Објављено 12.09.2018. на:
http://www.politika.rs/scc/clanak/410990/Pogledi/Zivot-naspram-smrti

Овоземаљско наспрам загробног, живот наспрам смрти

Посета Председника Вучић КиМ је историјска, и представља тријумф српског народа. Вучић је послао поруке мира, и изнео је план развоја општина са већинским српским становништвом. Та посета је показала јединство Срба и јединство у Србији, нејединство Албанаца, и њихову насилну природу. Посета је показала да су Срби чврсто решени да остану на КиМ. Поводом своје посете, Вучић је добио поруке од два утицајна црквена великодостојника. Грађанин Ристо Радовић (Митрополит Амфилохије) из Буенос Аиреса, 06.09.2018.,је поручио Вучићу:„При томе, слободни смо да подсјетимо, (…) да се то његово и његових ментора разграничење поклапа са границама од нациста окупиране Србије, с једне стране, а с друге стране са границама Мусолинијеве фашистичке Велике Албаније. А Србија под влашћу Александра Вучића, прославља као добитак оно што је Србији припадало и под нацистичком окупацијом! Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, (…) али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?!. 1941. године убијено је 14 свештеника и једна монахиња. Убијани су свештеници чак и на богослужењу. Однос г. Александра Вучића према данашњем Епископу рашко-призренском и према игуману манастира Дечана (…), као и према Косову уопште, не припрема ли и њима исту судбину, као и свеукупним остацима српског народа на Косову и Метохији?“. Грађанин Радовић је безумно упоредио Вучића са нацистима и фашистима, оптуживши га да се одриче Пећке Патријаршије и Високих Дечана. Још безумније је оптужио Председника Србије да народу и јерејима на КиМ, припрема смрт и убиство! Грађанин Живко Шибалић (Владика Теодосије) је пре пар недеља (15.08.2018), из манастира Бањска, поручио Вучићу: „(…) председнику (…) хоћу да кажем не хвала, за речи које упућује ових дана Србима на КиМ-у. То нису речи наде, то нису речи хришћанима, оне нису достојне онога који је на челу овог народа“. Грађанин Шибалић јеиз Новог Пазара, на дан Вучићеве посете КиМ, послао Вучићу следећу поруку:„Не да се сабирамо око једног човека, ма ко био он, који нуди нешто што није у складу са оним што смо примили од наших светих. Ма колико то било тренутно примамљиво, морамо да знамо да је то пролазно и да не треба да продајемо и да се лишавамо онога вечног, да се лишавамо ове свете земље и светиња које су купљене Небом и које су заливени крвљу и сузама наших мученика и светих“. Грађанин Шибалић је такође безумно оптужио Председника Србије да није хришћанин и да је недостојан. Грађанин Шибалић је грађанима поручио да је овоземаљски живот ништаван спрам „оноземаљске вечности свете земље и светиња који су купљени небом“! Вучић је грађанима поручио да ће се борити да сада живе добро, и да жели да живе у царству земаљском, а не у царству небеском. Уместо токсичних митова и лажних завета Вучић је грађанима понудио садашњост и будућност, живот у стварности и суочавање са истином. Грађанима је понудио конкретне доказе о томе шта је све држава за њих урадила у последњих 6 година и шта ће све урадити. Грађани КиМ, су се у Вучићева дела могли уверити у последње 4 године, и због тога он има изборну подршку од 80 одсто на КиМ. Грађани су му приредили величанствени дочек на КиМ. Са друге стране, морамо да се упитамо због чега два висока јереја, износе најтеже оптужбе против српског народа и Председника Србије, оптужбе сличне оним које против Вучића и Срба, износи део косовске власти и албански екстремисти, али и део српске опозиције? Вучић се на КиМ, срео са претњама и насиљем албанских екстремиста, а у Србији са претњама српских екстремиста. Чини се да поједини црквени великодостојници губе из вида, да када на мала врата уведу политику у Цркву, из Цркве изводе и веру, и Бога, и Христа, на велика врата. Јерарси који нападају Председника Србије су и монаси. Делање монаха (али и свих свештеника) је неспојиво са политиком. Монаси који се баве политиком, одричу се Цркве и свог завета и постају политичари. Француски историчар религије Жан Делимо, је рекао: „Превелика моћ цркве је један од узрока дехристијанизације и обратно, што је црква сиромашнија и скромнија то је већи њен углед у јавности. Запажам такође да је скромнија црква мање склона реторици застрашивања у односу према хришћанима и нехришћанима“.