Ситуација у Ђиласовом Савезу за Србију, и бојкоташком делу опозиције, подсећа на ону изреку „јебо луд збуњеног“. Ту се више не зна ко ће кога, ко ће коме, ко ће како, ко ће где и због чега. Њих шесторица – Ђилас, Обрадовић, Трифуновић, Јеремић, Тадић и Лутовац, и њихова урнебесна трагедија, нас доводе у озбиљну дилему. Да ли више подсећају на монтипајтоновце, или на три легендарна филма – „Дискретни шарм буржоазије“, „Велико ждрање“ и „Фантом слободе“? Тадићев предлог да бојкотују изборе тако што ће на њима учествовати, али да чим добију мандате, бојкотују институције, највише подсећа на монтипајтоновце. Са друге стране штрајк ождеравањем, тј. покушај Бошка Обрадовића да се убије од једења и спавања, највише подсећа на филм „Велико ждрање“. Опет, свађа Лутовца и Тадића, те најављени пуч у ДС, личе на филм „Фантом слободе“. Сва шесторица су пљунути ликови из филма „Дискретни шарм буржоазије“. Да би драги читаоци знали о чему говоре три филма, упознајмо се укратко са њиховим садржајем.

            Луис Буњуел је 1972. снимио легендарни филм „Дискретни шарм буржоазије“, сатиричну драму, немилосрдну критику лицемерја високих грађанских кругова-буржоазије. Група од шесторо несумњиво угледних, готово беспрекорних људи, припадника горње средње класе покушава да вечера, али бивају необјашњиво прекидани. Прекиди постају све надреалнији како филм одмиче, због тога што на површину израњају њихове потиснуте, тајне жеље, фантазије и кошмари – сушта супротност привиду савршености и нерањивости. Као што видите, сличност је очигледна. Наша група од шест „угледних“, готово беспрекорних људи (мегалопов, наркоман, фашиста, барбика, коцкалоне, и човек без својстава), покушава да (не) изађе на изборе, али догађају се необјашњиве ствари.

            Марко Ферери је 1973. снимио сјајан филм „Велико ждрање“. У питању је горка сатира у којој група успешних, средовечних мушкараца одлучи да ждере до смрти. Друштво им праве три проститутке и локална учитељица. Филм се одиграва у луксузној вили на селу, у атмосфери обиља и раскоши виле, врта и хране, уз паркирани Бугати кабрио. Ради се о узнемирујућој вивисекцији савременог друштва која вешто балансира између црног хумора, „неприличног“ секса и невине романсе. И наш фашиста, као што знамо, покушава да се убије од ждрања и  спавања. Добио је и жељено стално друштво (ненормално је да једе и спава сам!). Увече прави журку испред палате.

            Маестро Буњуел је 1974. снимио још један велики и култни филм – „Фантом слободе“, сатиру и комедију апсурда која разбија буржоаске конвенције и критикује хипокризију устаљене моралности. Заувек ће се памтити сцена када гости долазе за трпезаријски сто где уместо столица стоје клозетске шоље. Гости подижу даске, мушкарци спуштају панталоне, жене задижу сукње, седају, конверзација тече. Повремено гости одлазе да једу сами у малој  „тоалетној“ просторији. Тако и наша шесторица. У нужнику једу, оно што се не једе, а нужду обављају у  трпезарији.  И онда се чуде откуд толико срање.

           Овај бојкот риалити је прави ватромет буржоаске малограђанштине, лицемерја, експлозија снобизма, извештачености, фрустрација, комплекса, примитивизма, простаклука, скаредности, насилности, понижавања, покондирености, али и слабо прикривених паланачких комплекса. Како кампања одмиче, фасаде пуцају, овај бојкотштрајк шоу озбиљно угрожава текуће ТВ риалити програме и турске серије.

           Ако се ова шесторица састану у покушају да се помире и усагласе, нека уместо неудобних конференцијских фотеља, уз преговарачки шведски сто поставе нове хибридне стилске „Dornbracht“ тоалетне шоље, са аутоматским испирањем и перачем позадине. Дискретно и шармантно. Фантомски слободно!