Објављено 5.1.2020. на:
Ђиласов „закон“ о обештећењу Ђиласа
Драган Ђилас је размишљајући како да честита грађанима Нову 2020. годину, одлучио да то учини тако што ће његов СЗС да састави предлог закона о обештећењу Драгана Ђиласа. Ђилас је дошао до закључка да га грађани толико обожавају, да бољу честитку и поклон за Нову годину Ђилас не може да им да, од наведеног закона којим би Ђилас био обештећен.
Ђилас је имао итекаквог основа за такву помисао. Грађани, грдне стотине њих, већ 14 месеци протестују због тога што Ђилас трпи штету, а режим не жели да га обештети. Ти грађани најчешће протестују испред РТС-а, који је био један од највећих клијената Ђиласових компанија, а за ове власти, већ шест година одбија то да буде. Лидери странака СЗС, признају Ђиласа као свог лидера, клањају му се и у свему га слушају, и такође протестују због тога што сироти Драган Ђилас трпи силну штету. Шестогодишња штета се мери стотинама милиона евра. Наиме, четири Ђиласове компаније су у десетогодишњем периоду од 2004. до 2014., оствариле 617 милиона евра пословног прихода, односно 106 милиона евра нето добити. Следећи ту логику, у шестогодишњем периоду од 2014. до 2020. године, Ђилас је оштећен за шест десетина износа које раније помињем, дакле за 370 милиона евра пословног прихода, односно 63,6 милиона евра нето добити. Е сад је тешко рећи коју од ове две цифре Ђилас потражује од државе Србије, као материјално обештећење самом себи, као запосленој политичкој жртви режима Александра Вучића? Вероватно се ради о оној већој бројци, о 370 милиона евра?
Речено, учињено! Два дана пред новогодишње славље, 29.12.2019. године, састало се председништво СЗС и одлучило, на Ђиласов предлог, да састави предлог „Закона о материјалном обештећењу запослених који су били политичке жртве у време режима Александра Вучића“. Председништво СЗС је схватило да је то најбољи новогодишњи пакетић, и за вољеног Ђиласа, и за вољене грађане. Председништво СЗС је сматрало, да се тако изразим, да ни њихова уста нису чупава, и да они такође имају право на обештеђење, у првом реду Вук Јеремић, коме је престанком министарског мандата нанета огромна материјална штета, како је он сам нагласио. Бошко Обрадовић је изнео став да је и њему нанета невиђена финансијска штета, тиме што су припадници власти плагирали његова књижевна дела, и због тога што (због борбе против режима) није имао времена да напише силне нове књиге, које би му донеле милионске приходе. Борко Стефановић је готово плачући изјавио да је њему нанета највећа штета, с обзиром на разбијену главу, и на чињеницу да га је режим приморао да промени крштено име, а да та глава и то име завређују милионско обештећење, не звао се он Борислав. Да се Власи не досете, додате су и одреднице које дају право на обештећење свим члановима СЗС, и свим симпатизерима СЗС. Одлука председништва СЗС је донета акламацијом. Потом је прослеђено саопштење медијима, у коме дословно стоји (упутница 1.):
„Савез за Србију је донео одлуку да се приступи изради предлога Закона о материјалном обештећењу запослених који су били политичке жртве у време режима Александра Вучића.
Закон ће се односити на надокнаду, у пуном износу, зарада са каматама запослених у јавном и приватном сектору који су остали без посла услед политичког прогона или услед супростављања политичким притисцима везано за нарушавање права слободног политичког избора за време режима Александра Вучића. Надокнада ће се односити и на узбуњиваче који су указали на корупцију и криминал, а којима није пружена адекватна заштита или су због тога трпели последице.
Финансијска надокнада, према нацрту овог закона, биће солидарно исплаћена из средстава правног лица и одговорне особе у том правном лицу у време примене притиска. Као основ за остваривање права биће потребно да је лице у моменту настанка политичког притиска на то указало у писаној форми или јавно саопштило свој став којим се противи том политичком притиску.
“Покрет за преокрет је преузео обавезу да изради предлог закона и да га року од 45 дана достави Савезу за Србију. Након што буде усвојен од СЗС, биће понуђен и осталим потписницима Споразума са народом који бојкотују пролећне изборе. Закон би се односио на период од 27. 07. 2012. до доношења закона”, истиче Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет и један од оснивача СЗС“.
Све ово звучи као шала, али ово саопштење је аутентично – погледајте вест о томе у медијима (упутнице 1., 2., 3. и 4.). Не ради се о шали, па хајде да се манемо шале. Прво, очевидно се ради о предлогу закона који ће бити вишеструко мањкав и суштински и формално, уколико угледа светлост дана (мало вероватно) и уколико буде усвојен (невероватно). Имајући у виду садржај саопштења, може се закључити да ће се радити о противзаконитом и противуставном закону. Не постоји било каква „штета“ (која завређује обештећење) која је нанета било коме, због пуке чињенице да су неке странке, пре свега ДС и Г17, изгубиле изборе 2012. године. Хиљаде функционера, чланова и симпатизера тих странака, су изгубили привилегије које су имали – посланичка и одборничка места, чланство у управним и надзорним одборима, директорске функције и друге положаје на које су били бирани или постављани. То се увек дешава када се мења власт, после избора.
