Редовни парламентарни, покрајински, градски и општински избори ће се одржати 26. априла 2020. Мањи део опозиције је одлучио да бојкотује изборе (ССП, Двери, ПСГ, НС, у ДС трају спорови). Готово све изборне услове, законодавне и медијске, креирала је садашња опозиција док је била на власти до 2012. Изузетак су само недавна побољшања изборних услова која су дело власти, односно председника Вучића и СНС. Та побољшања су поздрављена од представника ЕУ, НВО сектора и већине опозиционих странака. Сва побољшања иду у корист опозиције (смањење цензуса за 40 одсто, још бољи услови за странке мањина, већи број жена на листама, јасно дефинисање функционерске кампање, и избор два нова члана РЕМ). Ова побољшања до сада коректних изборних услова потпуно обесмишљавају бојкот избора. Бојкот избора додатно су обесмислили и они који су годину дана позивали на бојкот, а онда одлучили да на изборе изађу – лидери покрета „1 од 5 милиона“, председник ЗЗС, Зеленовић из Шапца, председник ЗС, Стаматовић из Чајетине, и заменик председника ДС, Пауновић из Параћина. Истовремено одлука ових политичких групација које су донедавно биле за бојкот, је, поред осталог, доказ да у Србији постоје одлични изборни услови. Бојкот још више бесмисленим чини и она већина опозиционих странака, као и изборне групације у формирању, које су најавиле учешће на изборима (СРС, ДСС, СПАС, ЛДП, ЛСВ, СМС, „Србија 21“ и многи други, на пример странке мањина). На бесмисленост бојкота избора су указали и представници ЕУ и САД, који су то јасно изнели бојкоташима. Основни разлог бојкота избора од стране дела опозиције је њихова свест да ће на изборима 2020. доживети, не бродолом, него катастрофу. То су им показали београдски избори 2018. и председнички избори 2017. Да би избегао изборни фијаско тај део опозиције је прибегао бојкоту избора.
Бесмисленост бојкота и тврдњи дела опозиције да бојкотују изборе због непостојања фер изборних услова, поткрепљују и раније неистине које је пласирао тај део опозиције. На пример, током кампање за градске изборе у Београду су се потпуно лажним показале бомбастично изнете тврдње опозиције (ПСГ- октобар 2017.) о намери власти и СНС да уочи тих избора масовно (лажно) пријави најмање 100.000 грађана, симпатизера СНС, из остатка Србије, да би избегли пораз на изборима. Потпуно лажном се показала и експлозивна тврдња садашњег шефа бојкот опозиције, Драгана Ђиласа и његове листе, од 01.03.2018., три дана пред београдске изборе, „да има доказе да се власт спрема да покраде изборе“ и то ни мање ни више него 300.000 гласова. Све то је Ђилас „поткрепио“ празном причом о вишковима позивних листића. Тих листића одувек има много више, по улазима и сандучићима, због тога што позиве добијају и грађани који одавно не живе у Србији и не гласају (њих око 1,7 милиона), али се налазе у бирачким списковима.
Као и увек када је овај део опозиције у питању, он заговара двоструке стандарде, недоследност и неописиво лицемерје. Оно што је било добро за њих док су били на власти, тј. изборни услови које су сами створили, сада не ваља када су они у опозицији. Они критикују сами себе. Ради се о томе да се они боре за такве изборне услове који би гарантовали њихову победу. И те изборне услове треба да им удели садашња власт на тацни – конкретно председник Вучић. То је њихов стварни циљ. Они знају да у садашњим фер и демократским условима не могу да победе. Стога траже да им Вучић и СНС створе такве услове да они, тако слаби и никакви, безидејни и насилни, могу да преузму власт. Није то први пут. Нешто слично је већ покушао Саша Јанковић, понет чињеницом да је освојио 16 одсто гласова на изборима 2017. Јанковић је и сам јавно потврдио своју жељу да га после председничких избора, Вучић предложи за председника владе, због тога што је освојио друго место на председничким изборима !?! (сетимо се Вучић је победио у првом кругу избора са 55 одсто).Тако аматери виде политику.
