Објављено 29.06. 2019. на:
https://informer.rs/vesti/politika/444671/nebojsa-bakarec-unistavanju-milan-gale-muskatirovic-lepo-rekao-veliki-dis-nabujao-sljam-razvrat

Небојша Бакарец*: Ушће две приче – Понижавање српских хероја и уништавање СЦ „Милан Гале Мушкатировић“ (2008.-2019.)

Ушће две приче – Понижавање српских хероја и уништавање СЦ „Милан Гале Мушкатировић“ (2008.-2019.)

Овај текст чине две наизглед неповезане приче. Једна је о непоштовању наших српских јунака и нарушавању споменика тим херојима, а друга прича је много приземнија, то је прича о пљачкању и уништавању једног предузећа, једног спортског центра. Приче везују исти актери и чињеница да се спортски центар и комплекс споменика налазе један поред другог. Текст почиње овом приземнијом причом, не због тога што је она важнија од оне друге, а није, већ због тога што ова приземна, овоземаљска прича о пљачкању, води до оне друге, узвишеније приче.

Прича прва – Уништавање Спортског центра на Дорћолу

На прошлој седници Скупштине града Београда, ми градски одборници, усвојили смо две Одлуке о оснивању Привредног друштва „Мирко Сандић“ и Привредног друштва “25.мај-Милан Гале Мушкатировић”. У оба случаја, општински Спортски центри и општине оснивачи тих предузећа (Врачар и Стари град) су вишеструко кршили Закон о јавној својини. Стога је град Београд, као носилац права својине донео одлуке о оснивању ова два привредна друштва. Треба посебно водити рачуна да градске општине нису, сходно законима, јединице локалне самоуправе. У Београду је по закону, Град Београд – јединица локалне самоуправе, док градске општине обављају послове које им повери Град Београд.

Поводом доношења ове две одлуке, огласио се председник општине Стари град, Марко Бастаћ, изневши за ТВ Н1 и лист „Данас“ низ неистина- текст у „Данасу“:„Бастаћ: Градске власти неће успети да нам отму Спортски центар на Дорћолу“. (Упутница 1.) Касније ћемо показати да је управо Бастаћ, заједно са Ђиласом, још 2009., године, учествовао у отуђивању дела имовине СЦ „МГМ“ – високо профитабилних тениских терена. Нико неће ништа „отети“ општини Стари град, већ ће град, у корист Старограђана и Београђана, помоћи да СЦ „МГМ“ стане на своје ноге, под новом управом. Град Београд штити своју имовину – Спортски центар „МГМ“ од недомаћинског управљања општине Стари град, која води овај спортски центар у пропаст (милион евра дуга, судски спорови чији губитак прети да доведе до тога да део имовине СЦ „МГМ“ пређе у приватну својину компаније „Фемили спорт“…). Бастаћ оптужује Град да има намеру да „тениске терене поклони компанији Фемили спорт“, иако су, де факто, то још 2009. и 2010., учинили баш Ђилас и Бастаћ. У том интервјуу, низ бесмислица је изнео и директор спортског центра „МГМ“, Душан Раичковић. Он је потпредседник градског одбора Јеремићеве Народне странке. Према Раичковићевим речима, „рак рана“ је уговор са тениским теренима који су у закупу компаније „Фемили спорт“. Јесте рак рана, али ту рану су спортском центру нанели његова бивша странка, ДС, те Ђилас и председник општине Стари град, Марко Бастаћ. И сам Раичковић је био члан Бастаћевог општинског већа. Раичковић каже да је дуг „МГМ“, 100 милиона динара (то је само део дуга). (Упутница 2.) Стога је крајње лицемерно и неинтелигентно да то помиње. Запослени у овом спортском центру су без плата већ месецима. За претходне две године, СЦ „Милан Гале Мушкатировић“ је напустило скоро 30 запослених. Директор СЦ „МГМ“ је у договору са Марком Бастаћем, 2016., узео кредит од банке у износу од 50 милиона динара, по основу заложене имовине, која је власништво Града Београда. Изгледа да се рате не враћају, а да камате све више расту због тога. У Надзорном одбору СЦ „МГМ“ седе људи које контролише Марко Бастаћ. По свему судећи кредит је ненаменски потрошен на сумњиве послове који служе томе да се постојећа клика одржи на власти. Дуг предузећа је достигао милион евра (са каматама)!

