Објављено 27.12.2017. на:

Небојша Бакарец: Спиновање у Србији – ОД ХИГСОВОГ БОЗОНА ДО ПАТКЕ У ЈЕЛКИ

СПИНОВАЊЕ У СРБИЈИ – ОД ХИГСОВОГ БОЗОНА ДО ПАТКЕ У ЈЕЛКИ

Пре двадесет година снимљен је филм „Маши псом“ („Wag the dog“ – у коме глуме Роберт Де Ниро и Дастин Хофман), који говори о томе колику моћ имају спиноване и измишљене вести и спин доктори. Циљ медијског спина, а и само значење израза „Wag the dog“ је скретање пажње са једне ствари (обично веома важне), на другу ствар, која може бити измишљена, или може постојати, али јој се спиновањем даје ново, уврнуто значење.
Физика спина
У оквиру физике појам „спин“ се користи као назив за угаони импулс повезан са ротацијом тела око његовог сопственог центра масе. Спин је основна особина елементарне честице, попут масе и наелектрисања и интерпретира се као унутрашњи момент импулса. Пошто је квантно-механичке природе, спин се тешко може описати макроскопски, а најприближније се може схватити као механички момент, тј, као да се честица понаша као мала чигра (као да се вест понаша као мала чигра, односно спин оп.аут.).Спин има димензије дејства, а изражава се као умножак спинског квантног броја и редуковане Планкове константе . Може имати две вредности. Честице са целобројним спинским квантним бројем су бозони. Формула спина:

Преведена формуле спина значи: Лаж на квадрат једнако Планкова константа на квадрат помножен са спин помножен са (спин плус 1 тј. N1) у загради. Напомена:(ℏ- је редукована Планкова константа). Не помињем ово без разлога. Сетимо се да се чувеног Хигсовог бозона, јер и он вероватно има неки спин.
Етимологија спина
Појмови „спин“ (“spin”- енглески: вртети, окретати) и „спин доктор“ су речи пресељене из спорта – бејзбола, крикета, стоног тениса. Енглеска реч за спиновану лопту је и – “curve ball” – ми би рекли и закривљена, исечена, фелш лопта. Спиновање, као део пропаганде, дословно значи „завртети” причу или информацију која ће јавност окренути на ону страну која одговара интересима оних у чијем се интересу пласирају информације. Спиновање је облик пропаганде, којим се догађаји тумаче са циљем да определе јавност за или против одређеног догађаја, организације или личности. Спиновањем се ствари приказују много бољим или горим него што стварно јесу. Спиновање представља неискрену, обмањујућу, манипулишућу пропагандну тактику ради постизања циља. Спин је заправо трик којим се истина не претвара у лаж (или обрнуто), него се чињенице толико заврте и искриве, да се и без изношења очигледних лажи – могу приказати у потпуно другачијем – позитивном или негативном светлу, од стварне истине. Они који спинују, обичног грађанина, потрошача информација третирају као објекат и жртву манипулација. Спиновање не би могло да се спроведе и да допре до оних којима је намењено, тј. до јавности, без медија као посредника. Управо успешна комбинација разноврсних медија показује колико много може да постигне спиновање. То се савршено видело у случају „Јелка“.

