Објављено 20. 10. 2017. на:

Небојша Бакарец: Народу је мука од Јеремић Вука

НАРОДУ ЈЕ МУКА ОД ЈЕРЕМИЋ ВУКА!

АНАЛИЗА ДЕСЕТОГОДИШЊИХ МАХИНАЦИЈА ВУКА ЈЕРЕМИЋА

„За издајице,тужибабе и цинкароше у београдским школама уводи се ново признање-вуковац. По имену оног Вука, који је, према народној песми, издао на Косову.“
„Кад лопови почну да бране оно што су стекли, неће бити љућих бораца за поштење а против лопова.“ Душан Радовић

Западњаци су необично прагматичан свет. Прагматизам учи да циљ „филозофирања“ мора бити практична корист. Ти странци су, стога и веома практичан свет. Е, та практичност је често видљива – провидна. Управо је провидна њихова намера да у Србији, на левици и на десници, створе нове „делатне“ опозиционе странке, уместо умирућих, старих – ДС, ДСС или већ умрлих – ГСС, Г17+, УРС. Наравно, они не схватају да је њихов западни систем партократије превазиђен и да тако схваћени политички субјекти немају будућност. Управо због тога су већ окопнели њихови скорији пројекти – ДЈБ, НДБГ и Бели, и још раније ЛДП. У том неразумевању или немоћи, они и даље гурају своје нове пројекте. Створили су, на левом политичком спектру, ПСГ и Јанковића, као замену за некадашњи Грађански савез и место за окупљање „Друге Србије“ и разочараних елдепеоваца. За који дан ће створити, на десном политичком спектру – Јеремићеву странку – Народну странку – као замену за умируће ДС и ДСС. Међутим то је само обмана – то да је Јеремићева странка десни центар – ради се о жутој филијали, подружници, рециклажи, која треба да замени компромитовани ДС, а да, успут, заведе и некадашње бираче и чланове ДСС.

Због тога је Вук Јеремић пре неколико недеља постао накупац или закупац, прошле године регистроване „Народне странке“. Странку у трајни закуп Јеремићу даје Мирослав Алексић, још кратко њен власник и председник . Странка делује углавном у Трстенику (sic), где је Алексић био председник општине. Странка је деловала и под називом „Народни покрет Србије“, али је регистрована као Народна странка. Алексић је претходно био високи функционер Динкићевог УРС-а , и те и такве људе је покушао да обједини у НС и НПС. Јеремић је Алексићу обећао потпредседничко место у ребрендираној странци. Да ли је у аранжман куповине странке био укључен и финансијски елемент, то знају само Јеремић и Алексић. Та странка ће крајем октобра одржати одржати изборну скупштину на којој ће Вук Јеремић бити изабран за председника. Кандидати за потпредседнике су, поред поменутог Алексића и бивши начелник Генералштаба ВС и бивши Јеремићев помоћник , а сада Извршни директор Јеремићевог ЦИРСД, Здравко Понош, драматург Синиша Ковачевић (СПО,НСП, ДСС, СОФ), Јеремићев портпарол, Никола Јовановић, бивша амбасадорка и председница ДСС и бивша потпредседница Мићуновићевог ДЦ, Санда Рашковић Ивић и бивши министар из ДС, Светозар Чиплић.

Јеремићев проглас су потписали и : професори универзитета Александар Јовановић, Чедомир Максимовић, Горан Обрадовић, виолиниста (?) Драган Колунџија, књижевници Владимир Кецмановић, Вук Крњевић и Гојко Тешић, режисери Предраг Гага Антонијевић и Иван Јовић, глумци Бане Томашевић и Марко Степановић, бивши спортиста, пливач Милорад Чавић, бивши амбасадори Радивој Цветићанин, Милован Божиновић, Маја Митровић, Угљеша Звекић и Владимир Петровић, адвокати Боривоје Боровић (СПО, НСП…), Владимир Гајић (СПО, ДС, ДЈБ…), адвокат Владимир Вучинић, бивши Мишковићев судија, историчар Чедомир Антић, екстремни мрзитељи Марко Видојковић, Јелена Маћић и Теша Тешановић (Јанковић има свог „лудака“ Трифуновића, а Јеремић је одлучио да их има троје!). Потписе су дали и политичари и/или некадашњи функционери и чланови ДСС, ДС, СПС и других странака: бивша потпредседница СПС, Дијана Вукомановић , Борислав Новаковић (ДС), осуђен на три и по године затвора – види на http://www.blic.rs/vesti/hronika/borislav-novakovic-osuden-na-tri-i-po-godine-zatvora/8ty2p8r , бивши функционери ДС, Владимир Тодорић ,Ђорђе Бајец , Иштван Биро и Јанко Веселиновић, бивши функционери ДСС и/или Самарџићевог ДПС, Донка Бановић, Милица Војић Марковић, Владимир Добросављевић, Антоније Антић, Богдана Кољевић, Милутин Продановић, Лазар Ђуровић, Срђан Бошковић и Никола Лазић. Ту су и бивши ИТ администратор ДСС, Милош Михаљевић и бивши члан инфо службе ДСС, Вања Додиг. Лепо друштво, нема шта. Углавном, част изузецима, с` коца и конопца, од зла оца и још горе мајке, рекао би наш народ. Већина ових људи са собом носи терете из претходних странака. За Новаковића смо већ навели. Санда Рашковић Ивић је 28. фебруара 2014. године изнела свој став – да је Сребреница геноцидни злочин, на бањалучкој телевизији „АТВ. Санда Рашковић Ивић је рекла:“Сребреница је била злочин, због ког не треба да будемо поносни.“- Питање водитеља: „Који…Која врста злочина?“ – Одговор Санде Рашковић Ивић:“Она је била геноцидни злочин. Ми смо у парламенту Србије изгласали декларацију о Сребреници посебно“ Овом далекосежном изјавом госпођа Санда Рашковић Ивић, будућа потпредседница Јеремићеве странке, је тешко и неоправдано осудила српски народ као геноцидни. Она је оптужила и Републику Српску и Републику Србију за геноцид. А то није прва скандалозна изјава гђе Рашковић. У новембру 2013. госпођа Рашковић, посланица ДСС, је изјавила за хрватски медиј „Шибеник ин“: „Тешка срца морам признати, Хрватска је имала право на успоставу јурисдикције у Книну“. Овом изјавом гђа СРИ је оправдала хрватске злочине над Србима, почињене у «Бљеску» и «Олуји». Имајући у виду њену политичку прошлост (потпредседница Мићуновићевог угашеног ДЦ, Медеја ДСС-а, амбасадорка до последњег даха итд.) констатујемо да је Рашковићка сасвим по мери Јеремића и да је достојна да буде потпредседница те нове недостојне странке (као што је била недостојна да води једну другу, достојну странку).

Синиша Ковачевић и његова супруга, Љиљана Благојевић су у време учешћа СПО-а у Милошевићевој власти, од 1997. до 2000.,били носиоци страначких или државних функција СПО-а. Љиљана Благојевић је била Градски секретар за културу, предложен од стране СПО. О томе шта је гђа Благојевић тада радила најбоље сведочи текст Теофила Панчића из листа „Време“ (бр. 439. од 20.03.1999.).Види линк: http://www.vreme.com/arhiva_html/439/12.html.
Какву корист су у то време стекли, најбоље да кажу сами. Стога је јасно да Ковачевић нема морално право да критикује Вучића, а камоли да га сатанизује. Сам Ковачевић је касније био и члан Боровићеве странке НСП, а потом је од 2009. до 2014. био члан ДСС.Напустио је ДСС после пораза на изборима. Почетком 2015., основао је СОФ, своју странку, чији је председник постао. Поред тога што је изузетно талентован говорник и драмски писац, Ковачевић је неталентован за политику, односно за рад са људима. О томе сведочи чињеница да га је странка коју је основао, сменила са свих функција и избацила га из чланства. Види: http://www.kurir.rs/vesti/politika/1815443/pobuna-sinisa-kovacevic-smenjen-u-pokretu-ciji-je-osnivac Једноставно речено ради се о махнитом егоманијаку, аутократи који не може да се контролише. Сад ће постати потпредседник Јеремићеве странке, а то му је пета странка по реду. Можемо само да замислимо састанке председништва те странке, где ће Ковачевић, као и у ДСС-у, држати банку. Обавезно ће говорити о свом моралном проседеу, о томе шта је појам културе – за њега то су – „тегет сако и бечки валцер“. Такође неће пропустити да држи јалове беседе о Вучићу. Обавезан део његових логореја, је навођење сремачких доскочица и обичаја „Ми у Срему кажемо овако…онако…“. Можемо само да замислимо какво колутање очима ће изазивати његове тираде. И да, трудиће се да максимално наплати све своје стручне услуге- режија јавних скупова, драматургија, креатива… Можемо очекивати да ће он бити први који ће напустити Јеремићеву странку, из овог или оног разлога. Пре пет година, 27. октобра 2012. Синиша Ковачевић је изјавио за „Новости“: „…примећујем да има људи којима је чмар важнији орган од душе, а дебело црево од срца, којима је важно да је чанче пуно, а да ли морате клечати да се из њега лапће, није уопште битно. Важно је да је дробина пуна“. Поставимо му само једно питање – ако се ова изјава не односи на њега самог, због чега је променио пет странака, и данас у шездесет и четвртој години живота, пред одлазак у пензију, постаје потпредседник човека који се обогатио пљачкајући Србију?

