Објављено 17.12.2018. на:
Тријумф за тријумфом СНС
Резултати локалних избора у четири општине, одржани у различитим регионима, 16. децембра 2018., потврђују тријумфални низ изборних победа Српске напредне странке уназад четири и по године. На изборима одржаним од 2014. до данас, СНС је постизала следеће успехе:
Републички избори 16. март 2014.: СНС – 1.736.920 – 48,4%
Градски избори Београд 16. март 2014.: СНС – 351.183 – 43,6%
Републички избори 24. април 2016.: СНС – 1.823.147 – 48,3%
Покрајински избори 24. април 2016.: СНС – 428.452 – 44,5%
Председнички избори 2. април 2017.: Вучић – 2.012.788 – 55,1%
Градски избори Београд 4. март 2018.: СНС – 366.461 – 45,0%
На општинским изборима одржаним у том периоду, у 18 општина, СНС је постигла следеће резултате:
Зајечар: СНС-30,8% +32,1%, Оџаци: СНС-55,5%, Врбас: СНС-42,5%, Косјерић: СНС-32%,
Ковин: СНС-43,3%, Пећинци: СНС,СПС-77,7%, Мионица:СНС 65,3%, Неготин: СНС-70,5%, Костолац: СНС-62,5%, Аранђеловац: СНС-59%, Севојно: СНС,СПС,ПУПС- 62,2%,
Бор: СНС,СПС 60%, Смедеревска Паланка: СНС-66,5%, Мајданпек: СНС-68%,
Дољевац: СНС-85,2%, Кула: СНС-59,7%, Кладово: СНС-59%, Лучани: СНС-67%.
На овим општинским изборима СНС је просечно добијала преко 61% гласова.
Већ годинама уназад сва релевантна истраживања јавног мњења показују да је просечан рејтинг СНС у Србији око 53 одсто. То потврђују сви ови резултати.
Резултати избора од 2014. до данас
Републички избори 16. март 2014.
СНС- 1.736.920 -48,35%; СПС,ПУПС,ЈС- 484.607-13,49%; ДС-216.634-6,03%;
НДС,Зел,ЛСВ,ЗЗС- 204.767-5,7%; ДСС -152.436-4,2%; Двери- 128.458-3,6%;
ЛДП,БДЗС,СДУ-120.879-3,4%; УРС-109.167-3,0%; ДЈБ -74.973-2,1%; СРС-72.303-2,0%.
Градски избори у Београду 16.март 2014.
СНС-351.183-43,6%; ДС 126.429 15,7%; СПС-ПУПС-ЈС 92.539 11,5%; ДСС 51.435 6,4%.
Републички избори 24. април 2016.
СНС-1.823.147-48,25%; СПС,ЈС-413.770-10,95%; СРС-306.052-8,10%; ДЈБ-227.626-6,02%;
ДС,Нова, ДСХВ,ЗЗС-227.589-6,02%; ДВЕРИ,ДСС-190.530-5,04%; ЛДП,ЛСВ,СДС-189.564-5,02%.
Покрајински избори 24. април 2016.
СНС- 428.452-44,5%; СПС,ЈС,ППС-85.311-8,9%; СРС-73.742-7,7%;
ДС, ДСХВ,НОВА,ЗЕП -69.740- 7,2%; ЛСВ-61.979-6,4%; ДЈБ-53.317-5,5%; СВМ-47.034-4,9%;
МПА ДЗВМ-16.452-1,7%; ЗС-10.970-1,1%.
Председнички избори 2. април 2017.
Александар Вучић -2.012.788-55,1%; Саша Јанковић -597.728-16,4%; Бели-344.498-9,4%;
Вук Јеремић-206.676-5,7%; Војислав Шешељ-163.802-4,5%; Бошко Обрадовић-83.523-2,3%;
Саша Радуловић-51.651-1,4%; Милан Стаматовић-42.193-1,15%; Ненад Чанак-41.070-1,1%;
Александар Поповић-38.167-1,0%; Мирослав Паровић 11.540 0,3%.
