Објављено 19.01.2019. на:
НЕБОЈША БАКАРЕЦ: ПРОТЕСТ 2018./19.- УВОД У НАСИЛНИ ПРЕВРАТ – ДРУГИ ДЕО
https://www.standard.rs/2019/01/10/nebojsa-bakarec-protesti-kao-uvod-u-nasilni-prevrat-2/
ПРОТЕСТ 2018./19.- УВОД У НАСИЛНИ ПРЕВРАТ – ДРУГИ ДЕО
Обмањивање јавности у погледу бројности протеста – Што се боје да их изброје?
Погрешне процене (намерне или случајне) о броју учесника неког скупа (стајаћег или у покрету) нису ништа ново, ни код нас, ни у свету. Тога је било и у Милошевићево доба, али и после скупова и шетњи у последње три године. У свету су познати случајеви када је Доналд Трамп нпр. вишеструко увећао број посетилаца сопствене инаугурације. Пре десет година Силвио Берлускони је око пет пута увећао број учесника свог скупа на Пјаци Сан Ђовани. Он је изнео број од два милиона, а стваран број учесника скупа је био око 400.000.Тако су 2017., сарадници Франсоа Фијона, бившег кандидата за председника Француске, изнели процене о 200 до 300.000 посетилаца на Фијоновом скупу, на Тргу Трокадеро у Паризу. Стваран број посетилаца је износио око 30.000. Професор Кејт Стил са Манчестерског метрополитан универзитета, који се бави науком о масама људи (Crowd Counting, Crowd Safety and Risk Analysis), и сродним темама, каже да су 2,5 особе по квадратном метру, најбољи број за процену броја учесника скупа у покрету, као што су шетње, параде или процесије (одреднице 1. и 2.). То је још мање и неповољније него што кажу професионалне процене наше полиције (3 особе по м2), поводом текућих шетњи опозиције.
Организатори протеста, њихови медији и познати симпатизери, оптужују власт да се боји бескрвних и нејаких Ђиласових протеста, због тога што полиција ради свој посао у сфери јавне безбедности и износи професионалне процене броја окупљених грађана. Разлог за то што СНС подсећа јавност на поуздане податке полиције о броју грађана на скупу од 22.12.2018., јесте то што се већ месец дана, износе очигледне неистине о броју окупљених на Ђиласовим протестима. Очајни и агресивни Ђиласов СЗС и наклоњени им медији, десетоструко увећавају број окупљених. Тако је аналитичар и глодур НСПМ, г.Вукадиновић поводом протеста од 15.12., изјавио „Било их је баш много, 20-30 хиљада, по ужасно лошем времену, и много су љути“. Тада је било између 3-5 хиљада грађана, а г. Вукадиновић који има фобију од математике, је најмање шест пута увећао број протестаната.
Већ смо рекли да организатори текућих шетњи опозиције обмањују јавност износећи десетороструко веће бројеве учесника протестних шетњи. Њима наклоњени медији, пре свега ТВ „Н1“, и лист „Данас“, преносе ове лажне тврдње на упадљив начин, а сопствене процене („Н1“), стављају у други план, или их уопште не износе („Данас“). Тиме обмањују јавност и непрофесионално поступају. Међутим, на сајту ТВ „Н1“, се ипак износе приближно тачне процене. Тај сајт најчешће цитира своје новинаре, који кажу да протестима присуствују „хиљаде протестаната“. Не стотине, не десетине хиљада протестаната, већ сајт „Н1“ износи тачан исказ „неколико хиљада“. Стога сајт „Н1“, најбоље демантује лажне тврдње организатора (одреднице 3.,5.,8., и 11.).
После првог протеста 8.12.2018.,“Н1“ извештва: „Више хиљада грађана окупило се у Београду на новом протесту „Против насиља – Стоп крвавим кошуљама“ и да организатори тврде да је било више од 10.000 грађана (одредница 3.). Стварно их је било око 3.000. То потврђује вест сајта „Б92“ (одредница 4.) која каже:“ У шетњи је учествовало више хиљада људи, а није било видљиво присуство униформисане полиције“. Као што видимо „Н1“ и „Б92“ демантују тврдње организатора о „више од 10.000 грађана“.
После другог протеста 15.12.2018.“Н1“ извештва :“Више хиљада грађана окупило се у Београду на новом протесту „Против насиља – Стоп крвавим кошуљама“ (одредница 5.).