Спин доктори
Спин доктор није академска титула. То је пре надрилекар који се изванредно рекламира, тј. има одличне односе са јавношћу. Спин доктор је специјалиста за смишљање и извођење спин операција. Утемељење спин доктора се заснива на њиховој способности уклапања бројних чињеница у прихватљив оквир. Није довољно само пратити прес клипинге, то обављају техничка лица. Потребно је све тако добијене податке вешто уклопити у став, мишљење и дати му питку форму, да буде од утицаја на широке масе конзумената медија. Спин доктори се служе профињеним техникама и индиректним порукама (подсвесним), тако да је потребно много знања да би се ухватила поента, антиципирао неки догађај, промена политике и слично. Медији се поимају свесно, али и подсвесно. Могу се тумачити директно, али и између редова. А баш тамо може бити суштинска порука. Тамо је смештају спин доктори. То важи само за оне највештије, суптилне и дискретне. Они успевају да остану невидљиви – увек у сенци. То су најчешће добро образовани људи из сфере друштвених наука, задужени за стварање позитивне слике у јавности (имиџа) о некој особи, организацији, догађају или чак производу. Спин доктор се служи свим доступним методама комуникација којима се може утицати на раст или заустављање пада популарности оног за кога ради. Једно од златних правила тог посла је да спин доктор не сме бити сувише медијски изложен. Неки спин доктори су ипак постали медијске звезде, попут Алистера Кембела, Марка МекКинона, Бертија Ахерна. Алистер Кембел је крајем јануара 2015. одржао предавање за све запослене у министарствима у Београду, који су задужени за комуникацију са медијима. Новости су 20. јануара 2011. објавиле интервју са њим и представиле га:“ Знали су га, додуше, и по другим надимцима: ”краљ спиновања” или ”архитекта рата”.Овај последњи заслужио је тиме што је убедио британску и светску јавност у оправданост бомбардовања Југославије и инвазије на Ирак“. Види на:
http://www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:315932-Kembel-Sprecio-sam-srpsku-pobedu . Годинама пре тога Би-Би-Си је доказао да је Кембел лажирао и монтирао извештаје о нуклеарном наоружавању Ирака после којих је уследила војна интервенција на ову земљу.

Спин шегрти

Када би се анализирало спиновање у Србији, уназад 25 година, показало би се да сатанизацију и оцрњивање свега што је у вези са српском државношћу и националним бићем , стварање лоше представе о српском родољубивом корпусу, спроводи деведесет посто оних који су одавно на том задатку и који се називају „независним“, „невладиним“ – част изузецима. Наше домаће спиновање је на примитивном нивоу. Најчешће га спроводе курсисти западних „фондација“ и „института“, питомци кишнопечуркастих академија за „пиар“, „ејџар“, маркетинг и комуникологију, полазници школа за политички неизузетне медиокритете, приучени НВО синекуристи, неталентовани глумци и глумице, утискачице, пропали спортски новинари, „њуејџ“ пирсинг садомазохисти и слична „елита“.

Технике спиновања

-Селективно изношење чињеница и навода који подупиру становиште онога ко их износи. То зову и „брање трешања“.
-„Непоричуће порицање“. То је нпр. изјава која на први поглед изгледа као негирање неке оптужбе, али када се пажљивије погледа (прочита) види се да је негирање праћено вештом језичком фразом која оставља простор за то да је оптужба тачна. Код нас се то назива – „одговор, округло па на ћоше“.
-„Неизвињавајуће извињење“. То је нпр. изјава која има форму извињења, али не изражава кајање. На пример. „Веома ми је жао што се ви осећате повређеним…“, или „Извињавам се свима који су се осетили увређеним…“, или „Извињавам се свима који су се могли осетити увређеним…“.
-Деперсонализација одговорности или кривице. То су нпр. изјаве „Почињене су многе грешке…“, „Ко ради тај и греши“, или „Признајемо- грешили смо, али смо извукли поуке…“.
-Изражавање на начин који промовише недоказане тврдње или избегава одговор на питање.
-Затрпавање лоших вести. Потурање лоших вести у време када су јавност и медији обузети неким мегадогађајем (политичке, економске или природне катастрофе, врхунски спортски догађаји, неке друге важне позитивне вести) или када је јавности смањена пажња (врели летњи дани итд.). Објави се непријатна истина, али она бива покривена другим догађајима.
-Ограничено или делимично признање. Изнесу се парцијалне истините информације о неком случају, али оне служе да прикрију кључне и штетне чињенице. Јавност се усталаса и бави само новим информацијама, а заборави се на даљу истрагу о том питању.
-Пласирање помно смишљених информација „из добро обавештених извора“.
-Сензационалистичко преувеличавање нечега што је извађена из контекста, и што ван контекста заиста изгледа необично (лоше или добро) и боде очи (случај са ценом „Јелке“).