Резултати локалних избора у 2017. и 2018.години
23.април 2017.
Зајечар: СНС-30,8%, ПзК-32,1% (ушли у СНС), ДС,СДС,ЛДП,Нова-17,1%, СПС,ЈС-9,5%.
Оџаци: СНС-55,5%, СПС-17,8%, ГГ Оџаци-8,1%, ДС-7,01%, СРС-6,9%.
Врбас: СНС-42,5%, СПС-21,65%, ГГ Врбас-11,4%, ПС-9,6% одсто, СРС-7,1%, ДЈБ-5,1%.
Косјерић: СНС-32%, ДС,СПО,ЛДП -17,1%, ЗС-11,7%, ДСС-9,7%, СНП-7,9%, НС-7,8%, ПС-7,0%.
Ковин: СНС-43,27%, СПС-14,1%, ЈС-12,35%, ГГ Ковин-9,2%, ДС-8,5%, СВМ-5,4%.
24.децембар 2017.
Пећинци: СНС,СПС-77,7%, ДС,ЛСВ-8,2%.
Мионица:СНС 65,3%, СПС,СРС,ЈС-15,5%, ДС-13,6%.
Неготин: СНС-70,5%, ДС-19,0%.
Костолац: СНС-62,5%, ДС-10,0%, ГГ „Искорак“-9,5%, Двери -6,5%, ПУПС-5,25%.
Градски избори у Београду 4.март 2018.
СНС-366.461-45,0%, Ђилас -154.140-18,9%, Шапић-73.425-9,0%, СПС,ЈС-49.895-6,1%,
ДЈБ –Двери-31.682-3,9%, НДБГ-28.017-3,4%, СРС-19.094-2,3%, Бeли -19.013-2,3%,
ДС,СДС,НОВА,ЗЕП-18.286-2,2%, ДСС-9.084-1,1%.
4.март 2018.
Аранђеловац: СНС-59%, СРС,НСП,БС-13,1%, СПС-ЈС-11,8%, ГГ Швабић-5,4%,
ДС,ЛДП,НС, Нова, СДП 5,3%.
Бор: СНС,СПС 60%, ДС,ДСС,НС,ПСГ,ВНС- 16,5%, Двери,ДЈБ 8,2%.
Севојно: СНС,СПС,ПУПС- 62,2%, ДС,ЗС-29,3%.
25.март 2018.
Смедеревска Паланка: СНС-66,5%, ДС-9,4%, СПС-7,3%, НС-5,35%.
2.септембар 2018.
Мајданпек: СНС-68%, Двери-10,9%, СПС,ЈС-9,6%.
16.децембар 2018.
Дољевац: СНС-85,2%, ЈС-6,3%, СПС-5,5%.
Кула: СНС-59,7%, СПС-11,1%, ГГ Критична маса-8,9%, ПОКС-6,7%.
Кладово: СНС-61,3%, СПС-29%, ПУПС-5,2%.
Лучани: СНС-67%, СЗС-9,6%, ГГЈедан тим-7,2%, СПС-6,4%.
Мрачни ултиматуми опозиције:„У Србији више неће бити избора“
Двадесет и пет опозиционих странака и удружења (сви заједно имају до 22 одсто подршке грађана) је после два месеца рада потписало изборни ултиматум властима Србије, у петак 14.12.2018.године. Они као бајаги траже услове за фер и слободне изборе, равноправан третман у медијима, посебно на РТС и РТВ, и промену изборног законодавства. У ствари они траже да им Вучић и СНС створе такве изборне услове у којима они (наводно) могу да победе. То је немогуће из више разлога. Прво, то би изискивало противзаконито поступање. Друго, показало се уназад 6 година, да они губе и под различитим за њих повољним околностима.
