Редовни парламентарни, покрајински, градски и општински избори ће се одржати 21. јуна 2020. Мањи део опозиције је одлучио да бојкотује изборе (Двери, НС, и већи делови ССП и ДС). Готово све изборне услове креирала је садашња опозиција док је била на власти до 2012. Изузетак су само недавна побољшања изборних услова која су дело власти, односно председника Вучића и СНС. Та побољшања су поздрављена од представника ЕУ, НВО сектора и већине опозиционих странака. Сва побољшања иду у корист опозиције (смањење цензуса за 40 одсто – уместо 5%, цензус је 3%, још бољи услови за странке мањина, већи број жена на листама, јасно дефинисање функционерске кампање, изабрана два нова члана РЕМ, изабран Надзорни одбор, значајно присуство опозиције у медијима). Ова побољшања и до сада одличних изборних услова потпуно обесмишљавају бојкот избора. Бојкот избора додатно су обесмислили и они који су годину дана позивали на бојкот, а онда одлучили да на изборе изађу – ПСГ,„1 од 5 милиона“, ЗЗС, ЗС, Нова и бивши заменик председника ДС – Пауновић. Истовремено одлука ових политичких групација које су донедавно биле за бојкот, је, поред осталог, доказ да у Србији постоје одлични изборни услови. Бојкот још бесмисленијим чини и она већина опозиционих странака, као и изборне групације у формирању, које су одавно најавиле учешће на изборима (СРС, ДСС, СПАС, ЛДП, ЛСВ, СМС, „Србија 21“, ПОКС, Нова Србија, Заветници и многи други, нпр. странке мањина). На бесмисленост бојкота избора су указали и представници ЕУ и САД, који су то јасно изнели бојкоташима. Основни разлог бојкота избора од стране дела опозиције је њихова свест да ће на изборима 2020. доживети катастрофу. То су им показали београдски и председнички избори.
Бојкот избора значи одлазак у заборав, на политичку маргину од које се Двери, ДС и Јеремићев НС неће опоравити. Све три странке имају посланике. Двери и ДС добијају солидна средства по основу досадашњег броја посланика. То финансирање ће престати и ове две странке ће се наћи у незавидној ситуацији – нити ће имати Скупштину као трибину и медијски прозор ка јавности, нити ће имати финансије, нити ће имати посланике у републичком и покрајинском парламенту, нити одборнике у градовима и општинама. Бојкот ће мање погодити странку Драгана Ђиласа. Као странка настала 2019. године, ССП није учествовала ни на једним изборима. ССП није имала посланике и одборнике (изузев нешто мало прелетача и београдске одборничке групе у оквиру СзС), нити је партиципирала у власти на било ком државном нивоу – изузев једне општине, али је и то изгубила. После избора ССП неће имати ништа од тога, изузев већ поменуте београдске одборничке групе. ССП је изразито лидерска партија, коју финасира њен председник, који као тајкун располаже готово неограниченим средствима. Срећом, он та средства не може ефикасно да употреби, због тога што је екстремно компромитован оним што је радио док је био власт, због тога што нема страначку инфраструктуру, и што је веома непопуларан у народу. Такође, његова улагања у медије су се показала као промашена, због тога што се ради о непрофесионалним, једноумним медијима ниског рејтинга (ТВ Н1, ТВ Нова С, портали Директно и Нова С). Без обзира што ће бојкот избора мање погодити ССП, то неће спасти ССП од одласка на политичку маргину.
О програмима
Најважнији програм је онај који се спроводи у пракси. То је случај са СНС, већ 8 година. Остварени програми СНС се виде широм Србије у виду огромног броја инфраструктурних објаката, обимних грађевинских радова на јавним просторима градова, реновираних јавних објеката – болница, школа, вртића, у виду великог пораста запослености, пораста плата и пензија.
У Београду су 28. децембра 2019., Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Владе Републике Србије Ана Брнабић представили програм “СРБИЈА 2025” који садржи план инвестиционих пројеката за даљи развој Србије у наредних пет година. То је програм СНС за изборе 2020. Кључне тачке плана су регионално повезивање, продубљивање финансијског тржишта, реформа образовања, оснаживање јавних предузећа и одржива економија. Пројекти у оквиру плана „СРБИЈА 2025“ вреде нешто мање од 14 милијарди евра и финансирање тог плана ће бити остварено из буџета, и кредита међународних финансијских институција. У оквиру програма, више од пет милијарди евра ће бити уложено у путну инфраструктуру.