Примери спинова

Случај „Маркале“
Гранатирање пијаце у Сарајеву је био повод за ваздушне ударе НАТО-а на Републику Српску 1995. године, без обзира што није утврђено да су гранате испалиле српске снаге. Извештаји муслиманске стране, спиновани у западним медијима довели су до НАТО злочина над Србима у БиХ.

Случај „Рачак“
Случај Рачак је један од карактеристичних примера спиновања који је послужио као изговор за злочиначки напад НАТО снага на Југославију 1999. Албанци су инсценирали покољ у Рачку, амерички изасланик Вилијам Вокер је то лаконски потврдио, а западни медији су довршили посао својим спиновањем.

Случај „Оружје за масовно уништење у Ираку“
Типичан пример спиновања је припрема америчке нације и света за напад на Ирак. Месецима пре напада се говорило да Ирак има хемијско и биолошко оружје и да тиме угрожава цео свет. Пошто је америчка војска окупирала Ирак и претресла све могуће локације где би се то оружје могло налазити – оружје није пронађено, односно утврђено је да никада није ни постојало.

Случај „Перишић“
Војна служба безбедности ухапсила је потпредседника Владе Србије, Момчила Перишића 14. марта 2002. године, због сумње да је одавао поверљиве војне информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору (шефу постаје ЦИА). Перишић је ухапшен у тренутку када је америчком обавештајцу предавао строго поверљиве документе. Председник СРЈ, Коштуница је по службеној дужности био упознат са војно обавештајном акцијом. Војна служба безбедности је све документовала, уз видео и тонски запис, који је и приказан врху СРЈ и Србије. Одговорност је била очигледна. Међутим, Перишић је уживао заштиту Американаца и Владе Србије, односно ДОС-а, из кога је избачен ДСС. ДОС је успео да спинује већину вести и уместо осуде Перишића, на удару су се нашли Коштуница и шеф Војне службе безбедности, генерал Томић. Кроз већину медија ДОС-ова већина у Влади Србије и савезним органима, их је оптужила да су извршили државни удар, за шта их је конкретно оптужио парадржавни орган – Председништво ДОС-а. Тим спином скренута је пажња са документованих чињеница о издаји и извршен је контранапад. Заштита интереса обе државе и СРЈ, и Србије, ДОС режиму нису били важни. Важно је било спиновати истину. И успели су у томе, без обзира на то што је пет дана касније Перишић поднео оставку. О тим догађајима чак ни проамерички лист „Време“, није тада могао да сакрије истину, мада ју је затрпавао у свом подужем тексту из 2002.године. Види линк: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=310254 . Због опструкције правосуђа, и одласка Перишића у Хаг, суђење по оптужници из 2002.,је настављено тек 2.11.2016. Тог дана је портал „Инсајдер“објавио вест о томе у којој између осталог каже:“Године 2006. „Политика“ је прво објавила да је Нејбор погинуо у саобраћајној несрећи у Мађарској само неколико дана по одласку из Београда, да би нешто касније, наводећи да су информације о погибији намерно пласиране, исти лист изнео сазнања да је Нејбор жив и да и даље обавља послове за централну обавештајну службу САД. (…) Војислав Коштуница је неколико дана након хапшења позвао челнике ДОС-а да им предочи доказе против Перишића.Том приликом емитовани су делови филма који је, на више од сто часова материјала, снимила Војна контраобавештајна служба. Према наводима тадашњег министра унутрашњих послова Душана Михаиловића, изабрани су делови у којима Перишић оговара своје колеге и најближе политичке сараднике, а приказано је и како Нејбор даје извесну своту новца Перишићу“. Види линк: https://insajder.net/sr/sajt/vazno/1953/.