Опозиција и њихови медији упорно крију пресудне чињенице да су сви изборни услови, законодавни и медијски, креирани од њих самих док су били на власти до 2012., укључујући и бирачки списак. Од 2012.,наовамо сви избори су од стране иностраних и домаћих посматрача и организација оцењени као фер, демократски и слободни, без значајнијих неправилности. Опозиција има равноправан положај у медијима, сходно свом рејтингу и утицају. Највећи притисак на медије врши управо опозиција (Ђиласове тужбе, насиље над новинаркама…). Као и увек када је ова опозиција у питању, ради се о двоструким аршинима, недоследности и неописивом лицемерју. Оно што је било добро за њих док су били на власти, тј. изборни услови које су сами створили, сада не ваља када су они у опозицији.
Доказ да опозиција износи чисте измишљотине о лошим изборним условима, нефер изборима, притисцима на бираче, куповини гласова итд., је чињеница да су се потпуно лажним показале тврдње опозиције (ПСГ- Саша Јанковић -октобар 2017.) о намери СНС да уочи београдских избора масовно лажно пријави најмање 100.000 грађана, својих симпатизера, из остатка Србије. Потпуно лажном се показала и тврдња Ђиласа од 01.03.2018.,три дана пред београдске изборе, „да има доказе да се власт спрема да покраде изборе“ и то ни мање ни више него 300.000 гласова. Све то је Ђилас „поткрепио“ празном причом о вишковима позивних листића.
Већ смо поменули да све те потписнице изборног ултиматума, опозиционе микро станке и групе грађана, њих најмање 25, имају не више од 22 одсто подршке у народу, по свим истраживањима. Они немају кредибилитет и подршку грађана. Ту се ради о поновном окупљању разбијене Демократске странке, гарниране отпадницима пропалог ДСС. Готово сви ти лидери и лидерчићи су екстремно компромитовани, што финансијским аферама и корупцијом, из времена док су вршили власт, што насиљем које испољавају сада. Тројица главних лидера СЗС – Ђилас, Јеремић и Обрадовић су најкомпромитованији. Како програм немају, а фрустрирани су својим слабостима и снагом СНС (53%) они пропагирају насиље – вешање на трговима, силовање припадница власти, али и практикују насиље (нападима на жене- новинарке, председницу Скупштине, чланице РИК итд.).
Важно је нагласити да се ради само о делу опозиције који се деструктивно понаша. Њих не подржава значајан део парламентарне (СРС, ЛДП, ЛСВ) и ванпарламентарне опозиције (СПАС и делом ПСГ). Ниједна од ових пет странака није потписала изборни ултиматум.
Сам документ, ултиматум опозиције обилује бесмислицама, неистинама, произвољностима, противзаконитим предлозима и предлозима који се косе са европским медијским стандардима (траже да мимо Закона уређују програме РТС и РТВ и промене састав РЕМ-а, траже да се свим емитерима наметну „обавезне политичке дебате“ итд.) У тексту ултиматума се налазе и небулозе и нејасноће попут:“Укидање свих комерцијaлних телевизијских и радијских емисија у току кампање од стране учесника у изборном процесу, како би се успоставила равнотежа у заступљености на телевизији“. Опозиција тражи да УЧЕСНИЦИ У ИЗБОРНОМ ПРОЦЕСУ, а то су странке, УКИНУ СВЕ КОМЕРЦИЈАЛНЕ ТВ И РАДИО ЕМИСИЈЕ У ТОКУ КАМПАЊЕ, равнотеже ради! Да није невероватно, било би смешно. Како извести ту насилну и противзакониту радњу? То што опозиција тражи није било могуће ни у доба Стаљина. То се противи европским медијским стандардима. То је насиље над медијима.
