Е мој Обрадовићу, у лажи су кратке ноге. Недавно сам Вас похвалио због тога што сте послушали маму и тату (ваше речи) и прекинули штрајк једењем и спавањем. Ваше данашње (29.05.2020.) „отворено писмо бившим, садашњим и будућим (sic!- sic erat scriptum) саборцима“ ме уверава да са Вама нешто није у реду. Или је оно десетодневно ождеравање и пландовање погубно деловало на Вас, или вам је Сергеј, приликом посета дотурао неке тешке психоактивне супстанце? Прво, свако нормалан би се обратио својим саборцима (садашњим). Који је смисао обраћати се бившим саборцима које патолошки мрзите и који Вас неописиво мрзе (Глишић, Ного, Тврдишићи, Кипријановић итд.)? Још мање смисла има Ваше обраћање имагинарним „будућим“ саборцима – непознатим особама. Из даљег садржаја Вашег писма видим да је у питању друга претпоставка о узроку Ваше психоделије – Сергеј и његове супстанце. Шта Вам је увалио, и коју психоактивну супстанцу сте злоупотребили тешко је рећи? Кокаин? Лударе (печурке)? Екстази? У то нас уверава Ваша реченица да ДАНИМА размишљате да ли и како да се обратите саборцима? ДАНИМА!?! За такву одлуку потребан је минут, пола сата највише. Потом свој штрајк Ви називате „драгоцено духовно политичко искуство строгог поста у форми штрајка глађу“. То су нове, до сада непознате дефиниције и изрази. Ви сами признајете да нисте штрајковали глађу, већ да сте само постили. Како сте уопште спојили неспојиво „духовно“ и „политичко“ искуство? Нисте Ви, супстанце су. Као Трговчевић кажете: „јавио ми се велики број забринутих бивших, садашњих и будућих чланова Српског покрета Двери“. Разумем да је могуће да су Вам се јавили бивши и садашњи саборци, али верујте немогуће је да Вам се јаве будући саборци (изузев онако како се Трговчевићу „јављало“). Како су Вам се „јављали“ БУДУЋИ саборци? У сновима? У визијама? Ако мислите на телефонске позиве – то је јако чудно. Дијалог би био надреалан: „Хало? Да хало, Бошко овде, ко је то? Добар дан, овде Ваш будући саборац (рецимо) Димитрије. Е здраво Димитрије, дивно име. Хтео сам Бошко да Вам пружим подршку и да Вас обавестим да сам ја Димитрије, Ваш будући саборац…“. Ха, ха, ха. Урнебесно. Ко је ту видовит? Ви или БУДУЋИ саборац?

Потом од Вас први пут, током две деценије, чујемо да су Двери четничке! Саборцима поручујете: „ви сте се борили не под барјаком било ког председника или политичке организације, већ под стегом (…) ђенерала Драже“. Да су Двери љотићевске, фашистичке, то смо знали. Али до сада никада нисте помињали да су Двери четнички покрет. Биће да су и ту прсте умешале психоактивне супстанце!

Даље кажете, под навалом хемије: „На том и таквом политичком путу, било је много (…) лутања и грешака. Правили смо пропусте као политичка организација – било је погрешних одлука, неуспелих удруживања, наивности, и што је посебно лоше – огрешења о људе (…) И ја сам, после избора за председника Покрета 2015. године, имао бројне личне пропусте и несналажења“. Једино никада нисте образложили које су то конкретно Ваше многобројне грешке, пропусти, огрешења?

Недавно сте, три дана после зверског напада на Марјана Ристичевића, 12.05.2020. за ТВ Прва, покајнички изјавили: „Са друге стране није добро оно што се десило овде испред дома Народне скупштине (…) ја сам овај начин мирног и ненасилног отпора (…) штрајк глађу, изабрао да би и себе мало смирио, зауставио, прикочио (…) јер пут којим сам и ја кренуо јесте пут (…) али видео сам да то иде у једном правцу који не ваља, и ја сам стао и рекао, ево ово ће бити моја лична жтрва (…)“. Потом Вас је новинарка ТВ Прва, Жељка Мрђа питала: „Овај ваш сада штрајк глађу је нека врста покајања у односу на то шта је било са народним послаником Марјаном Ристичевићем, јесам ли вас то добро разумела?“. Ви сте Обрадовићу одговорили потврдно: „Па из хришћанског угла гледано добро сте то разумели, јер (…) ми хришћани би требало тога да се држимо, када одете у политику и када сте опозиција, и када власт се понаша недемократски, онда и ви кренете пуни страсти да се борите против тога и наравно онда се деси да у томе и претерате и погрешите…“. Да овде станемо, и констатујемо – 12. маја, дакле пре 18 дана, Ви сте се Обрадовићу кајали због онога што сте урадили Маријану Ристичевићу. Сами кажете да сте у тренутку напада на Ристичевића „ишли у једном правцу који не ваља“, и да се кајете и „да осећате потребу да поднесете личну жртву“. Све је то разумљиво, због тога што сте Ви и Ваша банда (вас двадесетак) напали Ристичевића, који је довољно стар да Вам буде отац. Вас двадесет на једног старијег човека. Природно је да сте се три дана касније покајали, осетили потребу за самокажњавањем (лична жртва).

Нажалост, тај осећај кајања и жеље да казните себе, није Вас дуго држао. Држао Вас је тачно 16 дана. Потом сте, волшебно променили став и исказе, вероватно под утицајем супстанци, које сте узели због страха од појављивања пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду, у својству осумњиченог за кривично дело – насилничко понашање, због напада на посланика Маријана Ристичевића и министра здравља Златибора Лончара. И ту у тужилаштву сте 28.05.2020., мртви хладни (супстанце су одрадиле свој посао) изјавили: „Никаквог физичког насиља није било. Припадници скупштинског обезбеђења су поцепали сако Маријана Ристичевића“. Од Вашег става „ишао сам правцем који не ваља, кајем се, и жртвујем“ – 12. маја, дошли сте до велеобрта 28. маја. Из Ваше изјаве пред тужилаштвом проистичу две ствари Обрадовићу. Ви сада тврдите да је г. Ристичевић сам себи нанео повреде на глави, тако што је сам главом ударао о камено степениште, окружен Вашом бандом, да је својом главом и телом ударао по ципелама Ваше банде, лежећи на степеништу! Друго, Ви Обрадовићу, сада тврдите да су припадници полиције који чувају Скупштину, напали Ристичевића, након тога што је он напао самога себе, и да су му они поцепали сако! Морате признати Обрадовићу да све то делује потпуно невероватно. Утолико невероватније, уколико имамо у виду Ваше изјаве од 12. маја („кајем се, жртвоваћу се због кајања“…). И у тој психоделији после 28.05., Ви дан касније, у очигледном делиријуму, пишете небулозно писмо саборцима. Све то говори о томе да сте пореметили умом, привремено или трајно. Саветујем Вам да се заједно са Сергејем обратите надлежним установама и одете на одвикавање од психоактивних супстанци: *Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика