Објављено 18.10.2018. на:

Небојша Бакарец: НАЦИСТИЧКЕ МЕТОДЕ, ДВОСТРУКИ АРШИНИ И СЛУЂИВАЊЕ ЈАВНОСТИ

НАЦИСТИЧКЕ МЕТОДЕ, ДВОСТРУКИ АРШИНИ И СЛУЂИВАЊЕ ЈАВНОСТИ

Недавно сам написао текст „Ћутање јагањаца“ о вербалном и физичком насиљу. Текст је желео да објави једино угледни портал „Видовдан“ (слао сам га још на две адресе). (Видети линк ка тексту у „Видовдану“ у одредницама, на крају текста). На крају сам упозорио јавност да ће неки болесник ускоро да пређе са Твитер и Фејсбук речи на крвава дела. Непосредан повод за тај текст је био бестијални позив Жељка Веселиновића, на силовање Ане Брнабић. Неколико недеља после тога уследио је јавни позив посланика и функционера Двери и Савеза за Србију, Срђана Нога, на убиство вешањем Ане Брнабић и Александра Вучића! У ранијем тексту сам указао на учесталу појаву да је физичко и вербално насиље много више уперено против власти Србије и СНС-а, него против било кога другог. Значајан део опозиције (СЗС) и њихови медији шире екстремну мржњу против помирљиве власти. Чланови, симпатизери и функционери СНС су одавно изложени организованој сатанизацији у медијима, некултури подсмеха и понижавања, негативним стереотипима, и предрасудама. Када су жртве припадници опозиције, Друге Србије или неке НВО под патронатом Запада, власт увек осуди вербалне или физичке нападе, а нападаче процесуира. У опозицији показују разумевање за насиље које долази са њихове стране. Подржали су Жељка Веселиновића – и Ђилас , и „Данас“ и „Н1“.На седници Скупштине Београда, 25.09., Ђилас је изјавио:“Имам људско разумевање за Жељка Веселиновића. Вређао је председницу владе у афекту. А када ће председница владе нама да се извини за увреде?“. Подршку Веселиновићу је пружио и Дража Петровић, глодур „Данаса“,у својој колумни на ТВ „Н1“, објављеној 28.09., где без стида каже:“(…) паметно је закључио Веселиновић, једна врло политички коректна особа (…) да Србија тренутно изгледа као једна велика Задруга, где људи седе између четири зида, без кључа, са једним необдареним председником, необдареном премијерком и једним обдареним Афроамериканцем…“. Глодур „Данаса“ Петровић је 18.10.2018. у својој колумни у „Данасу“ наставио да се подсмева Ани Брнабић у срамотном тексту “Сарапа, Бакарец и обдарени Афроамериканци“. Текст је срамотан због тога што се глодур Данаса и колумниста Н1, и даље подсмева Ани Брнабић у вези са оним бестијалним Веселиновићевим позивом на силовање. Срамота је и то што се лист „Данас“ у том броју од 18.10.2018.,уопште не осврће и не осуђује убилачке позиве Срђана Нога, који су у јавност доспели 16.10.2018., када су и објављени у продукцији „Центар“ на Јутјубу. „Данас“ се не осврће на позиве на убиство Ане Брнабић и Александра Вучића, али се премијерки подсмева, уместо да осуди позив на убиства.

Двоструки аршини

У данима, када је процурео снимак (16.,17., и 18. октобар 2018.) Срђана Нога који прети убиством Ани Брнабић и Александру Вучићу, опозициони и други медији су брујали о нечем другом. Два бенигна догађаја у којима није било никаквог насиља, су изазвала десетоструко већу осуду опозиционих медија и дела јавности, него позив на ликвидацију премијерке Србије и председника Србије. Први догађај је критика коју су новинарки Татјани Војтеховској упутили радници и синдикат фабрике „Милан Благојевић – Наменска“, при чему је један радник позвао на хапшење Војтеховске. Дигла се кука и мотика медијске и опозиционе „елите“ против радника, као да су позвали на силовање или убиство. А радници нису урадили ништа спорно. Други случај је законита и оправдана смена шефова драме и опере Народног позоришта. Од тога се у круговима лажне елите и опозиције прави светско питање. Оба случаја се приказују као да су почињени тешки злочини. Оба случаја су изавала десетоструко веће осуђујуће реакције него позив на силовање премијерке или позив на убиство Ане Брнабић и Александра Вучића. У случају Војтеховске одмах су реаговали УНС, НУНС, НДНВ као на невиђен притисак и удар на медије и слободну реч. Иста та удружења нису ни реч рекла о стварном, Ђиласовом удару на медије, који траје месецима против РЕМ-а, РТС-а, Пинк-а, Информера, Ало и Српског телеграфа ,те против уредника и новинара Жељка Митровића (Пинк), Драгана Ј. Вучићевића (Информер), Александра Игњатовића (Информер) и Ненада Љ. Стефановића (РТС). Ђилас је уназад годину дана, поднео око 40 кривичних и парничних тужби, против правних и физичких лица, против медија, уредника , новинара и осталих критичара, који су указивали на његове афере. У тих годину дана само се недавно огласио УНС стидљиво критикујући кривичне, али не и масовне парничне тужбе против медија и новинара. Али су зато сви здушно стали у одбрану Војтеховске, а повода за одбрану није било, јер није било ни напада на њу.

