Јакна председника Вучића

Објављено 24.11. 2018. на:

Небојша Бакарец: Јакна председника Вучића

Читајући заумни текст (писмо) Драгана Ђиласа од четвртка, 22. новембра 2018., насмејало ме је то што је Ђиласова главна замерка Вучићу била то што је носио некакву јакну (!?) и што живи у стану од 90 квадрата. Драган Ђилас не схвата да је целим текстом и овим замеркама, Вучићу упутио највећи комплимент. Ђиласове замерке указују на чињеницу да је Вучић скроман човек и да се није обогатио током 25 година бављења политиком. У тој веселости сетих се књиге и филма „Шешир професора Вујића“ и тако настаде наслов овог текста. Драган Ђилас је поменутог дана на целој страници једног посрнулог малотиражног дневног листа (тираж око 4000) објавио безумно „писмо“ Вучићу, као одговор на то што је Александар Вучић у емисији „Ћирилица“ на ТВ Хепи (19.новембар 2018. – види линк – Одредница 1.), веома кратко изнео чињенице о 300 милиона евра прихода Ђиласових компанија док је овај био градоначелник. Ђиласово „писмо“ је писано простачким и уличарским језиком. У том свом тексту који је очигледно настао у наступу беса, Ђилас износи низ увреда, измишљотина и бесмислица. Кренимо редом.

Ђилас :“Александре Вучићу, ти не можеш у својој фирми да имаш приход, не од три милиона него ни од три евра. Цео живот си у политици, сваки динар или евро који си зарадио – зарадио си у политици на рачун грађана. Као пијавица си се накачио на ову земљу и овај народ и сисаш нам свима крв ево већ тридесет година“.

Вучић никада није имао фирму, па није ни могао да остварује бесне профите које је остваривао Ђилас. Није срамота немати фирму, већ је срамота обогатити се на сумњив начин, као Ђилас. Поређење Вучића са пијавицом је неумесно јер се он није обогатио, није злоупотребљавао функције ради богаћења и није трговао утицајем. Поредити Ђиласа са пијавицом је оправдано и тачно. Уосталом цело писмо представља аутопројекцију. Ђилас је током прве деценије бављења политком (2004.-2013.) „посисао“ стотине милиона евра, сумња се, на незаконит начин. То је прва неистина Драгана Ђиласа.

Ђилас :“док си се усељавао у државни стан за време бомбардовања ја сам се борио на улици против вас“.

Није тајна уназад 20 година да је Вучић, као министар Владе Србије, а подстанар, са породицом, добио одговарајући стан и то 1998. године. Годину дана пре бомбардовања. Ту Ђилас отворено говори неистину. Такође Ђилас измишља да се тада (1998.) борио против било кога на улици. Те године није било било каквих уличних борби, нити значајнијих демонстрација опозиције. Сумануто звучи тврдња Ђиласа, ако мисли на 1999.годину, да се тада у време бомбардовања „борио на улици“ против власти. Прво, и то је неистина, а друго било би ружно да се било ко бори против Србије, у месецима злочиначког НАТО бомбардовања. Треће и најважније, по подацима које је Ђилас дао „КРИК“-у „База имовине политичара“ , он је марта 1995. године основао у Чешкој компанију„МД Интернешнел“ са још неколико сарадника. У јуну 1995.,Ђилас је постао и директор чешке компаније „Крокус“. Уз све то Ђилас је крајем 1997. године са двојицом партнера основао своју прву маркетиншку компанију у Србији која се тада звала „Овејшн адвертајзинг ББДО“. Као власник, сувласник или директор три фирме, биће да је неистина да се Ђилас икада „борио на улици“ после 1994.године. Овде имамо две Ђиласове неистине.

