Други талас епидемије који је преплавио цео свет, у Србији се догодио паралелно са покушајем државног удара. Од 2018. до данас, нараста екстремизам дела опозиције коју предводе Ђилас, Обрадовић и Ного (Ђ,О,Н), и трансформише се у анархотероризам (најаве вешања највиших носилаца власти, најаве силовања жена из власти, претње насилним рушењем уставног поретка и најаве оснивања судова револуције). Нажалост, у Србији постоји и вирус фашизма, поред вируса Короне. Фашиста има мало у Србији, али се њих око 500 окупило испред Скупштине у покушају изазивања државног удара. Фашизам у Србији одликују екстремни ауторитативни шовинизам (Н,О), постојање „вође“ који прижељкује неограничену моћ (Н, Ђ, О), одбацивање модернизма – ирационализам – опсесија издајом и теоријама завера (5Г, вакцинација, чиповање, харповање – Н, О), страх од разлика – ксенофобија – расизам (против миграната, Рома и чланова СНС – Н, О), индивидуална или социјална фрустрација (изгубљена власт и жеља влашћу – Ђ, О, Н), осећај понижења због моћи непријатеља (део опозиције је фрустриран снагом Вучића и СНС-а – Ђ, О, Н). Фашиста непријатеље не сматра људима. Фашиста има рашчовечену, дехуманизовану представу о непријатељу. Стога фашиста „елиминисање“ непријатеља не сматра злочином, већ хвалевредним подухватом. У протекле две године је извршено око 50 напада на просторије одбора СНС широм Србије. Током протеклих рушилачких демонстрација у Београду, Новом Саду, Нишу и другим градовима, просторије СНС су проглашене легитимним метама и нападане су сходно томе!

            О апсурдности и бесмислености текућих демонстрација, сведоче и следеће чињенице. Што је бољи резултат СНС, и што је Вучић јачи, уназад 4 године протести су све насилнији! Насиље је одраз немоћи. 2016.: СНС 48% – једнодневни протест 2000 грађана. 2017.: Вучић 55% – слаби протести – 45 дана. 2018.: СНС 46% – 6 месеци касније почели нејаки викенд протести у трајању од 7 месеци. Избори 2020.: СНС и Вучић 61% – покушај државног удара, терор и рушилачки протести. Лако је предвидети да ће 2022. и 2024., после избора бити организоване нове бесмислене и насилне демонстрације.

            Коначни доказ за моје тврдње о анархотероризму дела опозиције, о коме пишем годинама, је прошлонедељни терор. Тај терор су организовали Ного,Ђилас и Обрадовић. Ђиласова „веза“ са Ногом је Ђиласов пословни партнер Млађан Ђорђевић. Снимак сајта „Србининфо“ показује како Ђорђевић надзире протесте заједно са вођом „Наших“ Иваном Ивановићем. То је крунски доказ везе десних скстремиста са Ђиласом. Сам физички терор је извело око 500 екстремиста које су пред Скупштину извели Срђан Ного („Светло“), Дамњан Кнежевић („Народне патроле“), Иван Ивановић („Наши“) и Младен Обрадовић („Образ“). Директор полиције је изјавио да као организаторе полиција означава Нога и Кнежевића. Део опозиције (СЗС, ПСГ) је обезбедио пратећу „масу“ својих присталица (левичара!) као подршку десним екстремистима. Прве вечери терора било је присутно 5000 демонстраната, друге, треће и четврте 3000, пете 1000, шесте 500, седме 200 и осме 100. Хулигани су прве вечери упали у Скупштину Србије, повредили многе полицајце, нанели огромну материјалну штету, запалили 5 полицијских возила, и повредили три коња! Осим насиља које сам већ описао, екстремисти су више пута напали новинаре. Хулигани су палили контејнере, уништавали ресторане, мобилијар, тротоаре, излоге, крали су из продавница, палили аутомобиле грађана. Демолирали су плато код Цркве Светог Марка, где стоји споменик Патријарху Павлу. Неко је финансирао ову сложену операцију. Драган Ђилас и Млађан Ђорђевић су први осумњичени. Медијску подршку насиљу су пружале ТВ Н1, ТВ НОВА С и њихови портали, портал „Директно“ и лист „Данас“. Ови медији су уздржану полицију представљали као кривце и криминалце. Да ли је потребно да подсетим да је полиција бранила нападнуту Скупштину, и своје животе. Полиција није напала мирне демонстранте, већ су хулигани напали Скупштину и полицију. Ђиласови медији су унапред били обавештени о терору који се припрема – ТВ Н1 која је организовала директни пренос са 9 камера! Ђиласови медији су позивали и наводили екстремисте и ширили су лажне вести. Очекивано, насилници нису поштовали епидемиолошке мере. Учесници демонстрација, и мирни и насилни, су деловали као пета колона вируса корона. Ковидиоти.

