Мило Ђукановић је кренуо у најављени обрачун са Српском православном црквом. После забране прославе дана Светог Василија Острошког, хапшења Владике будимљанско-никшићког Јоаникија и осморице свештеника СПЦ, због литије у част Светог Василија Острошког, Ђукановић је наставио рат против СПЦ и Светог Василија Острошког. Одлучио је да сруши конак сестринског (женског) манастира Светог Василија Острошког у месту Зогање на Бриској гори код Улциња, где се налази Црква Светог Василија Острошког из 18. века. Тај конак је дом сестринства манастира. Ударили миловци на нејач, на жене! Неста чојство и јунаштво из Милогоре! Његош се у гробу преврће! Специјалне јединице удариле на монахиње! Расрбљени Милови Срби, „Црногорци“ руше део манастира СПЦ. То ни усташе у НДХ нису радиле, на почетку. Лажна нација, лажни језик, лажна вера – то је слика Милове Црне Горе! Индикативно је да се ово догађа након одлуке Цркве да настави протестне литије.

Надлежне институције у Црној Гори (министарство МОРТ, полиција у лику специјалних јединица САЈ, предвођених заповедником САЈ Муратом Милошем Радуловићем, и представници општине Улцињ – Албанци) рано јутрос су сравниле са земљом конак у манастиру Светог Василија код Улциња. Рушење су обезбеђивале јаке полицијске снаге. Управа полиције није хтела никоме да објасни ко је од њих тражио асистенцију, нити због чега је у Улцињу Противтерористичка јединица (САЈ)!?! Тако је полиција прошле године у улцињском Свачу спречила Митрополита Амфилохија, свештенике СПЦ и народ, да се помоле Богу на остацима српске цркве где је крштен Св. Јован Владимир.

Као што су Албанци на КиМ 17. марта 2004., без последица извршили погром над Србима, и уништили 19 споменика културе прве категорије (цркве и манастири) и 16 некатегорисаних православних цркви, то исто чини и режим Мила Ђукановића. За сада су милогорци срушили један конак манастира СПЦ!

Шта стоји иза свега овога? Доношењем „Закона о слободи вјероисповијести“ режим у Црној Гори жури да заокружи процесе отимања српског наслеђа у Црној Гори, уништења СПЦ у Црној Гори, одузимања имовине СПЦ, стварања црногорске цркве, расрбљавања Црне Горе, конвертовања Срба у Црногорце, довршетак процеса креирања новог црногорског етноса и идентитета, претапања српског језика у „црногорски“ језик, ширења србофобије и антисрпства, и уздизања нарцизма малих разлика до неслућених размера. Све то је омогућено стицањем независности Црне Горе (у питању је новостечена, а не о обновљена државност), и чланством у НАТО. Прво, Ђукановић ради на хомогенизацији Црногораца, пред изборе у октобру. Друго, он спроводи своју агенду етничког, језичког и верског чишћења од свега што је српско. Треће, то се поклапа са интересима Албанаца и Бошњака у Црној Гори. Албанцима у општини Улцињ никако не одговара то што на Бриској гори у Зогању, постоји православни храм, а још мање им одговара постојање манастира. И храм и манастир су стубови опстанка и ширења српства у Улцињу. То Албанци неће да дозволе. А општином Улцињ, стопостотно владају Албанци, иако чине 61 одсто становништва.

У самом Зогању постоји нова џамија са конаком, која је изграђена без икакве дозволе. Поред џамије ниче огроман пословни објекат једног Албанца, који се такође гради без дозвола.

Председник Општине Улцињ је Албанац Љоро Нрекић. Потпредседници су Хадиџе Ђони, Албанка и Астрит Хоџа, Албанац. Главни Администратор (секретар управе) је Пјетер Љуљђурај, Албанац. Председник Скупштине је Илир Чапуни, Албанац. Секретар Скупштине је Ардит Цека, Албанац. Од 33 одборника 30 су Албанци. Национални састав према попису из 2011. – Албанци 60,89 %, Црногорци 17,07 %, Срби 8,55 %, Муслимани 5,05 %, Бошњаци 2,25 %. Национални састав власти општине Улцињ чини 95% Албанаца, што је у нескладу са албанским процентом становништва (61%). Ово није случајно. Власт Мила Ђукановића је намерно дала сву власт Албанцима у овој пограничној општини, како би задовољила њихове апетите и обезбедила подршку албанског становништва и власти Улциња. Одлуци Министарства одрживог развоја и туризма (МОРТ) о рушењу претходиле су пријаве и позиви на рушење конака манастира од стране улцињских албанских власти. Није случајно Хашим Тачи 04. априла 2015., на свечаности у општини Улцињ, проглашен за почасног грађанина Улциња. Прославу је својим присуством увеличао и тадашњи Председник Црне Горе Филип Вујановић.

„Не бојим се од вражјег кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега.“

(П. П. Његош, Горски вијенац, стих 528-530).

„Ко умије лагати, не умије вјеровати„.

(Његошева бележница, Цетиње 1956, 137).

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика