После 20 месеци настављени су преговори о Косову и Метохији, између Србије и представника самопроглашеног „Косова“ које је под привременом управом УН, уз посредство представника Европске уније. Добро је што је дијалог настављен, и што су приштинске институције укинуле таксе на увоз робе из Србије. Дијалог нема алтернативу, а нерешавање проблема КиМ ће имати негативне финансијске и економске последице по Србију, што време буде више одмицало. Уз то ни демографски процеси не иду на руку Србији. Вредност српске имовине (државе и физичких лица) и улагања на КиМ огромни су и процењују се на 37 милијарди евра. Вредност имовине СПЦ је највећим делом од непроцењиве вредности због тога што је реч о српској и светској културној баштини. Одлагањем решавања проблема КиМ српска имовина ће, што се већ увелико дешава, различитим махинацијама прелазити у власништво лажне државе Косово. Што се тиче српске културне баштине и имовине СПЦ, с временом ће драстично расти шансе да Албанци отму имовину СПЦ и да већи део српске културне баштине прикажу као своју баштину или је униште у погромима попут оног 2004. године.

Економске последице нерешавања проблема КиМ биће све веће како време пролази. Постоји више студија које то потврђују (нпр. студија „Економски, демографски и социјални ефекти различитих сценарија нормализације односа између Београда и Приштине“).  Уколико Србија одлучи да прекине преговоре и прихвати „замрзнути конфликт“ или статус кво, није искључено да нас чекају нове санкције и изопштење из међународне заједнице. Одговор на питање колико ће то коштати дају економски подаци о штети насталој због санкција уведених 1992. године. Та штета је процењена на 125 милијарди долара! Политичка цена нерешавања косовског питања били би стални неспоразуми или сукоби са ЕУ као кључним економским партнером Србије у погледу опште сарадње и чланства у ЕУ. И сада је нерешавање питања КиМ један од битних разлога заостајања Србије. Највећа штета почеће да настаје за 7–10 година, и надаље ће расти. У економском смислу може се очекивати знатно кашњење у развоју у односу на све земље Европе, а нарочито у односу на суседе. Постоји немачка пословица која гласи: „Боље ужасан крај, него ужас без краја“ („Besser ein Ende mit Schrecken als ein Schrecken ohne Ende“). Србија, у последње четири године први пут за последњих неколико деценија бележи напредак у готово свим областима, од економије, преко инфраструктуре, туризма, саобраћаја, културе, до безбедности. Зато ће заустављање ових економских процеса, узроковано заустављањем или још једним одлагањем решавања питања КиМ, не само задржати Србију у месту, него је и вратити далеко уназад.

Преговорима о КиМ се противе доскорашње парламентарне странке СРС и ДСС, и ванпарламентарни СЗС. СРС наставља своју превазиђену политику инаћења и сукоба са ЕУ и САД. О политици СРС према КиМ не треба трошити речи због тога што ју је време одавно прегазило. Од ината и сукоба Србија може имати само огромну штету. ДСС се залаже за „замрзнути конфликт“, док је једина политика СЗС по питању КиМ, противљење свему што ради власт. Шта мисле о тим политикама рекли су грађани на протеклим изборима, када је ДСС добила 2,24 одсто гласова грађана, СРС 2,05 одсто гласова грађана. СЗС није учествовао на изборима, а по истраживањима јавног мњења та коалиција од три странке, има око 5,5 одсто подршке грађана. Странке које подржавају политику преговора коју води власт су освојиле 60,65 одсто (СНС), 10,38 одсто (СПС) и 3,83 одсто (СПАС). Дакле, политику садашње власти о КиМ подржава око 75 одсто грађана.