Морамо поставити и питање бившим члановима ДСС. Због чега приступате жутој филијали, коју води човек, који је доказано опљачкао и оштетио Србију од 2007. до 2012? Због чега подржавате човека који представља персонификацију свега против чега смо се борили док смо били у ДСС-у? Јеремић је сушта супротност Коштуници и свему ономе за шта смо се борили у ДСС-у, за шта сте се залагали у ДСС-у – како можете да га подржите? Ваш будући председник је био једна од три кључне фигуре Тадићевог штеточинског режима (Ђилас, Јеремић, Цветковић), против кога сте се и ви, изгледало је искрено, борили – да ли је то било искрено, или сте променили мишљење о Јеремићу, задивљени његовим поштењем и радом као министра?

„ПРОГЛАС ЗА СРБИЈУ“ – ШАМАР НАРОДУ

Јеремић је закупио посебну веб адресу, где је објавио Проглас своје будуће странке. Јеремићев Проглас је шамар грађанима Србије. Због чега? Због лицемерја и бахатости и рачунања на кратку памет! Јеремићев Проглас је као проглас силоватеља, који би да даје савете и терапију, силованој жртви. Јер управо су Тадић, Ђилас, Јеремић и ДС, силовали Србију дуги низ година. Јеремић говори о дубокој кризи (коју је изазвала његова бивша странка ДС -оп.аут.), вишедеценијском рђавом управљању (тј. управљању његове бивше странке ДС -оп.аут.), говори о деценијском сиромаштву, егзодусу младих, као да то све није изазвала његова бивша странка и он лично. У првом делу прогласа констатују се проблеми Србије, а праведни гнев изазива чињеница Јеремић рачуна на то да се нико неће досетити да је те проблеме, великим делом изазвала управо његова ДС и он сам. У другом делу прогласа се наводе програмска начела НС. И овде љутња навире, из више разлога. Јеремић и ДС су радили све супротно од начела која се наводе. Друго, зашто Јеремић и ДС, нису остварили бар зерицу тих начела од 2007.до 2012.? Шта га је онда спречавало, а сада неће? Шта? Накрао се довољно, па неће више? Какве фразе он наводи – „Спровођење нове и савремене развојне политике“- НОВЕ и РАЗВОЈНЕ, мајко мила! „Бескомпромисна борба за социјалну правду, радничка права и боље здравство;“. Забога милога, зашто се Јеремић током 5 година власти није бескомпромисно борио за то, већ се бескомпромисно борио за своје милионе евра? „Одговорно и домаћинско управљање националним ресурсима“. Као што је познато сам Јеремић је неодговорно и недомаћински арчио новац грађана! „Изградња достојне позиције за Србију у региону и свету;“. Управо је недостојни Јеремић као министар спољних послова доводио Србију у недостојан положај и у региону и у свету! И последње начело је урнебесно смешно! „Одлучни отклон и примена санкција према појединцима који су злоупотребили јавне функције и државне ресурсе“. Да ли Јеремић жели да верујемо да ће да лустрира себе самог, због злоупотребе јавне функције и државних ресурса, током пет година? Невероватно! Последњи пасус Прогласа је само низ празноглавих фраза.

„Проглас за Србију“
„Свесни да наша отаџбина пролази кроз дубоку моралну, друштвену, економску и политичку кризу;
Увиђајући да, услед вишедеценијског рђавог управљања, наш народ не остварује ни мали део сопственог потенцијала, као и да све више економски и технолошки заостајемо за земљама у окружењу, а поготово за развијеним светом;
Уверени да сиромаштво и недостатак перспективе представљају кључне проблеме друштва;
Суочени са рекордно ниским наталитетом, као и са масовним егзодусом младих и стручних људи из наше земље;
Имајући у виду да Србија има све друштвене и материјалне предуслове да буде успешна и просперитетна земља;
Свесни чињенице да наша генерација има историјску одговорност да исправи грешке из прошлости, као и да унапреди и учини ефикасном своју државу која ће служити интересима народа;
Са вером да су промене могуће и да Србија у разумном року може да се усправи и превазиђе проблеме са којима се суочава;
Ми, доле потписани, дајемо подршку идеји о образовању нове снаге политичког центра под именом Народна странка, засноване на следећим програмским начелима:
Спровођење нове и савремене развојне политике;
Бескомпромисна борба за социјалну правду, радничка права и боље здравство;
Неприкосновеност владавине права и грађанских слобода, као и обнављање демократских институција;
Брига за националне интересе, неговање најбољих вредности наше традиције и културе, враћање достојанства грађанима, народу и држави;
Одговорно и домаћинско управљање националним ресурсима, као и пружање активне подршке пољопривреди;
Стварање безбедне државе и сигурност за све њене грађане;
Повратак слободе мишљења и пристојности у јавни простор, јачање улоге културе и образовања, гарантовање медијских слобода;
Изградња достојне позиције за Србију у региону и свету;
Темељна измена политичког и изборног система, функционална децентрализација у Србији;
Одлучни отклон и примена санкција према појединцима који су злоупотребили јавне функције и државне ресурсе.
Свесни смо страховања садашњих и будућих родитеља да ће њихова деца живети горе од њих, као и да неће имати много тога да им оставе. Не желимо, зато, да дозволимо да садашње и будуће генерације изгубе могућност визије просперитетне и срећне будућности у сопственој земљи. Српски народ и сви наши грађани нису предодређени нити осуђени на сиромаштво, несигурност и таворење. Наше историјско искуство и државотворна традиција дају нам основа за оптимизам и веру у лични и колективни успех. Ово искуство требало би стално да нам служи као подсетник – да уз зналачко и одговорно управљање можемо успоставити ефикасну и праведну државу, која би нашим грађанима и народу служила као штит и потпора у борби за бољи живот“.

ЈЕРЕМИЋ ЛИЧНО

Вук Јеремић има 42 године. Дипломирао је физику у Енглеској, а мастер (државна аминистрација) је стекао у САД. Био је пет година министар спољних послова Србије (од 2007. до 2012.). Годину дана је председавао Скупштином УН (од 2012. до 2013.). Био је члан Демократске странке(од 2004. до 2013.). Од 2011. до 2015. био је председник Тениског савеза Србије! Вук Јеремић је оснивач и председник НВО Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД). Међу члановима „Борда“ института су бројни белосветски политичари који су углавном радили или раде против интереса Србије. Јеремић крије да је оснивач „Вук Јеремић ПР Агенције за консалтинг“ , која највероватније служи за прање новца (одлив новца из ЦИРСД у агенцију, тј. џепове Јеремића). Како често истиче, његово највеће достигнуће за време мандата министра спољних послова представља борба за националне интересе Србије, односно очување Косова у саставу наше државе. Ипак, резултати његове „борбе“су у супротности са сликом коју о себи покушава да створи у јавности: за време Јеремићевог мандата, независност Косова признала је 91 држава, док су након његовог одласка, до данас то учиниле само још 22 државе! Данас мало ко зна да је Јеремић у раној младости био присталица СПС-а. Причу о Јеремићевој блискости са Милошевићевом странком индиректно је потврдио и његов отац, Михајло Јеремић, бивши директор “Југопетрола” и утицајни члан СПС-а. “Право да вам кажем, не могу да тврдим да Вук није био у СПС као омладинац. А и не видим што је то важно?”, рекао је Михајло Јеремић одговарајући на питање да ли је тачно да је његов син био у странци Слободана Милошевића. Касније у тексту наводимо многобројне неистине које је изрекао Вук Јеремић. Навешћемо овде само једну – странцима се лажно представљао као „кључни лидер у антимилошевићевском покрету“, до 2000. године.