Случај саопштења ДСС из априла 2004.
Хајде да наведемо и један случај неуспешног спина. У априлу 2004.,у сред кампање избора за председника Србије, ДСС је неопрезно покушала да спинује случај убиства Зорана Ђинђића и издала је небулозно ( небула- лат.- магла) саопштење против ДС, које се ДСС-у одмах обило о главу, и спустило рејтинг кандидата ДСС за 5% у наредним недељама. ДСС је инсистирала на томе да је тај спин бајан и сјајан. Наиме, ДСС је у спин саопштењу оптужила ДС да зна ко је убио Ђинђића, само да то крије. ДСС је позвала Тадића и Живковића да кажу ко је убио Ђинђића, а цитирам ДСС: „Ако то неће они, ми хоћемо“. То рече ДСС, испаливши себи метак у главу. ДС, Тадић и Живковић, наравно рекоше – ми појма немамо ко је убио Ђинђића, ево ви реците. И ДСС, запала у клопку плиткоумног спина, занеме, а кандидат ДСС и владајуће коалиције заврши на изборима четврти, са 14%. Наравно стрмоглав ДСС се наставио. Уместо да тада ДСС призна грешку, извини се и заврши причу, цела ствар се развлачила на штету ДСС до краја избора. О томе је ваш аутор јавно и критички говорио, на првом Главном одбору ДСС после избора. Иначе, поменуто саопштење је написао тадашњи спин доктор Тијанић, то није тајна. А рачун је платио ДСС.

Случај „нестанка“ слике Петра Лубарде
Од скоријих примера беспризорног спина навешћу случај „нестанка“ слике Петра Лубарде „Индустријализација“. Лажну вест је лансирао лист „Блиц“. Истог дана министар културе је демантовао Блиц, на лицу места, у дворани Дома синдиката, која се реновира, због чега је огромна слика склоњена на сигурно место у сценској кули, и заштићена и конзервирана.Слика је показана, а министар је обавестио и да је министарство покренуло процедуру да се слика прогласи за култуно добро. Уместо извињења и признавања грешке, Блиц је данима спиновао своју лажну вест, нападајући министарство, и износећи неистине о судбини слике, тврдећи да ју је управо Блиц спасао, и да је Блиц заслужан за њено проналажење и проглашење за културно добро.

Случај набавке „Јелке“
Опозиција и медији у њеној служби су лансирали класичан СПИН, у вези са набавком новогодишње јелке у Београду. ДС је то учинила из више разлога. Да би скренули пажњу са сјајног буџета, коме нису могли да нађу ману. Да би скренули пажњу са проблема разједињене, посвађане и слабе опозиције. Спин је покренуо Балша Божовић, председник градског одбора и одборник ДС у Скупштини града. Он је спиновао већ злонамерно обрађену вест медијског портала „Пиштаљка“. Види линк: https://pistaljka.rs/home/read/687

Чињенице су следеће: Јелка кошта 8,3 милиона динара без ПДВ (69.200 евра), тј. 9,9 милиона динара са ПДВ (82.500 евра). ПДВ иде држави. Град Београд сарађује са фирмом „Кип лајт“ још од 1999. Јелка ће трајати десет година. Дакле, са фирмом „Кип лајт“ сарадњу је почео ДС у Граду Београду и пре 2002. године. Сарадњу је наставио ДС у мандату од 2004. до 2008. (Ненад Богдановић и Зоран Алимпић). Сарадњу и набавке је потом наставио Драган Ђилас у периоду од 2008., до 2013.године. Дакле, ДС је набављала украсе и осветљење од „Кип Лајта“ пуних 11 година, а да их нико није прозивао или нападао због тога. Због чега нападају СНС што је продужила сарадњу са истом фирмом? Због двоструких аршина. Иначе, по овом питању нема потребе нападати било кога. Политика осветљавања и украшавања Београда, је потпуно оправдана, и та и остала улагања, се вишеструко враћају кроз нарастајуће приходе од туризма. Велика улагања –још већи приходи. Да актуелна власт не осветљава и не украшава Београд, онда би је оптуживали за општи мрак, да Београд личи на престоницу мрака, на турску касабу…Онда би се појавио опозициони покрет „Осветлимо Београд- отерајмо СНС мрак“- на пример.
Пиштаљка и остали медији који су углавном преносили вест „Пиштаљке“ су изнели следеће неистине, да је:
1. „намештен прошлогодишњи али и овогодишњи тендер за новогодишњу расвету“
2. „београдска јелка скупља од „Рокфелерове“ у Њујорку“. Пиштаљка је неистинито написала –„И док се природна јелка, норвешка оморика висока најмање 20 метара испред Центра „Рокфелер“ у Њујорку без украса плаћа 25.000 долара, у Београду је (…) плаћена четири пута више“.
3. „скупља и од најскупље јелке на свету која се налази у луксузном хотелу „Emirates Palace“ (Палата Емирата), која без украса кошта 10.000 долара. Са украсима од дијаманата и злата ова јелка кошта 11 милиона долара“.
4. „од београдске јелке јефтинија је чак и новогодишња јелка која је ове године изазвала највећу пажњу светске јавности, она на Тргу Венеција у Риму. Удружења грађана, захтевају од суда надлежног за јавну потрошњу да испита због чега су власти у Италији потрошиле 50.000 евра за јелку која је осушена, и то у набавци без тендера“.

