Објављено 19.03.2019. на:
ПОКУШАЈ НАСИЛНОГ ПРЕВРАТА
Аутор овог текста је у три наврата до сада упозоравао на припреме за насилни преврат у Србији. О текућим протестима сам написао три текста у јануару 2019., која је објавио цењени „Видовдан“ (Одреднице 1.2.и 3.). Тромесечни млаки протести, и њихова ескалација током 16. и 17. марта 2019., личе на мешавину „5.октобра“ (напад на РТС, и друге институције итд.), протеста из 2016. (упад у РИК, безразложни протести итд.) и протеста из 2017. године (дуготрајни протести без разлога итд.). То не чуди, због тога што готово све садашње вође протеста, вуку наслеђе од досиста и жутог картела ДС. Они у себи носе непрежаљени револуционарни, монтањарски жал за „6. октобром“. Сва та искуства они су преточили у вишемесечне јалове и нејаке протесте. Основни разлог за ескалацију протеста СЗС су сазнања да су истраге и судски поступци против лидера протеста, при крају (истрага о Дајрект медији, суђење Александру Бијелићу, пресуде Мирославу и Марку Мишковићу) и замирање протеста. Викенд насиље СЗС је показало да је љотићевац Бошко Обрадовић одлучио да преотме протесте и постане главни лидер протеста. Он је наредио и започео упад у РТС. Ђилас је одлучио да га следи. Јеремић није. Ђилас је правдао упад, Јеремић је осудио упад у РТС. Обрадовић је посегао за екстремизмом, и због тога да би учврстио лидерски положај у Дверима, који су угрозили Ного и Радојчић.
Насилним демонстрацијама дела опозиције у протекла два дана нанета је велика штета Србији. Насиље, и нападе на институције Србије, Председништво и Јавни сервис-РТС, није осудила ни једна западна амбасада. Напад на Председништво је изведен баш на дан великог погрома над Србима на Косову и Метохији, пре 15 година. Група од хиљаду хулигана је у два дана покушала да пошаље поруку да је Србија, Венецуела, и да у Србији постоји нестабилност, криза, сукоби, инциденти…Снимцима из Београда највише су се наслађивали у Загребу и Приштини, ширећи при томе лажне вести.
ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ
После избора 2016.,постало је јасно да ће утицајни кругови са запада организовати протесте док год је СНС на власти. По њиховом мишљењу СНС и Вучић су предуго прејаки, са растућом популарношћу која се креће изнад педесет и пет процента. Тако су подстакли протесте 2016. и 2017. године. Сетимо се да је амерички амбасадор Кајл Скот посетио изборни штаб и седиште ДС током изборне ноћи 2016. Он је сазвао тадашње лидере цензус странака, који су после тога упали у РИК. Тадашњи неуспех ових странака, натерао је запад, на другачији приступ у планирању и организовању демонстрација. Више пута током 2016.,запад је финансирао и организовао протесте организације „Не давимо Београд“. Тако су 25. јуна 2016. на протесту „Жуте патке“ снимљени, функционер америчког Стејт дипартмента, Соломон Блек и службеник америчке амбасаде у БиХ, Денис Ибишбеговић. Они су на тим протестима не само учествовали већ су их и контролисали. После тога, након председничких избора 2017., запад је одлучио да бесмислене протесте не организују неспособне и компромитоване опозиционе политичке странке, већ, како је ранијих деценија чињено – „аполитични студенти“. Шеф посланичког клуба СНС у Скупштини Србије, Александар Мартиновић, је у априлу 2017. на конференцији за новинаре у парламенту, показао фотографије службеника амбасаде Уједињеног Краљевства на протестима у Београду и службеника амбасаде САД на протесту у Новом Саду. Свакодневни протести из 2017. су неславно пропали крајем априла те године. Током свих тих протеста организатори и њима наклоњени медији вишеструко су увећавали број протестаната.
