У последњих осам година присутна је једна забрињавајућа појава која ранијих деценија није била присутна у тој мери у нашем друштву. Ради се о организованој и циљаној дехуманизацији Александра Вучића, али и других носилаца власти из СНС. Вучић је постао харизматични лидер, са огромном подршком, и оштрица ове појаве је, по правилу, уперена против њега. Поред тога Александар Вучић, Ана Брнабић и многи други су изложени демонизацији,  стереотипизацији и негативним предрасудама. И на све то долази изразита дехуманизација. Срећом, у ширењу те појаве учествује само део непопуларне опозиције, релативно мали број познатих личности које су њихови симпатизери (олош елита), мали број медија, са ограниченим дометима („Н1“, ТВ „Шабац“, „Данас“, „Време“, „НИН“, „НСПМ“, „Пешчаник“…), и одређене НВО. То треба да припреми терен за покушај насилног обарања власти у Србији, што је и покушано у априлу 2019., нападом на РТС и на председништво, и Скупштину града, а тада је припремано и заузимање републичке скупштине. Због степена мржње којим су задојени носиоци ове појаве, може се тврдити да би у то насиље биле укључене и ликвидације највиших носилаца власти (после суђења на револуционарним судовима). О томе носиоци ове појаве отворено говоре у последње две године. Због тога су последњих година учестале политичке клевете против Председника Републике, да је фашиста и издајник, али и клевете и увреде које ударају на саму личност Председника, приказујући га као нечовека, зло, кривца за све.

Најбољи пример који описује сву ту мржњу је нови тросатни (!) пропагандни филм ТВ „Н1“ „Владалац“. Аутори тог филма и сама ТВ „Н1“ су одлучили да у филму обједине сву мржњу према Вучићу. У филму  „Владалац“ име Александра Вучића помиње се 442 пута, уз више од 43 увреде („зао, неискрен, бахат, беспризоран, деструктиван, радиоактиван, самољубив, деспот, болестан, несимпатичан, манипулативан, лажов, нарцисоидан, неваспитан, токсичан, бескрупулозан, осион, нетолерантан, неурачуњљив, деструктиван, агресиван, саможив, аутократа, преварант, баналан, вођа хулигана, негативан рођен…“).

Ако би само погледали евиденцију претњи које су упућење њему и члановима његове породице, у последњих осам година, видели би да је тај број драстично већи од претњи, клевета и увреда које су биле упућене Борису Тадићу, Војиславу Коштуници, или Зорану Ђинђићу. Све то је утолико упадљивије, због тога што Србија видно економски напредује, води мирољубиву спољну политику, а напетости у друштву су смањене на најмању могућу меру. Једина разлика је што горе поменута тројица политичара, ни изблиза нису били толико популарни као Вучић. По логици и природи ствари, велика популарност и успеси, би морали да доведу до смањења броја претњи, клевета и увреда. По логици и природи ствари. Једини могући закључак је да „неко“ вештачки, дакле нелогично и неприродно подстиче дехуманизацију и демонизацију првог човека Србије и његове странке. Ко? Када погледамо носиоце те појаве – неколико тајкуна, корумпирани и компромитовани део опозиције и њихове још горе лидере, стратешки повезане са западом, компромитоване медије који су или у власништву западњака или под њиховим утицајем, и поједине компромитоване НВО које су под финасијским утицајем запада, онда је све јасно.

Дехуманизација и демонизација коју носе горе поменути кругови, заснована је на томе да они у Вучићу, члановима СНС, и гласачима СНС не виде људе који су као они, односно они сматрају да то уопште нису људи. Демонизатори шире предрасуду да Вучић, чланови и симпатизери СНС само формално изгледају као људи, али да то нису по својој суштини. Њихова представа о онима које сатанизују је рашчовечена, дехуманизована. То им омогућује да према жртвама имају само непријатељска осећања: презир и мржњу. Презир – због тога што сматрају да су ови други безвредни, да су испод минимума људске вредности; мржњу – због тога што сматрају да су ови други ирационална, зла бића. Ако жртве демонизације пате, мрзитељи су задовољни.