Грађани Србије Вука Јеремића углавном доживљавају као страно тело. Као странца са српским држављанством на гостовању у Србији. Јеремић грађане подсећа на вештог бриселског или УН бирократу, на шлифованог, слаткоречивог, превртљивог дипломату. Не мање важно је и то што је Јеремић као појава крајње несимпатичан. На почетку пете деценије живота, он некако успева да делује као размажено, стармало дериште. Том ригидном штреберском имиџу само доприносе савршена одећа, кратка, као под конац фризура, четвртасте наочаре, дежмекасто лице и дијастема јединица (видљива резделница на предњим горњим зубима). Он је од 2012. до 2017. живео, по сопственом избору, у Њујорку, где је са промењивим успехом покушао да гради међународну дипломатску каријеру, што се на крају завршило великим неуспехом, када није успео да постане Генсек УН. И поред тога што није био ни достојан, ни дорастао тој функцији, он је добио подршку своје земље, Вучића, Николића и Дачића. После је, као утешну награду, пожелео функцију председника Србије и на тим изборима доживео тежак фијаско, јер је био четврти са 5,6%, што је било десет пута мање гласова од Вучића. Од Јеремића је убедљиво био бољи и трећепласирани Бели – опскурна политичка појава. Све то грађани виде и осећају, и стога је Јеремићу рејтинг слаб, око пет процената, и поред милиона евра којима располаже, а троши их и сада, оснивајући странку. Кроз анализу рада његове НВО, види се да га подржавају одређени тајкунски кругови запада и истока (кинеске компаније), али не мање, одређени исламски кругови (Катар, Турска, БИХ). То и не чуди, јер се Јеремић поноси својим муслиманским пореклом, по мајчиној линији (потомак је чувених босанских муслиманских породица Поздерац и Буљубашић – један прадеда му је био чувени османлија Мурат-ага Поздерац (извор Википедија)). Путеви донираног новца указују и на одређене фирме из Кине. Незаслужено је у другом плану чињеница да је Јеремић био високи функционер ДС, до 2013. године, и то једна од перјаница Тадићевог штеточинског режима. Ту се истакао тиме што је прихватање независности лажне државе Косово, довео до коте 99%(заједно са Тадићем и Борком Стефановићем). Истакао се и тиме што је у том периоду, немилице трошио државна средства за личну промоцију, и путовања ултраскупим приватним авиопревозницима, и за одседање у ултралуксузним хотелима („обични“ луксузни хотели нису долазили у обзир).

МЕЂА ВУКА МАНИТОГА – НЕПОЗНАТО ПОРЕКЛО ЈЕРЕМИЋЕВЕ ИМОВИНЕ

О имовини Вука Јеремића и његове породице Медијска мрежа „Антидот“ је, између осталог објавила следеће, види линк: http://www.anti.media/medijska-mreza/dosije/triologija-srpski-kum-kako-je-mladi-socijalista-vuk-jeremic-postao-multimilioner-nizom-prevara-i-kriminalnih-radnji-kao-u-stilu-uhvati-me-ako-mozes/

„Породично царство некретнина од 1.100 квадрата“
„Део имовине коју је Јеремић кроз разне комбинације и мутне послове стекао “служећи” држави Србији може се приметити и кроз огромну квадратуру коју поседује неколико чланова његове најуже фамилије.
Према званичним подацима на самог Јеремића не води се ни једна једина некретнина у земљи. Међутим, према информацијама којима располажемо, Вукова супруга Наташа поседује два стана на територији београдске општине Врачар и то један од 146,85 и други од 37,45 квадрата. Поред тога, на истој локацији Наташа Јеремић је власница гараже површине 15 метара квадратних.
Вуков отац, Михајло Јеремић, власник је куће од 97 квадрата у Јежевици код Чачка. Јеремић сениор у свом поседу такође има и нешто више од 4 хектара пољопривредног и шумског земљишта. Михајло Јеремић се води и као корисник стана од 68 квадрата који се налази на територији општине Звездара.
Михајлова супруга, а Вукова мајка, Сенија Буљубашић Јеремић у свом поседу има стан на Звездари од 62 квадрата, затим стан од 120 метара квадратних на Врачару, сувласница је стана од 96 квадрата такође на Звездари, две куће од 44 и 36 квадрата у Јежевици где поседује и 7 хектара земљишта.
Ратомир Лекић, отац Наташе Јеремић поседује кућу од 64 метара квадратних у Владимирцима, стан површине 81 квадрата на Новом Београду где заједно са својом супругом Штефанијом Лекић поседује и стан од 55 квадрата. Поред заједничког стана који дели са супругом, Штефанија Лекић у свом поседу има још четири стана укупне површине 332 квадрата.
Према наведеним подацима Јеремићева најужа фамилија поседује чак 1.107 квадрата стамбеног простора, и најмање 11 хектара земљишта“.

Поводом имовине Вука Јеремића и уже родбине, Медијска мрежа „Антидот“ је извршила анализу манипулације којом се послужио портал „КРИК“, а која се тиче нетачног приказивања имовине политичара, а у корист Вука Јеремића. Ову анализу можете пронаћи на адреси:
http://www.anti.media/medijska-mreza/dosije/saopstenje-medijske-mreze-zapadnog-balkana-antidot/
„Наводно истраживање о имовини председничких кандидата које је објавио портал КРИК, пуно је фалсификата и нетачних података, са очигледном намером да се помогне у скривању чињеница које се односе на имовину и финансије кандидата Вука Јеремића.
КРИК је у свом најновијем истраживању вишеструко умањио висину имовине и прихода кандидата Вука Јеремића,
Прво, према КРИК-овим наводима, Јеремићева организација наводно је добила само око три милиона евра донација, што је нетачан податак, јер се на основу докумената до којих је дошао истраживачки тим АНТИДОТ-а јасно види да је Јеремићев ЦИРСД, од краја 2013. године примио донације у износу од 5.957.000 долара, што је два пута више од износа који наводи КРИК.
Друго, КРИК је свесно изнео нетачне податке да је Јеремићева предузетничка ПР Агенција за консалтинг приходовала нешто више од пола милиона евра, иако је АНТИДОТ мрежа прецизно утврдила да је на рачун те фирме уплаћено 1.335.000 долара! Целокупан износ уплаћен је на основу уговора Вука Јеремића и фондације „China Energy Fund Committee“ која је додатних 1.000.000 долара уплатила ЦИРСД-у.
Поред свега наведеног, КРИК је умањио и квадратуру стамбених некретнина које поседује Јеремићева породица наводећи да некретнине поседују само Јеремићева супруга и мајка, па тако јавност нетачно обавештавају да Јеремићи поседују свега 518 метара квадратних, иако је АНТИДОТ прецизно објавио да је реч о 1.100 квадратних метара стамбеног простора“.

НЕИСТИНЕ ВУКА МАНИТОГА

Навешћемо само 14 неистина, до којих се може доћи овлашним истраживањем медија.

1.Вук Јеремић јавно износи неистине о донаторима његове НВО „ЦИРСД“. У емисији „Прави угао“ Љубице Гојгић, на РТВ, 29.12.2016.,на питање о донаторима ЦИРСД, он каже:“Огромна већина финасирања је дошла од изузетно респектабилних великих међународних корпорација које не послују у Србији нити имају планове да послују…“.Најмање две корпорације из Кине, које финансирају ЦИРСД, послују у Србији , најмање 6 година. Још 2011., Јеремић је присуствовао потписивању Протокола о сарадњи за градњу ТЕНТ Б3, између ЕПС-а и „China Environmental Energy Holdings“. Ова кинеска компанија је до сада уплатила ЦИРСД-у 600.000 долара. Остале кинеске компаније су уплатиле Јеремићевим правним лицима, што ЦИРСД-у, што „Вук Јеремић ПР Агенцији за консалтинг“, око 5,6 милиона долара!!!
2.Вук Јеремић прикрива истину о имовину своје породице.
3.Вук Јеремић прикрива истину о махинацијама које је починио у периоду од 2007. до 2012., али и у периоду после тога, до дана данашњег.
4.Вук Јеремић крије чињеницу да је био члан СПС до 2000. године.
5.Вук Јеремић се странцима (Американцима) лажно представљао као једна од кључних личности антимилошевићевског покрета („key leader in the anti- Milosevic movement“) , до 2000. године, иако је јасно да је он тада студирао (и радио?(sic)), у иностранству – прво у Енглеској, а потом у САД. Из његових биографија се види да је основне студије завршио 1998. у Енглеској (види: https://www.jeremic.rs/upoznajte-vuka :„Јеремић је, после основних студија, радио у Лондону за Дојче банку, Дрезденер Клајнворт Бенсон банку, као и фармацеутску компанију Астра Зенека. У октобру 2000. године именован је за саветника министра за телекомуникације Савезне Републике Југославије“.
Види:https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%9B „Дипломирао теоријску и експерименталну физику 1998. године на Кембриџу. Мастер диплому у сфери државне администрације и међународног развоја (Master in Public Administration in International Development) стиче 2003. године на Харварду (Harvard Kennedy School)“. О тој теми „Антидот“ открива и каже:
„С друге стране, Вук Јеремић поново је доведен у везу са Подестом у депешама Викиликса. У оквиру такозваних Подеста мејлова Викиликс је објавио молбу коју је 07. априла 2015. године Том Дешл (извршни директор лобистичке фирме Дешл Груп) послао Џону Подести (некадашњем шефу кабинета председника Била Клинтона и касније шефу изборног штаба Хилари Клинтон) и његовој сарадници Нири Тенден. У том мејлу Дешл је, на молбу Вука Јеремића, ургирао код Подесте и Тенденове да се састану са бившим шефом српске дипломатије на шта су они у одговору и пристали. У овој коресподенцији, Јеремић се између осталог, Хилари Клинтон представља као „борац против Милошевићевог режима и учесник протеста“- иако Вук Јеремић у то време није ни био у Србији, нити је био део грађанског отпора, већ млади члан СПС-а“.
6.Пропали кандидат за председника Србије, Вук Јеремић, је 20.марта 2017., изјавио, ширећи неистине: „Војводина је данас вероватно најдубље и најсуштинскије криминализовани део територије Србије. Војводином , у многим њеним деловима, данас владају криминалне банде, под мањом или више директном ингеренцијом Андреја Вучића, брата премијера“. Овај пропали кандидат је много пута понављао ову и многе друге увреде и неистине, на рачун члана породице Александра Вучића, а да то није наишло на било какву осуду јавности. Због тога Јеремић, вероватно, није нашао за сходно ни да се извини за овакве увреде. О лицемерју и двоструким аршинима Јеремића и дела медија, сведочи случај, када је потпредседник СНС , Миленко Јованов, погрешио и претерао у жељи да изравна рачун за овакве увреде (назвавши Јеремићеву супругу – шефом нарко мафије). Иако се Вучић одмах извинио због грешке, на честитог Јованова се сручила лавина увреда и покушаја наношења грађанске смрти. Дакле, на истоветне, много пута изречене увреде од стране Јеремића, није било осуђујућих реакција, нити извињења Јеремића, док су на Јованова примењени потпуно различити аршини, за блажу грешку. А зашто је грешка Јованова блажа, мада је то јасно? Прво, оптужба, да је члан породице Вука Јеремића, шеф нарко клана, је изречена само једном – у одбрани, а друго, уследило је правовремено извињење. У случају Вука Јеремића, увреде и неистине на рачун члана породице Александра Вучића су изречене много пута, током више недеља, а извињење је изостало. Дакле, јасан пример двоструких аршина и лицемерја на штету Вучића, Јованова и СНС.Такође на КЗШ коју је тим поводом организовао Јеремић, била је видна још једна обмана. На КЗШ је говорила Јеремићева супруга, сва у сузама, уцвељена, показујући колики јој је невиђени бол задао Јованов. Међутим, непосредно после КЗШ, фотоапарати су је снимили да весело ћерета и прави селфије са својим колегиницама које су дошле да јој пруже подршку. Постало је јасно да су сузе и бол били само глума и пренемагање пред камерама, да би се приказала као жртва.

