У овом тексту се нећу упуштати у расправу о непостојању или постојању бога. Такође, уопште нећу износити ни податак о сопственој верској припадности или неприпадности. И једно и друго сматрам беспредметним и неважним за потребе овог текста. Циљ овог текста је да поставим питање чему ширење раздора, стварање лажних подела и сатанизација атеиста у доба епидемије, и у доба Васкрса, од стране Митрополита Амфилохија?

У својој изванредној Васкршњој посланици Српске Православне Цркве, Господин Иринеј, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, каже у песми са васкршњег јутрења: „Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!“.

У својој посланици Патријарх још каже: „Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света(…) Драга браћо и сестре и драга децо духовна, Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. (…) Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! (…) Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена“ (одредница 1).

Ову посланицу су потписали сви митрополити и епископи СПЦ, па и Митрополит Амфилохије. Ова Патријархова посланица је мирољубива, не шири раздор и не уводи лажне поделе у тело српског народа.

У својој „Васкршњој поруци“ 17.04.2020. године, Митрополит Амфилохије, износи своје ставове који и речју и духом потпуно одударају од Посланице Патријарха и целе СПЦ. То је контрадикторно због тога што је Патријархову посланицу, потписао и господин Амфилохије.

Цитираћу само оне ставове Митрополита Амфилохија који су спорни.

 „И заиста, сва историја човјечанства, човјека као разумног бића, и сво људско искуство и наука потврђују да су постојале и постоје само двије врсте људи: они који вјерују у Бога и тиме у вјечни живот и вјечни смисао човјека и свијета, и они који вјерују у смрт и тиме у ништавило свијета и човјека, коначни бесмисао свега постојећег“.

„Гријех као отуђење од Бога под сатанским искушењем, као одрицање од ношења Крста Христовог води обоготворењу смрти“.

„Колико је човјек слабашно биће показује и ова пандемија, овај вирус и паника која је од њега ухватила људе и народе. Међутим, све што се догађа, догађа се по Божијој вољи и по Божијем допуштењу“.

„Својим неморалом и нечовјечношћу човјек претвара свијет у Содому и Гомору који постају Мртво море – мјесто тријумфа смрти“.  

„Онима пак који не вјерују у Бога Творца и Промислитеља, којима су грандиозна научна достигнућа стварала илузију човјекове свемоћи, ова свемоћ смрти је прилика да се замисле над дубљим смислом живота, познањем човјекове немоћи, ослобађањем од крајњег бесмисла живота, од вјере у смрт и ништавило повратком дубљем смислу живота. Прилика да престану да пљују на распету Голготску Љубав продајући је за сребренике као Јуда Искариотски, и на Цркву као бесмртну Заједницу и свједока те Љубави и вјечног људског достојанства, као и да се врате здравој употреби своје природе и творевине Божије“.              (одредница 2).

Као што видите сматрам проблематичним пет ставова Митрополита Амфилохија. Генерално гледано не видим потребу да у доба пошасти, и у време Васкрса, један пастир СПЦ, било кога жигоше и означава као некакав проблем. Не видим мотив и потребу г. Амфилохија да тежиште своје Поруке ставља на осуду „неверника“, и то у део Поруке који се бави епидемијом.

У првом спорном ставу господин Амфилохије уводи лажну поделу на две врсте људи. Тиме шири непотребан раздор у доба тешке пошасти, и у доба васкршњих празника. Г. Амфилохије људе дели на оне који верују у бога, и на оне који не верују. Његове речи указују на то да је ова подела од пресудног значаја. Уз то, као основ за своју ничим утемељену тврдњу, Митрополит наводи сву историју човечанства, сво људско искуство и науку! Ове тврдње господина Амфилохија су напросто неистините. Истина је сасвим другачија. Сва историја човечанства, сво људско искуство и наука, уопште не познају ову поделу, и у свему изједначавају и оне који у бога верују, и оне који у бога не верују. На тој једнакости, између осталог, данас почива цивилизација, човечност, државе, право итд. Све светске конфесије, укључујући и оне хришћанске, дакле и православље, односно СПЦ, не негирају права оних који у бога не верују, а поготово их не сатанизују. Тешко је одгонетнути одакле потиче потреба г. Амфилохија за овако неутемељеном и непотребном тврдњом? Још горе, у наставку ове своје тврдње, г. Амфилохије оне који не верују у бога, стигматизује, обележава као обожаваоце смрти и нихилисте.

