Објављено 19.11.2017. на:

Небојша Бакарец: Саша Јанковић у сукобу интереса поново крши закон!

САША ЈАНКОВИЋ У СУКОБУ ИНТЕРЕСА ПОНОВО КРШИ ЗАКОН!!!

(“Would you really feel any pity if one of those dots stopped moving forever? If I said you can have twenty thousand pounds for every dot that stops, would you really, old man, tell me to keep my money — or would you calculate how many dots you could afford to spare? Free of income tax, old man, free of income tax”). „The Third Man“ – Ferris Wheel Scene.

„Да ли би заиста осетио самилост када би нека од оних тачкица престала да мрда заувек? Када бих ти рекао да можеш да добијеш двадесет хиљада фунти за сваку тачкицу која стане, да ли би ми заиста, стари мој, рекао да задржим новац – или би рачунао да ли уопште можеш себи да приуштиш да спасеш неку од тих тачкица? Ослобођено пореза на приход, стари мој, ослобођено пореза на приход“. „Трећи човек“ – сцена на Великом точку.

„Политика“ је јуче објавила текст о томе да је Саша Јанковић ухваћен у сукобу интереса. http://www.politika.rs/scc/clanak/392778/Sasa-Jankovic-uhvacen-u-sukobu-interesa
Јанковић је прошлог месеца регистровао приватну агенцију за консалтинг (предузетничка фирма), али за то није добио сагласност Агенције за борбу против корупције. Јанковић је као заштитник грађана имао безбедносни сертификат који му је омогућио приступ многим државним тајнама, а у пријави је тражио одобрење да региструје фирму за консалтинг која би се, између осталог, бавила безбедношћу. Закон о Агенцији за борбу против корупције ово препознаје као сукоб интереса, те му је због тога одбијена пријава али је његова агенција за консалтинг и даље у регистру и неометано ради. Крајем августа ове године, Јанковић је боравио у Бејруту- што је и сам обзнанио и том приликом је рекао „Борим се како знам и умем да својим знањем зарадим за живот где год могу, сада помажући властима других држава“. Истичем да је Јанковић као заштитник грађана имао безбедносни сертификат који му је омогућио приступ многим државним тајнама и да је он дужан да две године од престанка функције пријављује своју имовину и уздржава се од обављања посла или прелажења на други посао, који у било којем облику може бити у сукобу интереса и сукобу са његовом функцијом. Поставља се питање, како он то помаже властима других држава? Да ли продаје државне тајне и документа којима је имао приступ током десет година на државној функцији? Сетимо се да је пре неки дан сам Јанковић објавио да се грчи од беса и стреса у Бечу. Шта је тамо радио? Помагао властима других држава? Продавао државне тајне? Издајнички и шпијунски посао јесте стресан. У Либану је могао да помаже исламским терористима, ко то може да провери?

Доведимо све ово у везу са случајем неразјашњеног убиства, у Јанковићевом стану, Јанковићевим пиштољем. Све то ствара утисак о једној злој, опасној и дијаболичној личности. Која је у сукобу интереса, која може да одаје државне тајне, и која је може бити одговорна за убиство.
Стварни разлог због којег је Јанковић (као и Јеремић), након ПСГ-а, регистровао и своју посебну предузетничку фирму – лакши трансфер милионских износа на своје приватне рачуне што у случају удружења грађана ПСГ није могуће учинити због бројних законских ограничења.

Подсетићу вас да је након престанка обављања функције председавајућег Генералној скупштини УН у септембру 2013. године, Вук Јеремић у Београду регистровао два правна лица – најпре 18. септембра те године оснива удружење грађана Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), а нешто касније, 4. новембра, и предузетничку фирму “Вук Јеремић ПР Агенција за консалтинг”. Иако је реч о две различите форме правних лица, обе Јеремићеве творевине уписале су “Консултантске активности” као своју главну делатност. Из те околности јасно се назире и стварни разлог због којег је Јеремић, након ЦИРСД-а, регистровао и своју посебну предузетничку фирму – лакши трансфер милионских износа на своје приватне рачуне што у случају удружења грађана није било могуће учинити због бројних законских ограничења. За овај корак Јеремић се одлучио пре свега поучен искуством које је стекао из сарадње са америчким лобистичким фирмама “30 Поинт Стратеџиз” и “Подеста Гроуп” када му је постало јасно да је консалтинг идеална врста бизниса за легализацију астрономских прихода необјашњивог порекла и разлога уплате.
Од септембра 2013. године, па до краја јануара 2017. године, на личне рачуне Вука Јеремића, као и рачуне његове предузетничке Агенције за консалтинг и невладине организације ЦИРСД (чији је Јеремић оснивач и председник), из страних извора уплаћено је више од 7,5 милиона америчких долара. Тај износ односи се само на Јеремићеве рачуне у земљи, али не и на рачуне које извесно он и његови сарадници поседују у иностранству.
Схвативши да са рачуна ЦИРСД-а неће бити једноставно пребацивати огромне суме новца на приватне рачуне, Јеремић је неколико месеци касније, у новембру 2013. године, основао и предузетничку фирму “Вук Јеремић ПР Агенција за консалтинг”. До краја 2016. године на рачун тог правног лица из различитих извора уплаћено је 1.335.000 америчких долара. И Јеремић је као министар спољних пословаимао безбедносни сертификат који му је омогућио приступ многим државним тајнама.

Обе „консултантске“ Агенције, и Јеремићева и Јанковићева имају делатност : „Претежна делатност: 7022 – Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем“.

Ни један други медиј осим „Политике“ није објавио ову вест, два дана после иницијалне објаве (субота ујутро). Зашто се не истражује начин на који је имовину стекао Вук Јеремић? Зашто се крије чињеница да је Саша Јанковић у сукобу интереса и да на више начина крши Закон о Агенцији за борбу против корупције?