Политика СЗС не нуди решења, већ само противљење свему што ради садашња власт. То и није политика. То је антиполитика. СЗС је 16.07.2020. издао небулозно саопштење у коме између осталог каже: „Данашњи наставак дијалога у Бриселу само је наставак неодговорне политике коју Србија већ 8 година води…Зато нећемо признати обавезе које ће бити наметнуте Републици Србији. За 8 година није успостављен шири друштвени дијалог о Косову…То је апсолутно неприхватљива полазна основа за било какве преговоре, а камоли за постизање споразума“.То кажу Вук Јеремић, Драган Ђилас и Борко Стефановић. Перверзно је да они некоме говоре о неодговорности спрам КиМ. Такође, нејасно је да ли се они потпуно противе преговорима о КиМ, или се противе да Вучић преговара? Уместо да ћуте о КиМ, због тога што су се показали као највеће штеточине, док су били на власти, они се противе. Чему тачно – ни они баш не знају. Од 2008. до 2012. године, ДС, тј. Тадић, Јеремић, Б. Стефановић и Ђилас, водили су по КиМ тако неодговорну и штетну политику, да су практично признање независности Косова довели до нивоа од 99 одсто. Посебну штету по будуће напоре Србији нанели су Вук Јеремић и Борко Стефановић. Министар Вук Јеремић је успео да преговоре о КиМ пренесе из надлежних УН, у ненадлежну ЕУ. Јеремић је 2008. успешно потурио домаћој јавности мисију Еулекс, представивши је као мисију УН. Јеремић је пред Скупштином УН неспорно питање суверенитета Србије учинио спорним, штеточинским Предлогом резолуције, којом се тражи мишљење Међународног суда правде (ICJ) о легалности једнострано проглашене независности Косова. Тај суд је стао на страну Албанаца. У време Јеремићевог министарског мандата, више од 90 држава је признало Косово. Целокупна петогодишња активност Јеремића као министра спољних послова ишла је на штету Србије. Стога Вука Јеремића можемо назвати кумом лажне државе Косово. Борко Стефановић је био политички директор у Министарству спољних послова и шеф преговарачког тима за разговоре са Приштином. Сви споразуми које је он потписао апсолутно су ишли на штету Србије. Посебно штетно деловање Тадића, Јеремића и Б. Стефановића се састоји у томе што нису оставили никакав маневарски простор будућој власти, практично је приморавајући да настави преговоре у Бриселу, али у апсолутно подређеном положају, што је терет који Тадићева власт није наследила 2008. године. Било ко други ко би дошао на власт после њих морао би да настави тамо где су они стали. Они су Вучићу и СНС оставили рачун на наплату. И сада се они усуђују да било шта зуцну о КиМ.

Политика ДСС према КиМ, је много опаснија и штетнија од политике СРС и СЗС, због тога што има већи утицај на јавност. Та политика је софистицирана демагогија која подилази митоманији и утопијским идејама. Политика „замрзнутог конфликта“ је политика заробљеног и замрзнутог ума. ДСС је неспособан да пружи било какво сувисло решење проблема КиМ. Политика „замрзнутог конфликта“ је политика јалове неспособности да се понуди решење проблема. Замрзнути конфликт није решење, то је одлагање решења за нека „боља времена“ по КиМ (чињенице кажу – неће их бити). Политика замрзнутог конфликта дугорочно гледано је проалбанска политика. Замрзнути конфликт значи жртвовање 100.000 Срба на КиМ утопијским идејама о „светој земљи“ и „небеској Србији“ или миту о „косовском завету“. Светом и небеском смисао и завет дају живи људи земље Србије, посебно Косова и Метохије. Из демографских токова јасно се види да је за Србију најбоља садашња позиција. Од 15. века наовамо, историјске и демографске околности се само погоршавају, а не обрнуто. Теоријски посматрано, ствари се могу преокренути само ратом. Како је то изгледало видели смо 1999. године.

Уз то челници ДСС Милош Јовановић и Милош Ковић, имају дијаметрално супротне ставове. Председник ДСС, Милош Јовановић, 02.07.2020. у интервјуу „Блицу“ каже: „Реално је да се дијалог настави, али договора неће бити. Међународне околности се полако али неповратно мењају у правцу који одговара нама и нашим националним интересима. Реинтеграција Косова и Метохије у пуни уставноправни поредак Републике Србије – једино могуће решење“. Дакле, председник ДСС је ЗА ПРЕГОВОРЕ. То је добро. Нарвно, он погрешно види повољне међународне околности по Србију. Оне не постоје. Реинтеграција КиМ како је види Јовановић, је чиста утопија. Тако би неко мртав хладан, једнако утемељено, могао да изјави „да су границе Србије у границама Душановог царства“. И шта с тим? Та Јовановићева „реинтеграција“ је тотално слепило и затварање очију пред чињеницама да на КиМ живи око 1,5 милиона Албанаца и мање од 100.000 Срба, да је Косово признало око пола чланица УН, и да Косовом управљају УН, преко снага КФОР (читај НАТО). Председник ДСС, 10.7.2020. за медије каже: „Без Србије нема решења проблема Косова и Метохије и стога Србија не сме да разговоре о овом питању под окриљем Европске уније прихвата као суђење…“. У овој изјави Милош Јовановић говори о преговорима о КиМ, и каже да тих преговора нема без Србије. Из тога опет видимо да се он не противи преговорима, и чак даје савет какви ти преговори не траба да буду. Уопште гледано, и поред силних заблуда, председник ДСС, Милош Јовановић је конструктиван по питању КиМ.