Лист „Данас“ после протеста од 15.12. пише: „Упркос лошој проходности саобраћаја, неколико хиљада демонстраната поново се окупило на позив опозиционих странака и Савеза за Србију, сада са још више опреме и ентузијазма да покаже незадовољство актуелном влашћу“. У поднаслову текста „Данас“ наводи :“да се на београдским улицама, према оценама организатора скупа, окупило између 20.000 и 25.000 људи“ (одредница 6.). Као што знамо 20 или 25 хиљада људи није неколико хиљада, већ неколико десетина хиљада. Тако и лист „Данас“ као и „Н1“ у суштини демантују организаторе протеста и њихове драстично преувеличане процене.
После трећег протеста 22.12.2018.,“Инсајдер“, подкаст „Н1“ је известио:“Уз добошаре, пиштаљке и транспаренте са паролама „Почело је“ , „1 у 5 милиона“ и „Напољу је Вучје време“ више хиљада грађана прошетало је вечерас на новом, трећем по реду, протесту у Београду“ (одредница 7.). Сами организатори протеста, су тврдили да је у трећој шетњи било између 35.000 и 40.000 људи. Као што видите демантује их „Инсајдер“.
После четвртог протеста 29.12.2018.,“Н1“извештава:“После одржаних говора више хиљада грађана кренуло је у протестну шетњу Васином улицом, преко Македонске, Светогорске, Таковске и Улице краља Милана до Трга Славија“ (одредница 8.). Такође, опозициони сајт „НСПМ“ је преносећи „Н1“ и агенције, известио (одредница 9.):“Организатори протеста „Један од пет милиона“ вечерас су на Платоу испред Филозофског факултета у Београду пред више хиљада окупљених грађана изнели захтев за смену министра унутрашњих послова Србије Небојше Стефановића јер „омаловажава народ и не ради свој посао““. У вести „НСПМ“ стоји и: „После одржаних говора више хиљада грађана кренуло је у протестну шетњу Васином улицом, преко Македонске, Светогорске, Таковске и Улице краља Милана до Трга Славија“. Као што видимо вести „Н1“ и „агенција“, демантују тврдње организатора о невероватних 50.000 грађана. Ту више него десетоструко увећану процену износи и сам уредник „НСПМ“, Вукадиновић. Хрватска (антисрпска) „ХТВ“ је изнела процене о 40.000 грађана. Да невоља по Ђиласа и његове организаторе протеста буде већа, неко је пре четвртог протеста ангажовао одговарајуће стручњаке који су користили напредан рачунарски софтвер (у комбинацији са висинским снимцима масе) помоћу којег је могуће да се на скуповима „у главу“ преброје учесници. Опрему и програм којом је изведено обележавање учесника протеста црвеним тачкама, користе готово све земље ЕУ. Уз помоћ такве опреме готово све полиције утврђују стварну бројност на протестима, како би могло да се одреди колико је полицајаца потребно да би се протест обезбедио. Реч је о најсавременијем софтверу за који стручњаци кажу да има маргину грешке од 3 – 5%. Снимци и програм су утврдили да је у суботу 29.12.2018.,испред Народног позоришта било између 3.250 и 3.412 људи, а на тргу Славија озмеђу 2.900 и 3.045 протестаната. Као што видимо, то је далеко, далеко мање од броја којим су лицитирали организатори и ХТВ (одредница 10.).
После пeтог протеста 5.1.2019.,“Н1“извештава:“Нема нових захтева окупљених, а нема ни званичних потврда о броју учесника протеста. Репортерка Н1 рекла је да су поред ње прошле „хиљаде грађана““(одредница 11.). Овог пута организатори протеста се нису огласили поводом броја протестаната у Београду. Једино је лист „Данас“ „јуначки“ известио:“На улицама је засигурно било неколико десетина хиљада људи, више него на претходном, четвртом протесту, а врло вероватно и више од рекордних 50 хиљада“(одредница 12.). Сад морамо да поставимо питање новинарима „Данаса“. Како то да ваше колеге из опозиционог „Н1“ извештавају о „хиљадама грађана“, а ви из „Данаса“ извештавате о „више од 50.000 грађана“? Да ли сте били на истом скупу? Да ли су вама из „Данаса“ биле замагљене наочаре? Да ли сте обневидели? Сајт „Б92“ је, поводом протеста у другим градовима известио:“Протестну шетњу „Ресетуј Србију“ организовало је у Новом Саду 5.јануара, педесетак грађана на позив организације Народна иницијатива. У Нишу се окупило неколико стотина људи, а на протест је позвао доктор Саша Живић, професор Мединског факултета у Нишу“ (одредница 13.). Иначе, у Нишу се окупило око 150 грађана. У Крагујевцу се окупило неколико стотина грађана, у сваком случају више него у Нишу. Такође, јасно је да су протести у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу доживели фијаско. Ђилас је покушајем да организује протесте у другим градовима, хтео да створи утисак „општенародног устанка“. То је неславно пропало. У Београду се на петом протесту окупило мање грађана него раније – фотографије скупа у покрету, снимљене на Тргу Републике то јасно показују.