Проблем тог, бојкоташког дела опозиције је безидејност и недостатак програма. Други велики проблем је екстремна радикализација ставова до нивоа нихилизма, и анархо тероризма, чиме се трајно удаљавају од мејнстрим политике коју је потпуно преузео СНС. Опозиција жели да повећа своју видљивост екстремним ставовима – деструкцијом, уместо квалитеним политичким идејама, конструктивним делањем и проналажењем некомпромитованог лидера.
Са друге стране СНС је изградила репутацију и поверење бирача на економским реформама, изградњи Србије, борби за КиМ , борби против корупције итд. Стање демократије у Србији у последњих шест година указује на снажне и стабилне институције, на видну слободу медија, на независно правосуђе и консолидоване финасије. Упечатљив утисак је да су преласком СНС у проевропски политички мејнстрим, странке које су владале од 2000. до 2012. остале без препознатљиве политичке агенде.
Резултати избора од 2014., наовамо, говоре о убедљивим победама СНС. Сви ти избори су оцењени као демократски и поштени од стране свих релевантних страних и домаћих фактора.
Парламентарни избори 2014. године – СНС 48,35%, СПС 13,49%, ДС 6,03%,Тадић НДС 5,70%, ДСС 4,24%, Двери 3,58%, ЛДП 3,36%, УРС 3,04%, СВМ 2,10%, ДЈБ 2,09%, СРС 2,01%.
Парламентарни избори 2016. године – СНС 48,25%, СПС 10,95%, СРС 8,10%, ДЈБ 6,02%, ДС 6,02%, ДВЕРИ-ДСС 5,04%, ЛДП, ЛСВ, СДС 5,02%, СВМ 1,50%.
Председнички избори 2017. године – Александар Вучић 55,08%, Саша Јанковић 16,36 %, Лука Максимовић 9,43%, Вук Јеремић 5,66%, Војислав Шешељ 4,48%, Бошко Обрадовић 2,29%, Саша Радуловић 1,4%, Милан Стаматовић 1,15%, Ненад Чанак 1,12%, Александар Поповић 1,04%.
Градски избори Београд 2018. године – СНС 45,0%, Ђилас 18,9%, Шапић 9,0%, СПС 6,1%, ДЈБ- ДВЕРИ 3,7%, НДВБГ 3,5%, СРС 2,4%, БЕЛИ 2,4%, ДС 2,1%, ДСС 1,1%.
Насиље у најави
Све ово је био увод у тему овог текста. Уназад 20 година у Србији постоје нормални изборни услови. Сада су ти изборни услови још бољи. Стога нема разлога за бојкот избора, а још мање има разлога за најаве насиља на изборима, путем саботажа, блокада или спречавања бирача да дођу на бирачка места и гласају. Све то је најављено од стране оног дела опозиције који ће бојкотовати изборе. Србија се са таквом појавом (не мислим на бојкот, већ на најаву насиља) среће први пут.
Неки елементи тога што је најављено, могли су се видети у понашању дела опозиције после избора 2016., али не пре и током тих избора. Подсетимо се тога. Медији су известили да је амерички амбасадор Кајл Скот током изборне ноћи (24.04.2016.) посетио изборни штаб и седиште ДС, где су сазвани и лидери још неких странака – ДСС, ЛДП, ДВЕРИ, СДС и ДЈБ. После тога лидери шест странака су са пратиоцима, извршили упад у седиште РИК-а. Лидери су медијима лансирали неистину о изборној крађи. Они су ометали рад РИК-а више дана, а уз то лидери Двери су вређали чланове РИК-а, и физички су напали чланицу РИК-а, Мају Пејчић. Испред седишта РИК-а је дан после избора организован протест на коме је било мање од 2000 грађана. Цела ствар се састојала у томе да су три листе биле на ивици цензуса. И тачка. Никакве крађе није било. Лидери тих шест странака су обманули јавност.
Сада је ситуација другачија. Лидери појединих опозиционих странака унапред проглашавају изборе за непоштене и најављују да ће спречити одржавање таквих избора. Најављују саботаже, блокаде, опструкцију и друге облике спречавања. У томе предњаче две странке – Странка слободе и правде (ССП), Драгана Ђиласа и Двери, Бошка Обрадовића. Насиље, саботаже, блокаде и друге опструкције избора су најавили потпредседник ССП Марко Бастаћ (уз сагласност Ђиласа), уједно и председник општине Стари град, и председник Двери, Бошко Обрадовић. Њих двојица су били сасвим јасни у најавама насиља.