Они који дехуманизују Вучића и СНС, налазе велику корист у томе да неко поверује да су они лоши, покварени и зли. Да би остварили своје интересе они некога оцрњују и блате, како би од оних који у то поверују начинили своје стварне или моралне савезнике. То чине тако што у нашој свести „цртају” лажни сценарио (скрипт) борбе добра и зла, кроз драмски троугао којим дефинишу психолошке улоге прогониоца, жртве и спасиоца (појмови из трансакционе анализе Ерика Берна). Образац је увек исти: неко је зли агресор, прогонилац, други је његова невина жртва, а добри трећи људи су спасиоци. Суштина овог поступка јесте да се приписивањем злобе, та особа или група дехуманизује. Вучић и СНС су представљени као људи са којима не треба саосећати, као демони или ђаволи који треба да пате и које треба немилосрдно уништити. Због тога се овај процес назива демонизација или сатанизација. Препознавање покушаја дехуманизације јесте основа политичке и медијске писмености. Као што и сами знамо на основу наших искустава, стварност је увек много сложенија од начина на који је представљена.

По овом обрасцу дехуманизације Вучића од стране СЗС, тајкуна, дела „елите“, медија и НВО, Вучић је „зли агресор, фашиста, аутократа, лажов “, народ је његова жртва, а „добри“ Ђилас, Јеремић и Обрадовић су „спасиоци“. И као што видимо „спасиоци“ дехуманизују и прогањају „злог агресора“, који по њима и није људско биће. Да би изнео потку и доказ за основну тезу овог текста, навешћу само мали део клевета, претњи, увреда, и насилних догађаја у последњим годинама.

Дневник насиља

Тајкуни Драган Ђилас и Вук Јеремић, су више пута оптуживали Вучића, СНС и Србију за фашизам током претходних година. Ђилас: „Ми смо данас у једном систему који личи на прави фашизам“,„Ми имамо земљу која улази у фашизам“, „Срушићемо ову фашистичку власт“, „Ова власт је, по мом мишљењу, фашистичка“. Јеремић:“Све више је јасно да се у Србији више не налазимо у предворју фашизма, ми смо практично загазили у фашизам„, и“Разграничење” представља и учвршћивање диктатуре у Србији која закономерно води у фашизам“. Ове срамне оптужбе понављају у медијима многи други функционери СЗС и симпатизери опозиције. Због чега су они износили неистине о фашизму у Србији? То су чинили као део припреме за насилни преврат. Много је лакше оправдати насилно рушење фашистичког, него демократског режима. Низ година уназад, поред оптужби да је фашиста и да је Србија фашистичка, поред претњи да ће власт Србије бити срушена на улици, поред претњи револуционарним судовима, Вучић је поводом проблема на КиМ често клеветан да је издајник и да крши Устав.

Насилник Бошко Обрадовић је Вучића много пута клеветао: „издаја и велеиздаја“, „предаје Косово Шиптарима“, „дијалог о КиМ лаж“, „руши Устав“, „издају приказује као патриотизам“, „лажовчина и лопов“, „продао је душу ђаволу због пара и власти“, и упућивао претње Вучићу „да му следи вишегодишња робија“, и „да ће на улици срушити ову власт“.

Вук Јеремић, који је од осуђених криминалаца из иностранства, примио милионе долара, који је као министар повукао низ антидржавних потеза, који су поткопали све будуће напоре Србије у вези КиМ, изјављивао је о Вучићу: „дијалог о Косову је чиста фарса“, „обећао је да ће Косово ући у УН“,  „припрема јавност на капитулацију“, „за Косово се „бори“ са неколико окорелих криминалаца у Митровици“,  „са Тачијем у Риму договорио таксе на српску робу“,  Путин га презире“, „Меркелова неће да га прими“, „пашће са власти до Васкрса“ (прошлог), „подржао је формирање војске Косова“, „починио је издају и велеиздају“, „после Косова, следећа његова жртва ће бити Република Српска“, „уличар без манира и моралних обзира“, „понудио је да одмах призна независност Косова“.

Драган Ђилас који је водио Београд до банкротства и дуга од 1,2 милијарде евра, а за то време зарадио преко 600 милиона евра, оптужио је Вучића да је фашиста и „да уводи фашизам у Србију“, „да поступањем према КиМ, откупљује своју власт и пере своју прошлост“, „да од Србије прави колонију, распродајући земљу“.

Народни посланик Славиша Ристић је запретио Вучићу , „да због Косова, може да заврши као убијени премијер Зоран Ђинђић“.