ПРИПРЕМА ПРЕВРАТА
Текућа „игранка“ је почела још пре средине 2018., оптужбама тајкуна Ђиласа и Јеремића, њихових угледних симпатизера и медија, против Вучића и СНС, да уводе Србију у фашизам (цитирамо Ђиласа: „Ми смо данас у једном систему који личи на прави фашизам и ја то отворено кажем“,„Ми имамо земљу која улази у фашизам“,„Дан када променимо ову власт славићемо као још један дан победе над фашизмом“). У интервјуу за Истиномер, Ђилас каже „Срушићемо ову фашистичку власт“ (5. септембар 2018.) „Најважнији задатак новооснованог савеза је промена система, који иде у фашизам (…) Ова власт је, по мом мишљењу, фашистичка (…) На крају крајева, када смо имали фашизам у Европи, ујединили су се Черчил и Стаљин…“. Слично је говорио и Јеремић на КЗШ, 20. марта 2018.:“Све више је јасно да се у Србији више не налазимо у предворју фашизма, ми смо практично загазили у фашизам“, и у „Данасу“ 11.августа 2018.: “Разграничење” представља и учвршћивање диктатуре у Србији која закономерно води у фашизам“.
Због чега су они износили неистине о фашизму у Србији? То су чинили као део припреме за насилни преврат. Много је лакше оправдати насилно рушење фашистичког, него демократског режима. Паралелно са тим, њих двојица, њихови функционери и њихови „угледни“ симпатизери, стално износе тврдње да „ову власт можете срушити само на улици“.То је директан позив на насилни преврат. Читањем „Кривичног закона“, видимо да је већ на делу кршење Кривичног закона „Позивање на насилну промену уставног уређења“; Члан 309., због многобројних јавних позива (подстицања) да се насилно промени власт, тј. промени уставно уређење Србије. Крши се и став Закона – „Удруживање ради противуставне делатности“; Члан 319., због тога што се ради о формирању групе ради вршења претходно описаног кривичног дела дела (чл. 309.).
Страшан пораз Ђиласа и СЗС на градским изборима у Београду у марту 2018., њиховом најјачем упоришту, за кратко их је умртвио. После још страшнијег пораза на изборима 16. децембра 2018., у четири општине, Ђиласов и Јеремићев СЗС је започео са ултиматумима и најавама насиља. У свом саопштењу они су дословно рекли:“(…) у Србији више неће бити избора ни на једном нивоу(…) У условима које смо данас имали у Лучанима, избора више не може бити“. То што СЗС неће да учествује на изборима, није проблем. То је њихово право. Али, та претња значи да ће они изазивати хаос, насиље и инциденте на бирачким местима и у органима за спровођење избора. Њихова досадашња насилничка пракса то потврђује (упад у РИК, физички и вербални напади, најаве силовања, убистава). Осим протеста и догађаја у Београду, у последње време још су учесталије претње насиљем према властима Србије, које без осуде преносе опозициони медији. Наш јавни живот је и без тога загађен екстремним претњама насиљем и скаредностима које објављују опозициони лидери (пре свих С. Трифуновић) на Твитеру и Фејсбуку, али су последњих месеци ту штафету преузели и неки психички здрави и угледни симпатизери опозиције( Горан Марковић, Драган Великић, Јово Бакић) и поједини новинари (њихове изјаве видети у следећем пасусу).
ДНЕВНИК НАСИЉА
Опозиција и њени медији не осуђују насиље и правдају га. Креирају атмосферу линча. Један од лидера СзС Жељко Веселиновић је позвао на силовање премијерке Ане Брнабић. Посланик Двери Срђан Ного је запретио вешањем на Теразијама председнику Србије Вучићу и премијерки Брнабић. Радио водитељ и учесник протеста, Дашко Милиновић је 19.12.2018., поручио посланику СНС Влади Ђукановићу: „Фашистички вепру, нећемо ти двапут рећи, на ражњу ћеш се пећи!“. Сергеј Трифуновић је небројено пута, вређао жене називајући их „фуксама“ и „курвама“. Имамо изјаву режисера Горана Марковића од 30.12.2018.,цитирамо: “Марковић је оценио да „кроз институције не може ништа да се уради“, уверен да је „једино решење у Србији апсолутна побуна и улица“(…) и да „физички не може да поднесе људе који чине ову власт“. Књижевник (и бивши амбасадор Србије у Аустрији 2005-2009) Драган Великић је 24. децембра 2018. за „Данас“ изјавио:„Ја заиста верујем да, убеђен сам у то, овај режим може само на улицама да се склони“. Социолог и доцент на Филозофском факултету у Београду, Јово Бакић дао је интервју „Данасу“ наслов, цитат Бакића: „Вучићу ће судити револуционарни суд“). У том интервјуу, он се залаже за револуционарне судове који ће судити властима Србије, и залаже се за насилну промену власти. Цитирамо:“Њихова је ствар да ли ће им судити независни или револуционарни судови. Питање: Судиће им револуционарни суд? Бакић: Њихова памет показује да ће им судити револуционарни суд. Питање: Како ће изгледати Вучићев пад са власти? Бакић: Мафија својевољно с власти не одлази. Питање: Да ли је могуће мирним протестима срушити режим? Бакић: Не“. Свему овоме придружила се и новинарка „Данаса“ Снежане Чонградин, 27. децембра 2018. пише:“Режими Александра Вучића и Милорада Додика, засновани на пљачки и корупцији(…)Реч је, међутим, о сили која пада, саму себе урушава, којој нема спаса и којој ће судити, не независни, већ револуционарни судови“.