Град Београд једнако поступа и према општини Врачар, где СНС има власт. Дакле, ни по бабу ни по стричевима. Општина Врачар се захвалила Граду Београду што је одлучио да преузме управљање Спортско рекреативног центра Врачар, имајући у виду велике финансијске проблеме и милионске дугове које је оставила бивша општинска власт (ДС). Прича веома личи на ону са Старог града. Челници општине Врачар кажу: „Подсетимо, да су најблаже речено недомаћинским вођењем и корупционашким радњама руководства Општине Врачар и СРОЦ Врачар (из ДС, до 2016.,оп.аут.) систематски урушавали овај спортски центар остављајући раднике и по девет месеци без плате док је део по део овог објекта пропадао. Притом је пре неколико година експлодирала и једна од две коларнице СРОЦ Врачар (…) Хвала Граду Београду што брине о Врачару и што нам спашава једини спортски центар на нашој општини који ће под именом нашег прослављеног ватерполисте и спортског радника Мирка Сандића бити оно што треба да буде – један од најлепших спортских објеката у центру Београда!“. Ето тако изгледа реакција нормалних и одговорних људи.

Спортски центар „25. мај” изграђен је 1973. године за потребе првог Светског првенства у спортовима на води. Зграда претставља архитектонско ремек-дело, а аутор је покојни академик Иван Антић. Кажу да се са отвањем центра толико журило, да су одређени радови изведени на брзину. Тако је много касније обзнањено да је унутрашњи базен краћи за 4 центиметра, од прописаних 50 метара. Ваш аутор је од 2000. до 2004. био председник Извршног одбора те општине, а од 2004. до 2008., заменик председника општине. Стога су му познати сви детаљи. Током 2004., општина Стари град је као неко ко је овлашћен да управља и користи имовину Спортског центра „25.мај“ (власник је град Београд), одлучила да од пропадања спасе Спортски центар. Прво су настале силне перипетије да би се променило старо руководство Центра, коме су давно били истекли сви мандати, које је било реликт самоуправног социјализма и „друштвене имовине“. И поред тога они су се прилагодили, још од средине деведесетих, и практично су приватизовали Спортски центар, који је постао ругло у сваком погледу. Када су та питања решена, ствари су померене са мртве тачке. Спортски центар од 2005. године, носи ново име, “Милан Гале Мушкатировић”. Објекат није никада озбиљно реконструисан до 2007., када је започет поступак пројектовања и добијања дозвола. (Упутница 3.) Општина Стари град је, у сарадњи са Градом и Републиком, од 2007. до 2011. године спровела поступке пројектовања и реконструкције целог објекта и пратеће технике.
(Упутница 4.) Затворени базени реконструисани су до средине 2011., а отворени базени су почели са радом у августу 2011. Углавном, сви радови су окончани до почетка 2012. Аутор овог текста је поносан што је био један од оних који су све то започели и делом реализовали (од 2004. до 2008.).

Наредне власти општине и града, су под Ђиласовом командом повлачиле низ штетних потеза по општину и Спортски центар „МГМ“. Прво су општинари под притиском републичких и градских власти, читај Тадића и Ђиласа, златну коку Центра, тениске терене, на сумњив начин дали на коришћење компанији „Фемили спорт“, 2009. године. Тадашњи градоначелник Ђилас је 2009. јавно позивао да се и наредних година омогући компанији „Фемили спорт“ да управљају тениским теренима Спортског центра „МГМ“. (Упутница 5.) Прегледом података из Агенције за привредне регистре, види се да постоји једна активна компанија „Фемили спорт“, а законски заступник је Срђан Ђоковић. Постоје још две угашене компаније, сличног имена, са истим заступником.

Компанија „Фемили спорт“ је четири године организовала АТП тениски турнир на теренима СЦ „МГМ“. (Упутница 6.) Тим поводом Новак Ђоковић је изјавио:“Толико смо желели да организујемо АТП турнир у Србији и пресрећан сам што смо у томе коначно успели. Захваљујем се за велику помоћ у довођењу АТП турнира у Београд, председнику Србије Борису Тадићу, градоначелнику Београда Драгану Ђиласу, министру за заштиту животне средине и просторно планирање Оливеру Дулићу, и представницима Телекома Србије“.
(Упутница 7.) Са своје стране тадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас се захвалио Новаку Ђоковићу и компанији „Фемили спорт“ на труду и великој истрајности у жељи да у Србију доведе АТП турнир.