Због драстичних манипулација – увећавања броја демонстраната потребно је указати на статистичке чињенице. У Београду, једином граду где су видни протести, за Ђиласову листу на београдским изборима (СЗС +ПСГ) је гласало нешто више од 154.000 грађана. Придружимо томе гласове Шапића 73.000, ДЈБ –Двери 31.000, НДБГ 28.000, Бeлог 19.000, ДС,СДС,НОВА,ЗЕП 18.000, и ДСС 9.000. То је укупно око 332.000 гласова. И то би могли бити потенцијални протестанти. Међутим, већ смо рекли да је у Београду демонстрирало највише 5.000 грађана у дану најбројнијег од 5 протеста (а и та бројка је преувеличана). Број од 5.000 представља тек 1,51% гласача ових седам опозиционих листа. То јасно говори да преко 98% гласача опозиције не учествује у протестима. То су поразни бројеви за Ђиласа и девет странака СЗС и за све остале странке које учествују на протестима (СДС, ДСС,ПСГ…). О овоме не говори ни један медиј, чак о овоме не говоре ни противници демонстрација. Ти бројеви су још поразнији ако посматрамо број бирача у Београду који према изводима из бирачких спискова са последњих београдских избора износи: 1.594.141. Ако посматрамо број од 5.000 протестаната, то је тек трећина једног процента бирача у Београду. Дакле, мање од трећине једног процента (0.33%) бирача у Београду подржава и учествује у протестима. И о томе нико не говори јавно. У овом светлу захтеви протестаната изгледају потпуно бизарно и беспредметно.
Још бизарније изгледају тврдње да се власт Србије плаши ових протеста или да су ови протести „уздрмали Србију“. Смешно. “Београд поново потресају жестоки опозициони протести“ каже Ђорђе Вукадиновић у тексту у „Политици“. Тресла се гора, родио се миш, каже наш народ. Али, авај, овог пута се није родио миш, него Ђилас. Понестало пара, фирме лоше раде, не може да се музе буџет – и онда удри и протестуј. Једини, и то велики страх показују организатори протеста и њихови медији. Они се ужасно плаше једне ствари – да буду пребројани. Све можете да им радите- само немојте да их пребројите. Јер када их пребројите видите да их нема 50.000, већ десет пута мање. Ако их има 50.000 због чега се окупљају на најмањем тргу у Београду, на који стаје око 2.000 људи? Зашто се не окупљају на платоу испред Скупштине Србије који је погодан за скуп од 50.000 грађана? Не окупљају се ту, јер би тада драстично упао у очи стваран број протестаната – до 5.000. Као што видимо из ових бројева, јасно је да демонстрира само тврдо језгро жутог картела и Друге Србије.
Секс, лажи и видеотраке – Ко организује протесте?
Иницијатори протеста су амбасаде САД и УК. Главни организатор протеста је Драган Ђилас. Његов главни повереник и оперативац је Александар Бијелић, бивши градски менаџер. Ђилас је задужио свог бившег градског менаџера, Бијелића, да на терену води и организује протесте. А овај црни Бијелић, не зна где удара – последње године је више проводио по затворима и судовима, због озбиљних оптужби да је оштетио буџет града Београда. Јелена Анасоновић и остали „координатори“ су само маска за медије, „заштитна лица“ и другоразредни извршиоци, који треба да скрену пажњу јавности са правих организатора.