План предвиђа: да се драстично смањи пропорција младих људи који одлазе из земље – биће издвојено 500 милиона евра у циљу подстицања младих људи да остану у Србији, да на крају 2025. године просечна плата у Србији износи 900 евра, а просечна пензија између 430 и 440 евра, да млади брачни парови лакше стекну кров над главом, да раније почну да раде, да раније добијају децу – биће издвојено 200 милиона евра за повећање финансијских давања за новорођену децу, субвенционисање вртића, за биомедицински потпомогнуту оплодњу, саветовалишни рад, када је реч о репродуктивном здрављу младих, затим за заштиту деце оболеле од аутизма и помоћ мајкама у сваком погледу, приликом трудноће и рађања деце, да се у српско здравство уложи додатних 600 милиона евра, да се у сектор пољопривреде уложи додатних 300 милиона евра мимо буџета, да се наставе улагања у спортску инфраструктуру – национални стадион у Београду, градске стадионе у Суботици, Лесковцу, Зајечару, Краљеву, Лозници, Крушевцу, Врању, Новом Пазару, мултифункционална дворану у Кошутњаку, Национални одбојкашки центар, Атлетски центар Ћуприја, комплекс базена у Врњачкој бањи, Кошаркашки национални тренинг центар, спортски центар Караташ и стрељану у Бору, да Канцеларија за Косово и Метохију добије додатних 150 милиона евра, намењених инфраструктурним пројектима, да се издвоји додатних 100 милиона евра за сарадњу са Републиком Српском, итд.
Српска напредна странка је јавности и бирачима представила своје програме за сваки град и општину. Ти програми су у поједностављеном облику подељени и бирачима у градовима и општинама. Сваки програм садржи детаљан текстуални и визуелни приказ онога што је урађено у последње 4 године, и онога што ће бити урађено до 2025. године.
СПС на свом сајту има програмску декларацију „ВИЗИЈА СРБИЈЕ 2020“ из децембра 2014. године. Ради се о програму старом шест година, али то очигледно (вероватно) и даље представља изборни програм СПС?
Друге странке, можда демотивисане успешношћу СНС, немају истакнуте програме на својим сајтовима. Оне своје програме представљају и пласирају само путем изјава у спотовима који се пласирају у медијима.
Могуће насиље СзС?
Уназад 20 година у Србији постоје нормални изборни услови. Сада су изборни услови одлични. Стога нема разлога за бојкот избора, а још мање има разлога за најаве насиља на изборима, путем саботажа, блокада или спречавања бирача да дођу на бирачка места и гласају. Све то је најављено од стране оног дела опозиције који ће бојкотовати изборе- СзС. Србија се са таквом појавом (не мислим на бојкот, већ на најаву насиља) среће први пут. У целини, план Ђиласа, Обрадовића и Јеремића би био да покушају да изазову хаос на што већем броју бирачких места, у намери да делегитимишу изборе. У томе ће имати велику помоћ својих медија, пре свега ТВ Н1, ТВ Нова, Данаса, и многобројних интернет медија.Ти медији ће извештавати тако што ће десетоструко преувеличавати евентуални хаосу на појединим бирачким местима, прикривајући ко их је изазвао, са циљем да покажу како су избори нелегитимни. Највећа опасност прети на бирачким местима на Старом граду, у Београду уопште, у Чачку, али и у другим градовима и општинама где Двери, ССП и Јеремићева странка имају јаче упориште.
Међутим, развој догађаја у Србији уопште не иде на руку Ђиласу и братији. Прво се власт успешно изборила са епидемијом. Потом су се покушаји ђиласоваца да на различите начине изазову инциденте, изјаловили. Потом је „штрајк глађу“ Бошка Обрадовића, који је био жељени катализатор општих протеста, неславно завршио. Потом се бојкот потпуно распао оног тренутка када су ПСГ и део Ђиласове странке (Бастаћ &comp.) одлучили да изађу на изборе. Потом је уследила лавина међусобних увреда и оптужби у оквиру бојкоташа, бивших и преосталих. Како ствари сада стоје, изгледа да ће избори протећи у мирној атмосфери. Ипак, не треба искључити могућност да Ђилас и Обрадовић покушају да саботирају изборе. Албер Ками је на ту тему приметио: „Нихилизам није само очајање и негација, већ надасве жеља за очајањем и негацијом“.
