Објављено у штампаном издању листа „Политика“ мај 2019.

Битка за Београд

„Битка за Београд“ је назив познатог плаката Душана Петричића из 1983. Плакат је настао у сарадњи са Душаном Радовићем и тадашњим Градским заводом за заштиту животне средине. На плакату је приказана панорама Београда, где се боре две групе човечуљака. „Плави“ су непријатељи, а „црвени“ пријатељи Београда. „Плави“ прљају и уништавају Београд, а „црвени“ га здушно бране. Данас Петричићеве карикатуре одишу мржњом према властима Србије и Београда, а заправо би кроз призму плаката „Битка за Београд“, Петричић морао да критикује опозицију у својим карикатурама, а да хвали власт. Због чега? Због тога што се данашња опозиција СЗС и ПСГ, савршено уклапа у ликове „плавих“, који руже и уништавају Београд, док се власти Србије и Београда труде да га изграде, обнове и развију. Опозиција је доживела регресију на примитивни ниво, за шта је деценијама оптуживала СРС, СПС и СНС. Она је себе свела на стереотип који шири о другима. СНС и СПС већ годинама успешно показују да су пристојан свет, нормална и грађанска Србија. Елем, на плакату се виде „плави“ који кују завере, попут Ђиласа, Јеремића, Обрадовића и осталих (покушај обарања власти на улици, револуционарни судови…). Виде се „плави“ који бесомучно уништавају град, попут Ђиласовог Бастаћа, који спречава радове на обнови Београда, руши грађевинске ограде, уништава урбани мобилијар и саобраћајне знакове, или попут оних који су више пута покушали да униште фонтану на Славији, детерџентом. Виде се „плави“ који воде пацове на повоцу, који пуше и диме цигаре, налик обесном Јеремићу. На једном месту, приказан је и лик градоначелника, чију слику „плави“ приказују као слику непријатеља . Тако данашњи „плави“ у лику опозиције доживљавају и Зорана Радијичића и његовог заменика Горана Весића, а тако су чинили и са Синишом Малим. А поред Вучића, нема већих пријатеља Београда од Весића, Радојичића и Малог. Виде се и „плави“ који испуштају отпад у реку. Супротно томе, данашњи „црвени“ граде фабрике за пречишћавање отпадних вода. Виде се „плави“ који бахато паркирају, попут Бијелића и Ђиласа, који је осим тога једну деценију приватизовао јавну гаражу града Београда. Виде се „плави“ који пљују (и псују) попут Сергеја Трифуновића, виде се „плави“ који нападају „црвене“, налик Обрадовићу који бије и вређа. Виде се „плави“ који бесомучно секу дрвеће као дрвоморац Ђилас, који ономад, без разлога посече велелепни дрворед Булевара, да би његови наплатили реконструкцију 6 милиона евра више. Виде се и „црвени“ који на све стране саде дрвеће, као садашња власт која је у протекле четири године пошумила око 500 хектара шумског земљишта, засадила око 2.500 стабала по улицама, а укупно у Београду око 18.000 стабала. Виде се и „црвени“ који улепшавају „Победника“, као што данашња власт реконструише тај споменик и многе друге. Уз то реконструише и отвара силне музеје које су Тадићеви и Ђиласови „плави“ држали деценијама закатанченим. Виде се и многи други „плави“ који на разне начине руже и прљају Београд, налик учесницима текућих протеста који су иза себе остављали тоне отпада, лепили море ружних плаката, и нападали раднике Градске чистоће. Тако су „плави“ лидери СЗС, ружили Београд током 5 месеци протеста носећи вешала, претећи вешањем и силовањем, називајући жене „ку*вама“ и „фу*сама“, претећи смрћу посланицима СНС, и масовно вређајући све који другачије мисле. На плакату се виде „црвени“ који трче наоколо носећи канте, метле и четке, покушавајући да поправе оно што „плави“ уништише. Виде се „црвени“ који граде и саде, који обнављају фасаде. Тако садашње власти изградише осам вртића и два дома здравља, велепну фонтану, променаду на Сави, граде Београд на води, обновише силне фасаде, подигоше многе споменике, смањише број незапослених у Београду за четвртину, преполовише дуг града, купише стотине аутобуса и решише проблем депоније у Винчи, реконструисаше Булевар ослобођења, Рузвелтову, Мије Ковачевића, Трг Славију, Војводе Степе и Аутокоманду, реконструисаше Парк Ушће и Пионирски парк, завршише Пупинов мост, изградише толике пешачке зоне… Пре свега тога Ђиласови „плави“ су довели Београд до банкрота, док је Ђилас за то време зарадио 500 милиона евра. У доба Ђиласових и Јеремићевих „плавих“ опљачкана је Дирекција за земљиште за 291 милион евра. Данас Ђиласов „плави“ Бастаћ прети да ће рушити будућу гондолу, и да ће кад дођу на власт све вратити у претходно стање, дакле прети да ће срушити све што је изграђено у Београду, шест година уназад. Срећом то се никада неће догодити. Као што видимо ствари су се окренуле за 180 степени. Они који су друге оптуживали за уништавање града, и ширили стереотипе, постали су уништитељи, агресивци и противници развоја града.
Велики Душан Радовић је рекао: „Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s