Правосуђе у Србији је независно. О томе сведоче масовне тужбе (преко сто!) које је поднео тајкун Драган Ђилас. До сада је Ђилас углавном добијао на суду оне које је тужио. Коначно је пре неки дан једна суткиња смогла храбрости да избегне правна пренемагања која убијају правду, и пресуди водећи рачуна о ширем контексту, а то је да нико, па ни Ђилас не може да затире право на јавну реч и откривање махинација, подношењем стотина тужби, против новинара, и других критичара. Такође, суткиња је исправно проценила да јавне личности морају да трпе критику. О чему се ради?
Први основни суд у Београду одбио је тужбе за клевету Драгана Ђиласа против града Београда и Горана Весића (Одредница 1). Суд је први пут прозрео Ђиласове провидне намере уперене против правосуђа и демократије у Србији. Пресуду је донела суткиња Нада Ђорђевић. Значајно је то што је ова суткиња донела пресуду против злоупотребе правног система. Овој честитој жени треба честитати на храбрости да се замери осветољубивом тајкуну Драгану Ђиласу. Ђилас је тужио Град Београд и Горана Весића због тога што је Весић 10. јануара 2019. године на својој званичној Фејсбук страници објавио реаговање у коме је Ђиласа назвао „највећим лоповом у српској политици, неспособним лоповом и бедником“. Суд је одбацио Ђиласов захтев за накнаду штете. Суд је такође одбацио захтев Драгана Ђиласа да обавеже Весића да не сме више јавно да га назива „лоповом, пљачкашем, бедником, тајкуном, преварантом и човеком који отима паре од народа“. Оба ова Ђиласова захтева одбачена су као неоснована. Ово је првостепена пресуда на коју Ђилас има право да уложи жалбу.Треба честитати и сјајном Горану Весићу на ослобађајућој пресуди, по тужби тајкуна који је урнисао Београд и Србију. Честитам Горану Весићу на храбрости да Ђиласово зло назове правим именом. И сам сам тужен од стране Ђиласа, због истине коју сам знео о њему. О свему томе писао сам више пута (Одреднице 2 до 10). Правда је спора али достижна.
Масовне Ђиласове тужбе
Своју импотенцију и неуспешност у политици, олигарх Ђилас покушава да надомести десетинама милиона евра које је стекао, сумња се, на непоштен начин, и масовним тужбама (од 2017. до данас) против угледних медија и појединаца који разобличују његове махинације. Никад не смемо заборавити да постоји основана сумња да се Ђилас незаконито обогатио вршећи три државне функције (2004.-2013). Његове компаније су, док се он бавио политиком, оствариле пословни приход од невероватних 619 милиона евра, и нето добит од фантастичних 105 милиона евра! Он сам је имовинској бази „Крик“, пријавио имовину вредну 24,3 милиона евра.
Олигарх Драган Ђилас је у новембру 2017. године тужио и аутора овог текста, због изјаве за лист „Ало“, која гласи: „Пљачкајући Београд и Србију, стекли су милионе евра. Бивши председник ДС-а Ђилас „стекао” је стотине милиона евра. Како? Ђиласов градски менаџер Бијелић оптужен је да је оштетио Београд за шест милиона евра. Још 43 Ђиласова функционера су хапшена, у осам афера. Ђилас је довео Београд до банкротства, задуживши град, предузећа и градске општине за 1,1 милијарду евра!“. Тужба је поднета због “увреде и повреде угледа и части“. Спор је у току. Чека се пресуда.
Кроз својих више од сто тужби, Ђилас је до сада тужио: медије – РТС, Пинк, Информер, Ало и Српски телеграф , политичке странке – СНС и СПС, између осталих, и појединце – Александра Вулина, Горана Весића, Миленка Јованова, Синишу Малог, Жељка Митровића, Драгана Ј. Вучићевића, Александра Игњатовића, Ненада Љ. Стефановића и аутора овог текста. Многа правна и физичка лица Ђилас је тужио више пута. Међутим, Ђилас је отишао и корак даље. Он је Вишем јавном тужилаштву у Београду поднео и кривичну пријаву против новинара Драгана Ј. Вучићевића и Александра Игњатовића (Одредница 11). Осим што гуши јавну реч, он би и да осуђује новинаре на затворске казне. Тајкун Ђилас покушава да застраши медије и појединце, и одврати их од критика уперених против њега.