„Доследност“ или бесмисао бојкота?
Бојкоташи и многе странке које су одустале од бојкота су 6.2.2019. потписали „Споразум са народом“ у чијој тачки 2. стоји: „Обавезујемо се да, све док се не испуне тражени услови да изборни процес буде слободан и поштен, на евентуалним изборима нећемо учествовати“. Сви потписници и дан данас тврде да су изборни услови најгори до сада. Стога се поставља разумно питање – Због чега, они који су погазили овај споразум, излазе на изборе? И зашто су погазили овај споразум? Споразум су погазили због тога што је био бесмислен и нетачан. Нормално је учествовати на изборима, а ненормално је изборе бојкотовати. Они излазе на изборе због тога што су изборни услови никад бољи. Ко су потписници „Споразума са народом“ који су одлучили да га погазе, и да изађу на изборе? То су Небојша Зеленовић – Заједно за Србију, Милан Стаматовић – Здрава Србија, Зоран Живковић – Нова странка, Сергеј Трифуновић – Покрет слободних грађана, Борис Тадић – Социјалдемократска странка, Татјана Мацура – Странка модерне Србије, „1 од 5 милиона“. Што се тиче ДС та странка је никад неутицајнија, али и даље у превирању. Делови и појединци те странке излазе на изборе – Чомић, Пауновић, Нишки одбор итд. Стога потписници споразума Зоран Лутовац и ДС само делимично поштују потписано. Потписници „Споразума са народом“ који имају некакву политичку тежину, и који су одлучили да не погазе споразум, и да не изађу на изборе су: Бошко Обрадовић – Двери, Вук Јеремић – Народна странка. Остали потписници – Славиша Ристић – „Отаџбина“, Јанко Веселиновић – ПЗП, Жељко Веселиновић – Слога и Јован Јовановић – Грађанска платформа, су појединци и удружења без икакве политичке тежине и утицаја.
Посебна прича је Драган Ђилас, као потписник тог споразума и његова странка ССП, која је настала после потписивања споразума. До недавно Драган Ђилас и ССП, су важили за најтврђе заговорнике бојкота. Међутим, потпредседник Ђиласове странке и председник градског одбора ССП, Марко Бастаћ (председник општине Стари град) се после годину дана заклињања у бојкот, коначно одлучио да изађе на изборе. Тиме и Ђилас и његова странка делимично излазе на изборе, али то крију и негирају. Ништа не вреди Ђиласова одлука да у странци смени Бастаћа и да распусти београдски и староградски одбор – Ђиласови људи, цели одбори, излазе на изборе. И да је Ђилас заиста хтео да раскрсти са Бастаћем и свим тим људима, он би их избацио из странке. То није учинио, а то нас уверава у претпоставку да Ђилас игра двоструку игру. Јавно заговара бојкот, а у пракси дозвољава својима да на изборе изађу тамо где им одговара. Кога ће Ђилас да убеди у утемељеност бојкота, кад није успео да убеди потпредседника своје странке, београдски и староградски одбор?
Када се све сабере, од 14 политичких субјеката који су потписали „Споразум са народом“, само два релевантна политичка субјекта су остала доследна у бојкоту. То су – Двери и Народна странка. Спала књига на два слова. Све остале странке или удружења делом или потпуно излазе на изборе. Поменућу да су Јеремићева и Обрадовићева странка остале доследне, не у залагању за нешто утемељено и смислено, него су остале доследне у бесмисленом и безидејном понашању. И као што сам већ рекао, ове две странке ће највише бити погођене последицама бојкота, уз ДС. Међутим ДС се налази на путу без повратка и ту сасвим маргинализовану странку, тек чекају нови ломови и поделе.
Основне чињенице и прогнозе
Подсећам на раније резултате избора. Резултати избора од 2014., говоре о убедљивим победама СНС. Сви ти избори су оцењени као демократски и поштени од стране свих релевантних страних и домаћих фактора.
Парламентарни избори 2014. године – СНС 48,35%, СПС 13,49%, ДС 6,03%,Тадић НДС 5,70%, ДСС 4,24%, Двери 3,58%, ЛДП 3,36%, УРС 3,04%, СВМ 2,10%, ДЈБ 2,09%, СРС 2,01%.
