Објављено 25.09.2017. на:

Бакарец: Мајстори, мајстори или о бојкоту наставе у школи „СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ“

МАЈСТОРИ, МАЈСТОРИ ИЛИ О БОЈКОТУ НАСТАВЕ У ШКОЛИ „СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ“
МАЈСТОРИ У КУЋИ

„Мајсторе затекох на крову старе куће, мењају сломљен цреп, мајстори на крову
мајстори унутра, мајстори, мајстори ко вас је звао, зашто дирате мој црни кров
на којем стоји рода бела, на којем расте трава кудрава, мој кров у подножју дугог века
зашто сте ми кућу заузели, зашто сте напали чекићима ексерима четкама бојама
мајстори мајстори, излазите, пустите ме да сам кућу уређујем, не чују они
укуцавају моје кости, фарбају мојом крвљу, износе из мог срца намештај стари
неподношљиви мајстори, њих тридесет седе на мени једном, доћи ће кажу чувен гост
ловиће маглу по шумарцима, са твојом ће се кућом сударити, мора да буде као из бајке
ево теби огледало чешљај смех у њему, лице ти је подупрто железном тугом
мајстори мајстори, шта сте учинили, то није моја кућа, то мој гост није,
то више нисам ни ја“.
Александар Секулић

Чињенице. Већ 17 радних, а 26 календарских дана (почетак четврте недеље наставе) 1200 ученика ОШ „Светозар Милетић“ у Земуну не похађа наставу (то се не односи на ђаке прваке). Ђаци не похађају наставу појединачном одлуком сваког родитеља. Дакле, и одговорност сваког родитеља мора бити појединачна. До сада је 1200 ученика изгубило око 120000 часова наставе, односно сваки ученик око 100 часова, односно 17 радних дана. Родитељи су донели одлуку о бојкоту наставе – штрајку малолетне деце, и појединачно и групно, састајући се на више протеста у дворишту школе. Родитељи се противе смени директора школе Љубомира Мосуровића, одлуци коју је донело надлежно Министарство просвете. Такође, из медија се може сазнати да је министарство донело и одлуку о именовању новог директора (наставник школе) и о разрешењу претходног Школског одбора.
Из министарства је сопштено да су директор и Школски одбор разрешени због следећих разлога:
„1) Незаконит пријем у радни однос запослених који нису имали потребан степен стручне спреме, имали су само основне студије 240 бодова а не и мастер како Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) прописује у чл. 8.
2) Начин заснивања радног односа за троје запослених је такође у супротности са чланом 132. ЗОСОВ.
3) Број ученика у одељењима већи је од прописаног(највише до 30 ученика) Законом.
4) Школа није доставила доказе за чланове Школског одбора да испуњавају услове о неосуђиваности што је предвиђено чланом 54. став 11. тачка 4. ЗОСОВ.
5) Да чланови Школског одбора нису чланови другог Органа управљања што је такође предвиђено чланом 54. став 11. тачка 2. ЗОСОВ;
6) Седницама Школског одбора не присуствују редовно чланови синдиката, ни ученичког парламента што је предвиђено Законом.
7) Школски одбор је донео незакониту Одлуку о препорученом износу родитељског динара у износу од 1.400 дин. Мада је ово у Закону искључиво овлашћење Савета родитеља школе.
8) Школски одбор није донео План стручног усавршавања запослених и није усвајао извештај о његовој реализацији на начин како је предвиђено чланом 57. став 1. тачка 8. Закона;
Видети још на линку: http://www.alo.rs/sta-se-krije-iza-smene-direktora-skole/121644
Основна школа „Светозар Милетић“ се налази у самом центру Земуна, на сјајној локацији. Са три стране је оивичена улицом Авијатичарски трг, а са задње стране Немањином. Тај центар Земуна, по природи ствари, као и Стари град, Врачар и Савски венац, у великој мери гласа за тзв. странке демократске опозиције (бивши ДОС…). Логично је претпоставити да је велики број родитеља деце која похађају ту школу, управо тако политички оријентисан. То је сасвим у реду. То је један од фактора који је допринео „успеху“ штрајка деце, тј. родитеља. Други фактор је чињеница, да је досадашњи, вишедеценијски директор, господин Љуба Мосуровић, угледан човек, који је уз помоћ државе, уздигао ту школу на највиши ниво. Трећи фактор је чињеница да је г. Мосуровић злоупотребио и појачао страхове (власти углавном ненаклоњених) родитеља, и у суштини организовао и водио протесте и штрајк у првој недељи протеста. Четврти фактор је чињеница да се ради о једној од најбољих школа и да је г. Мосуровић навео родитеље да помисле да је школа угрожена – а није. Смена било ког директора, било које школе не може угрозити рад једне школе. То се до сада никада није догодило, јер се ради о неповезивим стварима. Разрешења и постављења директора школа су рутинска ствар, која нема везе са децом. Школу је угрозио управо г. Мосуровић организовањем и подстицањем бесмисленог протеста, и сакривањем иза родитеља и деце. Пети фактор, је чињеница да су поједине опозиционе странке решиле да злоупотребе штрајк родитеља (деце) у своје дневнополитичке сврхе, с обзиром да се увелико води кампања за предстојеће градске изборе. И о томе би родитељи требало да воде рачуна. А не воде. Они и њихова деца су само монета за поткусуривање странкама ДС, ПСГ, ДЈБ ,Не давимо Београд –НДБГ, у окршају са влашћу. Они и њихова деца су таоци амбиције г. Љубе Мосуровића да буде вечити директор. Да, таоци су, а не схватају да нико није савршен, па ни г. Мосуровић – јесте награђиван, јесте способан, јесте угледан, али је и преамбициозан, сујетан и манипулатор (у овом случају). Да је г. Мосуровић одговоран, и да прво брине о деци, а не о својој фотељи, још у првој недељи протеста би рекао – јесам у праву, али је настава ове деце важнија од моје функције, важније је да ова деца иду у школу, него да ја будем директор. И позвао би родитеље да прекину штрајк и да пусте децу у школу, и рекао би министарству и родитељима, да прихвата смену, и да више не жели да буде директор, чак ни када би министарство повукло разрешење. То би урадио одговоран човек који брине о деци, одговоран човек коме је судбина деце важнија од фотеље. Али, господин Љубомиг Мосуровић није тако поступио већ 26 дана. Дозволио је да деца већ четврту недељу не иду у школу, дозволио је да деца изгубе 17 радних дана, 120000 наставних часова, да се шири психоза код родитеља, али и код деце (и оних који су за штрајк и оних који су против). Господин Мосуровић, чини ми се има око шездесет година, дакле искусан је. Господин Мосуровић је педагог, просветни радник . Чему он учи децу ових 26 дана? Да ли их учи вредностима о којима говори Звездана Чолић – Председница Савета родитеља? Или их учи томе да се треба сакривати иза других, да треба бежати од одговорности, да се треба грчевито борити за своју фотељу?