Неистина и обмана је било још. Данас екстремно опозициони, а до 2012. екстремно протадићевски (тиме и пројеремићевски) „Истиномер“ је много пута ухватио Јеремића у неистинама и недоследностима. Навешћемо само део тога:

7.https://www.istinomer.rs/ocena/1918/Moja%20plata%20-%20pet%20hiljadarki
Вук Јеремић :“Базирана (његова плата) је на примањима наших дипломата у САД и биће мало већа од 5.000 долара.“Б92, 8. 7. 2012. године
Коментар Истиномера
Иако су медији данима износили документе у којима се види како је одлазећа Влада Србије одобрила близу три милиона долара за трошкове председавања Вука Јеремића у УН, досадашњи министар спољних послова упорно је тврдио како „цифре које су се појавиле немају везе са стварношћу“. Слично се догодило и када су новине објавиле колика ће бити његова плата у Њујорку.
Б92, 8. 7. 2012. године
Вук Јеремић:“Предложена је и биће неколико пута мања од оне која се помиње. Базирана је на примањима наших дипломата у САД и биће мало већа од 5.000 долара.“
Документ о потребним средствима показао је, ипак, да Јеремићу у наредних 15 месеци следује дупло виша плата од оне коју је он наводио. Такође, предвиђено је да му за стан месечно буде одвајано 15.000, а за путне трошкове још 20.000 долара.
Пошто ће му примања бити већа од суме коју је наводио, министар спољних послова добија оцену „неистина“.

8.https://www.istinomer.rs/ocena/1394/Beograd%20neće%20razgovarati%20sa%20Prištinom!
Вук Јеремић:“Директних разговора са нелегалним органима у Приштини, под актуелним околностима, неће бити.“
Пресс, 6. 8. 2008. године
Коментар Истиномера
У првим данима након формирања нове Владе Србије министар спољних послова категорично је тврдио да извршна власт неће имати директне разговоре са влашћу у Приштини.
Пресс, 6. 8. 2008. године
„Нема говора о било каквим директним разговорима са сецесионистичким властима у Приштини, осим о будућем статусу наше јужне покрајине. Једнострано проглашена независност Косова учињена је уз директно кршење Устава Србије, Резолуције 1244 и међународног права. Ми радимо на сузбијању последица тог једностраног чина и један од најважнијих корака јесу онај на Генералној скупштини УН и наше иницијативе Суду правде. Уколико будемо успешни, онда можемо сагледати могућности разговора са Приштином и свим осталим земљама о решењу проблема Косова, али под покровитељством УН, као и до сада. Директних разговора са нелегалним органима у Приштини, под актуелним околностима, неће бити.“
Међутим, у марту 2011. званични Београд и званична Приштина почеле су у Бриселу, под окриљем Европске уније, разговоре о решењу проблема, између осталог, царинских печата, катастра и матичних књига. Изјава министра спољних послова показала се неистинитом.

9.https://www.istinomer.rs/ocena/810/Katar%20neće%20priznati%20Kosovo
Вук Јеремић: „И поред огромних притисака да признају Косово тај став Катара се неће мењати. То је за нас од велике важности с обзиром на њихов утицај у арапском и муслиманском свету.“
Фонет, 15. 2. 2010. године
Коментар Истиномера
Приликом прошлогодишње посете емирату Катар министар иностраних послова Вук Јеремић је истицао да је договором о отварању амбасаде те државе у Београду и о унапређењу економске сарадње отворено ново поглавље у односима Србије и Катара, наглашавајући да та земља, и поред огромних притисака, неће мењати став о Косову. Међутим, непуних годину дана касније (4. јануара 2011.) Катар је признао независност Косова. Став Катара очигледно није био тако чврст као што је министар Јеремић представљао јавности, па његову изјаву оцењујемо као неистиниту.

10.https://www.istinomer.rs/ocena/437/Kad%20nam%20je%20predsednik%20bio%20u%20zatvoru
Вук Јеремић:“Председник Борис Тадић био је затваран у време Милошевићевог режима.“
„Си-Ен-Ен“, 8. 8. 2010. године
Коментар Истиномера
У интервјуу америчкој телевизији Си-Ен-Ен министар Јеремић је истакао да му смета када неки људи, упркос променама, још гледају на Србију као на „Милошевићеву Србију“ наглашавајући да је чак и председник Тадић у то време био хапшен.
ЦНН (т.ц. 38.30-38.41), 8. 8. 2010. године
Вук Јеремић: „Садашња владајућа структура, на челу са Борисом Тадићем, којег је Милошевићев режим хапсио,својски се трудила да свргне диктаторску владу.“
Међутим, у званичној биографији председника Бориса Тадића не наводи се такав податак, већ се истиче да је био хапшен много пре тога, као студент, за време СФРЈ.
Будући да председник Тадић није био затваран за време Милошевићевог режима, Истиномер изјаву министра Јеремића оцењује како неистину.

11.https://www.istinomer.rs/ocena/410/Sud%20odlučuje%20u%20korist%20Srbije
Шеф дипломатије Србије о одлуци Међународног суда правде о независности Косова.
Суд одлучује у корист Србије
Вук Јеремић: „Имамо разлога да будемо оптимисти уочи саветодавног мишљења Међународног суда у Хагу о једнострано проглашеној независности Косова…“
Фонет, 18. 07. 2010. године
Тим Истиномера
23 Јул, 2010
Коментар Истиномера
Односом гласова судија 10:4 Суд у Хагу је саопштио да једностраним проглашењем независности Косова није прекршено међународно право. Јеремић је претходних дана, међутим, тврдио да ће саветодавно мишљење овог суда бити у корист Србије.
РТС, 14. 7. 2010. године
„Објављивање саветодавног мишљења МСП ће бити тренутак истине и опомена за оне у Приштини који су мислили да једностраним актима могу да мењају основне норме међународног права.“
Међутим, након што је Међународни суд правде саопштио своје мишљење, испоставило се да је оптимизам министра Јеремића био неутемељен.
Б92, 22. 7. 2010. године
„Председник Међународног суда правде Хисаши Овада саопштио је да је став тог Суда да декларација Скупштине Косова о независности не крши међународне норме.“
Због тога, Истиномер изјави Јеремића даје оцену „неистина.“

