Објављено 30.12.2018. на:
Реаговање на текст Ђорђа Вукадиновића „Што се броје-ако се не боје“ ( упутница 1)
Што се боје да их изброје
Фобија од математике је углавном дечија бољка. Чудно је када од ње оболи човек од 56 година. Господин Вукадиновић своју фобију пројектује на власт. Износи велику филозофску теорију да су бројање и математика последица страха. Он оптужује власт да се боји бескрвних и нејаких Ђиласових протеста, због тога што полиција ради свој посао у сфери јавне безбедности и износи професионалне процене броја окупљених грађана. Разлог за то што СНС подсећа јавност на поуздане податке полиције о броју грађана на скупу од 22.12.2018., јесте то што се већ три недеље, износе очигледне неистине о броју окупљених на Ђиласовим протестима. Очајни и агресивни Ђиласов СЗС и наклоњени им медији, десетоструко увећавају број окупљених. Тако је аналитичар и глодур НСПМ, г.Вукадиновић поводом протеста од 15.12., изјавио „Било их је баш много, 20-30 хиљада, по ужасно лошем времену, и много су љути“. Тада је било између 3-5 хиљада грађана, а г. Вукадиновић који има фобију од математике, је најмање шест пута увећао број протестаната. Изнео је неистину коју један политички аналитичар и истраживач јавног мњења себи не сме да дозволи. Додуше, није први пут. Таква су и истраживања г. Вукадиновића и НСПМ. Методологија истраживања НСПМ је мањкава (телефонске анкете). Други разлог инвалидности истраживања НСПМ је структурна грешка – сам г. Вукадиновић је политички сврстан, необјективан и острашћен. Он је, на пример, у Мишковићевом листу „Време“, Вучићеву и напредњачку владавину назвао „структурним фашизмом“, а Вучићу је у Скупштини Србије рекао, цитирамо: „да га највише асоцира на Калигулу и Нерона“. Све то дисквалификује г. Вукадиновића као објективног истраживача. Он и НСПМ су стално фризирали истраживања с краја 2017., у корист Ђиласа, а на штету СНС. У свом истраживању из јануара 2018.,Вукадиновићев НСПМ је потпуно промашио резултате градских избора. Осим тога, г. Вукадиновић је у истраживању, СНС погрешно и без основа сврстао у предизборну коалицију са СПС, и погрешно је навео име кандидата СНС за градоначелника (Синиша Мали). Ђорђе Вукадиновић је тада „истражио“ да ће СНС,СПС,ПУПС и ЈС добити 39,8%, а добили су 51,1%. Ђиласу је дао 24% а овај је добио 18,9%. Шапићу је „истражио“ 18,6%, а овај је добио пола од тога, свега 9%. Све погрешно! То је и разумљиво због непоузданости анкета г. Вукадиновића.
Доказ за манипулације у истраживањима НСПМ, је и догађај из децембра 2010., када је г. Вукадиновић, под фирмом своје тадашње агенције „Политикум“, лансирао две различите варијанте једног те истог фризираног истраживања, у два дневна листа („Блиц“ и Ђиласов „Прес“). Не чуди да г. Вукадиновић тврди да су све анкете лажне (аутопројекција). Међутим, он комично тврди да су лажни и резултати локалних избора, годинама уназад. Подсетимо га да је СНС је постигла фантастичне резултате на општинским изборима у чак 18 општина у протекле две године: Зајечар: 30,8%(СНС) +32,1%(ПЗК), Оџаци: 55,5%, Врбас: 42,5%, Косјерић: 32%, Ковин: 43,3%, Пећинци: СНС-СПС-77,7%, Мионица: 65,3%, Неготин: 70,5%, Костолац: 62,5%, Аранђеловац: 59%, Севојно: СНС-СПС-ПУПС- 62,2%, Бор: СНС-СПС 60%, Смедеревска Паланка: 66,5%, Мајданпек: 68%, Дољевац: 85,2%, Кула: 59,7%, Кладово: 59%, Лучани: 67%. Подсетимо га и на резултате Градских избора у Београду 2018.: СНС 45,0%, Ђилас 18,9%, Шапић 9,0%, СПС 6,1%. И све је то обмана по г. Вукадиновићу. Он више верује својим лажним истраживањима него резултатима избора. Да није тужно, било би смешно. И отуд г. Вукадиновић у свом тексту у „Политици“ износи своје сомнамбулизме(месечарења), цитирамо:“ Београд поново потресају жестоки опозициони протести“. Тресла се гора, родио се миш, каже наш народ. Али, авај, овог пута се није родио миш, него Ђилас. Понестало пара, фирме лоше раде, не може да се музе буџет – и онда удри и протестуј. А Ђилас је задужио свог бившег градског менаџера, Бијелића, да води и организује протесте. А овај црни Бијелић, не зна где удара – последње године је више провео по затворима и судовима, због озбиљних оптужби да је оштетио буџет града Београда.
Оно што треба да забрине сваког добронамерног (а радује г. Вукадиновића), је чињеница да су протести у Београду, Бања Луци и Новом Пазару, и деловање шиптарских власти, координирани из једног центра – америчко британског. Три америчке амбасаде раде као сат. Тај рукопис је немогуће не препознати. То је рукопис инспиратора протеста опозиције из маја 2016., свих протеста „Не давимо Београд“, протеста „Против диктатуре“(2017.) и текућих протеста на српским просторима. Сви ови протести имају један циљ – насилну промену власти у Србији и Српској. Сви многобројни избори у Србији и Српској показују да је Вучића и Додика немогуће срушити демократским путем, на изборима. Стога англоамериканци и опозиција бирају насиље као начин да нејака опозиције дође на власт. Отуд одједном „силне“ демонстрације грађанског незадовољства у Београду, Бања Луци и Новом Пазару, и напуштање институција, седница скупштина Војводине, Београда, Новог Сада, Пожеге, Куршумлије, Кикинде, и Лесковца, отуд напуштање емисије на РТС-у, отуд најаве изборних ултиматума и бојкота избора, отуд Тачијева изјава да су Ивановићеве убице у Београду, отуд оптужбе да је полиција из Србије у Бања Луци(!) итд. Успут да приметимо да се у два случаја, насиљу опозиције активно и успешно супротставио један човек – Миленко Јованов, потпредседник СНС, који је показао чврстину и снагу у скупштини Војводине и на РТС-у. А господа амерички и британски амбасадори и њихова камарила су у заједничком подухвату. Као и до сада, тај подухват ће довести до пропасти протеста и покушаја насилног преузимања власти, као што су пропали претходни малокрвни протести. Тај подухват ће само ојачати Вучића и Додика.
Самом г. Вукадиновићу се већ годинама „јавља“ пропаст СНС и Вучића, па тако и у предметном тексту. Кад се сагледају истраживања и предвиђања г. Вукадиновића, брине нас то што је потпуно почео да личи на „видовњака“ Милана Тарота, који му је био коалициони партнер у лажној влашкој странци- НОПО, на чијој је листи г. Вукадиновић био 2012. Душан Радовић је лепо рекао: „Ако желите да будете и останете поштени, бирајте посао на коме је могуће бити поштен“.
Упутнице:
http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/sto-broje-%E2%80%93-ako-se-ne-boje.html