Средином јануара опозиција је данима водила хајку против супруге убијеног Оливера Ивановића, Милене и седмогодишњег сина Богдана, вређајући их и цртајући им мете на челима. Један од вођа СЗС, Ж. Веселиновић је 15.01.2019., супругу Оливера Ивановића назвао „ђаволом“. Ђиласова координаторка Јелена Анасоновић је јавно позвала учеснике протеста да 19.01., вандализују РТС. Она је три недеље раније на протесту 29.12.2018.,са говорнице, вређала припаднике ЛГБТ популације, употребљавајући хомофобне изразе. Драган Ђилас се током шетње 19.01. сукобио са учесницима протеста из студентске групе „Маркс 21“. Ђилас је студенте (међу њима и унука Ивана Стамболића) најгрубље извређао мизогиним и хомофобним псовкама. Крајем јануара 2019. разлупан је аутомобил породице посланика СНС Србе Филиповића, испред њиховог дома на Дорћолу. Филиповић годинама добија претње преко друштвених мрежа: „Завршићеш у контејнеру“, „Узми маркер прошетај градом обележи место док има слободних бандера батице“ и сл. Напад на породицу Филиповић није осудио нико осим СНС и ПС. Током протеста 02.02.2019., протестант Саша Милошевић, је на друштвеним мрежама изнео претње смрћу вешањем сину председника Вучића. Ради се о особи која на Фејсбук профилу има много фотографија где позира са бројним аутоматским оружјем. Поред Милошевића, МУП је дан касније привео и особу која је претила и ћерки и сину председника Вучића. Током протестне шетње 02.02. и 09.02., један од бивших лидера Двери, Срђан Ного и други протестанти, су преко Теразија, али и у другим градовима, носили импровизована вешала. Нацисти и љотићевци су 17.08.1941.,у окупираном Београду, на Теразијама починили страшан злочин, када су обесили петорицу Београђана оптужених за пружање отпора. У спомен на трагично страдале суграђане, град Београд је на Теразије поставио Споменик обешеним родољубима. Тако су Ђиласови, Јеремићеви и Обрадовићеви следбеници на истом месту послали јасну поруку народу Србије, шта га чека. Број протестаната јесте мали, али велику забринутост изазивају појачана психоза, атмосфера линча и насиље који прате ове нејаке протесте.
СТРАХ ОД ПРЕБРОЈАВАЊА
Пре тога рецимо због чега су протести од почетка осуђени на пропаст. Прво и основно, не постоји ваљан разлог за протесте. Друго, лидери протеста и његови организатори (Ђилас, Јеремић, Обрадовић) и странке СЗС, су екстремно компромитовани финансијским аферама из времена када су вршили власт (прва двојица), док је Обрадовић компромитован сталним насиљем у које је уплетен, као и самом сарадњом са Ђиласом и Јеремићем – жутима, против којих се борио, до недавно на београдским изборима („да ови оду, а да се они не врате“). Треће, подршка протестима је веома слаба од стране грађана. Говоримо о одзиву на учешће на протестним шетњама и осталим скуповима. Због драстичних манипулација – увећавања броја демонстраната потребно је указати на статистичке чињенице. У Београду, једином граду где су видни протести, за Ђиласову листу на београдским изборима (СЗС +ПСГ) је гласало нешто више од 154.000 грађана. Придружимо томе гласове Шапића 73.000, ДЈБ –Двери 31.000, НДБГ 28.000, Бeлог 19.000, ДС,СДС,НОВА,ЗЕП 18.000, и ДСС 9.000. То је укупно око 332.000 гласова. И то би могли бити потенцијални протестанти. Међутим, већ смо рекли да је у Београду демонстрирало највише 6.500 грађана у дану најбројнијег од протеста. Број од 6.500 представља тек 2% гласача ових седам опозиционих листа. То јасно говори да 98% гласача опозиције не учествује у протестима. То су поразни бројеви за Ђиласа и девет странака СЗС и за све остале странке које учествују на протестима (СДС, ДСС,ПСГ…). О овоме не говори ни један медиј, чак о овоме не говоре ни противници демонстрација. Ти бројеви су још поразнији ако посматрамо број бирача у Београду који према изводима из бирачких спискова са последњих београдских избора износи: 1.594.141. Ако посматрамо број од 6.500 протестаната, то је тек нешто више од трећине једног процента бирача у Београду. Дакле, трећина једног процента бирача у Београду подржава и учествује у протестима. И о томе нико не говори јавно. У овом светлу захтеви протестаната изгледају потпуно бизарно и беспредметно. Као што видимо из ових бројева, јасно је да демонстрира само тврдо језгро жутог картела и Друге Србије. То важи и за све остале градове где се протестује. Тамо се број протестаната креће од неколико десетина, до хиљаду.