Одговор на неистину 1. Истина је да Тендери из 2016.и 2017.нису намештени.
Супротно тврди једино „Пиштаљка“. Управа за јавне набавке и сви надлежни негирају тврдње „Пиштаљке“. Види линк: https://pistaljka.rs/home/read/602.
Одговор на неистину 2. Истина је да београдска јелка није скупља од Рокфелерове.
Да би поредили цене јелки и украса, не можемо поредити „бабе и жабе“. Управо то чине „Пиштаљка“ и други медији. Могу се поредити цене јелки (природних сечених и вештачких), цене украса, и трајање јелки (природне сечене трају три недеље, а вештачке до десет година). Јелка у Њујорку кошта 25.000 долара. Сечена је и употребљива само 21 дан- једну сезону. Украси на тој јелки коштају 48.500 долара. Рокфелерова јелка, укупно кошта 73.500 долара а то „Пиштаљка“ и остали медији крију. Јелка у Београду кошта 83.000 евра (украси и јелка). Јелка у Београду може да траје 10 година. То даје годишњу цену јелке од 8300 евра. Годишња цена јелке у Њујорку је 25.000 долара , плус десети део цене украса – 4850 долара. Дакле, скоро 30.000 долара годишње, у односу на београдских 8300 евра годишње (9840 долара). Истина је да је београдска јелка три пута јефтинија од оне у Њујорку.
Одговор на неистину 3. Истина је да београдска јелка није скупља од оне у Палати Емирата. И ово је лако доказати, због тога што је сама „Пиштаљка“ контрадикторна у истој реченици. Прво тврди да је београдска јелка скупља од најскупље, да би затим изнели цену од 11 милиона долара за ту емиратску јелку са украсима. Београдска јелка са украсима- 9840 долара годишње, је јефтинија и од емиратске без украса – 10.000 долара!!! А драстично је јефтинија од емиратске са украсима.
Одговор на неистину 4. Истина је да београдска јелка није скупља од римске.
„Пиштаљка“ наводи цену римске јелке од 50.000 евра – рецимо де је то са украсима. Римска јелка је сечена и траје 21 дан- једну сезону. Рецимо да само дрво кошта 10.000 евра (америчко дрво кошта 25.000 долара!), а украси 40.000. Дакле, Рим ће годишње плаћати 14.000 евра, а Београд плаћа 8300 евра.
Уз све то, Београд је, осим што је финасијски одговоран, и еколошки освешћен и хуман, па употребљава вештачку јелку, и не подстиче варварску сечу стабала. У цену београдске јелке је укључен ПДВ, царина, украси, транспорт, монтажа, демонтажа, складиштење, гаранција.
Због свега наведеног нема потребе за поништавањем тендера. Уз то, јелка ће бити поклоњена Београду на законит начин, као знак пажње „Кип лајта“ а не као знак да нешто није у реду.
Дакле, није реч о најскупљој јелки на свету, већ је реч о најјефтинијој јелки на свету. Она је бесплатна!!!
За крај, цитираћу још једном, мантру свих спин доктора:“ Ако не можеш да натераш пса да меше репом, натерај реп да маше псом“.