Потом су Ђилас, Бастаћ и жуто предузеће – ДС, 2013., ушли у рат са компанијом „Фемили спорт“, и повели судски спор, који траје до дана данашњег. Због тога та компанија, практично бесплатно, управља тениским теренима, у које је тврди, уложила 4 милиона евра. (Упутница 8.)
Пре тога руководство општине и града (Ђилас, Бастаћ и други) је дозволило да компанија“Фемили спорт“, изгради без дозволе спрат више на објекту управне зграде тениског центра и да бесправно изграде још три тениска и један рукометни терен. Са друге стране компанија „Фемили спорт“ тврди да су по уговору дозволе за поменуте објекте били дужни да обезбеде град и општина. (Упутница 9.) Та компанија је тврдила да је општина раскинула уговор због тога што су представници компаније „Фемили спорт“ присуствовали прослави СНС у Арени у октобру 2013. (Упутница 10.)

И од тада , видимо, обостраном одговорношћу, и Ђиласа и Бастаћа (града и општине) и компаније „Фемили спорт“, настају огромни финасијски проблеми Спортског центра, који је остао без прихода од тениских терена, али и без закупнине компаније „Фемили спорт“. (Упутница 11.) Све то данас крију и Ђилас и Бастаћ, који су опет у истој странци – ССП. И све то траје шест година, на апсолутну штету грађана Београда, који не могу адекватно да користе базене, због тога што је Јавно предузеће „Милан Гале Мушкатировић“ у огромним дуговима. Ти дугови тренутно износе око милион евра! (комуналије – струја, вода, грејање, телефонски рачуни, порез, добављачи, кредити, камате и др.).

О каквим се злоупотребама ради, најбоље говори и чињеница да је општина противзаконито заложила имовину СЦ „МГМ“, која није општинска већ градска својина, зарад добијања кредита од 50 милиона динара којим је требало отплатити део огромног дуга. То потврђују и Лука Петровић, градски секретар за инвестиције, и Радослав Марјановић, заменик шефа одборничке групе СНС у Скупштини града Београда, и коначно заменик градоначелника Горан Весић. (Упутнице 12.,13., 14. и 15.)

Како је известила ТВ Н1, Спортски центар „МГМ“ је 2017. имао дуговања од 150 милиона динара. А сада, наводно, има „свега“ 100 милиона дуга. Дуговања СЦ „МГМ“ и општине нису настала само због проблема са губитком прихода од тениских терена, већ и због нерационалног (а сумња се, и противзаконитог трошења новца). О томе су извештавали медији током година. Наведимо само истраживања узбуњивача „Пиштаљке“, и садашњег председника Удружења новинара Србије (УНС), Владимира Радомировића. „Пиштаљка“ је несумњиво утврдила кроз своја два истраживања, да су челници општине (Бастаћ и дружина) и директори СЦ „МГМ“, „државне милионе бацили на лого фирме“ и да је СЦ „ Милан Гале Мушкатировић“ „потрошио више 40 милиона на сумњиве набавке“.

Истраживачи „Пиштаљке“, на челу са Радомировићем су утврдили следеће:
Истраживање од 03.05.2016. (Упутница 16.)

“Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић“ (бивши „25. мај“), чији се годишњи губици мере у десетинама милиона динара, платио је 2014. године више од 23.000 евра за логотип, а од тада истој фирми још неколико милиона динара за графички дизајн. Овај износ много је већи од оног који за дизајнирање логотипа траже познате светске фирме за дизајн и у рангу је, на пример, са износом од 33.000 долара колико је на врхунцу своје моћи пре двадесет година амерички енергетски гигант „Енрон“ платио за логотип чувеном уметнику и дизајнеру стотина логотипа Полу Ранду. Спортско-рекреативно-пословни центар „Милан Гале Мушкатировић“, како гласи пун назив овог јавног предузећа чији је оснивач београдска општина Стари град, платио је фирми „View of New“ власника Бора Мишевића у априлу 2014. године 2.722.500 динара за куповину жига (логотипа) и графички дизајн, што је износило тачно 23.494 евра“.
„Директор СЦ „МГМ“, Бранислав Крекић (бивши директор – оп.аут.) је иначе високи функционер Демократске странке, био је и посланик те странке у скупштини Србије, а „Вечерње новости“ су у јануару 2012. године објавиле да је странци донирао чак 291.000 динара“.