Још од почетка протеста је свима јасно да иза окупљања грађана у Београду стоји управо опозициони Савез за Србију и његови лидери Драган Ђилас, Бошко Обрадовић, Вук Јеремић и Борко Стефановић. То је у току прве две недеље протеста потврдио и сам Драган Ђилас. На прва два протеста, грађане је преко медија позивао Ђилас лично. То потврђује лист „Данас“ од 14.12.2018.,цитирамо:“Лидер Савеза за Србију (СзС) Драган Ђилас најавио је вечерас нови протест у суботу, 15. децембра, у Београду под паролом „Хајде да се пребројимо““ (одредница 14.). Тако је било и недељу дана раније када је Ђилас у изјави за медије позвао на први протест (одредница 15.). Са друге стране Вук Јеремић је тим поводом изјавио и слагао: “Народна странка и Савез за Србију нису организатори протеста „Стоп крвавим кошуљама“ и „Један од милион“, али им помажу и пружају логистику“ (одредница 16.). Из свега наведеног је јасна и прва крупна вишеструка лаж Ђиласове „Координаторке“ Јелене Анасоновић да су протести „нестраначки и грађански“ и да их не организују странке.То потврђује њена изјава за
„Данас“ од 29.01.2018., цитирамо:“ Упитана како се поклапају различите политичке струје унутар Савеза за Србији, када је реч о организацији протеста, с обзиром на то да су се прогласили организаторима, Јелена Анасоновић каже да је то питање за СЗС, не за њу и људе окупљене у групи којој као организаторка припада“ (одредница 17.).
За разлику од крвожедног „револуционара“ Јове Бакића, Ђилас је у интервјуу за новогодишњи „Данас“ износио само уобичајене фразе (одредница 18.). Од Ђиласових одговора много су занимљивија „незгодна“ питања Лидије Валтнер, новинарке са интегритетом:“ Мислите да грађани верују у вашу левичарску идеологију с обзиром на то да сте богат човек?“. Или „злочеста“ тврдња Лидије Валтнер дата Ђиласу на коментар:“(…) има ваших дела која се не памте по добру, попут расељавања Рома, противљења Паради поноса. Током тог периода створена је слика о вама, од које не можете побећи, као господара медијског простора и секунди који је увећао своје богатство, свидело се то вама или не“. Следећим питањем Лидија Валтнер је докусурила Ђиласа: “Зашто Савез не стане иза организације својих протеста и позове људе па да се тако преброји и покаже кредибилитет, него се кријете иза грађанских протеста?“. Из овог питања видимо да и лист „Данас“ признаје оно што знају и врапци на грани, а то је да протесте не организују „грађани“, „студенти“ или Јелена Анасоновић, већ СЗС, односно Драган Ђилас.
Лист „НИН“ је на својој насловници од 3.јануара 2019., објавио фотографију троје координатора Ђиласовог протеста – Јелене Анасоновић, Александра Станојковића и Мартина Бежинаревића. Они су лажни организатори, али јесу извршиоци Ђиласових налога. Сетимо се да је „НИН“ у априлу 2017., током тадашњих протеста, такође објавио фотографију лажних организатора, који чак нису били ни извршиоци, већ деца богатих опозиционара, чланови штабова председничких кандидата опозиције и „манекени“ за сликање (Павле Гарзичић, Миа Бјелогрлић, Уна Драганић и Вук Велебит).
Најекспониранији организатор Ђиласових протеста је Јелена Анасоновић. Рођена је у Зајечару, 1994. У њеној биографији на Линкедину постоји више контрадикторности (одредница 19.). Студира политикологију на ФПН. Јелена Анасоновић има 25 година. Факултет је уписала 2013., пре 6 година. Основне студије трају 4 године. Јелена се у медијима представља као студент политикологије. То значи да није завршила основне студије, што значи да није добар студент. У часопису „Политиколог“ од 12.априла 2016., стоји:“ Јелена Анасоновић, студенткиња треће године политикологије на Факултету политичких наука“ (одредница 20.). То значи да је четворогодишње студије могла да заврши средином 2017. Да их је завршила,представљала би се као „политиколог“, а не као студент. Такође, то значи да је вероватно лажан њен податак са њеног профила на Линкедину, да је завршила ФПН (Education: University of Belgrade, Faculty of Political Sciences; 2013 – 2017“, а да је тачан њен податак из Сумарума на Линкедину („Summary: I’m a student of political sciences“). У сваком случају ове контрадикције показују да Јелени Анасоновић неистине нису стране. Такође, нејасно је како Јелена Анасоновић, истовремено може да студира ФПН у Београду, да ради као „менаџер друштвених медија“ за НВО „Дечији центар Зајечар“ („Experience: Dečiji Centar Zaječar, Social Media Manager, October 2017 – Present 1 year 4 months“), да организује протесте 2017. и 2018., да студира „Женске студије, помирење и мировне студије“ у „Аустријском студијском центру за мир и решавање сукоба“ („Austrian Study Centre for Peace and Conflict Resolution Women’s Studies, reconciliation and peace study-2016 – Present“) и да последњих година заврши низ разних курсева, школа језика, да буде вишеструки приправник и волонтер у низу НВО? Како? Уосталом, погледајте целу њену биографију на Линкедину. Уз то она је и члан „Левице Србије“, радила је за организацију „ЦРТА“ и за „Истиномер“. Оснивачица је НВО „Позитив“.