По први пут у политичкој историји Европе, а вероватно и света, губитницима избора (у овом случају 2012., али и 2014., 2016., 2017. и 2018. године), пада на памет да уколико поново дођу на власт, себе обештете због тога што су на ранијим изборима изгубили власт! Звучи невероватно, али СЗС управо то предлаже. Период на који би се односио закон важио би од 27. 07. 2012. до тренутка доношења закона! Још смешније звучи чињеница да губитници на изборима себе проглашавају „политичким жртвама режима Александра Вучића“. Теоретски посматрано, потпуно је контрадикторно повезивати статус „политичке жртве режима“ са статусом „запосленог у јавном и приватном сектору“. Потпуно је контрадикторно и нелогично и помињање приватног сектора у коме су наводно, као и у јавном (такође наводно) силни људи остали без посла „услед политичког прогона“. Још несувислије звучи тврдња да су многи остајали без посла у јавном и приватном сектору „услед супростављања политичким притисцима везано за нарушавање права слободног политичког избора за време режима Александра Вучића“. Да ли је потребно рећи да власт нема контролу над приватним сектором. Што се тиче незапослености, или губитка посла, стопа незапослености у доба власти ДС, Тадића и Ђиласа, је износила готово 24 одсто. Садашња стопа незапослености је око 10 одсто. Из тога се јасно види да у доба Вучићеве власти људи нису губили посао, већ су га добијали. Запослене су стотине хиљада људи, док су у периоду од 2008. до 2012., стотине хиљада људи изгубиле посао.
Потпуно сулудо (нема друге речи, извините) звучи одредба будућег предлога закона, која се односи на то коме се обештећење исплаћује, по ком основу, и ко га исплаћује: „Финансијска надокнада, према нацрту овог закона, биће солидарно исплаћена из средстава правног лица и одговорне особе у том правном лицу у време примене притиска. Као основ за остваривање права биће потребно да је лице у моменту настанка политичког притиска на то указало у писаној форми или јавно саопштило свој став којим се противи том политичком притиску“. Правна и економска пракса и теорија, не познају могућност да се обештећење исплаћује „из средстава (…) одговорне особе у том правном лицу у време примене притиска“. По ђиласовцима ће бити довољно то да је неко „јавно саопштио свој став којим се противи том политичком притиску“. „Јавно“, ће значити, по предлогу Ђиласовог закона о обештећењу, то да је неко пред два сведока саопштио своје противљење. То је урнебесно смешно. Можемо само замислити десетине хиљада лажних сведока и изјава. Ево, први „доказе“ има Ђилас. Он је у стотинама изјава или гостовања у својим медијима (Н1, Данас, НИН, Време, ТВ Шабац …) стално износио свој став којим се противи постојећој власти, њеним наводним притисцима, и говорио је о штети која је нанета њему и његовим компанијама. То је износио и у писаној форми у својим штампаним медијима. По слову тог Ђиласовог закона, обештећење Ђиласу би било исплаћено из средстава РТС-а („из средстава правног лица“), или из средстава директора РТС-а, Драгана Бујошевића („из средстава (…) одговорне особе у том правном лицу“).
Очигледно је да су Ђилас и СЗС потпуно изгубили компас. Изгубљени су у времену и простору, дезоријентисани, и најлуђе ствари им падају на памет. После „идеја“ о силовању, вешању, нападу на институције, промени власти на улици и судовима револуције, ова братија се досетила да би било лепо да уколико дођу на власт, обештете сами себе. И да то преточе у предлог закона, који би се, да поновимо, звао „Закон о материјалном обештећењу запослених који су били политичке жртве у време режима Александра Вучића“. Први „запослени“, најзапосленији, је Драган Ђилас. На тему глупости, а о томе се ради у предлогу будућег Ђиласовог закона о обештећењу, два мудраца су рекла: „Људска глупост и свемир су бесконачни, али мислим да за ово друго нисам сигуран.” – Алберт Ајнштајн, и „Паметни могу да бирају, да буду и паметни и глупи, како им више одговара. Глупи немају избора.” – Душко Радовић.
Упутнице:
1.https://savez-za-srbiju.rs/u-izradi-zakon-o-materijalnom-obestecenju-zaposlenih-koji-su-politicke-zrtave-rezima-aleksandra-vucica/?script=cir#.Xg4S2nmTaUk
2.https://www.danas.rs/politika/szs-priprema-zakon-o-obestecenju-politickih-zrtava-za-vreme-vucica/
3.http://rs.n1info.com/Vesti/a556457/SzS-priprema-zakon-o-materijalnom-obestecenju-politickih-zrtava-Vucicevog-rezima.html
4.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3791319/szs-u-izradi-zakon-o-naknadi-za-zaposlene-koji-su-politicke-zrtve-vucicevog-rezima.html
Бакарец. Политика 