„У марту 2015. године „Милан Гале Мушкатировић“ уплаћује фирми „View of New“ 2.990.000 динара за „услуге графичког обликовања“, а пре мање од два месеца поново исплаћује новац за исту намену. Подаци о висини ове последње уплате се разликују – на порталу јавних набавки уписан је износ од 4.000.000 динара, а у одлуци о додели уговора 770.000 динара без ПДВ-а. Ако су подаци са портала тачни, фирми „View of New“ је спортски центар „Милан Гале Мушкатировић“ за последње две године исплатио укупно 9.712.500 динара“.

„Oпштина Стари град, у којој је на власти Демократска странка, такође има вишемилионску сарадњу са „View of New“. Како је утврдила Државна ревизорска институција, та општина је у марту 2013. закључила уговор вредан 4.062.000 динара за услуге „унапређења имиџа Градске општине Стари град и свих изабраних и постављених лица“. Ревизори су утврдили да је новац исплаћиван без валидне књиговодствене документације“.

Истраживање од 02.06.2016. (Упутница 17.)

„Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић“ (…) у последње две године потрошио је још 40.000.000 динара на друге сумњиве јавне набавке, показује истраживање Пиштаљке“.

„Ово јавно предузеће чији је оснивач београдска општина Стари град и које бележи вишемилионске губитке у пословању купило је 260 (!) комада „антидекубитних коректора“ као да је у најмању руку реч о болници са стотинама кревета, годишње плаћа 4 милиона динара за услуге „кол центра“ иако има више од шездесет запослених (од којих је неко могао и да се јавља на телефон), за штампање је дало десет милиона динара, а за инсталирање „система контроле и наплате“ исплатило је 18 милиона динара“.

„Неправилности у овим јавним набавкама има много. Тако су у конкурсној документацији за набавку „антидекубитних коректора“ наведене не само њихове тачне димензије и састав, већ и боја – „светло беж лед“ са тачном шифром. Зато није чудно да је на конкурс стигла само једна понуда и да је она изабрана као „најповољнија“ – фирми „Melino-Relax“ д.о.о. исплаћена су тачно 3.420.144 динара са ПДВ-ом“.

„Искључујући критеријум био је постављен и за набавку услуге позивног центра 2014. и 2015. године – од понуђача се тражило да је претходно имао уговоре са три јавна предузећа. Оба пута је победник била фирма „Uni Call“ из Београда, која је укупно добила 7.273.500 динара.
Повлашћена је и фирма „Графомаркет“, којој је у последње две године руководство „Галета“ за услуге штампања исплатило 9.940.332 динара. За тај износ је овај спортски центар могао у најмању руку да одштампа на хиљаде луксузних књига, а добио је (бар по спецификацији из јавне набавке) само потрошни материјал: меморандуме, визит карте, блокове, кесе, летке, улазнице и позивнице“.

Када већ говоримо о незаконитим поступцима, Марко Бастаћ би морао да објасни:
-Због чега је пре преузимања ЈП „Пословни простор“ од стране града, то општинско предузеће оставило готово 2,2 милијарде динара дуга, чиме је градском буџету нанета штета од готово 18 милиона евра!?
-Због чега у губиташу СЦ „МГМ“ директор има седам помоћника директора?
-Због чега се у овом спортском центру отписују дуговања закупцима супротно закону и на штету буџета?
-Због чега је спортски центар „МГМ“ узео кредит за реновирање сале за мали фудбал, а уместо сале направио играоницу?
-По ком основу комуналну инспекцију Старог града води његов кум Дејан Стојановић?
-Због чега две године штити свог првог сарадника у општини, Андреја Белингара, сада Начелника општинске праве, који је у тешком пијаном стању, као члан већа општине Стари град изазвао саобраћајну несрећу и против кога се води кривични поступак?
-Због чега је Белингара после тешке саобраћајне несреће коју је изазвао, са позиције члана општинског већа, унапредио у Начелника општинске управе, уместо да га најури из општине?