У свом тексту Ђилас потврђује да је своју главну фирму („Мултиком“) основао тек по уласку у политику. Такође, признаје да је друга његова компанија („Дајрект медија“) остварила енормне пословне приходе у периоду када је био градоначелник. Смешно је што Ђилас негира приход од 300 милиона евра, а одмах затим признаје приход од 292 милиона евра! Није шија него врат! Цитирам Ђиласа : „Да, тачно је да смо платили порез на капиталну добит од 2.089.467 милиона евра. Није баш тачно да је фирма приходовала 300 милиона евра у годинама када сам био градоначелник већ тачно у евро 291.957.709. Добит је била 33.542.603“. Овде имамо четврту Ђиласову неистину.

Ђилас помиње приходе „Дајрект медије“, а прећуткује приходе „Мултикома“, који су такође били енормни. Непотпуни подаци о пословним приходима (недостају подаци за „Дајрект“ од 2001. до 2009.) кажу следеће:

„Мултиком“ пословни приходи у дин.(основано 15.09.2004):
2005. – 3.100.000
2006. – 4.087.178.000
2007. – 6.198.455.000
2008. – 7.157.698.000
2009. – 7.027.140.000
2010. – 7.885.640.000
2011. – 7.752.161.000
2012. – 7.849.016.000

„Дајрект медија“ пословни приходи у дин. (основано 17.04.2001):
2009. – 5.237.687.000
2010. – 5.790.739.000
2011. – 5.770.662.000
2012. – 5.116.968.000

Само те две Ђиласове компаније, током осам година (2005.-2012.), оствариле су пословни приход од невероватних 583 милиона евра!

Ђилас даље неопрезно каже:“И због свега тога се ја Александре Вучићу не стидим. Ја се тиме поносим“. То не изненађује. Ђилас не поседује савест, стога нема осећај стида, када његове компаније, за време обављања министарске или градоначелничке функције, остваре стоструко веће приходе, него пре тога. Лично сам годинама Ђиласу постављао одборничко питање, да објасни како се обогатио, али не само да то није објаснио мени, него никоме.

Ђилас: „Него да приупитам ја тебе нешто. Можеш ли ти да објасниш одакле теби паре? Како то са 100.000 динара плате живиш као да зарађујеш 100.000 евра месечно? Од којих пара си купио јакну у којој си се сликао и која кошта 3.400 евра? Од којих пара си плаћао приватне авионе кад си ишао у Лондон да гледаш Арсенал-Звезда или у Рим на утакмицу Лиге Шампиона? Јел пуно коштало кад си летео у Француску приватним авионом да купиш вина за свој подрум у Јајинцима?“.

Признавши да је само једна његова компанија приходовала 292 милиона евра, у време док је био градоначелник, Ђилас креће да блати Вучића неистинама. Ни једна ствар коју је Ђилас навео није тачна. Ђилас не може да изнесе ни један доказ за своје тврдње, због тога што се ради о неистинама. Овде имамо још четири Ђиласове неистине – укупно осам до сада.

Ђилас:“Децу ми помињеш, кажеш да сам их из обести, а не због последица бесомучне кампање коју си ми организовао 2012. и 2013. – послао у Енглеску где живе са мајком“.

Гледањем поменуте емисије „Ћирилица“ лако је утврдити да Вучић ни у једном тренутку није помињао Ђиласову децу, нити било шта друго што Ђилас помиње у горњој реченици. Ђилас помиње и вређа Вучићеву децу (то нећу цитирати из пристојности), а не обрнуто. Због чега Ђилас износи очигледне неистине, то само он зна. Вероватно осећа немоћни бес пред Вучићем. Овде је Ђилас написао девету неистину.

Потом Ђилас каже:“Докле ћеш да лажеш људе да живиш у гарсоњери од 30 квадрата када си у стану три пута толиком (…)“.

