Кажу да кризе, ратови, пошасти, катастрофе и епидемије из људи извлаче оно најбоље. И оно најгоре. Криза је на један начин раздвојила континенте, државе, градове, породице, али их је све истовремено и спојила на други начин. Пандемија нам је показала колико смо сви међусобно повезани и колико можемо помоћи једни другима. Пандемија је ујединила планету. Вирус је показао своју демократичност и непристрасност. Вирус је неспособан за расизам, шовинизам, предрасуде, и стереотипе. Вирус је изван појмова добра и зла. Вирусу смо сви једнаки. И поред свега тога вирус је невидљиви непријатељ, болест, убица. Уз то вирус је безумни микроорганизам који немилосрдно следи своју природу записану у генима.

Научници још увек нису са сигурношћу открили тачан извор заразе.  Претпоставља се да је вирус потекао из животиња и прешао на људе. Чини се да су, као и раније, слепи мишеви резервоар овог вируса, али највероватније постоји и животиња којој су слепи мишеви пренели вирус – помињана је врста азијског оклопника, који је такође извор хране у Кини, као и слепи мишеви. Једноставно речено, вероватно је погрешан слепи миш ујео погрешног оклопника или неку другу животињу чије је месо продавано у Вухану.

Размишљањима о пореклу вируса, додаћу и једно своје размишљање. Чини се да се од средине 20. века, повећава фреквенција појаве вируса, или нових вируса, односно епидемија или пандемија. Свет се суочио са тешком пандемијом шпанске грознице 1918. – 50 милиона жртава. После тога је азијски грип 1957.- 1958. убио 1,1 милион људи. Пратио га  је хонгконшки грип 1968. – 1970. са милион жртава. Епидемија ХИВ – ЕЈДС, је од 1981. до данас узела до 35 милиона живота. После тога је дошао САРС, 2002. и 2003. , па свињски грип Х1Н1, 2009. и 2010. са 200.000 жртава, потом је дошао вирус МЕРС, 2012., па онда ЕБОЛА 2014.-2016. уз 11.000 жртава, и сада КОВИД 19 са преко 10.000 жртава, уз напомену да је тај број у сталном порасту. Чини се да је повећање фреквенције епидемија неспорно. Знамо да се клима на планети погоршала, и ту промену је изазвало човечанство. Уз то људски род уништава екосистем планете, па се драстично мењају станишта животиња. Могуће је да су ова два фактора, промена климе и екосистема, довели до другачијих и већих мутација вируса код животиња које најчешће преносе вирусе? Можда због тога сада имамо већу фреквенцију избијања епидемија и пандемија?

Становништво планете се нашло у непознатој и необичној ситуацији. Свет је окупирао коронавирус, о коме знамо веома мало. Учимо кроз искуства Кине, кроз савете стручњака и власти. Посвећени смо новим мерама заштите, а једна од њих је увођење ванредног стања, од стране државе. У зависности од узраста, година, менталног и физичког стања, различито сагледавамо епидемију. Важно је пратити савете стручњака, лекара. Нова ситуација у нашој земљи у вези епидемије и увођења ванредног стања, код неких грађана је изазвала страх и панику. Страх је осећање које се јавља када постоји нека стварна опасност од нечега. Најјачи страх који се јавља код људи је паника, која је настала као последица бриге за сопствени живот и живот најмилијих. Паника је праћена катастрофичним мислима. Страх и паника појављују се и у виду опсесивне куповине и непотребног складиштења намирница.

Све ове мисли и понашања која оне прате су ирационална и нереална, и поред тога што ситуација у којој се налазимо није пријатна и свакако изискује одређен степен забринутости. Главна разлика између забринутости и панике је што нас осећање забринутости тера на рационално размишљање и понашање. Забринутост рађа одговорно понашање према себи и својој околини, за разлику од панике. Уз страхове, код неких грађана појавиће се депресија, из различитих разлога – због изолације, као последица страха и бриге. Због тога је потребно одржавати контакте (на дистанци) са ближњима и суседима, и контакте путем електронских справа и платформи за аудио и видео комуникацију. Такође, уколико постоји потреба грађани могу контактирати одговарајуће кол центре за психосоцијалну помоћ грађанима. У сваком случају страхове и депресију треба изразити, поделити са ближњима, не треба их држати у себи.

Оно што ми можемо да урадимо јесте да прихватимо нову стварност и да у оквиру тога сврховито проводимо своје време, примењујући све превентивне мере. Најважније је да прихватимо своју забринутост и да у жижу мисли ставимо оно што је рационално, да се понашамо одговорно према себи и најближима, и да се превентивним мерама боримо против вируса. Вирус ће нас теже угрозити, уколико се одговорно понашамо.