Феномен масовних тужби
Овакво понашање је препознато пред Европским судом за људска права у коме се масовно подношење тужби против медија и политичких неистомишљеника сматра злоупотребом права и опструкцијом демократије. У САД је овај феномен системски препознат као „SLAPP“ (Strategic Lawsuit Against Public Participation) – Стратешке тужбе против учешћа јавности, а термин је уједно и акроним енглеске речи „шамар“ (slapp) (Одреднице 12 и 13). Тај термин је сковало и дефинисало двоје угледних професора правног факултета Универзитета у Денверу, давне 1980. године. У САД су у 30 савезних држава усвојени Анти „SLAPP“ закони, којима се спречава злоупотреба правног система у циљу гушења слободе изражавања у медијима. Циљ „SLAPP“ тужби је гушење слободе говора и ограничавање критике јавности, а тужбе су усмерене против утицајних медија, појединца или институција. Подносиоци „SLAPP“ тужби желе да цензуришу и угуше критике и застраше тужене, и оптерете их бесконачним парницама, чији трошкови превазилазе чак и могућности појединих медија. „SLAPP“ тужилац не планира да добије парницу, већ свој циљ постиже ако тужени одустане од даљих критика или истраживања. Правни трошкови за процесе, који могу трајати годинама, поједине медије, блогере и ауторе критичких текстова, могу материјално толико исцрпети да просто одустану од критика и истраживања. По правилу „SLAPP“ тужитељи се не заустављају само на једној парници, него у жељи да ућуткају појединце и медије, нагомилавају парнице док год медиј или појединац не одустане од критике. „SLAPP“ тужбе последично утичу на целокупну медијску и јавну сферу, ширећи страх од бесконачних финансијски исцрпљујућих судских парница и значајно утичу на гушење слободе изражавања. „SLAPP“ тужбе су заправо злоупотреба правног система. Најзаступљенији облик SLAPP тужбе су тужбе за клевету, и повреду угледа и части. „Шамар“ („SLAPP“ ) тужбе су одавно присутне и у Србији, али на њих домаће законодавство нема адекватан одговор, јер нису системски препознате и преточене у одговарајућу законску регулативу, те тужитељи најчешће постижу своје циљеве, односно успевају „SLAPP“ тужбама да утичу на критичко мишљење и истраживачко новинарство (Одредница 14).
Аутор овог текста се поноси чињеницом да га је тужио Драган Ђилас. Док се Ђилас енормно богатио од 2004. до 2013., и драо кожу с леђа грађанима, ваш аутор је донирао кожу изгорелој деци, и 2005. и 2006.,године. Посебно филозофско и морално питање је како неко ко нема никакав углед, нити поседује част, може било кога да тужи за „повреду угледа и части“?
О Ђиласовом масовном удару на медије и слободу говора, новинарска удружења ћуте већ три године. Због чега ћуте? Олигарх Ђилас контролише, не само многе медије, већ и многа медијска удружења. Велики Фјодор Михајлович Достојевски је рекао „Тиранија је навика која прелази у потребу“.
*Аутор је политички аналитичар и члан УО Фондације СНС
Одреднице:
1.https://pink.rs/politika/187672/vesic-sud-odbio-djilasovu-tuzbu-protiv-mene
2.https://bakarec.com/…/%d0%ba%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b0…/
3.https://bakarec.com/…/%d0%be%d1%82%d0%b2%d0%be%d1%80%d0%b5…/
4.https://bakarec.com/…/%d0%ba%d1%83%d0%ba%d0%b0%d0%b2%d0%b8…/
5.https://bakarec.com/…/%d0%bc%d0%b0%d1%81%d0%be%d0%b2%d0%bd…/
6.http://standard.rs/2019/03/28/kleveta-ili-istina/
7.https://www.standard.rs/2019/10/03/n-bakarec-kadija-te-tuzi-kadija-ti-sudi/?ns_abc=cyrillic
8.https://vidovdan.org/aktuelno/nebojsa-bakarec-masovnim-tuzbama-djilas-gusi-medije-i-slobodnu-rec/
9.https://informer.rs/vesti/politika/401300/nebojsa-bakarec-djilas-tuzio-jer-dokon-pop-jarice-krsti
11.https://informer.rs/vesti/politika/404170/djilas-jeste-djitler-trazi-zatvor-urednike-informera
12.https://anti-slapp.org/what-is-a-slapp/
13.https://en.wikipedia.org/wiki/Strategic_lawsuit_against_public_participation
Бакарец. Политика 