Непрекинути четворогодишњи низ насиља против СНС

Петнаестак припадника жандармерије крвнички је претукло Андреја Вучића, Предрага Малог и двојицу припадника „Кобри“, 28.9.2014. Нико од четворице нападнутих се није опирао, нити бранио. У опозиционим медијима је вођена харанга против Андреја Вучића, коју је предводио Саша Јанковић.

У јулу 2015., Вучић је једва избегао линч током посете Меморијалном комплексу у Поточарима. Вучић је више пута погођен каменицама (једном у лице), а чули су се повици „Убијте га“,“Алаху егбер“и „Умри четниче“. Из снимака се јасно види да се ради о покушају Вучићевог убиства и да је само пуком срећом извукао живу главу.

Цела ствар је утолико гора због тога што су виновници насиља често из опозиције.
У октобру 2008., Ђилас је на седници Скупштине града, пред камерама псовао одборника СРС, Зорана Огњановића.
Ђилас је у децембру 2014. био изазивач породичног насиља, над бившом супругом и бившим тастом, коме је нанео телесне повреде.
У мају 2018.,на седници Скупштине града, Ђилас је за говорницом физички насрнуо на одборника СНС, Александра Мирковића.
Опозициони екстремисти не прежу ни од тога да нападају жене.
Током избора 2016.,лидер Двери Бошко Обрадовић и два функционера Двери су вређали чланове РИК-а (Миладина Ковачевића), и физички су напали чланицу РИК-а, Мају Пејчић.
У септембру 2017., активисти Двери брутално су тукли две новинарке ТВ Пинк-а, Гордану Узелац и Мару Драговић.
У октобру 2017., Бошко Обрадовић је на силу упао у кабинет председнице Скупштине, Маје Гојковић, грубо је вређајући. Маја Гојковић је јавно показала модрице, као последице физичког насртаја на њу.
У новембру 2017., у Скупштини Србије, Обрадовић је физички напао колегу из СНС, Александра Мартиновића.
Обрадовић је негирао своју одговорност у сва четири инцидента, и поред снимака.
Бошко Обрадовић је у интервју „Данасу“ у августу 2018. позвао на војни пуч и на хапшење Вучића: „Позивам часне официре ВС и МУП да реагују и ухапсе Председника Србије због кршења Устава, гажења председничке заклетве и нарушавања територијалног интегритета и суверенитета државе Србије“.
Посланик Славиша Ристић, упутио је 28. јуна 2018., наводно писмо Путину, у којем Вучићу прети да ће, уколико покуша да постигне споразум са Приштином, завршити као убијени премијер Зоран Ђинђић!
У фебруару 2018. жртва је била Ирена Вујовић из СНС. Напад на њу у медијима, имао је циљ да изазове грађанску смрт. Вређали су је: Ж. Веселиновић, Ђ. Вишекруна, Ј. Балашевић и Ј. Маћић. Вишекруна је позивао на вишеструко силовање Ирене Вујовић.

Тако смо дошли и до претпоследњег случаја бестијалног вербалног напада на још једну жену, Ану Брнабић. За ових 15 месеци, на челу Владе Србије, показало се да је Ана Брнабић, вредна, пристојна, способна, скромна и уравнотежена особа. Показало се да није „фикус“, већ личност чврстог карактера. Ану Брнабић је напао Жељко Веселиновић, лидер и председник СЗС, када је 20.09. објавио текст на Фејсбуку, у коме жестоко вређа жртву, и позива на њено силовање. Као и у случају Ирене Вујовић, зверски напад на Ану Брнабић је ишао на више нивоа. Један је ударао на само биће жртве, на њен пол, на карактер и морал. Други је ударао на њено занимање и образовање.

И коначно, посланик Срђан Ного, функционер Двери и Савеза за Србију, јавно је позвао на убиство вешањем на Теразијама, Ане Брнабић и Александра Вучића. Овај последњи безумни чин Нога, изазвао је десетоструко мању осуду него случајеви Војтеховске и смене шефова драме и опере. Како је то могуће?

Готово нико из опозиције, њихових медија и НВО није осудио дуги низ насиља који сам набројао. Уз све то десили су се бројни напади на активисте СНС и чланове њихових породица. Такође, бројни су примери вандализације просторија општинских одбора СНС. Поновићу упозорење да се убрзава спирала насиља против људи из СНС и да ће неки болесник ускоро да пређе са Твитер и Фејсбук речи на крвава дела! Да ли ће онда опозиција, припадници НВО, „Данас“ и „Н1“ лити крокодилске сузе над неком жртвом? Ни то није извесно.

„Само кроз прсте капале су капи
Топле и густе коjе крвник нађе
Jош горчом муком дупља, коjе зjапи-
Да бодеж у врат забоде ми слађе:
А мене драгост ове крви узе,
И ћутио сам капље као сузе“.
Иван Горан Ковачић „Јама“
Одреднице:

Небојша Бакарец: ЋУТАЊЕ ЈАГАЊАЦА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s