Напоменућу да су теоретски такве опструкције могуће у оним општинама где опозиција има власт (Шабац, Параћин, Чајетина, Нови Београд и Стари град), и где има интерес да избори пропадну. Како они који владају Шапцем, Параћином, Чајетином и Новим Београдом излазе на изборе, тамо неће бити покушаја саботаже избора од стране власти тих општина. Једина општина у којој је могућа саботажа општинских избора од стране власти те општине, је општина Стари град. У свим осталим општинама и градовима могуће је покушати саботаже унутар и ван бирачких места, док је већ теже покушати саботаже у општинским, градским, покрајинској или републичкој изборној комисији.
Бастаћеве најаве насиља
Потпредседник Ђиласове странке, Марко Бастаћ је најавио вршење кривичних дела. То и не чуди, с обзиром да се он налази под истрагом за вршење других тешких кривичних дела. Навешћу целовит део Бастаћевог интервјуа из кога се види да се заиста ради о озбиљним најавама насиља и кривичних дела. Таква питања му поставља и новинарка која га је интервуисала. Бастаћ је у интервјуу за „Истиномер“ (упутница 1), који је водила Даница Вученић, 9. 10. 2019., изјавио:
„Друга ствар, што се мене тиче, ти избори се неће одржати, што се мене тиче СНС неће ући у ову општину, јер су то лажни избори. Спречићу их да одрже изборе.
Питање новинарке – Како?
Бастаћ: „Тако лепо. Неће се одржати избори“.
Питање новинарке – Како? Можете да легнете испред бирачког места…?
Бастаћ: „Неће се гласати тог дана на Старом граду“.
Питање новинарке – Мислите да ћете убедити комшије да не изађу на изборе?
Бастаћ: „Не, нећу дозволити да се прогласе резултате на Старом граду“.
Питање новинарке – На који начин?
Бастаћ: „Не морамо сада све да откријемо“.
Питање новинарке – Када кажете нећете дозволити, мислите физички нећете дозволити?
Бастаћ: „Нећу дозволити физички, ни на један други начин да СНС уђе у општину Стари град. Дакле, неће на лажним изборима СНС водити општину Стари град јер они не могу да победе за милион година на овој општини“.
Питање новинарке – Али то значи да ћете провоцирати неку врсту физичког обрачуна?
Питање новинарке – Дакле, ви не учествујете, наравно да ће они победити, или ће победити неко други, и ви ћете их спречити да уђу…?
Бастаћ: „…не могу да победе ако се не одрже избори у Старом граду“.
Питање новинарке – Нећете допустити да се отворе бирачка места?
Бастаћ: „Неће се прогласити резултати избора на Старом граду. Довољно је јасно да не откривамо превише детаља“.
Питање новинарке – Ви стојите иза тога да то неће провоцирати насиље, него да ће они прихватити то што нећете допустити…?
Бастаћ: „… па ми нећемо реаговати на њихово насиље уколико они буду спроводили насиље“.
Питање новинарке – Зар то што предлажете није врста насиља?
Бастаћ: „Није зато што су то лажни избори. Ми бојкотујемо лудило које се дешава у овој земљи. То су лажни избори, то се не одржава“.
Ђилас и Бастаћ су смислили како да саботирају одржавање општинских избора на територији општине Стари град. Како? На следећи начин.
Изборе за одборнике општине Стари град спроводи искључиво изборна комисија те општине (ОИК). ОИК је једини овлашћен да организује, спроведе и утврди резултате гласања за одборнике градске општине Стари град. Ни Републичка, ни Градска изборна комисија, не могу да преузму овлашћења ОИК-а. Општинску изборну комисију именује Скупштина општине Стари град (читај Бастаћ). Град Београд може у складу са чланом 94. Статута града да уведе принудну управу, тек након што се избори за одборнике не спроведу (што је довољан разлог за увођење принудне управе), односно да именује привремени орган који у том случају врши све функције Општинског већа и Скупштине Стари град. Тада привремени орган може да именује нову изборну комисију општине која би спровела изборе. То је теоретски могуће тек крајем априла 2020. и тек онда тече рок од два месеца за расписивање нових избора за одборнике. Њих тада расписује председник Скупштине града Београда и они морају да се одрже у року од 45 до 60 дана од дана расписивања.