Бивши председник Борис Тадић, политичка Барбика, који је признање независности Косова довео до коте од 99 одсто, и који је поткопао све будуће напоре у вези са КиМ, оптужио је Вучића „да обмањује и лаже јавност и инсинуирао је да Вучића треба обесити на Теразијама због потписивања Бриселског споразума“, „да га Ангела Меркел прима због тога што је агресивни и патолошки лажов“.

Митрополит Амфилохије, (Грађанин Ристо Радовић), који је много допринео растакању државне заједнице СЦГ и проглашењу независности Црне горе, је Вучићу из Буенос Аиреса, 06.09.2018.„поручио“:“Одриче се Пећке Патријаршије и Високих Дечана, а  народу и јерејима на КиМ, припрема смрт и убиство“. При томе је Вучића упоредио са нацистима и фашистима.

Претњама, клевети и увредама су поред Вучића, изложене и многе друге личности. Један од лидера СзС Жељко Веселиновић је 20.9.2018., позвао на силовање премијерке Ане Брнабић. Посланик Двери Срђан Ного је 16.10.2018., запретио вешањем на Теразијама председнику Србије Вучићу и премијерки Брнабић. Радио водитељ и учесник протеста, Дашко Милиновић је 19.12.2018., поручио посланику СНС Влади Ђукановићу: „Фашистички вепру, нећемо ти двапут рећи, на ражњу ћеш се пећи!“. Сергеј Трифуновић је вређао председницу Скупштине Србије Мају Гојковић и уредницу Студија Б Ивану Вучићевић, називајући их „фуксама“. Новинарка Снежана  Чонградин је 27.12. 2018., поручила Вучићу и СНС-у да ће им „судити, не независни, већ револуционарни судови“. Драган Великић је 24.12.2018. изјавио:„Ја заиста верујем да, убеђен сам у то, овај режим може само на улицама да се склони“. Горан Марковић је 30.12.2018., изјавио: „кроз институције не може ништа да се уради„,  и „једино решење у Србији апсолутна побуна и улица“. Јово Бакић је 31.12.2018. изјавио „Вучићу ће судити револуционарни суд“. Средином јануара опозиција је данима водила хајку против супруге убијеног Оливера Ивановића, Милене и седмогодишњег сина Богдана, вређајући их и цртајући им мете на челима. Један од вођа СЗС, Ж. Веселиновић је 15.01.2019., супругу Оливера Ивановића назвао „ђаволом“. Протест опозиције од 13. априла 2019. је обележио простачки наступ Сергеја Трифуновића, који је обиловао псовкама, претњама и увредама упућеним Вучићу („се*е ми се“, „д*ек“, „пла*ипи*ке“, „слине“, „мрс*му*и“, „из*ебу свој народ“, „је*о сам ти триста мајки“, „пи*ке материне“ „са 60 је*бених година“, „си*о“, „who the *uck is you“ „од*ебо сам га“, „у*раће“ „ку*ва“, „да ли си ти је*ено нормалан“,“ку*аца палаца“,“пи*ака материна“, „на*ебете милосне мајке“, једе го*на“). Трифуновић је 21.01.2019., извређао новинарку Ивану Жигић, назвавши је више пута “ку*вом“ и на друштвеним мрежама је објавио њене приватне податке. Свој „идентитет“ Трифуновић гради мржњом и најпримитивнијим вређањем жена (Ана Брнабић, Милица Ђурђић, Маја Гојковић, Ивана Вучићевић, Оливера Јовићевић, Гордана Узелац, Ивана Жигић…) и свих других особа које не мисле као он. Вређао је и новорођено дете Милице Ђурђић и Ане Брнабић.

Крајем  јануара 2019. разлупан је аутомобил породице посланика СНС Србе Филиповића, испред њиховог дома на Дорћолу. Филиповић годинама добија претње преко друштвених мрежа: „Завршићеш у контејнеру“,  „Узми маркер прошетај градом обележи место док има слободних бандера батице“ и сл. Напад на породицу Филиповић није осудио нико осим СНС и ПС. Учесник протеста Саша Милошевић, је на друштвеним мрежама,02.02.2019. изнео претње смрћу вешањем сину председника Вучића. Поред Милошевића, МУП је дан касније привео и особу која је претила и ћерки и сину председника Вучића. Током протестне шетње 02.02., протестанти су преко Теразија, и даље кроз цео град, пронели велика импровизована вешала. Нацисти и љотићевци су 17.08.1941.,у окупираном Београду, на Теразијама починили страшан злочин, када су обесили петорицу Београђана оптужених за пружање отпора. У суботу 02.02. 2019., Ђиласови, Јеремићеви и Обрадовићеви следбеници су на Теразијама послали јасну поруку народу Србије, проносећи вешала. У томе је предњачио Срђан Ного, бивши посланик и функционер Двери.

