Боже мили чуда великог,
Изабрала раја неког другог,
У Шапцу равноме граду,
А не оне што грозотно краду.
Изгласали за челника Пају
Који спасава по Мачви сву рају,
Мјесто тирјана Ђиласов Зеленка,
Што се накраде силнога иметка.
А Зеленко Шапцу мрв’це даје,
Стога народ нема ни за јаје.
Шабац бијеше прћија Душана,
Који краше у по бијела дана.
Дал’ ће чудо невиђено бити,
Јербо су Зеленка силно сити,
Да дочека сиротиња раја,
Да јој дође избавитељ Паја?
Да отјера жутога Зеленка сој,
И дахијам стане за врат, јој!
Штоно цијелу Мачву раздјелише,
Раји зулум велик начинише.
Харач му се грдно омилио,
Он је паша, а Душан субаша,
раја кука – несрећа је наша!
У шехеру грдне су харачлије,
Ђиласове баксуз халачлије,
Што тјерају рају да кулучи,
Да Зеленку сав Шабац уручи.
Добар избор имала је раја,
Напредан је јунак хећим Паја.
Не зна раја коме ли би прије,
Дал‘ Јели, ил’ Бобану радије?
Повјерење раје њима радо дато,
Да мајкају зулумћаре Шапца града зато,
И да Мачви опет подаре слободу,
Шапцу слободу, а севап народу.
Ал’ се не да Ђиласов Зеленко,
Дизгине од ГИКа чврсто је стего,
Чува харач што је крађом стеко,
Само с влашћу Зелени је неко!
Поништио избор силом власти,
Јербо ‘оће он још више красти!
Изборе нове Зеленко намеће,
Мисли биће много боље среће!
Да су избори до дана судњега,
Сваки пут раја не би хтела њега,
Неће раја више зеленога скота,
Доста јој је жутога накота.
Хоће Шапчани слободно да дишу,
Да им зелени више крвцу не сишу,
Наслутила раја, долази слобода,
Осетиће дахије бес народа!
Бакарец. Политика 