Апел родитељима

Поштовани родитељи ђака школе „Светозар Милетић“, ви који не дозвољавате својој деци да иду у школу. Молим вас, пустите деци да буду деца, пустите их да уче, да се играју – не увлачите их у политику – макар била и просветна. Све што радите ових 26 дана иде само на штету ваше деце. Ако бивши директор неће да вас позове да обуставите штрајк и бојкот наставе, учините то сами. Он се бори за своју фотељу, а ви се изборите за своју децу на прави начин. Никакве вредности нису угрожене сменом једног човека, али су многе вредности угрожене бојкотом школе од стране вас и ваше деце. Не дозволите да будете таоци једног човека, ма колико он заслужан био. Да је толико велики, још пре 20 дана би интересе деце ставио изнад својих и позвао вас да прекинете бесмислени бојкот.

Апел господину Мосуровићу

Као одборник Скупштине града Београда, као родитељ, позивам господина Љубомира Мосуровића да позове родитеље да прекину штрајк и да пусте децу у школу. Позивам га да им објасни да никакве опасности нема, да нема потребе за психозом и политизацијом, да нико неће уништити школу, да судбина једног човека, ма како поштован и способан био, није ништа спрам среће и судбине 1200 деце. Тако би поступио одговоран човек. Несебичан човек. Човек који не хаје за фотељу. Господине Мосуровићу, правили сте грешке у ових 26 дана. Али то је ситница спрам наслеђа које сте остављали деци, током ваше најмање тридесетогодишње каријере. Исправите своју грешку (без обзира на евентуалне грешке других, министарства нпр.) и останите верни свом позиву педагога и учитеља, и у последњих једанаест година позиву творца једне од најбољих основних школа. Ако тако поступите, са душе ће вам спасти велики терет који сада осећате, исправићете своју грешку, и испратити идецу и родитеље на прави пут.