12.https://www.istinomer.rs/ocena/348/Podela%20Kosova
Министар спољних послова о подели Косова и Метохије.
Подела Косова
Вук Јеремић: „Никад нисам рекао да је подела Косова опција.“
Тањуг, 23. 7. 2009. године
Коментар Истиномера
Јеремић је јула 2009. рекао да покушавају да му ставе неке речи у уста које никада није изрекао и поновио да се Србија залаже за компромисно решење будућег статуса Косова. Годину и по дана раније, међутим, управо су те речи изашле из министрових уста и објављене су у немачком листу Шпигл:
Шпигл, 14.01.2008. године
„Подела Косова је могућа иако је Србија не жели. Србима настањен север Косова могао би да се одвоји, тамо би могла да се отвори Пандорина кутија и да изазове поделу Косова коју Србија не жели.“
У интервјуу аустријском Пресе-у јуна 2010. године Јеремић на питање „да ли Србија жели у новим преговорима да постигне поделу Косова?“ одговара:
Ди Пресе, 21. 06. 2010. године
„Ниједан могући компромис неће унапред бити одбачен. Прошли преговори су пропали јер су сви унапред најавили какав ће бити њихов резултат. “
Можда се став Владе по питању поделе Косова мењао, можда министар спољних послова има једну причу за домаћи терен, а другу за иностранство… Око једног, ипак, нема недоумице – Јеремић јесте помињао поделу Косова као решење проблема, касније је негирао да је то икада рекао, а онда је поново помињао као могућност. Због тога, Истиномер изјави Јеремића даје оцену „неистина.“

13.https://www.istinomer.rs/ocena/210/Srpski%20interes%20se%20brani%20rezidencijom
Министар спољних послова о томе зашто је неопходно да амбасадор Србије при УНЕСЦО има посебну резиденцију
Српски интерес се брани резиденцијом
Вук Јеремић: „Дипломатске активности које се врше у тој резиденцији не могу бити обављене у амбасади Србије у Француској, пошто је реч о две строго раздвојене организације, па ни у организационом и у дипломатском смислу није дозвољено вршити једну функцију у другој.“
Бета, 11.02.2010. године
15 Мар, 2010 Коментар Истиномера
Апсолутно све екс Ју републике – Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора – објединиле су функцију амбасадора у Паризу са позицијом амбасадора у УНЕСКО-у.
Б92, 13.02. 2010. године
„Ја сам у исто време и амбасадор Унеско и у франсцуској активности највише обављам у Унеско. Немам тамо просторије, али, по потреби идем тамо из амбасаде. Ми смо некада имали просторије у Унеско, али никакве користи није било од њих, јер све што можемо тамо обавити можемо урадити овде у амбасади.“ амбасадор БиХ у Паризу Алмир Шаховић
Такво решење, ипак, није типично само за земље региона. Око 30 одсто светских држава има једну особу која обједињава функције амбасадора државе и амбасадора при УНЕСЦО. Ако може трећина света – може, ваљда, и не тако богата Србија. У лажи су „Кратке ноге“ за министра Јеремића.

14.https://www.istinomer.rs/ocena/144/Miladina%20Kovačevića%20brani%20Ustav
Министар спољних послова поводом одбијања Владе Србије да Миладина Ковачевића изручи Сједињеним Америчким Државама
Миладина Ковачевића брани Устав
Вук Јеремић: „Као и сваког другог грађанина Србије њега штити Устав Републике Србије који каже да се грађани Србије не изручују трећим државама… Миладина Ковачевића брани Устав Србије… Шта ја мислим о Миладину Ковачевићу то је на страну, али Миладина Ковачевића штити Устав ове државе.“
РТС, емисија Сведок, 23. 2. 2009. године
Коментар Истиномера
Апсолутно ниједан члан Устава не говори о изручењу држављана Србије. Не помиње се никаква забрана што потврђују и тумачења правних експерата.
професор Правног факултета Универзитета Унион Богољуб Милосављевић,
„У Уставу Србије могућност изручења се прећуткује, за разлику од ранијег устава, који је ту обавезу стриктно забрањивао.“
деканка Правног факултета Универзитета Унион Весна Ракић Водинелић,
„Такву одредбу заиста су садржавали стари Устав Србије из 1990. и Устав СРЈ из 1992, али нови Устав Србије из 2006. ниједном речју не забрањује изручење домаћих држављана. Такве одредбе у Уставу једноставно нема.“ Због тога, Истиномер изјави Јеремића даје оцену „неистина.“

Бриљантни текст Душана Ковачева о Вуку Јеремићу – “Blaming private Jeremic”

Пред председничке изборе 2017., сјајни Душан Ковачев је написао одличан текст о политичким греховима Вука Јеремића. Направио је само једну грешку, као и Бранко Павловић, на истој теми и на истом сајту – претпоставили су да је Јеремић Вучићев пројекат. И тада је било јасно да то није тако, а данас пола године касније је то кристално јасно. То је била бесмислена тврдња, једнака несувислој тврдњи других кругова, да су нпр. и Ђилас и Шапић, такође Вучићеви пројекти. Интегрални текст Ковачева можете прочитати на адреси:
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/saving-privat-jeremic/

Цитирамо Душана Ковачева:“Вук Јеремић је толико путовао авионом, да се у својству министра спољних послова Р. Србије прославио као апсолутни шампион „глобтротерске дипломатије“[2]. Вук Јеремић је од почетка постао главни промотер Давутоглуове неоосманске политике[3]…Део те манипулације су у Србији били Вук Јеремић и његов „принципал“ Ахмет Давутоглу, који је маја 2016. године главом без обзира побегао од Реџепа Тајипа Ердогана а Јеремић му је данас уредник.
Једна од првих ствари коју је Јеремић учинио било је спровођење новог Закона о одбрани и безбедности којим је укинуо Службу за истраживање и документацију (СИД).
Смисао Јеремићевог укидања СИД-а показао се врло брзо. Упркос чињеници да је Турска међу првима 2008. године признала независност „Косова“, Јеремић је потписао с Давутоглуом Меморандум о разумевању о отварању Канцеларије за програмску координацију Турске Агенције за међународну сарадњу и развој[7] (Turkish Cooperation and Coordination Agency, скр. TIKA). Практично, Јеремић је лишио домаћу дипломатију присуства сопствене службе у важној области, оставивши довољно времена влади једне стране земље (TIKA је управно одељење премијера Турске) да се припреми за овладавање том облашћу на нашем терену и потом јој пружио правни основ за легално деловање. Упркос благовременим проценама српских безбедносних служби да је TIKA „продужена рука турских безбедносних снага“, Јеремић је тој Агенцији широм отворио врата Србије[8].
Пошто се Јеремић чак шест пута видео са Ахметом Давутоглуом, тадашњи шеф турске дипломатије је марта 2010. г. изјавио да „Србија треба да се извини за Сребреницу[13]“. Хитно након тога је усвојена Истамбулска декларација[14] (Турске, Србије и БиХ), као и Декларација о осуди злочина у Сребреници – успех Јеремића и Давутоглуа. Иако је ширена фама да је „идејни творац“ Декларације био Борис Тадић, тај „документ је заправо написан у Анкари, у Министарству спољних послова Републике Турске[15]““.
„Узурпирање суверених надлежности Р. Србије у области спољних послова од стране аутономашког режима планирана је још од 2003. године, када је Бојан Пајтић дошао на чело АПВ. Тада је основана „Канцеларија за европске послове“ (КЕП). Пајтићев режим је 2006. г. покушао да конвалидира КЕП као спољнополитичко представништво Војводине[16] на челу с Предрагом Новиковим. То је успео да спроведе тек договором са министром спољних послова Вуком Јеремићем 2010. године. Министарство спољних послова је спровело установљење „амбасаде“ војвођанских аутономаша у Бриселу[17], препуштањем Покрајинском извршном већу извесних послова у области спољне политике.[18] Благодарећи дипломатији Вука Јеремића, аутономашка „амбасада“ у Бриселу је почела с радом већ у јесен 2011. године[19] као „подстанар“ представништва Р. Србије, а под руководством истог Предрага Новикова. Аутономаши чак ни под Брозовом влашћу нису могли сањати о сопственој спољној политици, а Јеремић им је то омогућио“.
„Од самог доласка на чело српске дипломатије 2007. године, Вук Јеремић се залагао да се преговори о Космету пренесу из надлежне ОУН у ненадлежну ЕУ и најавио „флексибилост“ српске стране у преговорима везујући их за интеграцију Србије у ЕУ[24].
Јеремић је 2008. године успешно подвалио мисију ЕУ (Еулекс) на Космету домаћој јавности представивши је као мисију ОУН, иако је специјални представник ЕУ на Космету Питер Фејт изричито изјавио да „то није став Уније“, али да је „ЕУ прихватила да мисију одобри СБ ОУН“[26]. Кад је 17. фебруара 2008. године илегално проглашено независно „Косово“, Јеремићева дипломатија није предузела никакве ефектне акције против независности „Косова“, иако је Скупштина Р. Србије одлуку о независности Косова прогласила ништавом[27]. У ствари, сви акти Јеремићеве дипломатије (пропуштање, нечињење и трпљење су такође врсте правнх аката) су у најмању руку релативизовали суверенитет Србије на простору Космета. Таквим понашањем дипломатије блокирано је најпре дејство Одлуке о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности на међународном нивоу.
Јеремић је пропустио да у име Р. Србије, чији суверенитет и територијални интегритет гарантује Повеља ОУН, пред МСП поднесе тужбе против сваке појединачне државе која је признањем независности „Косова“ на нашој територији очигледно прекршила Повељу. Пропустио је да захтева хитно заседање седнице СБ ОУН због кршења Повеље. Његова дипломатија се практично одрекла средстава заштите суверенитета и територијалног интегритета сопствене земље. Уместо делотворних средстава, предузео је низ симболичких гестова на нивоу билатералних односа према националним државама које су признале независност „Косова““.
„Признања независности „Косова“ су пљуштала као киша, па је до краја Јеремићевог министровања независност „Косова“ признало чак 70 чланица ОУН, признао га је чак и Тајван који није члан ОУН а има представништво у Србији“.
„Јеремић је неспорно питање суверенитета Србије пред Генералним комитетом Генералне скупштине ОУН први пут учинио спорним Предлогом резолуције којом се тражи мишљење МСП о легалности једнострано проглашене независности Косова. „Европски партнери“ Јеремићеве дипломатије су, након пада Коштуничине владе, знали да могу очекивати пуну кооперативност Јеремића који је остао шеф дипломатије у влади Мирка Цветковића. Под притиском дипломата водећих земаља ЕУ, Јеремић и Тадић су пристали да Генералној скупштини ОУН поднесу „компромисни“ Предлог резолуције о Косову[37]. Прихватили су да се из Предлога резолуције којом се тражи мишљење МСП избаци став заснован на међународном праву да „једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања“[38], већ да се МСП изјасни је ли одлука привремених институција да једнострано прогласе независност у складу с међународним правом. Резолуција је усвојена као заједнички акт Србије и ЕУ у ГС ОУН 30. 9. 2008. г (А/63/L.2), па је октобра месеца МСП почео поступак по захтеву. Тиме је Јеремићева дипломатија коначно релативизовала суверенитет Србије на Космету“.

