. То потврђују и садашња истраживања. Такође, Двери и Обрадовић доследно гурају бесмислену причу о крађи избора, и то чине још од 2012. То је постао лајтмотив избора, који побуђује све мање пажње, као повика на вука. Предвиђени резултат- 3,5%.

Саша Радуловић. Радуловић је прокоцкао свој прошлогодишњи резултат од 6%, бесмисленим, конфузним , недоследним и апсурдним деловањем. У коликим је проблемима, говоре не само масовни одласци чланова, угледних личности (Теодоровић, Гајић…) одборника и посланика, већ и то да је ДЈБ морао да откаже већ два пута заказану оснивачку скупштину, и да није успео да се региструје као политичка странка. Медији су известили да је документација ДЈБ за регистрацију – инвалидна. Пажљивим посматрачима политичког живота је од почетка јасно да је Радуловић један нарцисоидни дилетант. Такав је био и као министар, и као стечајни управник, такав је и као лидер ДЈБ. ДЈБ нема снагу, нема људе, нема програм – има само безобалну амбицију свог лидера. Предвиђени резултат – 1,8%

Милан Стаматовић. Милан Стаматовић је честит човек. Локал патриота, домаћин. Милан Стаматовић је дојучерашњи други човек Српске народне партије-СНП- Ненада Поповића, која је коалициони партнер СНС са прошлогодишњих избора (има три посланика на листи СНС). Међутим СНП није подржала кандидатуру Вучића за председника – то је и куриозитет – СНП је једина странка владајуће коалиције која није подржала Вучића, а Ненад Поповић је једини председник једне од странака владајуће коалиције који није подржао Вучића? Поставља се питање због чега? Какав је то вајни „поуздани“ коалициони партнер? Да ли ће гласови СНП можда недостајати Вучићу да уђе у други круг, с обзиром да су истраживања говорила да СНП има 2% подршке? Пре десетак дана Стаматовић је саопштио да напушта СНП због тога што СНП подржава Вучића. Видите већ и ви сами нелогичност. Прошле године, када је СНП заиста подржала СНС и Вучића и била на листи СНС, Стаматовићу то није сметало и није напустио СНП. Сада када СНП и Ненад Поповић нису подржали Вучића – сада то Стаматовићу смета, али каже смета му јер СНП подржава Вучића. Апсурд. Стаматовић се кандидовао да би ојачао своје позиције председника општине Чајетина. У сукобу са локалним СНС, током две године, такође, имао је подршку СНП-а. Имао је ту подршку и када је износио неистине о Андреју Вучићу. Такође, Стаматовић је из СНП извео целокупан одбор и чланство – онако како их је извео из ДСС и увео у СНП. Тиме СНП више нема ни један значајан локални одбор. Сви остали су потемкинова села. Предвиђени резултат – 1,7%.

Ненад Чанак. Ненад Чанак, то није тајна, је много кориснији и искренији партнер владајућој странци од непоузданог Ненада Поповића. Кандидатуру господина Чанка треба схватити искључиво у функцији одузимања гласова Саши Јанковићу. Да се он није кандидовао, већина од тих 1,5% гласова би отишла Јанковићу. То је легитимно и паметно, са становишта СНС, а корисно за НенадаЧанка. Предвиђени резултат – 1,5%.

Александар Поповић. Вечити кандидат за градоначелника Београда, је одлучио да постане (вечити?) кандидат за председника републике. Пре пет година слоган Поповићеве кампање за градоначелника је био „Различак“. Када би постојао цвет „јадничак“, онда би он најбоље одсликао и стање у ДСС-у, и ток кампање ДСС-а за председника републике. Ако не у једнини, онда у множини. Да не грешимо душу, треба рећи да су и Александар Поповић и Милош Јовановић, дорасли и достојни да воде ДСС (за разлику од госпође Рашковић Ивић). Да приметимо да Милош Јовановић већ пола године води ДСС. И који је резултат? Скупштина странке? Неки програм? Неки документ? Неки нови људи? Нова политичка идеја? Ништа од тога. Господо из ДСС, резултат Александра Поповића неће бити само његов (не)успех, већ и ваш, то ће бити и показатељ вашег рејтинга, и резултат Милоша Јовановића. Нажалост, после свих ломова у ДСС , остала је само љуштура, табла, печат и неколико добрих људи, заиста. Али само неколико. Поменута двојица. Њих двојица доследно спроводе Коштуничину политику, заборављајући да креирају и своју. И друго, политичка идеја, да би била делатна, а не само академска и теоретска, мора да има некакав одзив међ живим људима, у народу. Знамо да стање у нашем, и не смо у нашем друштву, не иде на руку стрпљивости, озбиљности и мудрости, али политичари, ако желе да буду успешни и да помогну стварном, а не небеском народу, морају да се прилагоде и пронађу нове идеје и начине да допру до грађана. Није ваљда да је у том тражењу, једини проналазак била идеја да се пређе 1% гласова, да странка не би морала да враћа 29 милона динара држави? То ће ДСС, верујемо, прећи. И то ће бити представљено као успех на Главном одбору и председништву ДСС. Сви ће бити срећни. Један проценат! Знате како, та Санда, ма колико је не волели, је ДСС држала на 1,5 до 2%, што је било јадно. А како онда назвати 1%? У статистици то се зове статистичка грешка. Или ће ДСС поново, уз Бошка и Двери, лансирати бајку о крађи избора. Да ли ће ДСС тврдити да су на изборима покрадени од стране злочестог Вучића? Или ће ако пређу 1%, ћутати срећни што неће бити активиране хипотеке и банкарске гаранције? Каква срећа! Ла, ла, ла, ла. Постали сте прави Мальчики. Другови моји, радни, весели, победе нове носићемо ми! Предвиђени резултат – 1,0%.

Мирослав Паровић. Изјавио је да неће узимати средства која држава даје кандидатима. То је за похвалу. То је и неопходно због тога што, највероватније, само овај кандидат неће прећи 1% подршке, те би био приморан да враћа добијена средства. Предвиђени резултат – 0,5%.

Неважећи листићи. Предвиђени проценат – 1,5%.
Аутор овог текста предвиђа излазност око четири милиона грађана.