Када видимо „несагласности“ у њеној биографији, не чуди нас што је Јелена Анасоновић ухваћена је у великој лажи. Јелена Анасоновић, главна координаторка Ђиласових „грађанских“ протеста, гостујући недавно на ТВ Н1 је изјавила да није члан ниједне странке. Раније, у току градске изборне кампање у фебруару 2018., као кандидаткиња за градску одборницу „Левице Србије“, на Ђиласовој листи, на једној телевизији је изјавила: „ми из Левице Србије верујемо…“ (одредница 21.). Исто то је потврдила у изјави за лист „Данас“ 03. априла 2018., цитирамо „Данас“:“Јелена Анасоновић из „Против диктатуре“, данас чланица Левице Србије, препознаје почетак демонстрација као дан „када је моја генерација показала да може да се покрене и да жели истинску промену““ (одредница 22.). У последњих месец дана гђица Анасоновић као организатор Ђиласових протеста тврди да су протести „грађански“ и да немају никакве везе са опозицијом, као и да сама није члан ни једне странке. На изборној листи за београдске изборе „Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују“ из марта 2018. године може се видети да је Јелена Анасоновић кандидат под бројем 77. (тамо се нашла као чланица „Левице Србије“ Борка Стефановића) (одреднице23.,24., и 25.).
Такође, у интервјуу за „Данас“ од 29.12.2018. (одредница 17.), Јелена Анасоновић неопрезно открива и своју трећу лаж. Наиме, полиција је утврдила још у пролеће 2017., да је Јелена Анасоновић, заједно са вишелица, била један од организатора „Протеста против диктатуре“, који су трајали недељама, и нису били пријављени. Због тога су сви добили прекршајне пријаве. Она је тада тврдила да није организатор тих протеста. Међутим у поменутом интервјуу „Данасу“ стоји, цитирамо:“ Саговорница Данаса је била активна учесница и неформална организаторка протеста Против диктатуре“. Из овог цитата се недвосмислено види да је Анасоновићева била организаторка протеста Против диктатуре, што је у супротности са њеним ранијим тврдњама. Све то потврђује НВО“ Институт за европске послове“ чија је „алумнисткиња“ Јелена Анасоновић. Они у саопштењу поводом прекршајне пријаве против Анасоновићеве, кажу (одредница 26.):“ Без жеље да се меша у рад правосудних органа, Институт за европске послове изражава забринутост због честих судских процесуирања студената који су присуствовали спонтаним окупљањима са жељом да изразе протест због одређеног друштвеног феномена. После студената Факултета драмских уметности Павла Терзића и Гаврила Вучетића и студената Факултета политичких наука Тијане Хегић и Владимира Перића, још једна студенткиња ФПН и наша алумнисткиња, Јелена Анасоновић, примила је прекршајну пријаву због наводног учешћа у организацији протеста под називом „Против диктатуре” који се одржао у априлу 2017. године“. Трећа лаж Јелене Анасоновић је то да није организовала протесте 2017. „Бисери“ Јелене Анасоновић се нижу. Тако је она са камиона, на Ђиласовом протесту од 29.12.2018., рекла:“Видимо се следеће године на протесту на истом месту, у исто време 5. јануара. Нас је ипак више, горе руке (врисак!), Вучићу… Вучићу педеру, Вучићу педеру“ (одредница 27.). Проблем са овим превазиђеним скандирањем – вређањем, је то што се вређају и Вучић и хомосексуалци. Сам Вучић је одавно показао да је равнодушан спрам овог вређања и да му не смета што њега, хетеросексуалца, називају хомосексуалцем. Сасвим је друга ствар са вређањем хомосексуалаца. Гђица Анасоновић, би као студент ФПН, као неко ко студира „Женске студије, помирење и мировне студије“, као стажисткиња више проевропских НВО, и ОЕБС-ове школе за младе жене, као особа коју занимају родне студије, она би морала да зна да је израз „педер“ погрдан и увредљив за све хомосексуалце. Стога када Јелена Анасоновић вришти „Вучићу педеру“ она на првом месту вређа припаднике ЛГБТИ популације који су верни учесници протеста које она „координира“. Дакле, прво заштитно лице Ђиласових протеста је особа која је више пута ухваћена у лажи, која се лажно представља да није члан ни једне странке, која вређа припаднике сексуалних мањина. Очигледно је да сво то образовање, да цела та предуга биографија, да сва та „политичка коректност“, лако спадну као маска и покажу право лице Јелене Анасоновић – примитивно, сујетно и склоно неистинама.
