Седи Ђилас на камен студенцу,

Своје тајне открио је зденцу,

Сузама га Ђилас испрскао,

Дилера је свога оплакао.

Шесет кила ганџе отписао.

Кука Ђики, та тајкунска грана!

Ганџо моја, дрого огријана!

Ајде ганџо, да ми будеш љуба,

Живет ћемо као два голуба.

Милутине што ми ганџу кратиш,

Зашто ганџу ти мени не вратиш?

Полицијо твоја звона брује,

Сад се моја ганџа јој спаљује.

Не нос’те ме покрај ганџе одра,

Срце моје препукнути мора,

Ганџо, ганџо ту нема помоћи,

Без тебе на протест морам поћи.

Седи Сергеј на камен студенцу,

Своје тајне открио је зденцу,

Сузама га Сергеј испрскао,

Дабовића милог оплакао.

Кокаине, од бисера грано!

Кокаине, сунце огријано!

Лепши си од белога голуба,

Уђи у ме, и буди ми љуба!

Од кокишке грозног винограда,

Лепа коко, правићу ти хлада.

Шмркнућу те ноздрвама двема,

Од мене већег наркоса нема.

(обојица запевају)

Не треба нам ни сребро ни злато,

Имали смо што нам срцу драго.

Имали смо гудру, јој паника,

Била нам је и понос и дика.

Препевао Небојша Бакарец