ДОСИЈЕ О ЈЕРЕМИЋУ КОЈИ ЈЕ ОБЈАВИЛА МЕДИЈСКА МРЕЖА „АНТИДОТ“

Респектабилна Медијска мрежа „Антидот“ је још у марту 2017., објавила запањујуће детаљан и доказима поткрепљен Досије о махинацијама Вука Јеремића. Досије је крцат подацима из ДРИ, МИП и других државних органа. Аутори Досијеа „Јеремић“ су угледни новинар Марко Матић и тим „Антидота“. Чуди нас, и поред оволиких доказа о махинацијама, и поред поднете кривичне пријаве за аферу „Енергопројект“, да је Вук Јеремић и даље на слободи. Први део интегралног Досијеа можете пронаћи на адреси:
http://www.anti.media/medijska-mreza/dosije/dosije-vuk-jeremic/

„Антидот-Досије Јеремић“

„Случај 1: Транге – франге дипломатија“

„Током петогодишњег мандата на месту министра спољних послова, на своја луксузна путовања Вук Јеремић је потрошио више од 3,6 милиона евра из буџета Републике Србије. Јеремић је за себе узео и 55.000 евра на име дневница, и на тај начин дуплирао целокупан износ своје петогодишње плате као министра спољних послова у Влади Србије.Све дневнице су подизане преко приватне мењачнице“ТРАНГЕ-ФРАНГЕ“! Државна ревизирска агенција (ДРИ) је само 2011.,утврдила незаконито пословање МСП при куповини девиза- МСП је морало дакупује девизе од НБС. Само у тој години МСП је незаконито купило 56.000 евра и 40.000 долара.Сви подаци изнети у тексту документовани су јавно доступним листинзима МСП, Извештајем ДРИ из 2012. године и регистрима АПР“.

„Приватизација министарства за уносан посао рођаку своје супруге“

„…Јеремић је послове набавке авионских карата ексклузивно поверио фирми “Аероклуб” и то без закљученог писаног уговора и без спровођења поступка јавне набавке…У извештају сачињеном након контроле, ДРИ је констатовала да су током 2011. године вршена плаћања према фирми “Аероклуб” д.о.о. из Београда у укупном износу од 42,4 милиона динара (око 360.000 евра) на основу фактура без потписаног уговора и без спроведене процедуре јавних набавки.
Међутим, плаћања према “Аероклубу” током 2011. године само су део онога што је ова фаворизована фирма приходовала од Јеремићевог департмана. Током пет година његовог руковођења МСП, “Аероклубу” је на име куповине авиокарата исплаћено око 180 милиона динара- 1,5 мил евра.
“Аероклуб” и Тениски савез Србије потписали су уговор вредан 40 милиона динара што је било готово индентично износу који је “Аероклуб” те исте године добио и од Министарства спољних послова
Да између Вука Јеремића и фирме “Аероклуб”, чији је власник Иван Новчић (за кога се верује да је близак рођак Јеремићеве супруге Наташе), постоји тајна веза, указале су и информације које је, позивајући се на истраживања БИРН-а, у јануару 2013. објавио сајт те организације Балканинсајт.
У време када је ТСС куповао авионске карте преко “Аероклуба” Вук Јеремић је био председник тог Савеза.
Према подацима до којих је дошла Медијска мрежа Антидот, у периоду од 1. априла 2014. године до 20. јануара 2017, са рачуна ЦИРСД-а “Аероклубу” су уплаћена средства у износу од 170.898.000 динара, што је једнако износу од 1.400.000 евра“.

Подаци који следе кажу да је за 5 година министровања (1820 дана),Вук Јеремић на службеном путу провео око 960 дана- преко 2,5 године. На име дневница је узео 55.000 евра, чиме је дуплирао своју министарску плату. Такође, у том периоду је и за путовања Јеремићевих сарадника плаћено преко милион евра.

„Према јавно доступним листинзима МСП у којима су забележена сва Јеремићева путовања са трошковима превоза, смештаја и министарских дневница, за пет година свог мандата бивши шеф дипломатије је на авионске летове потрошио више од 3.330.000 евра, док су у истом периоду преко 220.000 евра плаћена његова ноћења у најелитнијим светским хотелима“.

По престанку функције председника Скупштине УН, 2013., Јеремић је у наредне 4 године на волшебан начин остао да живи у истом луксузном стану на Менхетну. Јеремић одбија да каже на који начин је финансирао закуп стана и живот у Њујорку!

„Случај 2: Како је само једним Јеремићевим уговором држава оштећена за 5,2 милиона евра“

„Уговором који је 2012. године Вук Јеремић потписао са фирмом „Енергопројект“, држава Србија је оштећена за више од 5,2 милиона евра. Низом пропуста приликом процене вредности имовине Републике Србије компанији „Енергопројект“ пренета су власничка права на неколико парцела и објеката у иностранству који су се налазили у власништву Републике Србије.

Миловановић и Јеремић су кућни пријатељи и заједно су били у УО Тениског савеза Србије (ТСС). Вук Јеремић је одбио да одговори на сва питања која се тичу афере „Енергопројект“.

На крају Медијска мрежа „Антидот“ је поднела кривичну пријаву против Вука Јеремића и двојице директора “Енергопројекта” . О томе можете прочитати текст на адреси:
http://www.anti.media/medijska-mreza/dosije/antidot-podneo-krivicnu-prijavu-protiv-vuka-jeremica-i-dvojice-direktora-energoprojekta/

У саопштењу „Антидота“ поводом кривичне пријаве против Вука Јеремића између осталог стоји:
После 50 дана изостанка обећаних одговора Вука Јеремића на питања о злоупотребама у време док је обављао функцију министра спољних послова Србије, опуномоћена заступница Медијске мреже Антидот, адвокатица Марија Станковић, поднела је Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против Вука Јеремића и двојице директора “Енергопројекта” због кривичног дела Злоупотреба положаја одговорног лица.
Током обимног осмомесечног истраживања о расипничком понашању и бројним малверзацијама које су се догађале у време када је Министарством спољних послова руководио Вук Јеремић, истраживачки тим Медијске мреже Антидот дошао је у посед копије уговора који су 30. маја 2012. године потписали Вук Јеремић, Владимир Миловановић директор “Енергопројект Холдинга” и Дејан Јовићевић, директор “Енергопројект Високоградње”, којим је држава Србија оштећена за 571.305 евра (ЕУР) и 5.872.990 америчких долара (УСД). Поред спорног уговора истраживачки тим Антидота дошао је у посед копија неколико дописа МСП-а Влади Србије из којих се јасно види да је низом пропуста приликом процене имовине вредности Републике Србије, која је уговором пренета компанији “Енергопројект”, држави Србији нанета вишемилионска штета.
Тако је, према Извештају из 2013. године који је сачинила Група за интерну ревизију МСП-а, противно законским прописима, као основ за процену вредности земљишта амбасаде у Абуџи и земљишта и зграде Амбасаде у Кампали (Уганда) узета њихова принудна, уместо тржишне вредности чиме је њихова реална вредност умањена за 90.000 евра и 580.000 долара. Сличан пропуст на штету државе учињен је и приликом процене вредности две земљишне парцеле и зграда амбасаде и резиденције у Лими (Перу) када је овлашћеној проценитељској кући дат налог да утврди само вредност земљишта без објеката, да би касније у уговору тако процењена вредност била приказана као вредност земљишта заједно са објектима.
Накнадном проценом вредности земљишта и објеката у Лими, које је МСП наручило током 2015. године, установљено је да је реална вредност тих поседа била 2,5 пута виша од оне приказане у спорном уговору чиме је држава оштећена за 5,9 милиона долара“.

