Објављено 26.1.2020. на:
https://www.espreso.rs/vesti/politika/499797/hrvatska-kao-neoustaska-drzava-izaziva-u-meni-gadjenje-kajem-se-sto-sam-pokazao-svoje-tetovaze-pre-15-godina

Еспресо – Интервју

1.Почела бих са једним од тренутно најактуелнијих питања. У Црној Гори је усвојен Закон о слободи вероисповести који подразумева одузимање црквене имовине, грађани протестују, потписују се петиције, бојкоти, но Мило Ђукановић каже да Закон остаје на снази. Шта мислите који је његов план, односно шта стоји иза доношења оваквог Закона?

Доношењем тог Закона режим у Црној Гори жури да заокружи процесе отимања српског наслеђа у Црној Гори, уништења СПЦ у Црној Гори, отимања имовине СПЦ, стварања црногорске цркве, расрбљавања Црне Горе, конвертовања Срба у Црногорце, довршетак процеса креирања новог црногорског етноса и идентитета, претапања српског језика у „црногорски“ језик, ширења србофобије и антисрпства, и уздизања нарцизма малих разлика до неслућених размера.

2. Како видите тренутну ситуацију на глобалној политичкој сцени? Шта стоји иза кризе у Ирану?

Иран је регионална сила и као и остале силе бори се за своје интересе. Иран има право да се бори за своје интересе. Уз то поседује огромне резерве нафте, које нису под контролом САД. Сумња се и да Иран поседује нуклеарну моћ. Иран је традиционално супротстављен САД. Иза кризе у Ирану стоје САД, то није тајна, тј. чињеница да Иран неће да се повинује вољи САД, и да наводно представља претњу Израелу, који је де факто педесет и прва савезна држава САД. Међутим, Иран се не понаша као светски полицајац, нити промовише државни тероризам, као део војне спољне политике. Убиство другог човека Ирана, од стране САД представља акт државног тероризма.

3. Где је будућност Србије? У Европској унији? У НАТО-у? Уз Америку? Уз Русију? Уз Кину?

У спољно политичком погледу будућност Србије јесте у ЕУ, мада сумњам да ће Србији бити дозвољено да постане члан ЕУ. Не у НАТО! Никада у НАТО. Политика војне неутралности је права ствар. Србија треба уско да сарађује и са САД и са Русијом, и са Кином, и са БРИКС-ом. По мом мишљењу кинески друштвени модел (политика, економија…) је нешто најбоље за Србију.

4. Ко ће владати светом за 30 година? САД? Кина? Русија?

Кина је већ сада водећа суперсила. Економски је број један. Кина још ни изблиза није досегла свој економски или војни врхунац. Сви показатељи говоре да ће кроз нпр. 30 година управо Кина бити доминантна сила.

5. Која политичка опција је, тренутно, најопаснија по Србију?

Србија је стабилна држава, која економски напредује. Један део опозиције, тачније СЗС, ССП и ПСГ, заступа екстремизам и насиље, нихилизам, анархију, чак и тероризам. Њихов програм је вешање, силовање, вређање жена, претње насилним обарањем власти, претње судовима револуције, претње смрћу председнику Србије и члановима његове породице, али и функционерима СНС. Србија то неће.

6. Зашто сте из Демократске странке Србије прешли у Српску напредну странку?

Нисам прешао из ДСС у СНС. Из ДСС-а ме је 2015. избацила Санда Рашковић Ивић, у склопу масовних чистки, без образложења, после 23 године које сам провео у ДСС. Тек две године касније, 2017., сам постао члан СНС. О свему томе су извештавали медији.
7. Шта кажете онима који сматрају да је разлог за ваш политички трансфер искључиво лукративне природе, тачније, да сте заменили страначки дрес због привилегија које странка у власти доноси са собом?

Као што сам малопре објаснио није се радило о политичком трансферу. Две године нисам био члан ни једне странке. У СНС сам се учланио својом вољом. Немам функцију у СНС, обичан сам члан. Од учлањења у СНС, до данас нисам остварио било какву корист, нити привилегију. То ни не очекујем. Разлог уласка у СНС је то што сам јасно видео колико Србија напредује, колико се развија, гради, то што је смањена незапосленост и то што просечна плата стално расте, а данас је 500 евра. Као критичара Београда на води из 2014. на учлањење ме је навело то што сам видео да су моја предвиђања о Београду на води, демантована стварношћу и лепотом тог дела града који нараста. Такође, деценијама сам познат као борац против „жутих“. И ту борбу настављам у СНС-у.

8. Какво је Ваше мишљење о политичкој каријери и учинку Војислава Коштинице? Како са ове дистанце гледате на време проведено са њим? Да ли му нешто замерате, ако да шта је то?

Он је мој први политички узор и политички отац. Неизмерно га поштујем. Све у свему, моје мишљење о њему је позитивно. Скроман, уман човек, велике мудрости, није се обогатио, нити је стекао било какву корист, бавећи се политиком. Запад је био против њега, био је жртва стереотипа и предрасуда. Замерам му то што су почињене грешке у приватизацији у доба његових влада, и што је ДСС била у паду од 2000. године, па до 2014.

9. Када сте се последњи пут видели/чули са њим?

Поимам да он жели да на миру проведе пензионерске дане са супругом. Сретнем га на улици, понекад, док шета пса. Живимо на Дорћолу, на две стране Бајлонове пијаце.

10. Имате ли пријатеље међу вашим бившим страначким колегама?