Случај Белингар. У ноћи између 28. и 29. марта 2017., Андреј Белингар, члан општинског већа општине Стари град, и лева рука Марка Бастаћа, је изазвао је удес око 2.30 на Новом Београду, возећи са чак 1,58 промила алкохола! Он је возећи „рено меган“ ишао великом брзином аутопутем, недалеко од Сава центра, на Новом Београду и отпозади је ударио „шкоду фабију“, чији је возач само пуком срећом претрпео лакше повреде! Пијани Белингар је након алко-теста урађеног на ВМА приведен у полицијску станицу на трежњење. „Полицијски пресретач приметио је „рено меган“ који се кретао великом брзином преко моста Газела у смеру ка Новом Београду. Пресретач је кренуо за њим, али возач „реноа“ је наставио да се креће великом брзином“. До стравичног удеса је дошло само неколико стотина метара даље, код бензинске пумпе. – „Због велике брзине, возач „реноа“ је изгубио контролу и налетео на „шкоду фабију“, која се кретала испред. Од силине удара оба аутомобила су уништена. Полиција је на лицу места Белингару урадила алко-тест, али је ипак одвезен на ВМА да би се добили тачни резултати. Након тога је одведен на трежњење“ – навели су у полицији. Неким чудом, на месту несреће, током увиђаја, појавио се и Марко Бастаћ, председник општине Стари град. (Упутница 18.)

Нестручан, арогантан и бахат, Марко Бастаћ је у руководству општине Стари град од 2010. године (пре тога је као одборник учествовао у изгласавању одлуке о давању тениских терена компанији „Фемили спорт“, у најам), а председник општине је последње три и по године. У црно је завио општину Стари град. Дуг спортског центра „МГМ“ је премашио милион евра. Безобзирно је сменио низ директора Установе културе „Пароброд“, због тога што су указивали на криминал. Запослио је све чланове своје породице у општини и њеним предузећима. Потпуно је приватизовао општину. Десетине милиона троши на две приватне агенције, које обезбеђују хулигане за учешће у блокадама радова у центру града, које предводи Бастаћ. При томе је починио низ кривичних дела, због чега је поднето више кривичних пријава. Када је побегао из ДС, та странка је оптужила Бастаћа да је проневерио више од 10.000 евра, кроз издавање лажних меница, да је приватизовао одбор на Старом граду и да је на челу његове непотистичке дружине. (Упутница 19.) Бастаћ је тада изјавио:“Не видим ништа спорно да чланови моје породице раде са мном и да ме подржавају” и „На листи ДС-а су моја супруга, рођак, сестра и сестрин муж“. (Упутница 20.) Сада је председник градског одбора у странци тајкуна Драгана Ђиласа. Марко Бастаћ, Али Баба и његових 40 разбојника, пардон одборника, више не представљају грађане који су их бирали, нити странке на чијим листама су изабрани и сви заједно су чешће мењали странке, него чарапе. То је потврдио и сам Бастаћ, 19.06.2019. за ТВ Н1, када је упитан ко чини владајућу коалицију на општини Стари град, Бастаћ одговорио „слободно лутајући одборници“. „Видите, то нико жив не зна, толико је одборника протекле три и по године напустило партију и прешло у неку другу, или постало независно од странака, да то више нико не може да похвата, па ни ја“, рекао је Бастаћ. (Упутница 21.)

Шта грађани Београда и Старог града мисле о Бастаћу најбоље говори чињеница да је он на последњим изборима, као кандидат за градоначелника, од 1.599.525 бирача Београда добио свега 3.841 глас или 0,47 одсто, а од 55.725 бирача Старог града, Бастаћ је добио јадних 1.469 гласова или 6 одсто. Он изгледа није свестан да има подршку свега шест процената грађана Старог града, којим непотистички влада седам година? Није свестан да га не подржава 94 одсто грађана општине чији је председник. Велики режисер, Старограђанин Горан Марковић је Бастаћу прошле године поручио: „Не улазећи у мрачну шпиљу у којој царујете, решио сам да вам вратим повећи комад плеха који се зове „Кључеви Јевремове“, и који сте ми утрапили прошлог пролећа. Ја наиме, са таквом врстом људи, који се на тај начин понашају, не желим да имам било шта“.

Пре три месеца Бастаћ је изјавио да ће рушити гондолу током градње (ТВ Н1, 14.03.2019.:““Све што ураде преко дана, ми одемо преко ноћи и уништимо“, рекао је Бастаћ на састанку, упозоривши грађане да у таквим акцијама може доћи до хапшења“). (Упутница 22.) У мају месецу је изјавио да ће уколико СЗС дође на власт, све што је грађено у последњих седам година вратити у првобитно стање, што значи да ће све што је изграђено, срушити (лист „Данас“,16. маја 2019.:“Бастаћ је данас новинарима у опозиционој „Слободној зони“ у Београду навео да верује да ће се грађани изјаснити против радова и обећао у име своје Странке слободе и правде да ће они „све вратити првобитно стање када буду сменили актуелну бахату и корумпирану градску власт““. (Упутница 23.) Тако су се понашали само Нерон и Калигула.