Ми смо се као народ, у новијој историји у последњих три деценије, суочавали са још тежим искушењима и пошастима. Ратови деведесетих су однели много више живота него што ће однети епидемија. Санкције запада су биле немилосрдне. Суочили смо се са ратним стањем 1999., када смо били изложени злочиначком бомбардовању од стране НАТО, тачније од стране САД и ЕУ. То ратно стање је било много горе него ово ванредно стање узроковано епидемијом. Према званичним подацима и од последица НАТО бомбардовања погинуло је око 2500 цивила. Од последица бомбардовања је теже и лакше је повређено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. У периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године погинуло је 754 припадника ВЈ и МУП-а Србије.

Процењена материјална штета током НАТО бомбардовања износи око 100 милијарди америчких долара. Штета на војној имовини је процењена на 4,3 милијарде долара. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Треба посебно напоменути уништење две рафинерије нафте (у Панчеву и Новом Саду), рушење Авалског торња, зграде Радио-телевизије Србије, петрохемије у Панчеву, бомбардовање мостова у Новом Саду, фабрике аутомобила Застава из Крагујевца, Дуванске индустрије у Нишу, амбасаде Народне Републике Кине.

У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева рака, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника. 2015. године објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора.  Стручњаци сматрају да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума.Четири локације на територији Републике Србије (без Косова и Метохије, где је број локација знатно већи) су контаминиране осиромашеним ураном након НАТО бомбардовања 1999, а деконтимиране су тек 2007.

И те страхоте из 1999., смо пребродили. Опстали смо. Сетите се рестрикција струје, воде, потешкоћа у снабдевању. Цела та ратна страхота из 1999. године, је била неупоредиво гора него што ће бити последице ове епидемије.

Осврнућу се начелно на оне који злоупотребљавају епидемију у покушају да прикупе политичке поене. Оном нечастивом политичком лидеру који је „стекао“ стотине милиона евра, не пада на памет да тим отетим проклетим новцем помогне грађане. Уместо тога, он хушка народ против војске, шири неистине. Бесчасници злоупотребљавају пошаст која нас је погодила. Један други политички „лидер“ се исписао из људског рода, а уписао у сој демона. Он је пожелео болест и смрт председнику републике. Само звер из пакла може тако да се понаша.

Цитираћу Библију, где Анђео рече, а Јован богослов записа: „Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган нека се још погани“. А ономе коме су призивали болест и смрт кажем оно што Анђео даље каза Јовану: „и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети“.

Указаћу и на једну важну ствар која је приметна, после пар недеља пандемије у западном свету. Постоје два приступа држава пандемији. Један примењује већина земаља, а рекао бих,  наша земља је међу најбољима у примени тог принципа. То је хумани, плански и супер организован приступ проблему. И тај принцип је прва применила Кина. Други приступ спроводе САД и Велика Британија. О томе се ћути, због тога што цео свет има пречу бригу. Приступ САД и УК можемо назвати екстремно неолибералним и лажно рационалним. Они погешно мисле да ће тај приступ заштитити економију САД и УК, односно они штите интересе крупног капитала. Тим приступом неће успети да заштите економију. Тај приступ подразумева релативну дозволу да се вирус слободно прошири. Они ће на вирус тестирати што мање људи, како би се што више умањио број умрлих који могу бити приписани вирусу, посебно међу старим људима. Тај приступ подразумева и вољу медија да покривају тај план. По овом погрешном и екстремном сценарију умираће наводно само старији. То би, са тог радикално неолибералног гледишта,  „растеретило“ пензионе  фондове и здравствени систем. По том грозном и погрешном сценарију били би спашени они најпродуктивнији, који би наводно били већинске жртве рецесије. Проблем с овим приступом је у томе што је нехуман, и што неће донети жељене резултате.

Упркос критикама, влада УК није попуштала све до пре неки дан, када је стигао извештај  тима владиних саветника који су дошли до закључка да здравствени систем не би могао да издржи притисак до којег би дошло уколико се не учини све што је могуће да се сузбије пораст броја заражених. Који ће приступ коначно заузети владе САД и УК, остаје да видимо. Чини се да губе драгоцено време, а то показују и подаци – САД су скочиле на шесто место по броју заражених, а УК на десето место по броју заражених у свету. Обе државе имају тенденцију да се пењу на овој лествици.

Уз тај лош план САД и УК, многе земље, пре свега западне Европе, попут Италије, Шпаније, Немачке, Француске, Швајцарске и других, видно касне са применом ефикасних мера. Изгледа да либерална демократија и давање предности индивидуалном над колективним, узимају тежак данак у тим земљама.

За разлику од њих, наше власти, наш Председник и наша Влада су исправно одлучили да су животи грађана најважнији и да то треба штитити, а не интересе крупног капитала и тајкуна. Уосталом приступ наше Владе штити нашу економију, па и крупни капитал. Та одлука наших власти осим што је исправна и рационална, је и дубоко хумана, и штити популацију старих грађана. Наша држава и њено руководство су одлучили да послушају савете кинеских стручњака и примене кинески модел борбе против епидемије. Земље региона прате Србију и примењују сличне мере.

Сматрам да на овом месту треба рећи нешто и о кинеском моделу управљања државом. Кина је доказала да је њихов меритократски модел државе способан да се избори и са најтежим искушењима попут текуће пандемије.