Један од Ђиласових организатора протеста, једно од „заштитних лица протеста“ је и Александар Станојковић (31), незапослени Београђанин. Он је дао интервју „Блиц -у“, 16.11.2018., као потенцијални самоубица и лице оболело од тешке депресије (одредница 28.). Интервју је настао као део промоције СОС телефона за помоћ особама које размишљају о самоубиству. У том интервјуу Ђиласов организатор протеста каже:“Пробао сам да се обесим неколико пута, једном и да прережем вене. Никада није било то у афекту или из ината, тј. у фазону „е сад ћете да видите ви када се ја убијем“, прича у исповести за „Блиц“, Александар Станојковић (31) из Београда о својој борби са депресијом (…) Жеља за самоубиством, као и покушаји, почели су још у детињству. „Алкохол и дрога ублаже бол на кратко, а онда се врати још јача“ каже Александар. Он признаје да је пробао да бол угуши алкохолом, па и дрогом, тучом…“. Дакле, један од организатора и заштитних лица Ђиласових протеста је вишеструки потенцијални самоубица, зависник од дроге и алкохола, насилник, лице оболело од тешке депресије. Није баш нека препорука за једно од заштитних лица Ђиласовог протеста.
Трећи „координатор“ Ђиласових протеста је Мартин Бежинаревић (27), у „НИН“-у представљен као студент „Факултета за дипломатију и безбедност“. С обзиром на године, јасно је да се ради о „вечитом студенту“, који студира „тек“ осам година. Такође, лист „Курир“ је потврдио да Бежинаревић од недавно ради код њих у политичкој рубрици као новинар (одредница 29.).
Након што су медији 4.1.2019., разобличили Ђиласове „координаторе“ протеста, рекавши само истину, у заштиту својих службеника одмах је стао Ђилас на Твитеру: “Јавно обећавам да називање наркоманима и шиптарским активистима Јелене, Александра и Мартина, троје младих који су у Нину емотивно причали о томе засто су у протесту, никада нећемо опростити ни Вучићу ни његовим Информерима, Телеграфима, Пинковима…“. Такође ТВ „Н1“ је одмах пружила прилику Александру Станојковићу за промоцију (одредница 30.). Новинарка Н1 га је представила као „музичког продуцента“, а он је за себе рекао да је „уметник“. Не постоје никакви докази или информације о „музичким продукцијама“ Станојковића. Не постоји ни један доказ да је он уметник. Нигде се не помиње шта је он по образовању – коју школу је завршио? Вероватно, средњу школу? Да је завршио факултет, био би тако представљен у медијима. Овако, он је уметник – због тога што ради за Ђиласа, и што координира малобројне протесте. Чиста уметност! А Ђиласова замена теза је на нивоу основне школе. Анасоновићеву, Бежинаревића и Станојковића ни један медиј није оптужио да су наркомани или шиптарски активисти. Станојковић је 16. новембра 2018.,у листу „Блиц“, дакле пре само месец и по, самог себе описао као зависника од психоактивних супстанци (алкохол, дрога), као човека оболелог од тешке депресије, који је више пута озбиљно покушао себи да одузме живот. Анасоновићева је сама крива што је у више наврата говорила неистине. За Бежинаревића је само речено да је новинар „Курира“, а аутор овог текста га је означио као вечитог студента.