Обрадовић и Ђилас су предводили насилни упад у РТС, 16. марта 2019., као и блокаду Председништва баш на дан великог погрома над Србима на Косову и Метохији (17. март 2004.). Током протеста од 16. и  17. марта 2019. је повређено шест полицајаца. Демолиране су просторије РТС-а. Запосленима на РТС-у и припадницима полиције је прећено и вређани су. Лично је Драган Ђилас, на Теразијама, сутрадан, претио припадницима полиције у цивилу да ће остати без посла када он дође на власт.

Ђиласов и Обрадовићев СЗС  је 4. априла 2019., покушао да упадне у Скупштину града Београда. Насилну акцију је предводио Бошко Обрадовић. Обрадовић је грубо извређао новинарку ТВ Прва, Јовану Јованчић, назвавши је СНС ботом и провокатором. Један од насилника је био и градски одборник Народне странке Вука Јеремића, Милош Павловић. Он је окупљеним женама упутио претње шамарањем, када је замахнуо руком да удара уз речи „Да ти лупим шамарчину!“.

Драган Спасић, председник општинског одбора „Двери“ у Трговишту, објавио је морбидан текст на „Фејсбуку“ 09. новембра 2019. (одредница 6). Он је изјавио:“Треба направити попис утицајних СНС лица, и после промене власти, мигранте населити у њиховим кућама, становима…дати им њихове ћере и жене да силују„. Драган Спасић је у петак 8. новембра, дакле претходног дана био са Бошком Обрадовићем у Врању, а на свом Фејсбук профилу поделио је фотографију са председником покрета „Двери“.„Двери“ су иначе ксенофобична антимигрантска странка. У овом случају Двери су позвале на масовно силовање ћерки и супруга политичких неистомишљеника.

Весна Пешић је 17. јануара 2020. на Твитеру објавила:„спрема се доживотни Вучић. Е нема ту бојкота, само цев у главу…“.

Нови трабант Драгана Ђиласа и СзС, Слободан Самарџић је у свом фашистичком говору на Ђиласовом скупу 2. фебруара 2020. у Дому синдиката, два милиона грађана који подржавају СНС, назвао „нељудима и робовима, фалангом, фукаром, животињама које пливају у блату“ (тачан цитат „(…)постоји једна фаланга(…) Има људи као и животиња које добро пливају у блату(…) то је (…) једна фукара која је засела(…) Међу гласачима СНС-а има доста таквих људи, они су уцењени, они нису људи, они су робови“).

Пријатељ Бошка Обрадовића и функционер „Двери“ задужен за „посебне“ задатке, Сибин Вукадиновић је 15. фебруара 2020. на „Фејсбуку“ поставио своју монструозну изјаву: „Да ли ћерка Александра Вучића, док је јебе њен отац, мисли на Томислава Николића?“. Том изјавом Двери су показале да пропагирају инцест.

Запостављене слободе и права Председника Републике

У последњих две године дошло је до кршења низа закона од стране дела опозиције (СЗС). До кршења закона је дошло током одржавања протеста СЗС и због напада тог дела опозиције на Председника Србије поводом његових предлога за решавање проблема на КиМ. У циљу очувања мира у Србији, пре свега у Београду, надлежни органи, и Председник Србије, Председница Владе, и остали припадници власти, су исправно и мудро одлучили да се благо односе према овим немилим појавама.  Закони који су инвазивно повређивани су: Кривични законик (КЗ), Закон о јавном реду и миру и Закон о јавном окупљању. КЗ се крши већ годинама у погледу увреда и клевета које су упућене Председнику Републике, и у нешто мањем обиму Председници Владе. Тачно је да је клевета декриминализована, али увреда није („Кривична дела против части и угледа“- члан 170.). Правни лек је подношење парничне тужбе, што не приличи Председнику Републике или Председници Владе. Такође, таквих тужби за повреду части и угледа би било превише, стога се Председник Републике одлучио да не посеже за тим јединим правним леком.