КО ОРГАНИЗУЈЕ ПРОТЕСТЕ?
Иницијатори протеста су амбасаде САД и УК. Главни организатор протеста је Драган Ђилас. Главни финасијери протеста су Ђилас и Мишковић – тајкуни број један и два. Ђиласов главни повереник и оперативац је Александар Бијелић, бивши градски менаџер. Ђилас је задужио свог бившег градског менаџера, Бијелића, да на терену води и организује протесте. Јелена Анасоновић и остали „координатори“ су само маска за медије, „заштитна лица“ и другоразредни извршиоци, који треба да скрену пажњу јавности са правих организатора. У јануару 2019., Американци (амбасада САД), су отворено иступили на протесту од 16.01.2019.,, дан пред долазак Владимира Путина. На том протесту су се појавили шеф политичког одсека амбасаде САД (и трећи човек амбасаде) Дејвид Линдгрен Геренбек (David Lindgren Gehrenbeck) и Денис Ибишбеговић, службеник политичког одељења амбасаде САД. Тиме је амбасада САД послала вишеструку политичку поруку. Прво, отворено су демонстрирали силу, поручујући да им њихова моћ омогућава да се отворено мешају у унутрашње послове једне суверене државе. Друго, послали су отворену поруку да они, САД, стоје иза протеста. Са високим службеницима америчке амбасаде су се почетком фебруара јавно састајали Сергеј Трифуновић и Јелена Анасоновић.
ВИКЕНД ПРЕВРАТ-ТЕСТЕРА ЈЕ ЗАКОН
Петнаести по реду протест СЗС је плански ескалирао у напад на РТС 16.03.2019., и сутрадан, на Председништво Србије. Основни разлог за ескалацију протеста СЗС су сазнања да су одређене истраге надлежних органа и одређени судски поступци против њихових лидера протеста ближе крају. Завршене су истраге око пословања Ђиласове Дајрект медије, а при крају је суђење Ђиласовој левој руци, бившем градском менаџеру Александру Бијелићу, оптуженом да је оштетио град Београд за 6 милиона евра, у време када је Ђилас био градоначелник. Такође, изречене су пресуде, које укључују затворске казне Мирославу и Марку Мишковићу. Ескалацији протеста је допринело и то што је лидере СЗС фрустрирало замирање протеста, тј. мали број протестаната током тромесечних протеста. По подацима надлежних органа у протестној шетњи одржаној у Београду, у суботу 9.03.2019., учествовало је 1.620 лица. У шетњи која је одржана 16.03.2019., учествовало је 1.584 лица. Испред РТС, у току напада на јавни сервис, било је мање од 1000 лица. У неуспелој блокади зграде Председништва Србије, 17.03.2019.,учествовала су 1.023 лица. После тога у шетњи до градског МУП-а је учествовало 687 лица, а испред саме зграде полиције (у Булевару деспота Стефана) било је присутно 450 лица.
