Веома мали број грађана прочита програме политичких странака. Грађани се опредељују на основу дела и праксе политичких субјеката. Већина програма странака је мртво слово на папиру. Још горе, већина програма политичких странака је у супротности са оним што те странке раде, краткорочно или дугорочно гледано. У овом тренутку једини изузеци од овога што сам навео су СНС, СПС и делимично СДП и ПС. Једина опозициона странка чији је програм усклађен са деловањем је СРС.

Код појединих опозиционих странака програм је драстично супротан ономе што те странке раде у пракси. Те странке су: ССП, ПСГ, Двери, и СзС као савез. Нигде у програмима тих странака не стоји да се залажу за: насилну промену власти на улици, обрачун са политичким противницима на улици, по преузимању власти, револуционарне судове који би судили неистомишљеницима, физичке нападе на институције друштва и на званичнике, претње смрћу представницима власти и странака на власти, претње смрћу члановима  њихових породица. То не стоји нигде у програмима, а опет, наведене странке, на делу, у пракси, већ две године, спроводе свој неписани, а стварни програм насиља и мржње.

Овом приликом осврнућу се на програм ПСГ – „Покрета слободних грађана“, због тога што ће та странка учествовати на изборима. Сам назив те странке је у супротности са деловањем те странке. Као и остале странке, и ова је лидерска. То значи да деловање председника те странке представља програм те странке. Деловање Сергеја Трифуновића, председника ПСГ, подразумева изазивање саобраћајних удеса, вршење кривичних и прекршајних дела, мржњу и најпримитивније вређање жена и осталих неистомишљеника, зависност од психоактивних супстанци – дроге и алкохола, јавно конзумирање алкохола на политичким скуповима, дружење са криминалцима итд.

Да не буде да измишљам, изнећу мали део хронологије Трифуновићевог вербалног насиља.

07.05.2018. Гостујући у Загребу на „ХТВ“, Трифуновић је вређао српски народ рекавши:„Срби су ограничени, а власт је гамад која залуђује српски народ, стоку грдну“.

02. и 03.12.2018. Трифуновић је председницу Скупштине Србије Мају Гојковић назвао „фуксом“, а затим је наставио са увредама: „не би могли да докажете да је Маја Гојковић уопште људско биће, а некмоли жена“.

26.12. 2018. Трифуновић је извређао председника Републике Српске, Милорада Додика речима: „Додиче, усташо.Ђубре смрдљиво наркоманско. И усташко“.

21.01.2019. Трифуновић је извређао новинарку „Српског телеграфа“, Ивану Жигић, назвавши је више пута “ку*вом“ и на друштвеним мрежама је објавио њене приватне податке.

22.01.2019. Трифуновић је више пута увредио директорку ТВ „Студио Б“, Ивану Вучићевић назваши је „фу*сом“.

18.03.2019.  Трифуновић је изрекао једну од својих највећих гадости (не може бити цитирана из тог разлога). Вређао је председницу Владе Србије Ану Брнабић и њену партнерку Милицу Ђурђић, али и све припаднице ЛГБТ популације, и све жене. Садржај његовог твита представљао је најгрубље врађање мајчинских осећања и позивао је на сексуално иживљавање над Аном Брнабић.

13. 04.2019. Протест опозиције је обележио простачки наступ Сергеја Трифуновића, који је обиловао псовкама и увредама („се*е ми се“, „д*ек“, „пла*ипи*ке“, „слине“, „мрс*му*и“, „из*ебу свој народ“, „је*о сам ти триста мајки“, „пи*ке материне“ „са 60 је*бених година“, „си*о“, „who the *uck is you“ „од*ебо сам га“, „у*раће“ „ку*ва“, „да ли си ти је*ено нормалан“,“ку*аца палаца“,“пи*ака материна“, „на*ебете милосне мајке“, једе го*на“), претњама Александру Вучићу, припадницима СНС, припадницима мађарске мањине и мигрантима („Вучић насељава Арапе, Мађаре…“).Трифуновић је говорио под дејством алкохола, који је испијао пре наступа.