А шта кажу Закони Србије?

„ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА“ каже, између осталог:
„Обавезе ученика
Члан 112
У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању права.
Ученик има обавезу да:
1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;
2) поштује школска правила, одлуке директора и органа школе;
Ученик, родитељ, односно старатељ ученика дужан је да у року од осам дана правда изостанак ученика и доставља потпуне и тачне контакт информације.
Одговорност ученика
Члан 113
8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештавања родитеља, односно старатеља од стране школе;“.
Јасно је да деца не треба да испаштају због грешака својих родитеља. Јасно је да се министарство мора оглушити о ставове овог Закона, јер би трпела деца. Због тога ће очигледно и родитељи бити аболирани од одговорности.

„ЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ“ каже, између осталог:
„Одговорност за упис и редовно похађање наставе
Члан 58.
Родитељ, односно старатељ одговоран је за упис детета у школу, за редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза.
Школа је дужна да обавести родитеља, односно старатеља о ученику који нередовно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престанка похађања наставе.
Ако родитељ, односно старатељ по пријему обавештења из става 5. овога члана не обезбеди да у року од три дана ученик настави редовно да похађа наставу, школа одмах обавештава јединицу локалне самоуправе“.
И у случају овог Закона је јасно да се и Град Београд (јединица локалне самоуправе) и министарство морају оглушити и о ставове овог Закона, из истих разлога као и у случају претходног. У случају оба Закона, које сам цитирао, било би добро да их прочитају сви родитељи, и сви чланови Савета родитеља, пошто им све ово очигледно није познато. Да им је познато, одговорније би се понашали.
Органи сваке основне школе, успут да поменем , су наравно директор, Школски одбор, Наставничко веће, Одељенско веће, Стручно веће разредне наставе, Стручно веће предметне наставе, Стручни актив за развојно планирање, па тек на крају Савет родитеља, који не доноси одлуке, већ има, наравно, саветодавну функцију.