Током викенд протеста је повређено шест полицајаца. Делимично су демолиране просторије РТС-а. Јавном сервису је онемогућен рад у трајању од више сати. Запосленима на РТС-у и припадницима полиције је прећено, вређани су, а лично је Драган Ђилас, на Теразијама, претио припадницима полиције у цивилу да ће остати без посла када он дође на власт. Током два дана нападнуте су или блокиране институције Србије- Председништво, Јавни сервис –РТС, и градски МУП. После протеста приведено је 18 лица – због прекршаја закона о јавном реду и због кривичних дела. Полиција је професионално и беспрекорно обавила свој посао током викенда. Били су уздржани и нису реаговали на многобројне нападе и провокације. Ширене су лажне информације да је полиција хапсила децу, будући да највећи број ухапшених има 20, а неки и 40 година. Приведена су двојица чланова опскурног „Покрета уједињених фантома“, Миљан Чичић и Милан Пернат, од којих је један носио моторну тестеру улицама Београда и током напада на РТС, а други је напао полицајце.
У претходна три месеца радило се о једној млитавој и килавој симулацији „општенародних“ протеста, који су „уздрмали“ власт. Број протестаната је често и десетоструко увећаван од стране организатора (СЗС), али и од стране појединих медија („Данас“,Н1,НИН, Време, Недељник, НСПМ). Ту симулацију од протеста су подржавали и антисрпски медији у Приштини, Загребу, Скопљу, Подгорици, Сарајеву, али и у појединим западним земљама. Тако је било и за викенд. Хиљаду људи је представљено као масован протест и као догађај који је уздрмао режим (лист“Данас“ 18.03.2019.). Репортер ТВ Н1, Никола Радишић је на почетку преноса уживо 17.03.2019., саопштио да се испред Председништва Србије окупио „огроман број грађана“. А окупило се њих око 1000. Тачан, а мали број протестаната, се лепо видео на снимцима РТС, Н1, Пинка и осталих медија. Углавном, као и месецима раније, нико, осим власти, није износио ни приближно тачне процене броја протестаната.
Напад на РТС и Председништво најоштрије су осудиле председница Скупштине Србије, председница Владе Србије и готово сви чланови владе, градоначелник и заменик градоначелника Београда, и многи други. Подршка Вучићу и РТС-у, стигла је са мноштва адреса, од већине политичких партнера. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је рекао да је уверен да када би се анализирало ко је све упао у зграду РТС-а и ко је био испред Председништва, дошло „до занимљивих закључака“. Очигледно је, истакао је, да ти људи имају одређену подршку Запада. Намера демонстраната је била промена власти, али тај циљ, како је рекао, нису остварили, закључио је Дачић. Председник Удружења новинара Србије, Владимир Радомировић рекао је за РТС да оно што су лидери опозиције урадили синоћ показује да не желе слободан РТС. Тражићемо реакцију Међународне федерације новинара, Европске федерације новинара и представника ОЕБС-а за слободу медија, каже Радомировић. Напад на РТС осудили су и РТВ, ДНВ, Танјуг, РТВ Краљево, ТВ Панчево и Новосадска ТВ.
Реаговала је и ЕУ, изјавом портпаролке ЕУ, Маје Коцијанчич.Она је, поводом ескалације насиља на протестима у Србији, позвала на мир и уздржаност.“Иако право грађана на мирне демонстрације остаје основна вредност демократије и мора бити поштовано, протести би требало да остану мирни и у оквирима закона, као што је то био случај пре овог викенда”. Коцијанчичева је поновила да парламент мора да буде место које ће обезбедити дискусије, ради проналажења заједничких решења и размотрити забринутости у јасности.
СЕКС, ЛАЖИ И ВИДЕОТРАКЕ
Ево низа примера како су организатори подстицали насиље и ширили лажне вести. Током напада на Председништво Србије, лидери опозиције и њихови симпатизери из Приштине и Загреба, али и из Београда, ширили су лажне вести, као и претходних месеци. Преко медија и друштвених мрежа ширене су неистине да је Вучић побегао из зграде Председништва, да је полиција бацила сузавац и напала грађане код „Лондона“, да је ухапшен и претучен Бошко Обрадовић.