Кина је само привидно једнопартијска држава, али је стварност много сложенија од тога. Доминација једне партије је само помогла Кини да постане економски најмоћнија држава на свету. Мало је познато да у Кини постоји још осам политичких партија (не рачунајући Хонгконг, Макао и Тајван), поред КПК и свих девет чине „Уједињени фронт“, којим доминира КПК. Само у западној, стереотипној визури Кина је једнопартијска држава. Осам политичких партија су у систему вишепартијске сарадње и политичких консултација под вођством КП Кине. Тих осам кинеских демократских странака никако нису декоративна икебана, већ су много више од тога. Оне су добронамерне и сарађују са КПК, због добробити народа и не подмећу клипове у точкове напретка.

Кина поседује способну јавну администрацију, одговорну власт и владавину права. По истраживању Ипсоса из марта 2019., 94 одсто Кинеза исказује задовољство путем којим се земља креће. Кинеска КПК ужива висок степен уважавања и подршке становништва. Кинези су шампиони у погледу оптимизма у погледу будућности земље. Кинеска држава се одговорно понаша у погледу квалитета прописа, владавине права и борбе против корупције и стога поседује висок индекс ефикасности управљања. Подршка кинеског народа својим властима и свом систему заснована је на „легитимитету деловања“. Једноставно речено, кинеске власти испоручују народу очекиване добробити. Сама Комунистичка партија Кине – КПК, каже „ можемо управљати само док имамо економске резултате“. КПК поседује „везивно ткиво“ за додир за народом. КПК поседује институционална решења за постизање сагласја о националним приоритетима. У Кини влада меритократија, концепт по коме су економска добра и политичка власт поверени појединцима на основу талента, прегалаштва и остварења. Меритократија је вођство засновано на надарености, интелигенцији и другим битним вештинама, а не на наслеђу (аристократија), богатству (плутократија) или вољи већине (демократија). У Кини је пре готово 1500 година успостављен „кеђу“, „царски испит”, први у свету систем бирања и именовања моралних и најталентованијих појединаца на водеће положаје у држави. Сходно кинеској традицији меритократије чијим се зачетником сматра филозоф и политичар Конфучије (551–479. година пре нове ере), држава увек треба да тежи опцији „најбољи међу најбољима”. Критеријуми за напредовање функционера у Кини су искорењивање сиромаштва, стварање нових радних места, локални привредни и друштвени напредак, и све више, заштита природне средине. Политика реформи, стратегије развоја и меритократија су главни чиниоци успеха Кине.

Колико је компромитован модел западне парламентарне демократије показује управо ова пандемија. Треба додати, да Русија нема већих проблема са епидемијом. У овом тренутку, 20.03.2020. , огромна и многољудна Русија има свега 253 заражена и једног мртвог грађанина. У сваком случају, Кина и Русија, показују како један другачији политички модел може бити успешнији од западног. Тај нови и успешнији политички модел све више примењује Србија, захваљујући Александру Вучићу и Српској напредној странци.

Ако остане чврста и јединствена, ако настави да развија нови политички модел, ако настави са досадашњом борбом против корупције, и уопште, ако настави да речи претаче у дела, као до сада, Српску напредну странку неће ништа моћи да угрози. Не постоји боља алтернатива. Доказ су досадашњи резултати власти Вучића и СНС. Путоказ су свакако и руски и кинески политички модел. Чини се да Вучић и СНС, стално имају на уму оно што је Оскар Давичо рекао о Србији: „Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи, гледао сам све твоје очи, разумем шта кажу, шта крију. Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси, ја знам твоја уста шта љубе, шта пију“.

У овој епидемији већ видимо, да дугујемо неизмерну захвалност и поштовање према медицинским експертима, лекарима, сестрама, медицинарима, пољопривредницима, апотекарима, продавцима, произвођачима, радницима, војницима, полицајцима, возачима, запосленима у комуналним службама, волонтерима, члановима владе и председнику републике – свима који се боре за нас. Без њиховог рада у овим тешким временима, живот би био немогућ.

Сви заједно, дисциплиновано и одлучно, разумно и мирно, победићемо пошаст! Јачи смо од вируса. Вирус нас је ујединио у невољи. За пар месеци смејаћемо се, још јачи, имунији.

Кина се изборила са епидемијом за два и по месеца. Епидемија се побеђује дисциплином. Стриктном дисциплином. То је спасило Кину. Ако сви поступамо по прописима епидемија ће трајати краће и штетне последице ће бити мање.

Свет је уједињен у невољи. Снага је у нама. Добро увек побеђује. Све ће проћи. Ми смо јачи од свих искушења.

Живи били, здрави остали.

„1.И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој“. 2. И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, 3. И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљаду година; и по том ваља да буде одријешена на мало времена“.

Откривење светога Јована Богослова. Глава XX. Нови завјет – превео Вук Стефановић Караџић

#ОСТАНИКОДКУЋЕ!