Атмосфера коју у друштву стварају ђиласовци предвођени самим Ђиласом и његовим слугама, Трифуновићем, Обрадовићем, Јеремићем, уз асистенцију њихових медија, и фанова на друштвеним мрежама, подсећа на ону из филма „Ћутање јагањаца“. Они креирају болесну атмосферу, као што то чине психопате и социопате приказане у многим филмовима налик оном који сам поменуо. Забрињава њихова опседнутост и фиксација Вучићем и поименце његовом децом, Данилом, Милицом и Вуканом. Ова четири људска бића су предмет најогавнијих и најболеснијих претњи и описа најављених злодела, које смо раније сретали само у историјским извештајима о усташким злочинима. Ови изливи зла ђиласоваца су периодични. Овај пут су изазвани Ђиласовим лажима да је скандирање грађана „Ђиласе лопове“- напад на  његову децу!?! И поред тога што никаквог напада на Ђиласову децу није било, Ђиласов плачни испад је изавао праву лавину убилачких реакција његових симпатизера на друштвеним мрежама, и у његовим медијима. Мета су деца Александра Вучића, Милица, Вукан и посебно Данило. Уз то, Вучићев најстарији син, који се управо опоравио од тешке заразне болести, коју је добио као племенити волонтер који је помагао другима у невољи, је од стране Ђиласових медија потуно умоболно приказан као сарадник једног од криминалних црногорских кланова. То што раде ђиласовци на челу са њим и његовим слугама  те његовим медијима и фановима, најбоље се може описати изразом „пустош емоционалне куге“.

Израз „емоционална куга“ означава свесну злобу и моралну дегенерацију ђиласоваца. Ђиласовци погођени емоционалном кугом су карактерни инвалиди. Они су и емоционално неписмени. Емоционална куга се видно увукла у ђиласовце после 2012. То је болест, попут шизофреније или карцинома, с једном разликом – исказује се у друштвено политичком животу. Епидемијско избијање емоционалне куге ђиласоваца исказује се у повременим провалама њиховог насиља и садизма. Такви акутни напади емоционалне куге су израз поремећеног живота оболелог и незадовољства самим собом. Енергија која подржава реакцију емоционалне куге потиче из незадовољене емоционалне глади, свеједно да ли се ради о садистичким претњама или о клеветању непријатеља.  

Битна и основна карактеристика реакције оболелог од емоционалне куге је да се радња и оправдање радње никада не подударају. Стварни мотив је скривен, а привидни мотив се даје као разлог за радњу. То најбоље видимо ако анализирамо Ђиласов плачни снимак. Стварни мотив његове реакције нема везе са његовом децом. Деца су само привидни, лажни мотив који се даје као разлог за његов чин. Стварни мотив је следеће. Ђилас кука због скандирања „Ђиласе лопове“, које се данима ори Београдом. То је као оно „У цара Тројана козије уши“. Ђилас кука због себе, а не због своје деце. Он не може да поднесе истину која одзвања Београдом. Повређена му је сујета. И онда Ђилас рони крокодилске сузе над самим собом, и подмеће своју децу, ни криву, ни дужну, да би испао жртва. Ђиласову децу нико није дирао, нити помињао. Последњи пут их је угрозио он сам када их је у јануару 2019. водио на протест, где је напао сопствене протестанте, који су му добацивали да је лопов. Пре тога је опет он угрозио своју децу 2014. као виновник породичног насиља, а жртве су били његова бивша супруга и њен отац, коме је Ђилас нанео телесне повреде. Све то су видела и чула његова деца.