Парламентарни избори 2016. године – СНС 48,25%, СПС 10,95%, СРС 8,10%, ДЈБ 6,02%, ДС 6,02%, ДВЕРИ-ДСС 5,04%, ЛДП, ЛСВ, СДС 5,02%, СВМ 1,50%.
Председнички избори 2017. године – Александар Вучић 55,08%, Саша Јанковић 16,36 %, Лука Максимовић 9,43%, Вук Јеремић 5,66%, Војислав Шешељ 4,48%, Бошко Обрадовић 2,29%, Саша Радуловић 1,4%, Милан Стаматовић 1,15%, Ненад Чанак 1,12%, Александар Поповић 1,04%.
Градски избори Београд 2018. године – СНС 45,0%, Ђилас 18,9%, Шапић 9,0%, СПС 6,1%, ДЈБ- ДВЕРИ 3,7%, НДВБГ 3,5%, СРС 2,4%, БЕЛИ 2,4%, ДС 2,1%, ДСС 1,1%.
Четири листе представљају мањине – 1 мађарска, 1 албанска и 2 бошњачке листе.
Десно – лево
На десници је много већа конкуренција (11 странака), него на левици (6 странака).
Десно. На десном делу политичког спектра се налази 11 изборних листа. 1.„АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – ЗА НАШУ ДЕЦУ“, 3.„Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ – СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА“, 5.„АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ – ПОБЕДА ЗА СРБИЈУ“, 6.„ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ (Покрет обнове Краљевине Србије, Монархистички фронт) – Жика Гојковић“, 9.„МЕТЛА 2020. – ДСС, Група за препород Србије (ГЕПС), „Војни синдикат Србије“, удружење „Тим за живот”, Покрет „Староседеоци“ из Краљева, удружење „Живи зид““, 10.„Милан Стаматовић – Здраво да победи – Драган Јовановић – Боља Србија – Здрава Србија“, 12.„Милица Ђурђевић Стаменковски – Српска странка Заветници“, 13.„НАРОДНИ БЛОК – Велимир Илић – генерал Момир Стојановић“, 15.„СУВЕРЕНИСТИ“(ДЈБ), 19.„Руска странка“ и 21.„Левијатан – живим за Србију“. Листа СНС практично нема конкуренцију, изузев СПС (и то делимично) па се девет листа бори за тај део изборног колача. Ту сам изузео ДЈБ, који је конкуренција осталим опозиционим листама са леве стране спектра (УДС, ПСГ, 1од5 мил., Маске, ЛДП).
Лево. На левом делу политичког спектра се налази 6 изборних листа. 2.„ИВИЦА ДАЧИЋ – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма““, 7.„УЈЕДИЊЕНА ДЕМОКРАТСКА СРБИЈА (Војвођански фронт, Србија 21, ЛСВ, СМС, ГДФ, ДСХВ, Демократски блок, Заједно за Војводину, Унија Румуна Србије, Војвођанска партија, Црногорска партија)“, 14.„СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ – ПОКРЕТ СЛОБОДНИХ ГРАЂАНА“, 17.„Покрет 1 од 5 милиона“, 18.„Нек маске падну“ (Нова странка, Зелена странка), 20.„НКПЈ- СКОЈ – Социјализам једини излаз“, и 20.„Коалиција за мир – Чедомир Јовановић“ (ЛДП).
Фаворити – аутсајдери
Листа СНС је апсолутни фаворит. Та листа ће освојити преко 60 одсто гласова.
На десном делу спектра чак 10 листа се бори за цензус, од којих само две – СПАС и СРС имају већу вероватноћу да пређу цензус од осталих. На ивици цензуса је „Метла“. На нивоу од око 2 процента се крећу ДЈБ, ПОКС и Заветници. Аутсајдери су „Здраво да победи“, Народни блок, Руска странка и Левијатан.
На левом делу спектра сигуран пролаз у парламент има само СПС који ће освојити око 12 одсто гласова. На тој левој страни спектра 5 листа се бори за цензус. Само ПСГ има већу вероватноћу да пређе цензус од осталих. УДС има рејтинг око 2 одсто. Аутсајдери су „1 од 5 милиона“,„Нек маске падну“, и „Коалиција за мир“(ЛДП).