Прва изборна радња коју садашњи ОИК треба да спроведе јесте да утврди обрасце за кандидовање изборних листа, у року од три дана од расписивања избора. Ако Бастаћев ОИК не утврди те формуларе, избори не могу да се спроведу. Ако Бастаћев ОИК то не уради, онда чини кривично дело, то се односи пре свега на председника и заменика председника ОИК. Међутим Бастаћ и његови, сумња се, нису се либили да почине много гора кривична дела у прошлости. Ђиласу, Бастаћу и властима општине Стари град на располагању је лепеза махинација. Комисија и Веће могу и да манипулишу нпр. својим оставкама. Тешко је замислити на шта су све спремни, због тога што такве изборне махинације није извео још нико у Србији. Право је питање да ли ће се они одважити на ова кривична дела? Судећи по Бастаћевом интервјуу, хоће. Иза свега наравно стоји Бастаћев налогодавац, тајкун Драган Ђилас.
Обрадовићеве најаве насиља
Бошко Обрадовић је у својим изјавама медијима 02. августа 2019., најавио да планира да спречи изборе (упутница 2). Он је тада изјавио: „Спречићемо изборе уколико не буду регуларни и ако власт не прихвати препоруке Стручног тима и захтеве протеста „1 од 5 милиона“. За договор власти и опозиције морају да постоје одређене гаранције и да буде стављен потпис обеју страна на заједнички документ који би настао као резултат преговора. Иначе, власт изабрана на недемократским изборима неће бити легитимна“.
У суботу, 1. фебруара 2020., у Комбанк дворани у Београду, одржан је скуп опозиције на коме је и започета кампања бојкота. На скупу је говорио и председник Двери Бошко Обрадовић (упутница 3). Он је тада рекао:„(…)да зауставимо сваки покушај да са лажним изборима нама и даље тече тај отров кроз вене. Лажни избори су извор сваког отрова. И све ћу да учиним и за свакога другога да се та болест која нас је заразила последњих осам година – заустави (…) Александар Вучић никад није победио на изборима. Захтевам изборе који су слободни. Зато морамо сви заједно да спречимо оне који то нису“.
Председник Двери Бошко Обрадовић позвао је 13.02.2020. председнике општина у којима је на власти опозиција (он је навео – Чајетину, Шабац, Параћин и Стари Град), да не „предају своје градове без борбе“. Обрадовић је рекао да: „опозиционари из ових општина не треба да изађу на изборе, већ да се солидаришу са другим грађанима Србије, а да блокада у тим градовима треба да буде начин да власт буде натерана да изборе одложи“ (упутница 4).
На овај предлог је одмах одговорио председник општине Параћин Саша Пауновић: „Једино што могу да кажем је да изборе не спроводи председник општине, већ општинска изборна комисија, а за спречавање грађана да гласају предвиђена је кривична одговорност“.
Бошко Обрадовић је 27.02.2020. у Лесковцу изјавио: „Очекујем протесте и пре избора и у данима избора и после избора и мислим да је једино решење за скидање једног недемократског режима да свим демократским мирним и ненасилним методама изађемо на улице. Да покажемо грађанску непослушност, отпор овом режиму, блокирамо све државне институције и изборимо се за слободу и правду“ (упутница 5).
Кривична одговорност
Закон о избору народних посланика, се сходно примењује у случају локалних избора. Казнене одредбе тог закона кажу:
„Члан 104. Казном затвора до три године казниће се за кривично дело члан Републичке изборне комисије или члан бирачког одбора, или друго лице које у вршењу дужности у вези са избором посланика измени број датих гласова додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или које објави резултат избора који не одговара обављеном гласању.
Члан 106.(1) Новчаном казном или казном затвора до једне године казниће се за кривично дело: 3. ко на изборима за посланике уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић којим је обављено гласање, неку од исправа о изборима или било који предмет намењен изборима или гласању. (2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан Републичке изборне комисије, члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са наведеним изборима – казниће се затвором од три месеца до три године.
Члан 109. Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај члан бирачког одбора или Републичке изборне комисије, који онемогући праћење рада органа за спровођење избора (члан 32. став 2. Закона).