Прича друга – Понижавање хероја Гавриловића и бранилаца Београда из 1915.

„Споменик браниоцима Београда из 1915“, је подигнут 1988. године. Урађен је у бронзи и камену и висок је 3.5 метра. Споменички комплекс (партерно решење око споменика) је био приближно полукружног облика, са стазом која је пратила спољни полукруг, полупречника око 40 метара, са централном стазом која води до споменика, и иза споменика до стазе. Аутор споменика је познати вајар Никола Коља Милуновић. На споменику се налазе чувене речи мајора Гавриловића:“Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем,
разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора бити светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Наш пук је жртвован за Краља и Отаџбину. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! Живео Краљ! Живео Београд!“ (Упутница 24.)

Комплекс Споменика браниоцима Београда из 1915., је нарушен градњом додатних тениских терена, од стране компаније „Фемили спорт“. Тој компанији су од током 2009. и 2010., тадашње републичке, градске и општинске власти, на сумњив начин дале на управљање тениске терене Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић“. Лично су Борис Тадић, тадашњи председник Србије, градоначелник Београда Драган Ђилас, министар за заштиту животне средине и просторно планирање Оливер Дулић, и руководство општине Стари град, где је Марко Бастаћ био члан општинског већа (од 2010.), омогућили да поменута компаније добије терене на управљање и да (бесправно ?) изгради нове терене и вишеспратну зграду. Радовима на градњи нових терена, узурпирана је четвртина споменичког комплекса „Споменика браниоцима Београда из 1915.“, а висока ограда тениских терена је постављена на свега неколико метара од самог Споменика, што је невиђен скандал (лист „Политика“ помиње 3 метра удаљености, док Гугл мапа, која није прецизна, показује око 6 метара – у сваком случају терени су недопустиво близу).

Раније су тениски терени били удаљени око 40 метара од споменика. Градњом нових терена је уклоњена половина полукружне стазе око споменика. У све то се можете уверити на лицу места или простим увидом у Гугл мапе. Такође, два терена најближа споменику имају и заштитни балон који још више ружи споменички комплекс. Да би добила 3 нова тениска терена на 12 постојећих, компанија „Фемили спорт“ је девастирала споменички комплекс „Споменика браниоцима Београда из 1915“. И све су то аминовали Ђилас, Бастаћ, Тадић и Дулић. Занимљиво је да се поводом овог скандала није огласио готово ни један медиј, ни један државни орган, ни једна странка или НВО. Лист „Блиц“ је 21.05.2011., известио о томе, у једном скромном тексту на сајту тог листа, под називом „Тениски терени заклањају споменик браниоцима Београда“. (Упутница 25.) У том кратком тексту, поред две фотографије стоји:“Читалац “Блица” обратио се нашој редакцији јер сматра да изградња нових тениских терена на Дорћолу скрнави споменик једном од српских јунака, мајору Драгутину Гавриловићу и његовим саборцима који су се 1915. године борили за одбрану Београда. Такође, бочни зид тениских терена, који је у изградњи, налазиће се тик уз споменик, који ће поред зида практично постати невидљив“. Такође, о томе је известила и „Политика“ 22.10.2013., у тексту „Како је пукла љубав општине Стари град и породице Ђоковић“. (Упутница 26.) У тексту се констатује:“Узурпиран простор Споменика браниоцима Београда 1915. Ширењем тениских терена у Спортско-рекреативном центру „Милан Гале Мушкаторовић” на само три метра од Споменика браниоцима Београда 1915. године нарушен је амбијент тог здања. Заузет је и део простора на коме је мајор Драгутин Гавриловић предводио најважнију битку за одбрану престонице. (…) Изградњом објекта и тениских терена за одржавање АТП турнира тик уз споменик сада је потпуно деградирана његова споменичка вредност. Негодују и становници тог дела Дорћола који су већ у неколико наврата указивали на узурпирање историјског комплекса“.

Држава Србија протестује и противи се томе што се подижу разни објекти поред Споменика косовским јунацима на Газиместану, због тога што нарушавају тај комплекс, а у Београду је 2009. и 2010. било дозвољено нешто много горе. Замислимо да неко пожели да изгради тениске терене у комплексу спомен парка Споменика жртвама логора Сајмиште, који је ваздушном линијом свега два километра удаљен од „Споменика браниоцима Београда из 1915“. Тај који би се дрзнуо да то уради био би оправдано суочен са жестоком реакцијом светске и домаће јавности, Светског јеврејског конгреса, Израела и јеврејске заједнице у Србији. У залеђини Споменика жртвама логора Сајмиште се налазе терени Бродарца али они не угрожавају тај комплекс. Овако, у случају српских хероја из Првог светског рата и њиховог споменика, од 2009. до данас није реаговао готово нико. А поносимо се нашом историјом и често се бусамо у груди јуначке. Сви воле да позивају на светлу историју, тврде да су велики патриоти, и настављачи светлих традиција. Нешто ту није у реду.