ДРУГИ ДЕО АНТИДОТ ДОСИЈЕА „ЈЕРЕМИЋ“

У другом делу обимног и документованог истраживања о Јеремићевим махинацијама „Антидот“ тим, каже, види линк: http://www.anti.media/medijska-mreza/dosije/triologija-srpski-kum-kako-je-mladi-socijalista-vuk-jeremic-postao-multimilioner-nizom-prevara-i-kriminalnih-radnji-kao-u-stilu-uhvati-me-ako-mozes/

„Вук Јеремић је за 5 година у Влади Србије, на месту Тадићевог министра спољних послова, оштетио грађане Републике Србије, којима данас покушава да се додвори причајући о сиромаштву, криминалу и корупцији, за вртоглаво безобразних 11 милиона евра…Вук Јеремић је као ниједан министар пре 2007. и након 2012. године буквалано покрао грађане Србије. Све то, представљало је први чин у представи “Министар за истраживање руда и губљење времена у Влади Србије”. Рад ове организације карактерише: нетранспарентност активности, енормне суме из компанија и фирми са којима је сарађивао док је био министар, и бескрупулозност у лагању о изворима финансирања његове кампање.
Након престанка обављања функције председавајућег Генералној скупштини УН у септембру 2013. године, Вук Јеремић је у Београду регистровао два правна лица – најпре 18. септембра те године оснива удружење грађана Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), а нешто касније, 4. новембра, и предузетничку фирму “Вук Јеремић ПР Агенција за консалтинг”(… ) јасно се назире и стварни разлог због којег је Јеремић, након ЦИРСД-а, регистровао и своју посебну предузетничку фирму – лакши трансфер милионских износа на своје приватне рачуне што у случају удружења грађана није било могуће учинити због бројних законских ограничења.
Од септембра 2013. године, па до краја јануара 2017. године, на личне рачуне Вука Јеремића, као и рачуне његове предузетничке Агенције за консалтинг и невладине организације ЦИРСД (чији је Јеремић оснивач и председник), из страних извора уплаћено је више од 7,5 милиона америчких долара. Тај износ односи се само на Јеремићеве рачуне у земљи, али не и на рачуне које извесно он и његови сарадници поседују у иностранству.

Јеремићеви милионски фондови

Према подацима о трансакцијама преко девизних и динарских рачуна самог Јеремића, његове предузетничке фирме и невладине органиазције, до којих је дошла Медијска мрежа Антидот, ЦИРСД-у су у том периоду уплаћене донације у износу од 5.957.000 долара, Јеремићевој предузетничкој фирми 1,33 милиона долара, док је на Јеремићев лични текући и девизни рачун “легло” додатних 226.000 долара.
У истом периоду Јеремић је са свог девизног рачуна уплатио “личну уштеђевину” од 650.000 долара на рачун који је његова супруга Наташа Јеремић отворила у Сједињеним Америчким Државама“.

„Од њујоршких веза до хонгконшких донатора“

Према подацима до којих је дошла Медијска мрежа Антидот, међу најзначајнијим донаторима ЦИРСД-а нашле су се компаније:
из Хонг Конга
“State Energy HK Limited”- 2.970.000 УСД,
“China Energy Fund Committee” – 1.000.000 УСД,
“Fei Ying International Limited” – 300.000 УСД.
из Уједињених Арапских Емирата
“Horizon Companies Est Admin” – 200.000 УСД
из Монака
“Brownstones Investment“ – 200.000 УСД
Из Катара
Мисија при УН -120.000 УСД
Амбасада у Берлину -200.000 УСД
са Девичанских острва
“China Environmental Energy Holdings” i “Estix Technology Corporation”- 600.000 УСД
из Швајцарске
“Smart Engineering Ltd” – 180.000 евра
Уз још неколико мањих донација (у износима од 10.000-50.000 долара) укупан прилив на рачуне ЦИРСД-а, у периоду 2013-2016. године, достигао је 5.957.000 долара!!!

На рачун правног лица “Вук Јеремић ПР Агенција за консалтинг”. из различитих извора уплаћено је 1.335.000 америчких долара!!!

У истом периоду, 2013-2016. година, са рачуна Јеремићеве предузетничке агенције на његов лични текући рачун пребачено је 632.000 долара у динарској противвредности (63.900.000 динара). Иако је Јеремић тај износ највероватније пребацио као нето добит своје предузетничке агенције, оно што је остало прекривено велом тајне јесте одговор на питање за које је тачно консултантске услуге фондацији из Хонг Конга Јеремић могао да приходује невероватних 1,3 милиона долара плус бонус од 1.000.000 долара које је “задовољни клијент” донирао Јеремићевој невладиној организацији?

Рачун у САД – сигурна дестинација за Јеремићеву уштеђевину

Поред средстава које је као предузетничку добит пребацио на свој приватни рачун, Јеремић је приходовао и додатних 226.000 долара. Део тог новца у износу од 180.000 УСД Јеремић је примио по основу пружања “консултантских услуга” фирмама MGI Enterprises SL, MGI Supply LTD, MGI Trading LTD i Max Gas International LTD. Остатак новца који је легао на Јеремићев приватни рачун потиче од његове готовинске уплате од 206.000 долара од чега је 160.000 обезбедио конверзијом дела новца који је раније пребацио са предузетничког рачуна, док је 46.000 долара у кешу додао из “свог џепа”.
Од прикупљених средстава у износу од 858.000 долара (632.000 пребачених из предузетничке агенције и 226.000 од консултантских услуга и сопствене уплате у кешу) Јеремић је 650.000 долара пребацио на рачун своје супруге Наташе, који је отворен у “Ситибанк” у САД. Упркос обавештењу пореским органима Србије да је новац који је зарадио пружајући “консултантске услуге” пренео на свој инострани рачун за потребе лечења своје супруге која живи у САД, постоји сумња да новац који је склонио на сигурно, Јеремић сада (тада, у марту 2017. Оп.аут.) користи у кампањи за председничке изборе иако је финансирање предизборне кампање новцем пореклом из иностранства најстроже законом забрањено.
Из свега наведеног може се закључити да је готово 1,5 милиона долара новца компаније “China Energy Compani Ltd”преко фондације “China Energy Fund Committee” трансферисано на Јеремићев предузетнички рачун које је он касније уплатио на рачун своје супруге у САД. Тај новац, заједно са новцем са других иностраних рачуна, касније је враћен у Србију и у виду великог броја мањих донација уплаћен у фонд из кога се финансира Јеремићева кампања. Иако ће у извештајима након избора те уплате бити приказане као новац домаћег порекла, јасно је да је он суштински пореклом из иностранства чиме је Јеремић прекршио законску забрану у погледу извора финансирања својих изборних активности“.

Преносимо и низ питања које је „Антидот“ поставио и доставио Вуку Јеремићу још у марту 2017., али Вук Јеремић, већ седам месеци одбија да пружи одговор на било које питање.