Ни у приватном животу не прецењујем пријатељство. Међу страначке пријатеље убрајам Алигрудића, Александра Поповића, Милована Милошевића, Дејана Михајлова.

11. У ком тренутку сте се одлучили да подржите Александра Вучића и шта вас је „погурало“ ка тој одлуци?

Одговор сам дао код седмог питања.

12. Са дистанце од скоро 30 година, можете ли да оцените политичку ситуацију у Србији почетком 90тих: Ко су и за кога у том тренутку раде СПС, СПО, ДС, ДСС, СРС?

У то доба све ове странке су биле самосвојне и самостојне, без обзира на теорије завере. И све те странке су повремено сарађивале и сукобљавале се, сходно својој политици у том тренутку.

13. Можете ли да нам кажете какво је Ваше мишљење о политичкој каријери и учинку Александра Вучића? И да ли можете да га упоредите са Војиславом Коштуницом?

Вучићев напредак и политичка зрелост су неки од разлога мог приступања СНС-у. Али тек Вучићев учинак, дела и развој Србије су оно што завређује неизмерно поштовање. Вучић још није досегао своје врхунце. Израста у државника. Поређење је могуће. Обојица су правници, и били су сјајни студенти. Коштуница је каријеру завршио као државник. Надам се да ће Вучић остварити компромис у погледу решавања проблема на КиМ. Ако се то деси, желим му да добије Нобелову награду за мир.

14. Ваши дојучерашњи саборци из ДСС тврде да ова власт нема државотворни став према Косову и да је спремна да га прода. Какво је ваше мишљење о томе?

Када је ДСС имала власт и „државотворни“ став, догодили су се: погром на КиМ 2004., пропали су преговори о КиМ 2006., пропала је Државна заједница Србије и Црне Горе, 2006., Црна Гора је постала независна, проглашена је независност Косова 2008. За све те „државотворне“ догађаје ДСС сноси бар део одговорности. О томе ћуте. Цитираћу речи Његове Светости Патријарха Иринеја, када је Вучић од стране Светог архијерејског синода, одликован Орденом Светог Саве првог степена: „Кажу неки злонамерно да ће Вучић да изда Србију. Ја њих питам – који је доказ, чиме то сведочите? Видите ли колико се човек бори? Да је хтео да изда, могао је то одавно, али он се бори да очува свој народ на КиМ, на светој нашој земљи”. Паметном доста.

15. Какав став би Србија требала да има, односно да гради према мигрантима?

Србија већ спроводи своју уравнотежену политику према мигрантима.

16. Пре 15 година донирали сте своју кожу дечаку који је настрадао и пожару. Да ли сте и даље у контакту са њим?

У контакту сам са његовом мајком Миром, с времена на време. Урош има 25 година и живи срећно свој живот. Они живе у Краљеву, да подсетим.

17. Како сада гледате на тај свој чин, да ли бисте га поновили када би ситуација то налагала?

Кад већ то питате, рећи ћу Вам да сам то поновио 2006. године, годину дана после првог донирања. Други пут сам оперисан као донатор на ВМА, да бих помогао изгорелој девојчици Милани Шукунди из села Пригревица, код Апатина. За оба догађаја сам сазнао читајући Курир, и видевши позив донаторима.

18. Волите да се тетовирате. Која тетоважа вам највише значи, која је најекстравагантнија? Шта бисте још волели да истетовирате и да ли због неке тетоваже жалите?

Волим је прејака реч. То сам урадио једном пре 15 година и не жалим због тога. То је довољно. Не размишљам више о томе.

19. Какав је ваш став према потешкоћама са којим се суочавају особе са инвалидитетом у Србији и да ли сте се као политичар ангажовали у овим сферама, у виду неке акције? Постоји ли начин да се у том погледу Србија помери са мртве тачке и коначно уради оно што је потребно како би особама са инвалидитетом олакшала свакодневно функционисање?

Свим особама са инвалидитетом треба омогућити живот достојан живљења. Дванаест година сам градски одборник и рећи ћу Вам да су последња два сазива Скупштине града учинила више него сви претходни сазиви заједно, у овом погледу. Афирмација инвалидске заштите и задовољење општих и специфичних потреба особа са инвалидитетом, је један од наших приоритета. Залажемо се за потпуно и једнако учешће особа са инвалидитетом у свим сферама друштва, као и креирање друштва приступачног за све. Колико бринемо о особама са инвалидитетом говори и чињеница да у овом тренутку финансирамо 420 личних пратилаца и 65 персоналних асистената, што је више него икада. У претходне три и по године кроз програм „Београд без баријера” поставили смо око 300 рампи и 12 рукохвата, што омогућава да се особе са инвалидитетом лакше и самосталније крећу. Град Београд је сачинио и брошуру „Бонтон у свакодневној комуникацији са особама са инвалидитетом” који је реализован у оквиру пројекта „Град једнаких могућности”.

20. Када сте последњи пут били у Осијеку, где сте рођени?

У Осијеку сам живео до 1969. године (до своје шесте). Бака ми је преминула 1973. и тамо више немам живих рођака. Немам хрватско држављанство. Као држава која заступа неоусташтво, Хрватска у мени у последњих тридесет година изазива гађење. Последњи пут сам био у Осијеку 1989. године.

21. И на крају, жалите ли због нечега у животу?

Жалим због тога што сам у претходној деценији (од 2000. до 2010.) излазио у сусрет медијима, и износио делове свог приватног живота у јавност. Кајем се што сам своје тетоваже показао медијима (листу „Стандард“). Одавно ништа од тога више не радим, нити ћу.