Шта повезује ова три неповезива лица? Шта повезује два губитника (једног беспосличара-„уметника“ и једног вечитог студента) и успешну хиперактивну штреберку, склону неистинама? Две ствари. Прво – патолошка мржња према неистомишљеницима. Друго – Ђиласов новац.
Закључак
За разлику од Милошевићевог режима својевремено, Вучићева власт је уздржана, али не и аутистична. Чврста, али не и насилна. Помирљива и делимично благонаклона, али не и сагласна са захтевима протестаната. Хвалевредно је свако избегавање конфронтације са учесницима противзаконитих(?) скупова. Сам Вучић шаље помирљиве поруке и не негира право на мирна окупљања. Приметно је да то фрустрира организаторе протеста.
СНС је, за разлику од опозиције, изградила углед и стекла поверење бирача, економским реформама, борбом за Косово и Метохију, борбом против корупције и злоупотреба јавних финансија и државних функција, и хватањем у коштац с тајкунима. Стање демократије у Србији у последње 4 године говори о стабилним институцијама, независном правосуђу и слободним медијима. После 12 година пљачкашке економије жутог картела, власт Александра Вучића успешно одржава макроекономску стабилност. Уназад 4 године већина економских кретања у Србији је позитивна. Јавне финасије су стабилизоване. Србија се за 6 година трансформисала из економије коју је карактерисала стагнација раста и висока стопа незапослености – у растућу економију са ниском инфлацијом, елиминисаним фискалним дефицитом, опадајућим јавним дугом, смањеном екстерном неравнотежом и опоравком тржишта рада.
О томе какав углед ужива Вучић и на западу, и на истоку, сведочи Орден Светог Александра Невског којим је председник Русије, Владимир Путин одликовао председника Србије Александра Вучића. „Александар Вучић награђује се за велики лични допринос мултилатералној сарадњи са Руском Федерацијом“, наведено је у саопштењу Кремља. Ово је најзначајније признање, које је после скоро 100 година додељено једном Србину. Орден Светог Александра Невског, добили су, између осталих, Милан Обреновић, Александар Карађорђевић, а последњи пут је додељен Николи Пашићу. Тако су Русија и Путин, Александра Вучића, ставили раме уз раме са тројицом великана наше историје. Вук Јеремић је 2. јануара 2019.,изјавио:„Путин гаји лични презир према Вучићу“. Четири дана касније Путин одликује Вучића највишим орденом. Ово је мали пример колико истине има у тврдњама Јеремића и Ђиласа, уопште. Било би добро да неко сада постави питање Јеремићу, како сада оцењује своју изјаву од пре пет дана.
О угледу Милорада Додика, сведочи божићна честитка коју му је упутио Cрпски Патријарх Иринеј. Он је председавајућем Председништва БиХ, Милораду Додику честитао на, како је рекао, храбрости да каже да је Република Српска, заједно са Србијом, неодвојиви део српског народа. „Поздрављам господина председника и честитам му на храбрости да каже оно што сви ми желимо – да је Република Српска са Србијом неодвојиви део српског народа и да смо сви позвани и дужни да то јединство подржимо и одржимо”, рекао је Патријарх након пријема који је у Патријаршији уприличио за Милорада Додика и председницу РС Жељку Цвијановић.
О опозицији можемо рећи следеће. У мери у којој нису показали минималну отпорност на искушења власти (корупција, партократија, клијентелизам, лажни елитизам…), у којој су се грчевито држали за све мањи комадић власти, странке већег дела опозиције (ДОС-а, ДС-а, ДСС-а и њихових деривата), морају да схвате да су превазиђене и да је дошло време за одлазак са политичке сцене. Србија заслужује много бољу опозицију.
О томе какву малу подршку има опозиција код грађана, сведочи и најновије истраживање „Политике“ и агенције „Фактор плус“, спроведено крајем децембра 2018. По том истраживању опозициони СЗС (савез 9 странака и Драгана Ђиласа) има 14,4 одсто подршке грађана, СРС-4,5, СПАС-2,8, ДСС-2,2, СДС-1,5, и ПСГ-1,2 одсто. Са друге стране СНС са 53,8 одсто чврсто држи врх листе рејтинга странака, СПС-а има 9,8 процената, а ПУПС- 3,4 одсто. Председник Србије Александар Вучић је популарнији од свих осталих политичара заједно и чак 57 одсто испитаника га је оценило као политичара који је оставио најпозитивнији утисак у 2018. години (следе Ђилас са свега 7 одсто, Јеремић са 6 одсто, Шешељ са 5 одсто, Дачић са 4 одсто итд.). Са друге стране листу политичара који су оставили најнегативнији утисак у 2018. години, предводе Бошко Обрадовић са 15 одсто гласова, и Ђилас и Јеремић са по 13 одсто. Председник Србије је, у избору оцена од 1 до 5, за свој рад добио оцену 4,2 што је далеко више од било кога другог.