11.08.2019. Сергеј Трифуновић је вређао новинарку Пинка Гордану Узелац речима:„ћурко једна“.

15.10.2019. Трифуновић је увредио новинарку Оливеру Јовићевић назвавши је проститутком која ради за мање од 150 евра.

14.02.2020. Трифуновић је увредио народну посланицу Татјану Мацуру, тиме што је инсинуирао да је проститутка која ради код „Плавог моста“.

29.04.2020. Трифуновић је извређао своју комшиницу, пензионерку. Несрећну старицу је назвао „матором дро*етином, распалом дро*ом, ку*ком, фу*сом, олошем, шодером и матором вештицом“ и поручио јој је: „Сисај ку*ац, је*о сам ти све по кући“.

08.05.2020. Трифуновић је подржао покушај убиства посланика Марјана Ристичевића речима:

„Цепање смрдљивог ристичевића је једна од лепших сцена за добро јутро“.

Трифуновић је извршио више од 50 кривичних дела и прекршаја из области саобраћаја. Скривио је три саобраћајне несреће и повредио двоје грађана. Најмање шест пута је кажњен због вожње у пијаном стању или под утицајем психоактивних супстанци. Претпоследњи пут када је скривио несрећу на Новом Београду, закуцао се у аутобус, па је побегао са места несреће. Дан касније, установљен је кокаин у његовој крви. У једној од тих прилика, када је бахато возио, страдала је девојка од 20 година. Последњи пут је у удесу на путу за Нови Сад, који је скривио Трифуновић, страдао Срђан Секуловић, кога је Трифуновић касније вређао и претио му. И наведеној девојци и Секуловићу су нанете телесне повреде, као последице удеса. Трифуновић је у десет наврата прекорачио брзину. Четири пута је возио и поред изречене забране. Два пута је возио без возачке дозволе. Још петнаест пута је направио друге саобраћајне прекршаје. Када се Трифуновић у лето 2019. бахатио по Дунаву луксузним глисером од 20.000 евра, без дозволе за управљање, са њим на глисеру је био осуђивани убица Игор Р., који је 2004., пиштољем убио Исидору И. (19 година). Исти тај Трифуновићев пријатељ је осумњичен за умешаност у убиство у Шведској, као и за пренос новца од шверца наркотика. Трифуновићев други пријатељ, Петар Владуловић, песницом у главу је ударио Ксенију Радовановић, а потом јуначки побегао, док је Трифуновић скривао његов идентитет.

Једно Трифуновићево дружење са Милорадом Улемеком Легијом, завршило се пуцњавом у клубу пуном младих. Узрок те пуцњаве је био Сергеј Трифуновић. На ту тему, Биљана Србљановић, која одлично познаје Трифуновића, је рекла :“смрдљиви, лажљиви Сергеј, Легијин упишани ортак, (…) неопрани лажљиви Сергеј (…) увек је био подмукли лажов (…) са оним глупим осмехом и грозним задахом да не знаш где да побегнеш (…) увек је лагао, увек и смрдео, увек се гребао за новац, оброк, пиће (…) никад се није прао, увек је варао колеге, уништавао представе (… ) хвалио се пријатељством са Улемеком (…)“.

У светлу свих ових „дивота“ погледајмо делове програма ПСГ и Трифуновића. Пре тога рецимо да је ПСГ „другосрбијанска“ странка, антисрпска, аутошовинистичка, нетолерантна, правашка, екстремистичка. Њима су пуна уста „људских права“, „достојанства“, „хуманих идеала и вредности“. У своја два програмска документа „Вредности и циљеви Покрета слободних грађана“ и „Договор 381“ ПСГ и Трифуновић износе обиље ставова који су у потпуној колизији са њиховим поступањем.