После страшног пораза на изборима управо одржаним у четири општине (Дољевац, Кула, Кладово и Лучани – у прве три општине нису могли ни листе да предају, док су у Лучанима постигли јако слаб резултат – СЗС 9,6%), део опозиције је наставио са ултиматумима и најавама насиља. У свом саопштењу од 16.12.2018.,Ђиласов и Јеремићев СЗС најављује насиље на сваким следећим изборима. У свом саопштењу они дословно кажу:“Док не буду испуњени сви они изборни услови око којих се цела опозиција у петак сложила, у Србији више неће бити избора ни на једном нивоу.(…) У условима које смо данас имали у Лучанима, избора више не може бити“. Шта то значи? То што они неће убудуће да учествују на изборима, није проблем. Њихова воља. Међутим, они кажу „у Србији више неће бити избора ни на једном нивоу… избора више не може бити“. То значи да ће они изазивати хаос на бирачким местима и у органима за спровођење избора, насиље, инциденте, јер једино тако могу да покушају да спрече одржавање избора. Ову претњу треба озбиљно схватити, због тога што им је једино то преостало, тако слабим, безидејним и нејаким. Друго, њихова досадашња насилничка пракса то потврђује (физички и вербални напади, најаве силовања, убистава…). Треће, (пост) изборно насиље су показали у априлу 2016., после републичких избора на којима су до ногу поражени, али су извршили десант на РИК. Четврто, не треба потценити сву логистичку подршку коју им дају амбасаде САД и УК. Сетимо се да их је непосредно пре упада у РИК, амерички амбасадор све окупио у априлу 2016. године.
Све то о чему смо говорили мора да изазове велику забринутост за безбедност у Србији. Због чега? Србија је тренутно суочена са великим претњама које долазе од стране Шиптара са Косова, после формирања шиптарске војске (истог дана када је опозиција истакла свој ултиматум!). Истовремено, власти Србије су суочене са унутрашњим претњама дела опозиције, који јесте нејак, али је веома агресиван и насилан, и очигледно на све спреман. Не треба заборавити ни сплетке западних амбасада које су незадовољне снагом Вучића и СНС, и прекидом преговора у Бриселу. Неспорно је да власт има велику подршку грађана о чему најубедљивије сведоче подаци о изборним успесима СНС. Међутим, потребно је још јасније и вештије разоткривати насилне намере дела опозиције коју предводи Ђиласов СЗС. Њихове методе су провидне до бола. На пример. Тамо где немају организацију, тамо унапред кажу да су избори нерегуларни (Дољевац, Кула, Кладово). Тамо где се одлуче да ће учествовати, као у Лучанима, у случају (сигурног) пораза они ће накнадно те изборе прогласити нерегуларним. Такође, као и до сада, потребно је благим и меким методама пригушивати, ублажавати њихово насиље и жељу да изазивају инциденте (слично онако како је чињено са бесмисленим протестом после председничких избора). По сваку цену треба онемогућити било какво насиље уперено према њима (пример – насиље над Борком Стефановићем). У том светлу, насилници који су напали Стефановића или криминалци који су запалили кућу Милана Јовановића су највећи непријатељи пристојне Србије, српских власти и самог СНС.
После ова два догађаја које је део опозиције бесрамно злоупотребио, грађани са четири краја Србије (Дољевац – јужна Србија, Кула- Војводина, Кладово- источна Србија и Лучани- централно западна Србија) су показали да разумеју да власти Србије са тим насиљем немају ништа, и показали су да не подржавају ни лицемерје опозиције, нити њено насиље. Убедљиво су показали да подржавају мир, напредак, сигурност, извесност, а да осуђују свако насиље. На првом месту то су показали грађани Лучана, Драгачева, Гуче, који су имали прилику да се увере у опозиционе насилне методе. Десет чинилаца СЗС (осам странака, плус једна- Ђиласова- у настајању, и један лажни синдикат) су добили 9,6% гласова грађана општине Лучани. Свако по један проценат. Аферим!
Бакарец. Политика 