Драгутин Гавриловић, мајор 1915., касније пуковник, је у тој јуначкој одбрани Београда тешко рањен, а изгинуло је много војника 2. и 3. батаљона 10 кадровског пука, и Сремског одреда. Да не понављамо чињенице о овом хероју које знамо. Мало људи зна да је после Првог светског рата, Гавриловић предавао „војну администрацију“ на Војној академији у Београду. Генерал Душан Симовић му је 27. марта 1941. понудио чин генерала и место министра војске и морнарице, међутим Гавриловић је то одбио уз образложење да је он војник. Пуковник Гавриловић је после капитулације у Априлском рату заробљен у Сарајеву и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга. Из заробљеништва се вратио тек 1945. тешко болестан. Од стране нових комунистичких власти, био је означен као човек бившег режима краљевине Југославије. Преминуо је у свом стану, на Славији 19. јула 1945, у крајњој беди, понижен од стране комунистичког режима. Сахрањен је у похабаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу. (Упутнице 27. и 28.)
„Споменик браниоцима Београда из 1915“ се не налази у регистрима Републичког завода за заштиту споменика културе (међу 2563 непокретна културна добра) и Завода за заштиту споменика културе града Београда. То је веома чудно. Споменик је подигао град Београд 1988., споменик је подигнут на законит начин, споменик је подразумевао и одлично партерно решење, споменик је подигнут браниоцима Београда из 1915., споменик је израдио знаменити вајар, споменик изванредно изгледа (тачније, изгледао је пре нарушавања просторно споменичке целине), и коначно споменик би морао бити под заштитом наведених завода. Али, то није случај. Постоје три могућности. Прва је да из неког чудног разлога овај споменик никада није био у регистрима Републичког завода за заштиту споменика културе, међу 2563 непокретна културна добра и Завода за заштиту споменика културе града Београда. Дакле, да никада није био под заштитом. Друга могућност је да је Споменик браниоцима Београда из 1915, био у регистрима ова два Завода, тј. да је био под заштитом, али да је изузет (избачен) из регистара два Завода, 2008. или 2009. године, под притиском тадашњих власти, односно Демократске странке, односно Бориса Тадића и Драгана Ђиласа, и њихових извршилаца. Све због тога да би компанија којој су уступљени тениски терени спортског центра „Милан Гале Мушкатировић“, могла неометано да гради на подручју споменичке целине Споменика браниоцима Београда из 1915. Можемо претпоставити да је поменута компанија од почетка имала јасан план да жели да прошири комплекс тениских терена за још три, али да је препреку видела у комплексу Споменика браниоцима Београда из 1915. Једина могућност за проширење тениских терена је била на тој страни где се налази споменик. Остале три стране су блокиране – на једној се налази река, на другој пруга, а на трећој објекти СЦ „МГМ“. Стога је вероватно затражено и дозвољено проширење комплекса тениских терена. Постоји и трећа могућност која је најмање вероватна – споменик је избрисан из регистара заштите, због тога што је нарушена његова споменичка вредност. Али, да је то у питању, онда би се повела битка за враћање споменичке вредности, тиме што ће се уклонити оно што нарушава комплекс споменика, или аутор овог текста греши? Поставићемо излишно питање – шта је важније, један величанствен споменик, историјско наслеђе, светла традиција, поштовање према нашим прецима, херојима из Првог светског рата или су важније комерцијалне потребе и профит једне приватне, породичне компаније? За ових десет година, показало се да је ово друго важније, нажалост. Да ли смо постали толико опсењени новим „јунацима“, да смо спремни и њима и њиховим породицама да прогледамо кроз прсте, када понизе оне „старе“ заборављене јунаке?