О листама
Само седам листа предложило је максималан број кандидата на листи (250) и то СНС, СПС-ЈС, СРС, СВМ, СПАС, ПОКС и Заветници. УДС има 238, „Метла 2020″- 235,“Нек маске падну“- 190, „Коалиција за мир“ 188, „Здраво да победи“ 181, ПСГ 158, Суверенисти- 130, „Један од пет милиона“ 98, „СПП -ДПМ“ има 86 кандидата на листи, Народни блок – 70, Руска странка -31, СДА -27, „Левијатан“-26 и Албанска демократска алтернатива -11.
При навођењу личности које се налазе на појединим листама навешћу само кандидате познате широј јавности или посебно образложене кандидате.
На листи СНС се налази 72 одсто нових кандидата, а 45 одсто кандидата су жене. Међу првих 20 кандидата листе СНС, налази се 11 способних и младих, нових нада српске политике. Сви они су завршили факултете, имају занимања, раде и добри су у томе (уз њихова имена налази се година рођења). Сви су прошли и кроз Академију младих СНС, где су се додатно политички образовали. Листу СНС предводи агилни министар пољопривреде Бранислав Недимовић, следе Маја Гојковић, Јован Колунџија, Ивана Поповић 1989.,Ђорђе Тодоровић 1991.,Ђорђе Дабић 1991., Ивана Николић 1989., Иван Тасовац, Ана Белоица 1992., Стефан Србљановић 1989, Оља Петровић 1990, Лука Кебара 1994., Марија Обрадовић, Марко Ђурић, Рајко Капелан 1992. Сандра Божић, Милан Илић 1990., Маријана Крајновић 1988., др Александар Мартиновић, др Милорад Мијатовић, Миленко Јованов, Јадранка Јовановић, Милан Кркобабић, Сања Лакић 1994., Драгомир Карић, Владимир Ђукановић, Дубравка Филиповски, Ђорђе Комленски, Јасмина Каранац, др Владимир Орлић, Александар Марковић, Проф. др Зоран Драгишић, Милован Дрецун, Маријан Ристичевић, Александар Мирковић, Верољуб Арсић, Александар Чотрић, др Александра Томић, Србислав Филиповић, Драган Шормаз, Небојша Бакарец, Младен Грујић, Братислав Југовић, Лав-Григорије Пајкић итд.
На листи СПС се налазе: Ивица Дачић, Драган Марковић, Тома Фила, Живота Старчевић,
Загорка Алексић, Душан Бајатовић, Новица Тончев, Јелица Сретеновић, Ђорђе Милићевић,
Проф. др Жарко Обрадовић, Проф. др Предраг Марковић, Владан Заграђанин, Мр Славенко Унковић, Проф. др Александра Павловић Марковић, Милутин Мркоњић, и Јосип Броз.
На листи СПС се налазе: Проф. др Војислав Шешељ, Милорад Мирчић, Љиљана Михајловић,
Александар Шешељ, Вјерица Радета, Миљан Дамјановић, Немања Шаровић, Наташа Јовановић, Дубравко Бојић, Весна Николић Вукајловић, Петар Јојић, и Божидар Делић.
На листи СПАС се налазе: Др. Александар Шапић, Марина Рагуш, Радомир Дмитровић,
Марија Лековић, Владан Глишић, Радован Тврдишић, генерал Светозар Андрић, Жељко Томић,
Љиљана Кузмановић-Вујаковић, Горан Мандић.
На листи УДС се налазе: Марко Ђуришић, Ненад Константиновић, Миљана Јовановић, Гордана Чомић, Ненад Чанак, Томислав Жигманов, Бојан Костреш, Бојан Ђурић, Татјана Мацура, Љупка Михајловска, Александар Оленик, Зоран Остојић, Олена Папуга.
На листи ДСС (Метла) се налазе: проф.др.Милош Јовановић, Новица Антић, Горица Гајић, Дејан Шулкић, Злата Ђерић, Александар Поповић, и проф. др. Бранислав Ристивојевић.
На листи Здрава Србија – Боља Србија се налазе: Милан Стаматовић, Верољуб Стевановић,
Драган Јовановић, Бојана Божанић, Проф. др Миладин Шеварлић, Арсен Ђурић, Милан Парошки, и Бошко Ђуровски.
На листи НАРОДНИ БЛОК се налазе: Велимир Илић, Момир Стојановић, Мирослав Паровић
И Проф. др Јован Марић.