Међутим, појављује се следећи проблем. Увреде и клевете пролазе некажњено, а због природе нових медија и друштвених мрежа, оне постају масовна појава која загађује медијски и јавни простор. Потребно је објаснити да се ради о релативно малом броју људи који шире увреде, клевете, претње и насиље, али ширењу погодује природа интернета и друштвених мрежа. Такође је тачно да се таквим увредама и клеветама, вређа и сам институт Председника Републике. Делимично се вређа и држава Србија, али како се држава не може изједначити са било којим појединцем, па ни Председником Републике, не може се применити члан 173. КЗ („Повреда угледа Србије“). Нажалост, још је горе што се крше и други чланови КЗ. То је глава „Кривична дела против слобода и права човека и грађанина“. Често се губи из вида да је и Председник Републике обичан грађанин коме припадају све слободе и права, доступни свим осталим грађанима. У том погледу крши се поглавље „Угрожавање сигурности“, члан 138.,став (1) „Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, казниће се…“  и став. (3) „Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе (…) казниће се…“. Крши се и поглавље исте главе,„Прогањање“ ,члан 138а., став (1), подставови  4.„Ко у току одређеног временског периода прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица (…)“; и подстав 5. „Ко у току одређеног временског периода предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају, казниће се…“. Повреда чланова 138. и 138а. се чини честим најавама од стране појединих опозиционих лидера и њихових симпатизера у медијима, да ће насилним путем „рушити власт на улици“ и да ће Председнику Републике судити „револуционарни судови“. Такође чланови 138. и 138а.,се крше тако што поједина лица преко друштвених мрежа, упућују претње смрћу Председнику Републике и члановима његове породице. Овде је важно поменути да сва лица која на исти начин прете лидерима опозиције, члановима њихових породица или истакнутим симпатизерима, бивају експресно процесуирана. Најопасније је што се крши глава КЗ,„Кривична дела против уставног уређења и безбедности републике Србије“.  И то поглавља „Напад на уставно уређење“ (члан 308.); „Позивање на насилну промену уставног уређења“ (члан 309.); „Удруживање ради противуставне делатности“ (члан 319.) и „Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије“ (члан 320.).Члан 309., став 1. Гласи:“Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа, казниће се…“. Јасно је да позивање на насилно рушење власти на улици, представља позив на насилну промену уставног уређења. Уз све то повређује се и још једна глава КЗ,„Кривична дела против државних органа“,поглавље “Самовлашће“, члан 330., став 1. „Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада, казниће се…“. Јасно је да позивање на насилно рушење власти на улици и најаве „револуционарних судова“, представљају чисто самовлашће. Мање је важно, али поменимо да се масовно крше и Закон о јавном реду и миру и Закон о јавном окупљању. Упад у Јавни сервис – РТС, од стране лидера и присталица СЗС, представља посебно драстичан случај, где је дошло до стицаја у кршењу низа закона.

Уколико неко сматра да су претпоставке о могућим ликвидацијама врха власти претеране, нека се сети два догађаја. Први је убиство Председника Владе Србије, Зорана Ђинђића. Други догађај је покушај убиства Александра Вучића у Сребреници, јула 2015. Вучић је више пута погођен каменицама, једном  у лице и поломљене су му наочаре. Мноштво људи бацало је каменице, ципеле и флаше у правцу српске делегације, и насртало на делегацију, уз звиждуке и повике „Убијте га“,“Алаху егбер“и „Умри четниче“. Тако је Вучић испраћен из Поточара, пошто је претходно исказао поштовање жртвама. Ни после четири године нико није одговарао за покушај линча Председника Владе Републике Србије. Готово нико из опозиције и НВО није осудио покушај убиства председника Владе Србије у Сребреници.

И на крају имамо егзорцистички филм ТВ Н1, у трајању од три сата, где група од десетак људи уз помоћ ТВ Н1 дехуманизује и демонизује Александра Вучића.

                                               „Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом ,

                                               Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ

                                               Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу

                                               И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;

                                               Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао

                                                Изопачену од подлаца у замку за будале,

                                                Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,

                                           И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

                                                Тада је цео свет твој и све што је у њему,

                                                И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој“.

                                                                                „Ако“ – Радјард Киплинг (превео Иво Андрић)

Аутор је политички аналитичар и члан УО Фондације СНС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s