Водитељка Татјана Војтеховски, која живи на ђубриштима туђих живота, шеровала је на Твитеру видео снимак, тврдећи да је председник Републике Србије, Александар Вучић послао војску на грађане. У објави је написала како колона војних возила креће на Председништво. Наравно радило се о неком старом снимку војних возила. Борко Стефановић је 17.03.2019., у директном преносу на ТВ Н1, изнео неистину да је протест испред председништва спонтан. Он је изјавио:“Ово је потпуно спонтано окупљање грађана након синоћњег окупљања и оног упада у РТС који није био договаран (…)“. Истовремено Б. Стафановић је слагао да је полиција ухапсила и претукла Бошка Обрадовића. Стефановић каже и следеће:“У овом тренутку док ми ово говоримо, Бошка Обрадовића су, мало ниже код „Лондона“, извукли из колоне припадници жандармерије и применили силу над њим, имамо и снимак…“. Дан раније управо је Бошко Обрадовић, позвао грађане да се окупе испред Председништва Србије, о чему је известила већина медија. Дакле, о спонтаности нема ни говора. Председник Народне странке Вук Јеремић се на демонстрацијама 17.03.,појавио у „вијетнамци“ и белој мајици, како би изгледао што борбеније, међутим тајкун Јеремић је заборавио да на руци има скупоцени сат. Док је махао руком током свог пубертетског говора, на руци му је засијао скупоцени сат, Брајтлинг, вредан 15.000 евра! Сутрадан, 18.03.2019., шеф ДС, Зоран Лутовац, је био гост на ТВ Н1. Та телевизија га је представила као „Драгана Лутовца“. Толико је познат! Лутовац је изјавио да је Бошко Обрадовић задужен да руководи екстремистима на насилним протестима дела опозиције. Говорећи о насилном упаду у зграду РТС и улози коју је добио лидер Двери Бошко Обрадовић, Лутовац је дословно рекао: “Нормално је да ако Обрадовић може да контролише оне који су најнезадовољнији и склони екстремизму, да он највише на њих може да утиче“. Председник Левице Србије, Борко Стефановић, снимљен је 18.03.2019., како чека остале лидере СЗС испред амбасаде САД у Београду. Тог дана, после насилних упада и напада, лидери СЗС су ишли у амбасаду САД на рапорт и по нове инструкције. У интервјуу за „Блиц“ 18.03.2019., Ђилас је оправдавао ношење убилачког оруђа, моторне тестере. Он је рекао:“Сви знају да фантоми као забавна група праве пародију на страшну стварност коју живимо (…)Сад урушавају Београд из дана у дан, бетонирају га, режу дрвеће и та тестера је, верујем, била део уметничког перформанса шта раде напредњаци (…) Жао ми је ако се неко на РТС-у од радника уплашио те тестере (…)својевољно су одлучили да раде у Вучићевом логору све шта им он захтева под строгом контролом наредника Бујошевића и Стефановића. Сваког дана лажу грађане Србије, и то је већ одавно кривично дело“. Осим што је оправдао ношење оружја, Ђилас је и извређао и оптужио све запослене на РТС-у. Уз то је Србију назвао „Вучићевим логором“. О протестима грађана Ђилас је 2010.године, говорио сасвим супротно него данас.
Са друге стране Вук Јеремић је гостујући у емисији „Прави угао“ на РТВ,истог дана осудио ношење тестере, и напад на РТС. Између осталог Јеремић је изјавио:“Ми смо сви другачији људи, није постојао договор да се уђе у зграду РТС-а, и ја нисам ушао, каже први човек Нардоне странке Вук Јеремић“. Такође, објаснио је да суботњи упад у РТС, који је предводио лидер Двери Бошко Обрадовић, није био договорен. „Није било недоговорено да се шета поред РТС-а, да се „опколи“ РТС, то је био део договора. Како је конкретно дошло до улаза у телевизију, то је просто била ствар тренутка, момента, десило се оно што се десило“. О тестери Јеремић је рекао:“То свакако није била добра идеја. ја сам је видео нателевизији где и сви други. То је био део једног планираног перформанса. То је била не нарочито промишљена идеја, и да је мене неко питао, ја бих саветовао да се тако нешто не ради“.