На листи ПСГ се налазе: Сергеј Трифуновић и Павле Грбовић.
На листи УДС се налазе: Саша Радуловић, Бранка Стаменковић, Војин Биљић, Хана Адровић и
Мила Алечковић Николић.
На листи „1 од 5 милиона“ се налазе студенти: Валентина Рековић, Теа Вукадин и Мартин Бежинаревић.
На листи „НЕК МАСКЕ ПАДНУ“ се налазе: Мр Горан Чабради, Зоран Живковић и Др Арис Мовсесијан.
На листи УДС се налазе: Чедомир Јовановић, Марко Кљајевић, Зоран Мијатовић и Наташа Мићић.
Прогноза резултата избора
Моје искуство у политици дуго 3 деценије и 12 година бављења аналитиком, ми кажу да ће резултати избора изгледати овако како предвиђам. Предвиђам 2 могућности. Оне се разликују само у томе да ли ће „Метла-ДСС“ прећи цензус. И ако пређу нпр. 3,05 и ако не пређу цензус нпр. 2,95 проценти свих ће остати практично исти. Промена ће бити у броју посланика. Стога износим један приказ процената и два приказа броја посланика.
Предвиђање резултата у процентима
1.СНС-62% 2.СПС-12% 3.СПАС-3,9% 4.СРС-3,2% 5.ПСГ-3,1% 6.ДСС-3,0% 7.УДС-1,9% 8.Заветници-1,8% 9.ПОКС-1,7% 10.ДЈБ-1,5% 11.Здраво-1,0% 12.“1од5“-0,9% 13.НАРОДНИ-0,5% 14.Маске-0,4% 15.ЛДП-0,3% 16.Руска-0,2% 17.Левијатан-0,2%; странке мањина – 18.СВМ-1,5% 19.Зукорлић-0,9% 20.Угљанин-0,6% 21.Албанци-0,4%
Предвиђање резултата у мандатима (уколико ДСС-Метла не пређе цензус)
1.СНС-163 2.СПС-41 3.СПАС-14 4.СРС-12 5.ПСГ-11 18.СВМ-4 19.Зукорлић-3 20.Угљанин-1 21.Албанци-1
Предвиђање резултата у мандатима (уколико ДСС-Метла пређе цензус)
1.СНС-159 2.СПС-39 3.СПАС-13 4.СРС-11 5.ПСГ-10 6.ДСС-9 18.СВМ-4 19.Зукорлић-3 20.Угљанин-1 21.Албанци-1
Да би могли да стекнете још бољу слику о мојим предвиђањима, прилажем резултате два истраживања агенције „Фактор плус“. Директор агенције „Фактор плус“ Владимир Пејић је поводом објављивања јунског истраживања предвидео излазност од око 50-51 одсто уписаних бирача.
Мај 2020. – СНС 61,0, СПС-ЈС 13,5, СПАС 4,9, ПСГ 3,6, СРС 3,3, „Метла“ 3,1, ДЈБ 2,6, УДС 2,4,
Заветници 2,2, ПОКС 2,1, „1 од 5 милиона“ 1,3.
Јун 2020. – СНС 58, СПС-ЈС 12,5, СПАС 4,9, ПСГ 3,4, СРС 3,4, „Метла“ 3, ДЈБ 2,8, УДС са 2,7,
Заветници 2,6, ПОКС 2,4.
Слажем се са предвиђањем да је могућа нешто мања званична излазност (око 52 одсто), него раније, због епидемије. Укупан званичан број бирача у Србији је 6,6 милиона. Међутим, сви превиђају да се у бирачком списку налази око 1,4 милиона грађана који живе у иностранству, а нису се вратили у Србију због епидемије (вратило се око 300.000 пунолетних). Стога је незваничан, а стваран број бирача око 5,2 мил. То јасно говори да ће стварна излазност бити око 65 одсто.
Два мудра човека су рекла: „За двадесет година, бићете више разочарани стварима које нисте учинили него стварима које јесте. Зато испловите из сигурне луке. Истражујте. Сањајте. Откријте“– Марк Твен, и „Одавно сам запазио да успешни људи ретко седе и чекају да им се ствари дешавају. Они изађу и десе се стварима.“– Леонардо да Винчи
*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика
Бакарец. Политика 