За разлику од њега, председник Политичког савета ДСС и члан Председништва ДСС, Милош Ковић (практично други човек ДСС), има сасвим другачији став по питању преговора о КиМ. Он има деструктиван, ђиласовски став. Милош Ковић у интервјуу за „Србининфо“ (одредница 1), 11.07.2020., који се одиграва током рушилачких протеста испред Скупштине Србије, одговара на питање шта би требали да буду захтеви протеста и каже: „Прво, престанак цењкања и трговине Косовом. Председник републике се креће од немила до недрага, од Беле куће, преко Париза до Брисела. Видели сте ову бруку данас. Мора да престану срамотни преговори о Косову… Ми више намамо владу, ми више немамо народну Скупштину…Ако Вучић жели да буде одговоран за велеиздају, онда нека буде одговоран. Друго, Мора бити смењен Кризни штаб који је водио здравствену политику наше земље. Људи су платили животима за катастрофалну здравствену политику председника Србије и његових сарадника. За насиље над српском децом и издају Космета нема опроста…Треће, ово брутално полицијско насиље над младошћу…сви смо осрамоћени и понижени… Оставке морају да пљуште…Мора се упутити порука полицији да овим што раде, раде на распарчавању државе…А ми (мисли на протестанте оп.аут.) смо ту да бранимо државу, Устав и наше светиње и наш народ на КиМ…Ми овде бранимо здравље наших грађана…Ко год туче нашу омладину овде, он је издајник Косова…Да ли је ово генерална проба режима за тренутак када буду потписали издају Косова…наш председник иде као самонавођени томахавк на велеиздају Косова…зашто…чему?“. Из ове папазјаније ставова закључујемо да Милош Ковић говори као Ђилас, као Трифуновић, као Јово Бакић. Не говори слично Милошу Јовановићу. Ковић се апсолутно противи било каквим преговорима о КиМ, за разлику од Милоша Јовановића. Милош Ковић износи ђиласовске ставове о епидемији и ноговско обрадовићевске ставове о КиМ. Као и они, и он са задовољством вређа председника Републике. Због чега је подељен врх ДСС то је питање за њих. Због чега Ковић износи овакве срамотне ставове? Ту већ имам одговор. Ковић на Филозофском факултету, где је професор, учествује у клановским сукобима који раздиру тај факултет. Филозофски факултет је де факто отет из окриља Београдског универзитета. Као припадник слабијег клана, Ковић ове протесте користи да би се умилио другосрбијанцима који управљају Филозофским (Н.Самарџић, Ј.Бакић, Д. Стојановић…) и који желе да га отпусте с посла. Да је то тачно, сведочи срамотни Ковићев интервју који преносим. Сад ће Ковића по рамену тапшати и Самарџић и Бакић и Стојановићева, и неће га шутнути с факултета. Шта ДСС каже о овом интервјуу Ковића, било би занимљиво чути?

На крају подсетимо кратко шта о наставку преговора каже председник Србије: „Ми морамо да учествујемо у дијалогу са Приштином, јер бисмо, у супротном, били потпуно изоловани од света. Одлука је Генералне скупштине УН да ЕУ води суштински дијалог између Београда и Приштине. Дакле, ми би себе изоловали не само у Европи, већ у целом свету да у томе не учествујемо, а да ли је нама пријатно – није. Сви који кажу да је бесмислен дијалог Београда и Приштине, требало би онда да изађу пред грађане и да кажу да је њихова стратегија да затворе земљу, јер без дијалога Србија нема о чему да разговара са Француском или Немачком. Ако не учествујемо, затворили бисмо земљу и нико не би ни инвестирао. Ипак, маргиналне политичке странке ме не интересују и мој посао је да се борим за људе у Србији, а не да задовољим неке тиме што смо по милионити пут поновили наше пароле“. Вучић је, упитан да ли састанак и дијалог Београд – Приштина има смисла, с обзиром да поједини опозициони лидери кажу да је бесмислен, у ироничном тону, одговорио: „Све је бесмислено. Најбоље да затворе земљу, да никад ништа не раде, да руше Скупштину, и да дођу до власти без избора. То би идеално било“.

„Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо“. Борислав Пекић

Одреднице:

1.https://www.youtube.com/watch?v=kWteXxN9Low

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s