Ђилас намерно говори неистине у целом тексту. Тако и у претходној реченици (десета неистина). Вучић је јасно говорио да је власник стана од 30 квадрата и да живи са супругом и дететом у стану који је власништво супруге. И овде долазимо до Ђиласове најкрупније и неопрезне глупости коју изговара у свом тексту. Па какав је то грех што председник државе живи са супругом и бебом, у стану од „силних“ 90 квадрата? Тиме Ђилас уздиже Вучића на трон скромности, нехотице. А тајкун Ђилас, који је „приходовао“ 583 милиона евра, је „КРИК“-у пријавио власништво од „мизерних“ 1649 квадрата стамбеног или пословног простора, 23 хектара земљишта и укупну вредност имовине од 24.375.347 евра (преко 24 милиона евра!).

Ђилас: “Од којих пара си направио вински подрум у Јајинцима за који упућени кажу да вреди више од било ког мог стамбеног објекта?“.

У својој неопрезности или глупости, Ђилас пише горњу реченицу. Наиме, из Ђиласовог списка станова види се да је тренутно највреднији стан на Врачару, од 185 м2, који вреди 450.000 евра. „КРИК“ је у Вучићевој имовинској карти навео да је Вучићев отац власник куће у Јајинцима, цитирам „КРИК“: „Јајинци, Београд, власник Анђелко Вучић, 209 м2, 141.000 €“. Кућа је изграђена пре више деценија. И мала деца знају да у кући која вреди 141.000 евра, (са подрумом), не може да постоји подрум који вреди више од 450.000 евра! Једанаеста у низу очигледних Ђиласових неистина.

Ђилас наставља са неистинама:“ И ја, Александре Вучићу, имам рођеног брата, али за њега нико не зна. Паметнији је и способнији од мене, али док сам био власт није био умешан ни у један високо профитабилан посао у Србији (…)“.

По подацима из Имовинске базе „КРИК“-а, се лепо види да је Ђиласов брат био или јесте, власник, сувласник или директор чак осам фирми. У многима је сувласник био Ђилас. А углавном су пословале у доба док је Ђилас био градоначелник, министар или директор Народне канцеларије.Тамо у „КРИК“ бази стоји:“Овејшн ББДО“ („Ovation BBDO“), Гојко Ђилас, члан одбора компаније. Удружење „Мултиком“, Драган Ђилас, Гојко Ђилас, Оснивачи.
„Хјуџ медиа“ („Huge media“) Гојко Ђилас, Сувласник . „Мартех Индустри“ („Martech Industry“), Гојко Ђилас, Власник. „Тарад“ („Tarrad“), Гојко Ђилас, Сувласник. „ДиСи Линк“ („DC Link“), Гојко Ђилас, Оснивач. Представништво офшор компаније „Комодос Корпорејшн ЛЛЦ“,(„Comodos Corporation LLC“), Гојко Ђилас, Директор. „Линеа“(„ Linea“), Гојко Ђилас, Сувласник“. Дакле, лепо се види да је у периоду док је Ђилас био власт његов брат био умешан у низ високо профитабилних Ђиласових послова у Србији. Дванаеста Ђиласова неистина.

Ђилас: “Од првог дана када си узео власт почео си да гушиш слободу медија, угасио си сваку критику и све контролишеш до болесних размера. Урадио си то да би могао да радиш шта желиш, да продајеш Србију, да узимате стотине милиона, а да нико нема где да укаже на то и проговори“.

Управо је Ђилас преко својих компанија које су сарађивале са медијима, од 2008., наовамо, увео апсолутну контролу медија, и то до болесних размера. Ђилас је контролисао медије тако што неподобнима није омогућавао продају огласног простора (пошто је контролисао или усмеравао већину оглашивача), а медији углавном од тога остварују највеће приходе. Управо је Ђилас угушио сваку критику и јавну реч да би могао да ради шта жели, да продаје Србију, да узима стотине милиона, а да нико нема где да укаже на то и проговори. Данас, Ђилас наставља да гуши слободу медија и јавну реч. Ђилас је до сада тужио око 40 правних и физичких лица (медији – РТС, Пинк, Информер, Ало, Српски телеграф). Он је Вишем јавном тужилаштву у Београду поднео и више кривичних пријава против уредника медија (Вучићевић, Игњатовић…). Тајкун Ђилас покушава да застраши медије и појединце, и одврати их од критика уперених против њега. Да ли треба уопште рећи да је већина медија против Вучића, и да је у власништву странаца или особа које нису наклоњене садашњим властима. Тринаеста Ђиласова неистина.

