Објављено 18.05.2018. на:
http://www.politika.rs/scc/clanak/403933/Nasilni-tajkun

НАСИЛНИ ТАЈКУН

Насиље је као заразна болест. Одавно је познато да Драган Ђилас има проблеме са контролом беса. У то се ваш аутор уверио више пута, од 2008., до данас. Ђилас не подноси критику и другачије мишљење, а не поседује самоконтролу.
Лично сам присуствовао првом јавном случају Ђиласовог вербалног насиља, 17.10.2008.,у Скупштини града. Ђилас је неизазван, испсовао одборника Зорана Огњановића. Сви смо били шокирани, јер Ђилас није бирао речи, а сви медији су били присутни. Седница је прекинута. Тог и наредних дана, ни један медиј није известио о овом догађају. Ђилас је имао пуну контролу над медијима.
Ђиласова насилна природа је избила на површину када су градски органи нехумано поступали према хиљадама Рома и њихове деце, у поступку рашчишћавања терена за градњу Мишковићевог Белвила 2009., о чему постоји осуђујући извештај Амнести интернешнел.
Ђиласово инцидентно понашање илуструје и његов интервју на радију Б92, код Данице Вученић у мају 2011., када је Ђилас претњама покушао да спречи гестикулације новинарке, уз образложење да га то много нервира.
Вашег аутора Ђилас је 2011., на седници Скупштине града, јавно извређао због тога што му је пристојно постављено одборничко питање – да објасни како се обогатио у периоду од 2004. до 2011.?
Злоћудни Ђиласов карактер потврђују тонски снимци са састанака у ДС у јесен 2012. На снимцима Ђилас дословце говори о томе да би он у странку увео диктатуру и самовлашће, да он изборе види као поделу плена, да ће газити неистомишљенике, да ће његова увек бити последња, и да ће сви његови непријатељи (а то је свако ко хоће у нечему да га спречи) да заврше у затвору.
Најгори пример је породично насиље које је изазвао Ђилас у децембру 2014. Многи медији су известили да су жртве били његова бивша супруга и њен осамдесетогодишњи отац. Весна Станојевић, координатор сигурних кућа је тада изјавила:“С којим правом Ђилас малтретира (ван)брачног партнера, а камоли њеног родитеља?! Ето, ко нам је био на важним државним функцијама. То су страшне ствари, за сваку осуду, за затвор“. Ђиласово понашање осудили су Зоран Миливојевић, Жарко Требјешанин и Славица Ђукић Дејановић. Адвокат Боривоје Боровић (данас Ђиласов одборник) je тада изјавио –„То што је урадио Ђилас је кривично дело насилничког понашања и запрећена казна за то је до пет година затвора“.
Ваш аутор је одборник у Београду десет година. Нико није никада покушао да физичком силом уклони са говорнице, говорника који је добио реч и који још ништа није ни рекао. На конститутивној седници Скупштине града то је урадио Ђилас. Он је приступио говорници, узео реч без одобрења и угрозио физички интегритет другог одборника – грубо одгурнувши колегу Александра Мирковића, који је по Пословнику добио реч. Ђилас је вишеструко прекршио Пословник. После инцидента Ђилас је јуначки побегао са седнице са својим одборницима. У холу Скупштине, пред медијима, он је невешто покушао да демантује стварност коју су забележиле камере и 150 очевидаца. Нико није похвалио колегу Мирковића који је показао потпуну самоконтролу и уздржаност спрам Ђиласовог насиља.
Све ове доказе о вербалном и физичком насиљу сасвим поткрепљује и насиље над јавним финансијама Београда. Бавећи се политиком Ђилас је за десет година устостручио своје богатство (стотине милиона евра). Само имовина надавно приказана „Крику“, износи 24,3 милиона евра. Дирекција за грађевинско земљиште је опљачкана за 291 милион евра од 2004. до 2011. Булевар преплаћен за 6 милиона евра. Уградња трулих подземних контејнера, коштала је 6 милиона евра. Ђилас је незаконито изградио „Кућу Великог брата“ на земљишту дечије установе „Пионирски град“. Ухапшено је и процесуирано око 50 Ђиласових сарадника, на челу са Александром Бијелићем, бившим Градским менаџером.
Током деценије виолентних испада Драгана Ђиласа, ни једном нисмо видели ни трунку кајања, или чули било какво извињење. Сетимо се, Ђилас је обављао низ државних функција (министар, градоначелник). Нико није смео да му укаже да треба да потражи стручну помоћ, да би научио да контролише бес. Он сам, сигурно сматра да му помоћ није потребна. Он мисли да су стотине милиона евра које је волшебно „зарадио“, универзални лек за све бољке. Велики Душан Радовић је рекао: „Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s