ПСГ и Трифуновић кажу:„Слободе и права човека су највиша вредност коју је држава дужна да штити и гарантује“. Поставља се питање шта је са слободама и правима Трифуновићевих жртава? Да ли су жртве Трифуновићевих вербалних испада, као и жртве његовог саобраћајног насиља, обухваћене заштитом и гаранцијама о слободама и правима човека? Очигледно нису!

ПСГ и Трифуновић кажу:„Поштовање права грађана (…) и достојанства човека самог за себе и у друштву других људи (…) хуман однос према свим живим бићима“. Да ли, по ПСГ-у и Сергеју Трифуновићу, Маја Гојковић, Милорад Додик, Ивана Жигић, Ивана Вучићевић, Ана Брнабић, Милица Ђурђић, Александар Вучић, Гордана Узелац, Оливера Јовићевић, Татјана Мацура, комшиница Анђелка, Марјан Ристичевић, Срђан Секуловић, Ксенија Радовановић и многи други, заслужују да се поштују њихова људска права и достојанство, да ли заслужују хуман однос, и да ли су они, по ПСГ-у и Трифуновићу, људска бића? По понашању ПСГ и Сергеја Трифуновића, одговор је одричан. Очигледно ПСГ и Трифуновић сматрају да су они грађани првог реда, поседници људских права, а да побројани то нису.

ПСГ и Трифуновић кажу:„Сузбијање криминала и корупције(…)Потребни су нам људи другачијег кова“. Да ли се то односи на Сергеја Трифуновића? Очигледно не! Из вишегодишње праксе, из његових дела се види да он сматра да се сузбијање криминала, не односи на његов криминал (поседовање дроге, изазивање саобраћајних несрећа…). Он сматра да је он човек другачијег кова, новог соја, коме је дозвољено све што нормалним грађанима није.

ПСГ и Трифуновић кажу, помињући циљеве:„Лустрација(…)Одговорност за обављање јавног посла(…)Заштита рањивих група – деце, жена, старих, особа са инвалидитетом (…)ЛГБТ особа (…)Достојанствена старост за све“. Кога би они и како да лустрирају? Из деловања Трифуновића и ПСГ се види да они лустрацију виде као обрачун и кажњавање свих оних који не мисле исто као они. Лустрација је за њих револуционарни, преки суд, насилна промена власти. Да ли је и Сергеј Трифуновић одговоран за обављање јавног посла, као председник политичке странке? Он и ПСГ сматрају да су они изузети од те одговорности. Због чега? Због чега заштитом рањивих група нису обухваћене све жене које Трифуновић бестијално вређа? Због чега заштитом рањивих група није обухваћено новорођенче Ане Брнабић и Милице Ђурђић? Због чега заштитом рањивих група нису обухваћене Ана Брнабић и Милица Ђурђић? Због чега заштитом рањивих група није обухваћена немоћна Трифуновићева комшиница, пензионерка Анђелка? Има ли она право на достојанствену старост, или јој је то право одузето пуком чињеницом да има несрећу да станује поред Трифуновића?

ПСГ и Трифуновић кажу:„Најважнији политички циљ у Србији јесте стварање заједнице узајамног поверења и подршке људима“. Какво поверење грађани могу имати у Трифуновића, који је зависник од психоактивних супстанци, починилац преко 50 кривичних и прекршајних дела, који вређа жене, називајући их ку*вама и  фу*сама? На који начин Трифуновић тиме пружа подршку људима?

ПСГ и Трифуновић кажу:„Успоставићемо нулту стопу толеранције за криминал и корупцију“. Како ПСГ и Трифуновић то мисле да успоставе, када ПСГ стопостотно толерише Трифуновићев криминал? Да ли ПСГ сматра да се нетолерисање криминала не односи на Трифуновићев криминал?

