Да би избегао да коментарише историјски, двотрећински изборни успех СНС, Ђилас је морао да прибегне лажима. Он је прво отворено слагао о излазности у Србији, и изнео је лаж да је то 42 одсто. У том тренутку је већ било саопштено да је излазност 48 одсто. али да ће вероватно бити нешто изнад 50 одсто, када се дода број гласова са КиМ, из иностранства и из затвора. Ђиласа је демантовао  и РИК који је саопштио, да је на основу 70,5 одсто обрађених места, излазност на изборима 50,32 одсто. Одакле Ђиласу податак о излазности од 42 одсто, нико не зна. Али зна аутор овог текста – Ђилас је једноставно одлучио да слаже. Па, није му први пут. И потом је тајкун Ђилас устврдио да нова власт неће имати легитимитет због тога што је изашло мање од 50 одсто грађана. Ту имамо вишеструке лажи. Прво, званичан коначана податак о излазности не постоји. Друго, извесно је да ће излазност бити око 50 одсто, а не 42 (потврдио и РИК). Треће, не постоји цензус за успех избора, по основу броја изашлих. Власт ће дакле, имати пун легитимитет, због 2 милиона гласова које је добила. Имаће пун легитимитет, због одличне излазности, која је тек нешто мања него раније – а мања је пре свега, због страха од епидемије. Власт ће имати пун легитимитет и због тога што су сви нивои избора протекли у  савршеном реду и миру, што су констатовали сви домаћи и страни посматрачи. И коначно, легитимитету у корист говоре и подаци о стварној излазности (63 одсто), због тога што се 1,4 милиона пунолетних грађана који живе у иностранству и никада не гласају, налази у бирачком списку. А Ђилас не помиње питање свог легитимитета, да води једну странку и да се уопште бави политиком, када знамо да је, сумња се, покрао 619 милиона евра у облику „пословног прихода компанија“, и фантастичних 105 милиона евра у облику „нето добити компанија“, у време када је обављао три државне функције. Какав је Ђиласов легитимитет после тога?

Да би схватили колико катастрофално је пропао Ђиласов бојкот избора, подсетимо се ранијих излазности.

Председнички избори   2017. године – Гласало 3.654.014 – 54,34% 

Парламентарни избори 2016. године – Гласало 3.778.923 – 56,07%

Парламентарни избори 2014. године – Гласало 3.592.375 – 53,09%

Парламентарни избори 2012. године – Гласало 3.912.904 – 57,80%

Сада је излазност вероватно нешто преко 50%. Званични подаци Цесид-Ипсос кажу да је то 48%, плус КиМ, затвори и иностранство – вероватно нешто изнад 50%. Званични податак РИК о излазности тек треба да буде саопштен кад се преброје гласови са КиМ, из затвора и иностранства. Када се посматра излазност на изборима 2020., прво треба констатовати да су 4 фактора утицала на мању излазност. Прво, страх од епидемије која је при крају, али и даље траје. Друго, метеоролошке прилике потпуно атипичне за први дан лета (нестабилно, релативно хладно, пљускови, потпуна облачност). Тек трећи фактор је бојкот избора од стране неколико странака. Четврти фактор је сигурно постојао, али нико не може да израчуна његов утицај. У Србију се због епидемије вратило 400.000 грађана који живе и раде у иностранству. Од тога је око 300.000 њих пунолетно и уписани су у бирачки списак. У ком броју су они гласали, немогуће је рећи. Али судећи по резултатима избора, бар две трећине њих који су гласали, гласали су за СНС.

У својим прогнозама („Политика“ 17.6.2020.) предвидео сам нешто мању званичну излазност него раније. Укупан званичан број бирача у Србији је 6,6 милиона. Међутим, сви превиђају да се у бирачком списку налази око 1,4 милиона пунолетних грађана који живе у иностранству, а нису се вратили у Србију због епидемије (вратило се око 300.000 пунолетних). Стога је незваничан, а стваран број бирача око 5,2 мил. То јасно говори да је стварна излазност око 63 одсто.

Сада је изашло 4 одсто мање грађана него на председничке изборе 2017. и 3 одсто мање него на изборе 2014., и 6 процената мање него на изборе 2016. Средња вредност умањења, када се рачунају сви ти избори је 4,3. А рекосмо 4 фактора су утицала на нешто мању излазност. Јасно је да је први фактор највише утицао на нешто мању излазност (страх од епидемије), а потом број гласалих повратника и метео фактор. Из тога можемо закључити да бојкот није играо практично никакву улогу у смањењу излазности. Ипсос је у јуну истраживао колики  је у Србији страх од епидемије, на скали од – мањи страх до знатни страх, и утврдили су да је то 20 одсто. Ово је доказ да је страх од епидемије играо главну улогу у нешто мањој излазности. Нешто већи утицај бојкоташи су имали у појединим општинама Београда, али управо је у Београду страх од епидемије био највећи. Из тога даље можемо закључити да је Ђиласов бојкот неславно пропао. Страх од епидемије је сигурно имао утицај од 2,5 одсто од оне средње вредности- 4,3, на смањење излазности. Додајте само метео фактор (0,8). Јасно је да је бојкот утицао на  највише 1 одсто мању излазност. Толики је утицај Ђиласа, Обрадовића и Јеремића заједно. Изгледа да је то и њихова заједничка специфична тежина. ЈЕДАН ОДСТО УТИЦАЈА ЗА ССП, ДВЕРИ И НС! Катастрофа за њих. Иначе, ове Ђиласове лажи, као папагај понавља Бошко Обрадовић по Ђиласовим медијима.

Злоба људска увек полази од немоћи“ – Толстој

*Аутор је политички аналитичар и кандидат  за посланика СНС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s