За разлику од Ђиласа који годинама плаћа своје медије и ботове да монструозно прете Вучићевој деци и целој породици, Вучић не кука и не жали се превише. Видимо да Ђилас подразумева да он и његова породица имају већа права од Вучића и његове породице. Разлог – Ђилас сматра дa је припадник елите и грађанин првог реда, а да је Вучић шеф крезубих сендвичара, тј. грађанин другог реда. Овај случај је оголио истину о Вучићу и Ђиласу. Вучић је равнодушан спрам вишегодишњег скандирања „Вучићу педеру“. Чак се и нашали на ту тему. Ђилас не може три бедна дана да поднесе скандирање „Ђиласе лопове“. Одмах плаче, као … Шта нам то говори? Вучић је јака личност, а Ђилас слаба. Повици Вучићу немају утемељење. Садржај скандирања Ђиласу је истинит. Истина највише боли.

Емоционална куга ђиласоваца је присутна у многим областима живота: у мистицизму („ми смо изабрана света елита“); у пасивној и активној глади за влашћу; у лажном и нападном морализму; у партијском политиканству; у породичној куги; у садистичком понашању; у оговарању и клеветању; у порнографији; богаћењу; мржњи. Све се то јасно види у Ђиласовим медијима и на друштвеним мрежама.

Дневник насиља – Ђиласовци прете Вучићу и његовој деци

Да бих изнео потку и доказ за тезе из овог текста, навешћу само мали део клевета, претњи, и увреда. Драган Спасић, председник општинског одбора „Двери“ у Трговишту, објавио је морбидан текст на „Фејсбуку“ 09. новембра 2019. (одредница 6). Он је изјавио: „Треба направити попис утицајних СНС лица, и после промене власти, мигранте населити у њиховим кућама, становима…дати им њихове ћере и жене да силују“. Пријатељ Бошка Обрадовића и функционер „Двери“ задужен за „посебне“ задатке, Сибин Вукадиновић је 15. фебруара 2020. на „Фејсбуку“ поставио своју монструозну изјаву: „Да ли ћерка Александра Вучића, док је је*е њен отац, мисли на Томислава Николића?“.

Примера болесних претњи Вучићевој деци има безброј и њихов садржај је толико нечован да их је боље не цитирати. Углавном, садржај је сличан претњама Драгана Спасића и Сибина Вукадиновића.

Тајкун Ђилас: „Ми смо данас у једном систему који личи на прави фашизам“,„Ми имамо земљу која улази у фашизам“, „Срушићемо ову фашистичку власт“, „Ова власт је, по мом мишљењу, фашистичка“. Ђилас оптужује Вучића „да уводи фашизам у Србију“, „да од Србије прави колонију, распродајући земљу“. Ових дана Ђилас прети Вучићу и каже „Вучићу ти си један кретен…Кукавице једна болесна… Платићеш кад тад…“.

Сергеј Трифуновић који мрзи жене, је Вучићу поричивао: „се*е ми се“, „д*ек“, „пла*ипи*ко“, „слино“, „мрс*му*е“, „из*ебо свој народ“, „је*о сам ти триста мајки“, „пи*ке материне“ „са 60 је*бених година“, „си*о“, „who the *uck is you“ „од*ебо сам га“, „у*раће“ „ку*ва“, „да ли си ти је*ено нормалан“,“ку*аца палаца“,“пи*ака материна“, „на*ебем милосне мајке“, једе го*на“). Вређао је и новорођено дете Ане Брнабић.

Насилник Бошко Обрадовић је Вучића много пута клеветао: „издаја и велеиздаја“, „предаје Косово Шиптарима“, „дијалог о КиМ лаж“, „руши Устав“, „издају приказује као патриотизам“, „лажовчина и лопов“, „продао је душу ђаволу због пара и власти“, и упућивао претње Вучићу „да му следи вишегодишња робија“, и „да ће на улици срушити ову власт“.

Вук Јеремић, кум лажне државе Косово, који је од осуђених криминалаца из иностранства, примио милионе долара, изјављивао је о Вучићу: „обећао је да ће Косово ући у УН“,„са Тачијем у Риму договорио таксе на српску робу“,  „Путин га презире“, „Меркелова неће да га прими“, „пашће са власти до Васкрса“ (прошлог), „подржао је формирање војске Косова“, „починио је издају и велеиздају“, „уличар без манира и моралних обзира“,„Све више је јасно да се у Србији више не налазимо у предворју фашизма, ми смо практично загазили у фашизам“.