ПСГ и Трифуновић кажу:„Политичка етика. Желимо политичком деловању и активизму да вратимо достојанство“. Звучи готово пародично. Да ли ПСГ и Трифуновић враћају достојанство политичком деловању и активизму, тако што Трифуновић зверски вређа жене и поима их као ку*ве и фу*се, тако што изазива саобраћајне удесе, тако што врши кривична и прекршајна дела, промовише мржњу и примитивизам, тако што конзумира наркотике и алкохол, тако што се дружи са криминалцима, и тако што штити криминалце? ПСГ и Трифуновић имају потпуно извитоперено поимање речи достојанство!

Антидржавни и сепаратистички програм ПСГ

У програмским документима ПСГ стоје антидржавни и сепаратистички ставови који се тичу КиМ:„Решићемо питање Косова и Метохије, на начин да, (…) не успоравамо демократски развој Косова. То укључује и интеграцију Косова у све међународне организације, па и ОУН (…)“. ПСГ и Трифуновић отворено кажу да ће решити питање КиМ, водећи пре свега рачуна о интересима лажне државе Косово! Не кажу да ће водити рачуна, пре свега о интересима државе Србије и Срба, већ обрнуто и штеточински, о интересима Албанаца и лажне државе Косово. Да буду јасно схваћени у свом антидржавном и сепаратистичком ставу, ПСГ и Трифуновић јасно поручују да ће лажној држави Косово обезбедити интеграцију у све међународне организације, па и ОУН! Овако штетне ставове не заступају ни Курти, Харадинај и Тачи, заједно.

Слично је и по питању Покрајине Војводине, мада су ставови по том питању „само“ сепаратистички, али не и отворено антидржавни:„Суштинско остваривање и јачање аутономије Војводине. Уместо досадашњег гушења Војводине (…) Тражићемо (…)начине како да се аутономија дограђује, у најбољем војвођанском (…)интересу“. ПСГ и Трифуновић се залажу за још већу аутономију Покрајине Војводине. То значи да се залажу да Војводина добије статус „републике“ и да Србија постане федерација или конфедерација. Војводина већ поседује максималну аутономију. Свако јачање те аутономије, доноси државност Покрајини Војводини. ПСГ заступа оне старе сепаратистичке ставове који су били присутни до 2012. године, када је тадашња Тадићева власт радила све како би Војводини обезбедила државност (надлежности, застава, грб, химна, ВАНУ, дипломатска представништва…). О хаотичности и дволичности ПСГ и Трифуновића сведочи инцидент који је изазвао председник ПСГ, Сергеј Трифуновић, 13.04.2019., на протесту опозиције када је вређао припаднике мађарске мањине. Како Трифуновић и ПСГ мисле да повећају аутономију Војводине, вређајући припаднике најбројније националне мањине у Србији и Војводини? Да ли се „аутономија дограђује“, тиме што председник ПСГ понижава Мађаре?

Стварни програм ПСГ, дрога и проституција!

Да програм једне странке представља деловање њеног лидера, лепо се види из епизоде забележене на Твитер налогу Сергеја Трифуновића. Трифуновићев Твитер налог је његова главна медијска платформа. Он је 15.05.2020. ретвитовао, тј. на свој налог поставио став једног свог обожаваоца, који наводи програмске ставове ПСГ, због којих ће гласати са ту странку. Тиме је Трифуновић показао шта је све његов стварни програм, а да то не мора званично и да пише у програму на сајту те странке.

У том Твиту стоји: „Гласаћу за ПСГ јер: није националистичка странка, антифашисти су, залажу се за ЕУ, не хушкају на рат, може и легализација марихуане и проституције, подржавају права мањина, жена, ЛГБТ, Аутономију Војводине, нису против миграната. Придружите ми се у подршци овим вредностима!“. Тиме Трифуновић поручује да осим онога што пише у програмским документима, а што је мртво слово на папиру, да се он и ПСГ, залажу за ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ МАРИХУАНЕ И ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ПРОСТИТУЦИЈЕ!