Ђиласов текст садржи још низ увреда и неистина, али би овај текст био предугачак када би коментарисали све то. Као што видите, до сада смо указали на 13 Ђиласових неистина.

Како Ђиласа нема ко да подсети, подсетиће га аутор овог текста, да је у више наврата хвалио Вучића (август 2013., и јул 2015.). Стога се ради о бесрамном лицемерју и неискрености Драгана Ђиласа. У августу 2013. године, Ђилас хвали Вучића и пројекат Београд на води (види линк –Одредница 2.). Ђилас је тих дана, такође најављивао сарадњу градских и републичких власти. Ђилас је рекао (Б92 02.08.2013.):“ Ми смо о том пројекту већ једном разговарали пре извесног времена и постигли смо консензус да је то један од пројеката, који уз метро може да промени слику Београда„ (…) “Мислим да треба да кренемо и да решавамо део по део, и да поделимо цео пројекат (БГ на води…оп.аут) у фазе“(…)“Верујем да уз сарадњу републичке владе и градских власти (…) можемо да урадимо нешто што је заиста добро за све Београђане“.

Када је крајем септембра 2013. смењен, Ђилас је променио плочу. Већ у октобру, на сва уста је критиковао пројекат Београд на води, само два месеца после хваљења и Вучића и Београда на води. Толико о искрености и доследности. Ђилас је имао још једну фазу хваљења Вучића 2015.године. У јулу 2015., Ђилас је дао интервју листу „Ало“ у коме се (опет) похвално изражавао о Вучићу (види линк – Одредница 3.). Наслов интервјуа је био „После кошарке се не враћам у политику!“. Питање: „Стиче се утисак да после свега данас имате много више навијача?. Ђиласов одговор:“Тек после кошарке ми не пада на памет да се враћам у ту арену. Нећу да дозволим да ме политика поједе и да због тога трпе моји најближи. Моји планови су, осим за спорт, везани још само за пољопривреду“.
Питање: „Кошарка је спојила наизглед неспојиве, вас и Александра Вучића?“.
Ђиласов одговор: “У коректним смо односима, чујемо се често, највише причамо о кошарци.“
Питање: “Спортски речено – да ли је Вучић тренутно наш најбољи политички играч?“
Ђиласов одговор: “Што се тиче талента за бављење политиком и посвећености том послу, апсолутно. Зар је проблем рећи оно што сви виде? Има јаку енергију, улаже огроман труд“.

И онда Ђилас себи дозволи да напише простачко и уличарско писмо Вучићу, у коме изнесе најмање 13 лако доказивих неистина. Ком Ђиласу јавност треба да верује? Оном Ђиласу који хвали Вучића, 2013., и 2015., или оном Ђиласу који мрзи и вређа Вучића од 2017.године до данас? Дијаболични Ђиласов карактер потврђују аутентични тонски снимци Ђиласа из времена његове кампање за председника ДС, у октобру и новембру 2012. У октобру и новембру су функционери ДС, поставили на Јутјуб седам тонских снимака Ђиласове бескрупулозности. На снимцима Ђилас говори да би он у странку увео диктатуру и самовлашће, да он изборе види као поделу плена, дели савете и лекције о корупцији, говори да ће газити све оне који му се противе итд. Достојевски је једном рекао: „Има људи који свесно прелазе преко своје савести“. То за Ђиласа не важи. Он савести нема.