У свом другом спорном ставу г. Амфилохије, отуђење од бога, дакле неверовање у бога, проглашава грехом, и подлегањем сатани. Тиме он оне који не верују у бога сврстава у сатанисте. Осим лажне поделе, г. Амфилохије сатанизује све оне који не верују у бога. Чему уопште потреба да се људи сатанизују због свог неотуђивог права? Поготово у време пошасти и у време Васкрса? Где је ту преко потребна мирољубива порука верског пастира?

Трећи спорни став г. Амфилохија говори о човеку као слабашном бићу које је поклекло пред пандемијом и паником. Постоји део људи који је томе подлегао. Већи део човечанства је показао снагу и чврстину, и није подлегао ни паници, ни другим искушењима пошасти. То да ли је пандемија по вољи и допуштењу бога, како то тврди г. Амфилохије, може, али и не мора,  бити важно и тачно, само онима који у бога верују. Осталима то може да звучи као бесмислено празноверје.

Четвртим спорним ставом г. Амфилохије осуђује цело човечанство које „својим неморалом и нечовјечношћу претвара свијет у Содому и Гомору који постају Мртво море – мјесто тријумфа смрти“. Том инквизиторском ставу, свако од нас много тачније може супротставити тврдњу да човечанство својим моралом и хуманошћу претвара свет у рај, који постаје оваплоћење живота – место тријумфа живота!

У петом спорном ставу г.  Амфилохије оптужује „невернике“ да су подлегли опсенама „грандиозних научних достигнућа која су створила илузију човекове свемоћи, која је свемоћ смрти“. Уз то Митрополит Амфилохије оптужује СВЕ „невернике“ да самим чином неверовања у бога, пљују и Христа и Цркву. Сам чин неверовања у бога, по логици ствари, не може значити блаћење Христа и Цркве.

Да бих био исправно схвађен, рећи ћу да снажно подржавам борбу СПЦ и Митрополије црногорско – приморске, за опстанак угроженог српства у Црној Гори, и борбу СПЦ и Митрополије црногорско – приморске, за своју вековну и неотуђиву имовину у Црној Гори. О томе сам крајем јануара 2020. написао студију која је објављена на више електронских адреса (одреднице 3,4,5 и 6).

Спорни ставови у Поруци Митрополита Амфилохија не доприносе великом угледу који СПЦ поседује у српском народу.

На крају бих поновио речи из Патријархове посланице: „Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света“ (…) „„Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски“.

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика

Одреднице:

1.http://www.spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_2

2.https://mitropolija.com/2020/04/17/vaskrsnja-poruka-mitropolita-amfilohija-2020-g/

3.https://vidovdan.org/autori/nebojsa-bakarec-otimanje-srpskog-nasledja-u-crnoj-gori/

4.https://informer.rs/vesti/politika/489403/ovo-morate-procitati-autorski-tekst-nebojse-bakareca-otimanje-srpskog-nasledja-crnoj-gori

5.https://www.espreso.rs/vesti/politika/502755/nebojsa-bakarec-ko-i-zbog-cega-podrzava-etnicki-i-verski-inzenjering-u-crnoj-gori

6.https://bakarec.com/2020/02/02/%d0%be%d1%82%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d0%bd%d0%b0%d1%81%d0%bb%d0%b5%d1%92%d0%b0-%d1%83-%d1%86%d1%80%d0%bd%d0%be%d1%98-%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%b8-2/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s