Што се тиче питања легализације марихуане, не каже се чак ни то да се ПСГ и Трифуновић залажу за легализацију марихуане у медицинске сврхе, већ потпуно штеточински, за потпуну легализацију. То је залагање за наркоманизацију Србије. Свако ко познаје област болести зависности и психоактивних супстанци, добро зна да је марихуана само уводна дрога у теже облике болести зависности. Да ли нас овакав став Трифуновића изненађује? Не, наравно! Он је регистровани, а нелечени зависник од дрога и алкохола. Стога не изненађује, да се један наркоман и алкохоличар залаже за легализацију дроге. Овај став не стоји у програмским документима ПСГ, али је стварни програм Сергеја Трифуновића и његове странке. Оно што стоји у документима је празно слово на папиру.

Што се тиче питања легализације проституције, и ту је ствар јасна. У овом поднебљу, са овим менталитетом, најбоље је искорењивати проституцију, а не лагализовати је. Искорењивати је тако што ће бити прописане драконске казне за клијенте. Залагање за легализацију проституције, на овим просторима, значи залагање за легално понижавање жена, за подстицање трговине женама као робљем и подстицање „секс трефикинга“. Да ли нас и овај став Трифуновића изненађује? Не, наравно! Он је особа која ужива у томе да понижава и вређа жене, углавном их доживљавајући као „ку*ве“ и „фу*се“. Стога не изненађује, да се један женомрзац залаже за легализацију проституције. Ни овај став не стоји у програмским документима ПСГ, али је стварни програм Сергеја Трифуновића и његове странке.

Програм ПСГ је био потпуно другачији док је ту странку водио Саша Јанковић. И даље је је то била „другосрбијанска“ странка, али насиље и криминал нису били изражени. Саша Јанковић је био достојан да води ту странку, а Сергеј Трифуновић је недорастао и недостојан да буде председник било које странке. Када је Трифуновић изабран за председника ПСГ, Саша Јанковић и мноштво угледних чланова је напустило ту странку, згрожено сазнањем да је за Јанковићевог наследника изабрана недостојна особа. О дволичности Сергеја Трифуновића и ПСГ, сведочи и чињеница да су се они више од годину дана заклињали у бојкот, да су износили лажи о тиранији у Србији, о непостојању услова за учешће на изборима. Због тога су и потписали тзв. „Споразум са народом“. ПСГ и Трифуновић су крајем јануара донели „коначну“ одлуку да неће учествовати на изборима. Три месеца касније, а да се ништа није променило, они доносе сасвим супротну одлуку. Одлука о изласку на изборе је исправна, али се поставља питање, због чега су лагали и обмањивали јавност годину дана, и ко ће после свега веровати Трифуновићу и ПСГ-у, после необјашњивог коперниканског велеобрта?

Писци програма ПСГ су, вероватно, чланови политичког савета ПСГ, Зоран Хамовић, Милан Влајчић, проф. др Јелена Ђорђевић, Горан Марковић, и проф. др Србијанка Турајлић. Поред тога што и они јавно износе екстремистичке ставове, увек су пуни моралних придика и претњи неистомишљеницима, али никада до сада нису рекли ни једну реч критике на рачун насиља и криминала свог председника. Они виде трун у туђем оку, а не виде балван у оку свог председника, нити у свом оку. Због чега су слепи? Кад сагледамо све ове тужне и страшне чињенице, морамо бити забринути због велике вероватноће да ће екстремисти из ПСГ прећи цензус од три одсто, и бити у прилици да угрожавају рад највишег представничког тела, онако како су то радили екстремисти из СзС.

„Свету не прети опасност од људи који чине зло него од оних који то допуштају“ – Ајнштајн

„Злоба људска увек полази од немоћи“ – Толстој

*Аутор је политички аналитичар и члан УО Фондације СНС