Свака част и Новаку Ђоковићу и његовој породици. Он је пронео славу Србије светом. То је неспорно. Међутим, мало је вероватно да он не зна да је тениски комплекс којим управља компанија његовог оца, угрозио „Споменик браниоцима Београда из 1915“ и да га ружи већ десет година? Позивам Новака и Срђана Ђоковића да уклоне три терена која су угрозила споменик. Сигуран сам да због тога неће банкротирати, а отаџбина и поколења ће им бити захвални. Такође, сасвим је јасно да овај текст није уперен против породице Ђоковић. Сам Новак Ђоковић има довољно „лудака“ или напросто оних завидних, који га мрзе само због тога што је Србин, и због тога што је успешан. Међутим, у Србији не треба да постоје „свете краве“ или „бели медведи“, по било ком питању, а сигурно не када је у питању заштита споменика српским јунацима.

Као што видите ове две наизглед неповезане приче, ипак нису неповезане, већ се ради о једној причи са истим актерима. У оба случаја кривци за уништавање СЦ „МГМ“ и за девастирање Споменика браниоцима Београда 1915 су исти – Драган Ђилас, Борис Тадић и Марко Бастаћ. Нека им је на част.

Лепо је рекао велики Дис :„Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг’о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци (…) Прогледале све јазбине и канали, На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали“. Не знам да ли и вас поштовани читаоци, обузима неми бес, као што обузима и аутора овог текста? Аутор овог текста намерава да предузме одређене кораке овим поводом. Овај текст је само први корак.

Упутнице:

1.https://www.danas.rs/beograd/bastac-gradske-vlasti-nece-uspeti-da-nam-otmu-sportski-centar-na-dorcolu/
2.http://rs.n1info.com/Vesti/a495356/Gradske-vlasti-menjaju-ulogu-sportskom-centru-25.-maj.html
3.https://www.blic.rs/vesti/beograd/veliki-bazen-veliko-gradiliste/m6rc3lf
4.http://www.masinoprojekt.co.rs/reference/sportski-kompleks-milan-gale-muskatirovic-beograd
5.http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/33/tenis/60638/djilas-tereni-neka-ostanu-novaku-djokovicu.html
6.http://mondo.rs/a273756/Sport/Tenis/Serbia-open-zvanicno-ugasen.html
7.https://www.danas.rs/drustvo/atp-turnir-salje-beograd-u-svet/
8. https://www.telegraf.rs/sport/859787-djokovici-od-livade-i-korova-smo-napravili-biser-beograda-foto
9.http://arhiva.alo.rs/sport/tenis/dokovici-izbaceni-sa-dorcola/34682
10.https://www.svet.rs/vesti/srdan-dokovic-uzeli-nam-teren-jer-smo-bili-na-proslavi-sns-a
11.https://www.espreso.rs/sport/tenis/59153/zna-li-novak-za-ovo-djokovici-ne-placaju-terene-na-25-maju/strana/sve
12.https://pink.rs/politika/123001/petrovic-kontrola-ce-utvrditi-da-li-bastac-radi-po-zakonu
13.https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3060815-marjanovic-bastac-skrece-paznju-s-nepravilnosti-u-poslovanju
14.https://informer.rs/vesti/beograd/444222/marjanovic-zahvaljujuci-bastacu-sportski-centar-propada
15.https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3058849-vesic-najavio-novu-krivicnu-i-prekrsajnu-prijavu-protiv-bastaca-foto
16.https://pistaljka.rs/home/read/550
17.https://pistaljka.rs/home/read/559
18.http://informer.rs/vesti/hronika/323565/foto-mogao-nekog-ubije-pijani-opstinar-izazvao-udes-novom-beogradu
19.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=25&nav_category=11&nav_id=1213999
20.http://www.politika.rs/sr/clanak/355581/Zenom-i-svastikom-protiv-korupcije
21.http://rs.n1info.com/Vesti/a493007/Bastac-Socijalisti-nisu-u-koaliciji-sa-Cuvarima.html
22.http://rs.n1info.com/Vesti/a467997/Bastac-Sprecicemo-izgradnju-gondole.html
23.https://www.danas.rs/politika/bastac-referendum-do-16-juna-vraticemo-sve-u-prvobitno-stanje/
24.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
25.https://www.blic.rs/vesti/beograd/teniski-tereni-zaklanjaju-spomenik-braniocima-beograda/57t96rg
26.http://www.politika.rs/scc/clanak/273632/Kako-je-pukla-ljubav-opstine-Stari-grad-i-porodice-Dokovic
27.https://www.bastabalkana.com/2013/03/pukovnik-dragutin-gavrilovic-komandant-herojske-odbrane-beograda/
28.http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:321729-Ponizeno-srce-majora-Gavrilovica