Члан 111. Новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара казниће се руководилац органа надлежног за вођење бирачких спискова уколико не изврши обавезе из чл. 54. Закона.
(Члан 54. (1) Сваком бирачу обавезно се, најдоцније пет дана пре дана одржавања избора, доставља обавештење о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка. (2) Обавештење из става 1. овог члана бирачима доставља орган надлежан за вођење бирачког списка).
Члан 114. Новчаном казном од 10.000 до 30.000 динара казниће се лице које изазове неред на бирачком месту, услед чега је гласање морало бити прекинуто (члан 57. Закона).
(Члан 57. Ако се на бирачком месту наруши ред, бирачки одбор може прекинути гласање док се ред не успостави. Разлози и трајање прекида гласања уносе се у записник о раду бирачког одбора)“.
Као што видимо, поред махинација које сам навео пре цитирања закона, и поред махинација које не можемо да предвидимо, Закон предвиђа казне за манипулисање гласачким листићима и резултатима избора, казне за намерно уништавање, оштећење, одузимање или прикривање листића, исправа о изборима или било ког предмета намењеног изборима или гласању (кутије нпр). Казне су предвиђене и за онемогућавање праћења рада органа за спровођење избора, за недостављање обавештења о дану и времену одржавања избора и за изазивање нереда на бирачком месту. Нажалост, могу да превидим да ће се органи за спровођење избора и органи јавног реда сретати и са многим другим непредвиђеним саботажама и насиљем.
Посебно питање је како ће се понашати представници Двери, тамо где постоје, у општинским, градским, покрајинској и републичкој изборној комисији? Члан РИК-а, је нпр. Марко Пушица, високи функционер Двери. Питање је да ли ће он пристати да врши нека кривична дела по налогу Обрадовића? То исто питање важи за чланове изборних комисија које можда контролишу Драган Ђилас, Вук Јеремић или евентуално Трифуновић? Да ли ће сви ти људи или неко од њих покушати да контаминира изборни процес нпр. покушајем да саботирају информациони систем РИК-а, односно Завода за статистику? Да ли ће покушати да униште или преправе део изборног материјала у комисијама? Да ли ће прикривени или неприкривени чланови изборних комисија који подржавају бојкот, и странке које бојкотују изборе, покушати да поднесу море приговора, на нерегуларности на бирачким местима које су сами изазвали?
У целини, план Ђиласа, Обрадовића, Трифуновића и Јеремића је да покушају да изазову хаос на што већем броју бирачких места, у намери да делегитимишу изборе. У томе ће имати велику помоћ својих медија, пре свега ТВ Н1, ТВ Нова, Данаса, и многобројних интернет медија. Ти медији ће извештавати тако што ће десетоструко преувеличавати евентуални хаосу на појединим бирачким местима, прикривајући ко их је изазвао, са циљем да покажу како су избори нелегитимни. Највећа опасност прети на бирачким местима на Старом граду, у Београду уопште, у Чачку, али и у другим градовима и општинама где Двери, ССП, ПСГ и Јеремићева странка имају јаче упориште.
Досадашњи протести, онај од 25.04.2016., протести из 2017., и Ђиласови протести из 2019., показали су огромну слабост опозиције. Међутим, дешавања у савременом свету показују да се у сплету околности лако остварују украјински, македонски или венецуелански сценарији. То и жели бојкот опозиција. Они желе да дестабилизују Србију, без обзира на цену. Сви наведени протести су то и доказали. Ако ту урачунамо и упитно понашање страног фактора, те непредвидиве догађаје, попут нпр. епидемије, онда видимо да постоје сви разлози за забринутост.
Конзервативни амерички политички коментатор Денис Прегер је на тему нихилизма рекао: „Они који верују у ништа су врло, врло љубоморни и љути на оне који верују у нешто“. Виктор Иго је рекао: „Нихилизам нема суштину. Ништавило не постоји, нула не постоји. Све је нешто. Ништа је ништа“. Албер Ками је приметио: „Нихилизам није само очајање и негација, већ надасве жеља за очајањем и негацијом“.
*Аутор је политички аналитичар и члан УО Фондације СНС
Упутнице:
5.http://rs.n1info.com/Vesti/a573025/Obradovic-Vucic-je-vec-pao-samo-mi-jos-nismo-ustali.html
Бакарец. Политика 