Објављено у листу „Политика“ у децембру 2019.

Нихилизам дела опозиције

Део наше опозиције (СЗС) је доживео регресију у деветнаести век. Тада су биле актуелне идеје нихилизма и анархизма. Залагати се данас за анархију и нихилизам је одраз заосталости и назадности. Ипак, тај део опозиције предвођен олигархом Ђиласом, све више тоне у екстремизам, насиље, анархију и примитивни нихилизам. Зашли су и на терен тероризма. То је и разумљиво због тога што је одавно уочена законитост да нихилизам и анархизам воде ка насиљу и тероризму према успостављеном систему. Нихилилистички покрет (лат. nihil — ништа) буквално заговара веровање у ништа, нема циљеве или алтернативна решења (Ђиласов СЗС одликују управо ове особине). Израз је сковао немачки филозоф Фридрих Јакоби 1817., али је израз изнова откриван и приписиван другима. Термин нихилизам „први пут“ употребљава Иван Тургењев у свом роману „Очеви и деца“ (1862.), описујући њиме животни став и погледе свог јунака Јевгенија Васиљича Базарова. Нихилизам СЗС потврђује постојећи парадокс нихилизма. У парадоксу нихилизма одсуство смисла је једини смисао. Тај парадокс доводи до тога да само неистинито може да буде истинито. Због тога се парадокс нихилизма изједначава са „парадоксом лажљивца“.

Навешћу само неке примере противљења, негације, анархизма, насиља и нихилизма СЗС. Они се противе било каквом решењу проблема КиМ. Противе се субвенционисању иностраних инвеститора, иако су управо то чинили док су били на власти. Противе се изградњи Србије и Београда. Противе се изградњи аутопутева. Противе се урбанизацији, изградњи „Београда на води“, градњи мостова, премештању мостова, градњи Беогондоле, градњи фонтане, проширивању пешачких зона, реконструкцији тргова и саобраћаница. Противе се решавању проблема главне градске депоније. Они спаљују књиге. Прогоне људе на улицама и организују сачекуше испред јавних простора и испред домова челника града. Они нападају и вређају новинарке и политичарке неистомишњенице. Прете убиствима онима који не мисле исто као и они, заговарају насилну промену власти и судове револуције, организују нападе или упаде у институције, нападају градилишта, раднике и случајне пролазнике, вандализују урбани мобилијар и саобраћајну сигнализацију. Противе се одржавању редовних избора, под условима које су сами прописали док су били на власти. Противе се учешћу у парламентарном животу, на свим нивоима власти. Залажу се за бојкот парламентарних институција и за бојкот избора. Противе се доношењу закона и прописа, и критикују и оспоравају готово све што раде Скупштина Србије и Скупштина града Београда. Противили су се чак и доношењу Закона о пресађивању органа! Противе се дијалогу о изборима, дијалогу о КиМ, противе се референдуму о питању КиМ. Противили су се неспорним резултатима избора, на којима су учествовали, 2016., 2017. и 2018. године. Опозициони СЗС се у суштини противи свему што ради постојећи систем. Због тога СЗС више представља опозицију народу и држави, него опозицију актуелној власти.

Конзервативни амерички политички коментатор Денис Прегер је на тему нихилизма рекао: „Они који верују у ништа су врло, врло љубоморни и љути на оне који верују у нешто“. Виктор Иго је рекао: „Нихилизам нема суштину. Ништавило не постоји, нула не постоји. Све је нешто. Ништа је ништа“. Албер Ками је приметио: „Нихилизам није само очајање и негација, већ надасве жеља за очајањем и негацијом“. У светлу Камијеве мудрости, навешћу и нови парадокс нихилизма који сам открио. Драган Ђилас је током десет година колико је био на власти, „зарадио“ око 600 милиона евра пословног прихода, и око 100 милиона евра чистог профита. Због чега је данас Ђилас заражен вирусом нихилизма, тј. очаја и негације? Због тога што је „зарадио“ огроман новац или због тога што не може да „заради“ још? И како тајкун Ђилас, са својом биографијом, и уз стотине милиона евра богатства, уопште може да буде нихилиста и анархиста? То је тзв. Ђиласов парадокс нихилизма.