Сујете наше насушне

На Фејсбук страници „Не дамо Љубу“, коју очигледно води Савет родитеља се налази и шема органа школе Светозар Милетић са списком чланова Школског одбора. Занимљиво је, да се ни у једном тренутку, током ових 26 дана, није огласио ни један члан Школског одбора. По начину извештавања појединих медија и по наступу госпође Звездане Чолић (председница Савета родитеља) и других чланова тог Савета , дало би се закључити да је Звездана Чолић већински власник приватне школе „Светозар Милетић“, а да су остали чланови Савета мањински власници. Они стварају утисак да министарство, Школски одбор и остали органи школе, имају само саветодавну улогу. Управо је обрнуто. Истина је, постоје приватне основне школе, али чланове Савета родитеља треба обавестити да „Светозар Милетић“ није приватна већ државна школа. Господо из Савета родитеља, ово није ваша приватна школа, ово је школа Државе Србије. На следећем линку можете погледати КЗШ чланова Савета родитеља: https://www.youtube.com/watch?v=OM33vHI_Hcc Та КЗШ је прави доказ да постоји и блажа и јача психоза код тих људи. Међутим, у наступима у медијима председнице Савета родитеља, госпође Звездане Чолић, се може приметити њено задовољство новом улогом предводнице протеста, и задовољство због медијске пажње. То госпођа Чолић ни не сакрива. Она блиста у својој улози, пажљиво је одевена, исфризирана, нашминкана и види се да познаје све тајне наступа у медијима. Види линк https://www.youtube.com/watch?v=xQgu4chZsBc
Госпођа је по образовању правница, а по занимању банкарка. Очигледно припада богатијем слоју друштва. На КЗШ госпођа Чолић каже: „Ми родитељи смо се окупили око вредности у које сви верујемо и тим вредностима учимо и своју децу“ (то звучи као слоган Саше Јанковића – „ЉУДИ КОЈЕ ЧЕКАМО СМО МИ!“, или као стари слогани ДС „БУДУЋНОСТ У КОЈУ ВЕРУЈЕМО“, или као тираде о вредностима које често држи Чедомир Јовановић). Даље гђа Чолић каже:“То су вредности: поштење, вредан рад, награда за тај рад и поштовање закона. Ми смо у проблему јер су те вредности нарушене – нарушене су у једној од најбољих школа у Србији – увођењем принудне управе на незаконит начин . Те вредности се систематски уништавају лажима… Не можемо да пустимо децу у школу у којој су нарушене оне вредности којима их учимо код куће. Ми смо понижени… Молим вас, инсистирам на томе да са нама нико није разговарао“ и потом више пута понавља да комуникације нема, да разговора са надлежнима нема. Конференција за штампу је одржана 22. септембра. Министар Шарчевић је 13. септембра, девет дана раније, разговарао са делегацијом родитеља коју је предводила управо Звездана Чолић, о чему је известио лист „Данас“, (види линк: http://www.danas.rs/beograd.39.html?news_id=356401&title=+Odluka+Ministarstva+u+petak али и други медији. Дакле, госпођа Звездана Чолић говори неистину о ствари која је лако проверива – јер је управо она разговарала са министром, девет дана пре КЗШ. Када госпођа Чолић говори очигледне неистине о једноставној, лако проверивој и доказивој ствари, можете тек замислити какве неистине, можда говори о компликованијим стварима , какве су правна регулатива везана за основно школство, надлежности министарства, наводне незаконитости у раду министарства, и наводне неистине које шири министарство? Нико није увео било какву принудну управу. Чиста је психоза говорити о понижењу и томе да се деца систематски уништавају лажима. Какве везе имају деца са сменом било ког директора, било које школе? Какве везе има смена једног директора са вредностима о којима уче деца? Деца иду у школу – првенствено да савладају градиво, да уче школске предмете, да се образују, па тек онда да посредно или непосредно уче о неким филозофским вредностима, о моралу, поштењу… Подразумева се да децу треба учити да поштују закон, али за децу од 7 до 14 година, приче о законима су још увек апстракција – правне норме, министарство, просветна инспекција, норматива у школству, смена директора, именовање новог. То је политика. Родитељи су сами политизовали своју децу, цео проблем су политизовали, а наравно да су се у то укључиле и поједине опозиционе политичке странке или групације (ДС, ПСГ,Не давимо Београд -НДБГ) које мешетаре, лове у мутном, лешинаре око школе- и то на више начина. Деца појединих опозиционих политичара иду у ту школу, нпр. деца Милоша Ђајића (видети линкове- https://www.youtube.com/watch?v=gmuAHdPyrAw , http://www.milosdjajic.com/biografija/ и
http://www.politika.rs/sr/clanak/285275/Obracun-botova-i-skrinsotova
http://www.sasajankovic.rs/2017/01/11/zasto-sasa-jankovic/

Милош Ђајић је високи функционер ДС, несуђени потпредседник ДС, председник је УО ЦМВ , (Центар модерних вештина) једне од НВО које је основао ДС. Он иначе подржава и друге политичке опције – Јанковића и НДБГ. Без обзира што му деца иду у „Милетић“ ,он треба да се држи по страни у протестима, а не да вербално напада и вређа просветне инспекторе. Међутим у школу „Светозар Милетић“ не иду деца Саше Јанковића, Балше Божовића, па они немају ни најмање оправдање да се мешају у тај протест, и да прикупљају јефтине политичке поене. Балша Божовић, председник Градског одбора ДС, не може да се суздржи већ издаје увредљива саопштења. Види линк:
http://www.ds.org.rs/medija-centar/vesti/20914-bozovic-ko-brine-o-beogradskoj-deci
На сајту Саше Јанковића се може прочитати обмањивачки текст „боркиње“ Борке Павићевић на ову тему. Види линк: http://www.sasajankovic.rs/2017/09/18/pavicevic-za-danas-glava-u-torbi/

Најважније је да деца из „Милетића“ крену у школу. Да не губе наставу. Неће бити лако надокнадити 26 или више дана бојкота наставе. О томе треба да воде рачуна сви, и родитељи, и бивши директор, и министарство. Ако вас све помало подсећа на филм „Мајстори, мајстори“, у праву сте. Сви директори личе једни на друге, без обзира на пол и хтели би да су вечни. Ту су и мајке – теткица „Кева“ из филма и „кева“ , банкарка Звездана.

Срећом, основна школа „Светозар Милетић“ је постојала много пре појаве господина Мосуровића и госпође Чолић, много пре појаве огавних политичких мешетара и ловаца на људске душе – Јанковића и Божовића, а богме, постојаће и дуго после њих.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s