Објављено 25.07.2018. на:
http://www.politika.rs/sr/clanak/407929/Pravda-je-pobedila

Правда је победила!

Пресудом Специјалног суда o ослобађању припадника некадашње ЈСО, оптужби за оружану побуну 2001. године, констатовано је оно што и врапци знају, да није било побуне већ само протеста ЈСО, што је потврдила и Влада Србије на своје две Седнице(61. и 62.), којима је председавао сам Зоран Ђинђић. Влада Србије није прогласила ванредно стање, није ставила службе безбедности у стање борбене готовости, и констатовала је да није била угрожена безбедност грађана и да не постоји бојазан од насилног преузимања власти. То доказује и долазак премијера Зорана Ђинђића са малолетним сином на прославу славе ЈСО, тих дана.
Ова оптужница је подигнута почетком марта 2012., у доба жутог картела на власти. Подигнута је због огромних притисака Тадићеве власти (Маловић, Хомен, Месаровић, Бошко Ристић) на Тужилаштво, а за потребе предстојећих избора. Цео малигни процес је почео годинама раније, као део настојања да се Коштуница оптужи да стоји иза убиства Зорана Ђинђића (политичка позадина). Цео аргумент против Коштунице је пука чињеница да је је он прокоментарисао протест ЈСО, цитирам:“Ишло се ка једном разрешењу уз доста околишања и изгубљеног времена, али ипак се ишло ка решењу које води ка смиривању. С друге стране ради се о људима који нису угрозили безбедност државе, осим када је реч о функционисању саобраћаја. Њихов посао је такав да немају друге униформе- они су се појавили у оном што је њихова радна и свакодневна униформа. Да су се ствари решавале раније овог проблема не би било“. И тада и касније вешто је сакривана чињеница да је и сам Ђинђић, на седницама Владе, слично окарактерисао протест ЈСО. И наравно, плејада нечасних оптужитеља, је намерно прикривала очигледно и основно – да Коштуничин коментар из 2001. године, не може бити, у било каквој вези са убиством Зорана Ђинђића, 2003. године., а камоли „мотив“ или „кључни доказ“ убиства (поред чињенице да су одговорни за убиство и осуђени!). Све то данас потврђује и некадашњи коминистар унутрашњих послова, угледни адвокат Божо Прелевић. Он је оценио да је било очекивано да ће бивши припадници ЈСО бити ослобођени оптужби за оружану побуну и да је иза свега била идеја да се прозове тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница за нешто за шта није био одговоран. О овом случају сам још у новембру 2010., водио полемику са адвокатом Срђом Поповићем, кроз два објављена текста, као одговор на кривичну пријаву Поповића, против Коштунице. Сада је и суд доказао да сам био у праву. С обзиром на то да је ово првостепена пресуда, Тужилаштво за организовани криминал има право жалбе.
Истовремено, ова пресуда и њене поуке, нас подсећају на механизме којима се поново служи жути картел, овај пут у случају убиства Оливера Ивановића. Истим методама данас се служе Саша Јанковић, Ђилас, Јеремић и други бесрамници, у покушају да убиство Ивановића подметну Александру Вучићу, без икаквих аргумената. Сам Јанковић се већ трећи пут „грчи“ у Пионирском парку уз десетине следбеника(!), испред Председништва, покушавајући да за убиство Ивановића оптужи Вучића. Читава „аргументација“ових безумника се своди на то да су у октобру 2017., на локалним изборима на КиМ, Ивановићева и Српска листа биле политички супротстављене, а да су Српску листу подржавали и Србија и СНС и Вучић. И све то им згодно дође да додатно поткопају Вучићеве, односно државне напоре да се сачувају Косово и Метохија.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s