Објављено 25.04. 2018. на:
http://www.politika.rs/scc/clanak/402577/Pogledi/Cinjenice-u-vezi-s-KiM
Чињенице у вези са КиМ
Знамо да су КиМ за српски народ колевка духовности, државности и историјског памћења. Према званичним подацима на КиМ је било укупно 1.181 српских цркава, 113 манастира, 110 тврђава и старих градова, 535 старих српских гробаља. Пећка патријаршија, Високи Дечани, Богородица Љевишка и Грачаница су светска баштина УНЕСКО. Поред тога, вредност српске имовине и улагања на КиМ су огромни и процењују се на 37 милијарди евра. Постоје важне историјске и демографске чињенице које често губимо из вида.
Српски народ је преко 500 година копнио и опадао у ропству под Турцима. Ти несрећни векови су били још гори по Србе на КиМ. Тамо су Турци имали и сараднике у погромима над Србима – Албанце. Албанци имају своју матичну државу, Албанију. Матичне државе Албанцима нису ни КиМ, ни Македонија. Научници се слажу да су у 18.и 19. веку турски погроми над Србима попримили карактер геноцида. Српски народ је средином 15. века, од убедљиве већине од 98 одсто, за 550 година, сведен на убедљиву мањину од пет одсто становништва КиМ.
Трагични су губици Србије у два светска рата – 1.100.000 становника у првом, и између 600.000 и милион у другом. Српски народ је био жртва геноцида у усташкој НДХ. То су били огромни ударци демографској виталности, од којих се српски народ није опоравио. Додатни ударац су били ратови деведесетих година, људски губици и егзодуси, и посебно НАТО злочини 1999. године. То су и неки од узрока вишедеценијске депопулације. Узроци пада наталитета су и: сиромаштво, број абортуса (130.000 – 200.000 годишње), исељавање, телесне болести и и социјално-психолошке „болести“ „врлог новог света“. Србија мора да пружи пуну подршку племенитим друштвеним вредностима – а то су породица, родитељство и потомство.
На Балкану живи 7,46 милиона Срба и 4,07 милиона Албанаца. Срби имају негативан прираштај, Албанци позитиван. По проценама УН (World population prospects 2015.) Србија ће 2050. имати 5,5 милиона становника, а 2100. свега 3,5 милиона становника.
Ако израчунамо број становника до 2050. и 2100. године, по постојећим стопама прираштаја Албанаца и Срба, долазимо до следећих података за Балкан. Године 2050.,Албанаца ће бити 1.926.400 више него сада. Укупно, биће их 5.996.400. Срба ће бити 1.222.400 мање него сада. Укупно, биће нас 6.237.600. Године 2100.,Албанаца ће бити 4.936.400 више него сада. Укупно, биће их 9.006.400. Срба ће бити 3.132.400 мање него сада. Укупно, биће нас 4.327.600. Додајмо томе и непредвидиве, али извесне миграције из Азије и Африке, ка нашим просторима. Већина избеглица јесу и биће, муслимани. Да би остварили позитиван прираштај Срба у наредних 30 година, неопходно је да жене рађају 3-4 деце. Ако не спроведемо наталитетне мере, не само да нећемо моћи да повратимо КиМ, него ћемо постати мањина у Србији.
Кршећи све међународне норме у вези КиМ, САД и ЕУ, показују да владају на основу права јачег, на основу права силе и моћи. САД и ЕУ желе, пуну независност Косова и даће све од себе да то остваре. Њихов обмањујући став гласи да је „Косово, sui generis – посебан и јединствен случај“ у свету.
Када познајемо историјски, демографски и политички контекст, очекивања од најављеног и наметнутог решења за КиМ морају бити минимална. Теорија замрзнутог конфликта каже да треба да сачекамо боља времена. Демографске чињенице јасно указују да је за Србију садашњост боља од будућности и да проблем на КиМ треба решити што пре.
Због свега наведеног, јасно је да нико, па ни председник Србије, не може да исправи терете векова у вези КиМ. Не може Вучић да поништи 500 година ропства, да надокнади милионе српских живота, да исправи последице НАТО злочина, да насели 200.000 Срба на КиМ, да поништи терете које су му оставили претходници. Вучић може да не понови грешке претходника, да покрене решавање проблема наталитета, да сачува оних 100.000 Срба на КиМ. Вучић жели да ово тешко питање наше данашњице, не буде узрок још теже сутрашњице, као што се десило почетком 1999.године. Вучић жели да у вези са овим тешким питањем изгради широку сагласност у друштву. Да сагласност донесе јединство, стабилност и напредак.