Тиме је Јеремић покопао и Бошка Обрадовића и Драгана Ђиласа, који јесу упали у РТС, и који оправдавају и насиље и ношење убилачког оруђа. Потврђено оно што се зна, да у СЗС-у, владају неслога, сукоби и борба за лидерску позицију. Сергеј Трифуновић у овим догађајима није учествовао, због тога што је отишао на вишенедељно скијање у САД, у Аспен. Поставља се питање одакле му новац за путовање и боравак у ексклузивном ски центру? И поред одсуства, он је на Твитер поставио једну од својих највећих гадости. На свој профил поставио је и препоручио, увредљиву песму која вређа Ану Брнабић, припаднице ЛГБТ популације, али и све жене. Садржај Трифуновићевог твита представља најгрубље врађање мајчинских осећања и позива на сексуално иживљавање над жртвом. Готово нико није осудио Трифуновићеву бестијалност. Председник Народне странке Вук Јеремић најавио је „наредни ниво“ у протестима у Београду и другим градовима Србије, што je најава новог насиља. Он је, гостујући на ТВ Наша 19.03.2019., рекао :“Ово није последњи ниво, биће и наредних нивоа. Ја бих волео да се Александар Вучић сутра ујутру пробуди и да каже да ће другачије да се постави. Мислим да то није вероватно. Због тога мислим да ће ови протести прелазити на све виши ниво који ће у једном тренутку почети да подразумева разне форме грађанске непослушности, попут блокирања саобраћајница, институција, прекида наставе на универзитетима…. Не бих да саопштавам режиму шта све планирамо. Можда ће се све то догодити и пре 13. априла“.
ЗАКЉУЧАК
Тромесечни протести показују неколико ствари. Опозиција болује од безидејности и неслоге. Једини „програм“ опозиције је био „30 тачака“ СЗС, а он је замењен „Уговором са народом“. Ови програми су од стране опозиционих аналитичара оцењени као„комунистички, самоуправни, конфузан, рециклиран, блам“ (Миша Бркић) или као „тупави и кукавичији“ (Дејан Илић). Сујете идеолошки разнородних, супротстављених чинилаца протеста, изазивају разједињеност и сукобе. Унутар протеста гори сукоб на линији страначко – ванстраначко. Такође, показује се да унутар самог СЗС букте сукоби за лидерску позицију. Ђилас управо ради на пререгистрацији, односно куповини већ постојеће Зелене еколошке патрије. Потврђено је да ће ЗЕП бити преименован у „Странку слободе и правде“. Дакле, осим „крађе“ туђе странке, Ђилас је своју немоћ и неинвентивност показао и тиме што је украо и назив своје будуће странке.“Странка слободе и правде“ је био доскорашњи назив данас забрањене странке екстремиста – „Муслиманске браће“ из Египта.
За разлику од Милошевићевог режима својевремено, Вучићева власт је уздржана, али не и аутистична. Чврста, али не и насилна. Помирљива и делимично благонаклона, али не и сагласна са захтевима протестаната. Хвалевредно је свако избегавање конфронтације са учесницима противзаконитих скупова. Сам Вучић шаље помирљиве поруке и не негира право на мирна окупљања. Председник Вучић је предложио надлежнима да помилују сва лица осуђена по основу прекршаја. Приметно је да то фрустрира организаторе протеста.
СНС је, за разлику од опозиције, изградила углед и стекла поверење бирача, економским реформама, борбом за Косово и Метохију, борбом против корупције и злоупотреба јавних финансија и државних функција, и хватањем у коштац с тајкунима. Стање демократије у Србији у последње 4 године говори о стабилним институцијама, независном правосуђу и слободним медијима. После 12 година пљачкашке економије жутог картела, власт Александра Вучића успешно одржава макроекономску стабилност. Уназад 4 године већина економских кретања у Србији је позитивна. Јавне финасије су стабилизоване. Србија се за 6 година трансформисала из економије коју је карактерисала стагнација раста и висока стопа незапослености – у растућу економију са ниском инфлацијом, елиминисаним фискалним дефицитом, опадајућим јавним дугом, смањеном екстерном неравнотежом и опоравком тржишта рада.
О томе какав углед ужива Вучић и на западу, и на истоку, сведочи Орден Светог Александра Невског којим је председник Русије, Владимир Путин одликовао председника Србије Александра Вучића. О томе какву малу подршку има опозиција код грађана, сведочи сва релевантна истраживања уназад две године. По тим истраживањима СНС са 55 одсто чврсто подршке грађана чврсто држи врх листе рејтинга странака.
Доскорашњи главни „бос“ протеста, Драган Ђилас има безумно много пара, али савест и душу нема. Велики Душан Радовић је рекао: „Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?“
Одреднице:
1.https://vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-protest-2018-19-uvod-u-nasilni-prevrat-prvi-deo/
2.https://vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-protest-2018-19-uvod-u-nasilni-prevrat-drugi-deo/
3.https://vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-protest-2019-razotkrivanje/