Убијеш ли човека, убица си; убијеш ли хиљаде људи, освајач си; убијеш ли их све, Бог си“.

                                                                                             Жан Ростан, француски научник и академик

Пошаст мења свет. Нове појаве, феномени, типови понашања. Кризе, ратови, катастрофе и заразе из људи извлаче оно најбоље и оно најгоре. Суочен са библијском пошашћу, са апокалипсом, хомо сапијенс као врста показује најузвишенију племенитост и најприземније зло. Само зло зна да буде заогрнуто у јагњећу кожу. Хијене, стрвинари, лешинари под плаштом. Сада када пошаст копни, окуражили су се сви подлаци, сви завидници, измилели испод камена, сикћу, шиште, гракћу, звекећу, пиште, и у шерпе лупају. Четрдесет дана смо се сви клањали медицинарима, а онда одједном, почеше да се чују хијене и лешинари. Примећен је један лешинар на тераси, у центру града, како гракће на своје комшије због тога што неће да гракћу са њим. Истог дана примећена је група лешинара на степеништу највишег народног дома. Раме уз раме лешинарима је и пета колона вируса корона. Корона коалиција. Заступници вируса. Примећено је да лешинари највише мрзе пензионере, лекаре и своју државу. Наши лешинари су под плаштом љубави према најстаријима, давали смртоносне предлоге како да се зарази што више стараца. Наши лешинари, нерадници по нарави, одједном открише да је празник рада, већи празник од Васкрса, па дадоше смртоносан предлог како да се што више народа зарази за тај празник. Наши лешинари су начули изреку Жана Ростана. Желе све. Да убију једнога. Да убију хиљаде тог једног. Ако  могу да убију све који воле тог једног. Срећом, неспособни су да буду убице, а камоли освајачи и богови, што жарко желе. Слуге сатанине, да, демони, зли дуси, да. Један од лешинара, жута хијена, убеђен је да је бог, због тога што је некажњено опљачкао 619 милиона евра. А желео је 666 милиона. Наши лешинари, у нашим данима, као што Дис рече, шљам, разврат и пороци, трули задах пропадања, јазбине и канали, на високо подигнути сутерени, сви подмукли, сви проклети и сви мали, исмевају све врлине и поштење, понижавају све гробове и животе, прљају и опело и крштење, угојени од грехова и од блата, достојанства поделише ковидиоти, васкрсли сви пигмеји и репови.

А шта ћемо са шерпама и лешинарима? Лешинари су дивљач. Дивљач у шерпе, па у рерну, да се прослави празник рада.

Нови Завјет, Откривење светога Јована богослова, ГЛАВА XVII.:

8. Звијер коју си видио, бјеше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нијесу у књигу живота од постања свијета, кад виде звијер, која бјеше, и није, и доћи ће опет“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s