Дехуманизација Вучића и његове деце

У последњих осам година присутна је једна забрињавајућа појава која ранијих деценија није била присутна у тој мери у нашем друштву. Ради се о организованој и циљаној дехуманизацији Александра Вучића, али и других носилаца власти из СНС. Вучић је постао харизматични лидер, са огромном подршком, и оштрица ове појаве је, по правилу, уперена против њега. Поред тога Александар Вучић, Ана Брнабић и многи други су изложени демонизацији,  стереотипизацији и негативним предрасудама. И на све то долази изразита дехуманизација. Срећом, у ширењу те појаве учествује само део непопуларне опозиције, релативно мали број познатих личности које су њихови симпатизери (олош елита), мали број медија, са ограниченим дометима (ТВ„Н1“, ТВ „НОВА.С“, „Данас“, „Време“, „НИН“, портали „КРИК“,„Директно“, „НОВА.С“, „Пешчаник“ итд.).

Ако би само погледали евиденцију претњи које су упућење њему и члановима његове породице, у последњих осам година, видели би да је тај број драстично већи од претњи, клевета и увреда које су биле упућене Борису Тадићу, Војиславу Коштуници, или Зорану Ђинђићу. Све то је утолико упадљивије, због тога што Србија видно економски напредује, води мирољубиву спољну политику, а напетости у друштву су смањене на најмању могућу меру. По логици и природи ствари, велика популарност и успеси, би морали да доведу до смањења броја претњи, клевета и увреда.

Дехуманизација и демонизација коју носе горе поменути кругови, заснована је на томе да они у Вучићу и његовој деци, члановима СНС, и гласачима СНС, не виде људе који су као они, односно они сматрају да то и нису људи. Њихова представа о онима које сатанизују је рашчовечена, дехуманизована. То им омогућује да према жртвама имају само непријатељска осећања: презир и мржњу. Презир – због тога што сматрају да су ови други безвредни, да су испод минимума људске вредности; мржњу – због тога што сматрају да су ови други ирационална, зла бића. Ако жртве демонизације пате, мрзитељи су задовољни. Да би остварили своје политичке интересе они Вучића оцрњују и блате, како би од оних који у то поверују начинили своје стварне или моралне савезнике. То чине тако што у нашој свести „цртају” лажни сценарио (скрипт) борбе добра и зла, кроз драмски троугао којим дефинишу психолошке улоге прогониоца, жртве и спасиоца (појмови из трансакционе анализе Ерика Берна). Образац је увек исти: неко је зли агресор, прогонилац, други је његова невина жртва, а добри трећи људи су спасиоци. Суштина овог поступка јесте да се приписивањем злобе, та особа или група дехуманизује. Вучић и његова деца су представљени као људи са којима не треба саосећати, као демони или ђаволи који треба да пате и које треба немилосрдно уништити. Због тога се овај процес назива демонизација или сатанизација. Препознавање покушаја дехуманизације јесте основа политичке и медијске писмености. По овом обрасцу дехуманизације Вучића од стране СЗС, тајкуна, дела „елите“, медија и НВО, Вучић је „зли агресор, фашиста, аутократа, лажов “, народ је његова жртва, а „добри“ Ђилас, Трифуновић, Јеремић и Обрадовић су „спасиоци“. И као што видимо „спасиоци“ дехуманизују и прогањају „злог агресора“, који по њима и није људско биће. Сетимо се и нехуманог филма ТВ Н1, у трајању од три сата, где група од десетак људи дехуманизује и демонизује Александра Вучића.

„Свету не прети опасност од људи који чине зло него од оних који то допуштају“ – Ајнштајн

„Злоба људска увек полази од немоћи“ – Толстој

*Аутор је политички аналитичар и члан УО Фондације СНС