„Питања на која Вук Јеремић није одговорио:
1.Да ли вам је као потписнику Уговора о преносу права на непокретностима (бр.. 3043-19) са „Енергопројектом“, од 30.05.2012, у тренутку потписивања било познато да сте тим актом оштетили државу Србију за 5,3 милиона евра?
2.По чијем налогу су ангажоване проценитељске куће радиле само процену земљишта без објеката у Лими и ко је касније одлучио да ту процену у уговору лажно прикаже као обједињену процену земљишта и објеката на том земљишту?
3.Како је могуће да се Закључак владе бр. 464-3469/2012 који се помиње као основ уговора, није налазио на дневном реду седнице од 24. маја 2012. нити се помиње у извештају на владином сајту о одлукама донетим на седници одржаној тог дана?
4.У каквим сте личним и пословним везама са директором „Енергопројекта“ Владимиром Миловановићем? Од када датира ваше познанство?
5.Пар дана након потписивања поменутог уговора у оквиру јужноамеричке турнеје (1-6.06.2012) боравили сте у посети Перуу. С ким сте се све састали у оквиру посете тој земљи? Да ли се на неком од ваших сусрета у Перуу разговарало о земљишним парцелама које су предмет поменутог уговора, питању њиховог преноса новом власнику и издавању потребних дозвола „Енергопројекту“ за предвиђене радове на њима?
6.Ви сте такође потписали и уговор са америчком фирмом „Подеста Груп“ 2011. године. По том уговору Подести је исплаћено 900.000 долара. Које послове лобирања је та фирма заузврат извршила у корист државе Србије?
7.Да ли је Подеста на било који начин била укључена у лобирање у корист вашег избора за место председавајућег Генералној скупштини УН 2013?
8.Према једном од Подестиних меилова које је објавио сајт Викиликс, ви сте 2015. настојали да се сретнете са Џоном Подестом. Да ли је до тог сусрета икада дошло и шта је био ваш мотив за њега?
9.Да ли сте касније имали сарадњу са Подестом и да ли вам је та фирма пружала лобистичке услуге приликом ваше кандидатуре за ГС УН 2016?
10.У прегледу трошкова ваших путовања у периоду од 2007-2012. авионске карте за комерцијалне летове готово искључиво су куповане преко фирме „Аероклуб“. По ком критеријуму и у којој процедури сте изабрали баш ту фирму за ексклузивну сарадњу са институцијом коју сте водили?
11.Иста фирма, у истој улози, појављује се и у случају Тениског савеза Србије у време док сте били председник тог савеза. Можете ли да објасните природу вашег односа са власником фирме и коинциденцију да је претежан део њених послова био везан за институције којима сте ви руководили?
12.Током обављања функције министра спољних послова 12.07.2011. посетили сте Тринидад и Тобаго. Превоз изнајмљеним авионом “Принц авиејшн” коштао је 1.629.450 динара или око 16.000 евра. Којим политичким или економским разлозима и резултатима посете је био оправдан тај трошак?
13.Такође, о државном трошку боравили сте у приватној посети Лондону од 02-04.07. 2011. када сте присуствовали финалном мечу тениског турнира Вимблдон и касније приватној прослави Новака Ђоковића. Пут за Лондон је плаћен 537.400 динара, боравак у хотелу Хајат Риџенси Лондон 613 фунти док сте на име дневница подигли 126 фунти. Да ли сте тим поступком у приватне сврхе злоупотребили функцију и државне ресурсе који су вам били стављени на располагање?
14.Каква је природа ваших односа са Дамиром Фазлићем? Од када датира ваше познанство, да ли сте имали заједничке послове и да ли их имате сада? О којим тачно пословима је реч?
15.Да ли сте ви обезбедили Фазлићу и Милану Хасечићу да присуствују инаугурацији Бориса Тадића 2004. године?
16.Каква је природа ваших односа са Хасечићем и од када датира ваше познанство са њим? У каквим сте пословним односима били или сте сада са њим?
17.Да ли сте упознати са Хасечићевом улогом током преузимања акција компаније “Књаз Милош” и приватизације неких других фирми у Србији? Да ли сте на било који начин и ви учествовали у тим пословима?
18.Да ли су вам познати разлози због којих је Хасечић изненада напустио Србију у јеку неких својих битних послова?
19.Током гостовања у емисији Прави угао, ауторке Љубице Гојгић, емитоване на РТВ 1, 29. 12. 2016, изјавили сте да су ЦИРСД финансијски донирале искључиво компаније које нису, нити имају било каквих пословних интереса у Србији. Према подацима до којих смо дошли, у најмање два случаја у питању су приватне кинеске компаније које су јавно саопштавале намеру и заинтересованост за учесшћ у приватизацији преосталих профитабилних државних фирми у Србији. Због чега сте том приликом обманули јавност Србије о изворима финансирања ваше организације и вас лично?
20.Шта је био мотив тих компанија да финансијски помажу ваше удружење и вас приватно? Да ли сте на било који начин лобирали у корист пословних интереса тих компанија?
21.У истој емисији рекли сте да су сви финансијери ЦИРСД-а угледне међународне компаније. У већини случајева, осим штурих података о регистрцији, претрагом званичних података није могуће пронаћи чиме се те компаније баве што указује на то да је реч о фиктивним пословним друштвима. Да ли можете да нам откријете чиме се баве и на којим тржиштима послују следеће компаније- донатори ЦИРСД-а: “Horizon Companies Est Admin”, “Brownstones Investment”, “Estix Technology Corporation” i “Smart Engineering Ltd ”?
22.Каква је природа ваших односа са Милошем Релићем, донатором ЦИРСД-а и чланом УО Тениског савеза Србије у време вашег руковођења тим савезом?
23.Да ли можете да нам откријете детаље саобраћајне несреће у којој је учествовао ваш отац Михајло која се догодила пре вашег породичног пресељења у Лондон? Да ли је он икада судски одговарао за последице те несреће и каква је била пресуда?“

АФЕРА О АНГАЖОВАЊУ ЛОБИ ФИРМИ, ДРЖАВНИМ НОВЦЕМ ЗА ЛИЧНЕ ПОТРЕБЕ

Антидот детаљно анализира и аферу ангажовања америчких лобистичких фирми. Антидот тврди да је током мандата Бориса Тадића и Вука Јеремића, Србија непотребно ангажовала и платила две америчке лоби консалтинг фирме- „30 Point Strategies“ i „Podesta Group“,, са мутно дефинисаним задацима. За то је плаћено чак 2,4 милиона долара. Резултата није било. Све указује да су те фирме вршиле промоцију Бориса Тадића и Вука Јеремића. Једна од тих фирми „Подеста груп“ је заступала интересе Делта холдинга и Мирослава Мишковића.

АФЕРА МИЛАДИН КОВАЧЕВИЋ

Афера је избила у мају 2008. године у мандату Вука Јеремића, министра, и Борка Стефановића, шефа кабинета Јеремића. Обојица су тада били у пријатељским односима. За штету која је настала (дипломатска и финансијска- милион долара) одговорни су Јеремић и Стефановић.

„Антидот“ о том случају каже:
„И поред енормних износа којима су плаћани ангажовани лобисти у Вашингтону, тадашња Влада Србије морала је 2009. године да издвоји додатних милион долара како би решила случај студента Миладина Ковачевића који је, уз помоћ и захваљујући злоупотребама дипломатске службе у српском конзулату у Њујорку, побегао у Србију упркос расписаној потерници америчких власти. Тај догађај изавао је озбиљне проблеме у односима између две државе као и бурно негодовање домаће јавности у Србији“.

Лист „Време“ је о томе рекао, види линк: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1004622
„Тачка спотицања у каријери Стефановића до данас је остала прича о његовој умешаности у аферу Ковачевић (мај 2008). Медијске спекулације су ишле дотле да су њега и стрица Мирка доводиле у блиску пријатељску везу са породицом Миладина Ковачевића, који је, док је студирао у Америци, претукао колегу, те износили да су они највише заслужни за то што је конзул Игор Милошевић, како се тврди кум Борка Стефановића, „самоиницијативно“ издао лажни пасош. Те непотврђене информације скоро су заборављене, дипломатски скандал је заташкан, а после преговора са америчком владом у којима је Борко учествовао Србија је исплатила милион долара због пропуста у раду њених државних службеника“.

Портал „Е-новине“ (угашен) је о томе известио и следеће, види линк: http://www.novinar.de/2011/12/04/podsecamo-kum-nije-dugme.html
„Међутим, истина је мало другачија. Како „Е-новине“ сазнају, вицеконзул Игор Милошевић и Миладин Ковачевић имају заједничку тачку дипломатског ослонца: реч је о породици Стефановић, прецизније стрицу Мирку и синовцу Борку. Наиме, Мирко Стефановић (генерални секретар Министарства спољних послова) и његов синовац Борко Стефановић (некадашњи заменик српског амбасадора у Вашингтону Ивана Вујачића; данас шеф кабинета Вука Јеремића) дугогодишњи су пријатељи Петра Ковачевића, оца Миладина Ковачевића. Да све буде по сценарију српске соуп-опере, Игор Милошевић и Борко Стефановић су кумови!“

Махинације Вука Јеремића трају већ десет година. Као функционер ДС, министар, миљеник САД и ЕУ, свих десет година је заштићен као бели медвед. И од медијске прозивке и од рада државних органа. Упркос кривичним пријавама и очигледним незаконитостима и махинацијама. Управо зато се Јеремић ове године и кандидовао за председника Србије, знајући да ће га то бар делимично штитити од рада државних органа – полиције, тужилаштва, судова – јер би он и његови заштитници свако поступање тих органа, приказали као политички прогон. Управо због тога, и не само због тога, он оснива своју странку. Да би се заштитио. Сведоци смо да за том матрицом о политичком прогону, ових дана посеже и Драган Ђилас – наводно, прете му хапшењем, уколико се кандидује за градоначелника. Против ова два човека, бивша највиша функционера ДС и бивша највиша државна функционера, који су се незаконито енормно обогатили, постоји обиље доказа. Да ли ће правда победити?