Ништа добро по опозицију не говори чињеница да „неко“ координира поступке опозиције у Србији и Републици Српској, са агресивним антисрпским поступцима власти у Приштини (таксе, оснивање војске Косова, брисање граница између Албаније и Косова). Није тешко погодити ко је то. О томе смо јасно говорили у овом тексту. Проблем је што је тај „здружени подухват“ дубоко штетан по државне интересе Србије, Српске и Срба на Косову и Метохији. Горак укус оставља и хистерично и нарцисоидно понашање малобројне „елите“ у Београду и Бања Луци. Горак укус и забринутост изазива колективна психоза мржње код протестаната у Београду и Бања Луци, коју одсликавају изјаве Горана Марковића, Драгана Великића, Јове Бакића, Давора Драгичевића и Сергеја Трифуновића -„Додиче усташо…“. Протестанти јесу малобројни, али им медији поклањају вишеструко већу пажњу од оне коју заслужују. Забринутост мора да изазове подршка коју организатори протеста имају од стране иностраног, западног фактора. Свеукупно протести пате од старих болести. Захтеви су нереални и организатори их стално мењају и допуњавају. Организатори шире конфузију и неистине о томе ко је организатор протеста. Десетоструко увећавање броја протестаната од стране организатора и појединих медија, је наивно и контрапродуктивно. Нико не спори право грађанима да протестују. Добро је што није било инцидената на протестима. Међутим 5.000 грађана не може да намеће своје ставове огромној већини која нити учествује, нити подржава ове протесте. Због хипотека које и даље носи Милошевићево доба, нагласићемо, да учесници протеста 2018., нису ни домаћи издајници, ни страни плаћеници. За разлику од чувених „деведесетих“, сада никоме не пада на памет да тако етикетира протестанте. То су наши драги суграђани. Шетње су добре по здравље. А главни „бос“ протеста, Драган Ђилас има безумно много пара, али савест и душу нема.
Велики Душан Радовић је рекао: „Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?“
Одреднице:
1.https://www.poynter.org/fact-checking/2017/this-online-tool-makes-checking-crowd-sizes-easier/
3.http://rs.n1info.com/Vesti/a444402/Protest-Stop-krvavim-kosuljama-u-Beogradu.html
4.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=08&nav_category=11&nav_id=1479407
5.http://rs.n1info.com/Vesti/a444402/Protest-Stop-krvavim-kosuljama-u-Beogradu.html
6.https://www.danas.rs/politika/poceo-protest-u-beogradu-hajde-da-se-prebrojimo-video/
8.http://rs.n1info.com/Vesti/a448166/Trifunovic-Proteste-organizuje-Vucic.html
11.http://rs.n1info.com/Vesti/a449698/Peti-protest-Jedan-od-pet-miliona-u-Beogradu.html
12.https://www.danas.rs/politika/poceo-peti-protest-1-od-5-miliona/
13.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=01&dd=05&nav_category=12&nav_id=1489895
14.https://www.danas.rs/politika/djilas-novi-protest-opozicije-hajde-da-se-prebrojimo-15-decembra/
15.https://www.youtube.com/watch?v=iugTAkrSero
17.https://www.danas.rs/politika/protest-postaje-jedna-velika-porodica/
18.https://www.danas.rs/politika/djilas-moramo-da-bojkotujemo-sve-njih/
19.https://rs.linkedin.com/in/jelena-anasonovic-503b38108
21.https://www.youtube.com/watch?v=ya-bpWG-RdQ
22.https://www.danas.rs/politika/vredelo-je-biti-protiv-diktature-i-po-cenu-prekrsajne-prijave/
23.http://www.beograd.rs/images/file/feb29c47b12e7d9863a217ddf559ff46_8618132319.pdf
27.https://www.youtube.com/watch?v=yh2yKBHjArw
30.http://rs.n1info.com/Vesti/a449508/Organizatori-protesta-mete-tabloida.html
Бакарец. Политика 