             Надлежни органи испитују евидентну умешаност страних служби у извођење целе операције. Чини се да су биле умешане поједине службе држава региона, бивше СФРЈ. Сва је прилика да су рушилачке демонстрације организоване и као покушај слабљења преговарачке позиције Србије, пред преговоре о КиМ. Није немогуће да су их подстакли исти они кругови из ЕУ, који су саботирали разговоре о КиМ у Вашингтону. Да су стране службе умешане, сведочи и чињеница да је БИА, претходних дана ухапсила значајан број страних држављана који су учествовали у терору. Двојицу израелских држављана, једног Британца и Тунижанина, четири Црногорца, код којих је пронађена полицијска опрема која не припада нашој полицији, сузавац и шок бомбе. Ухапшених странаца има још, нпр. из БиХ.

             Своју подршку државном удару су јасно исказали Ђилас, Обрадовић и Ного. Ђилас је поручио: „Ниједна диктатура не траје вечно…злочинци у униформи ће бити идентификовани и приведени правди“. Ђилас је „превидео“ да је током терора повређено је 130 полицајаца (фрактуре лобања, потреси мозга, ломови руку и ногу – једном полицајцу су сломљене обе ноге!). После демонстрација 2010. године, градоначелник Ђилас је захтевао најстроже казне за демонстранте и најавио је да ће сви они који су учествовали у насиљу, који су повређивали полицајце и уништавали имовину бити осуђени да на вишегодишњу робију. Данас, 10 година касније, лицемерни Ђилас, прича супротно – полицајце назива криминалцима, а хулигане жртвама. Бошко Обрадовић је директно позвао на државни удар: „Читава Србија треба да одмах крене за Београд. Сад или никад! Он мора да падне.Крај!“. Срђан Ного је учинио исто: „Вечерас, не сутра. Да решимо. Полиција и војска да одмах пређу на страну народа“. Ного, Обрадовић, Ђилас, њихови медији и насилни учесници терора су прекршили Кривични законик, глава: „Кривична дела против уставног уређења и безбедности републике Србије“, поглавља „Напад на уставно уређење“ (члан 308.); „Позивање на насилну промену уставног уређења“ (члан 309.); „Удруживање ради противуставне делатности“ (члан 319.) и „Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије“ (члан 320.). УН дефинишу тероризам овако: „Кривична дела почињена са намером да се изазове стање терора у целој јавности, групи људи или одређеним особама зарад политичких циљева“.

           Терор и насиље су обележиле две слике снажне симболике. Прва, када један маскирани насилник, испред Скупштине, усред напада на полицију, у по бела дана, у екстази, уринира! Око њега није било никога, због тога што су се окупљени разбежали, пред интервенцију полиције. Не тако давно један лидер тог дела опозиције је најавио „да ће пишати по гробовима функционера власти“. Један хулиган делимично остварује ту најаву. Насилник и кукавица уринира, заштићен анонимношћу коју пружају маска, капуљача и наочаре, и шаље поруку да уринира и по Скупштини, и по полицији, и по свима који другачије мисле од њега. Када би могао тај би уринирао и по гробовима полицајаца и по гробовима неистомишљеника. Друга слика носи још гору симболику. Више пута су снимљени насилници који испред Скупштине поздрављају нацистичким поздравом „Хајл Хитлер“. Током једне од тих прилика, више насилника је снимљено како уништавају улазни трем Скупштине – врата и сигурносну камеру. На крају тог снимка један од насилника се демонстративно окреће сниматељу и подиже руку у поздрав „Хајл Хитлер“. То је само један од доказа о фашистичком карактеру насиља и терора. „Постоје две врсте фашиста, фашисти и антифашисти“, рекао је Ењо Флајано, италијански писац и новинар, а велики Умберто Еко је рекао: „У фашизму не постоји борба за живот, напротив, живот се живи само због борбе. Због тога, пацифизам је колаборација са непријатељем“. Обе ствари су се показале истинитим испред Скупштине Србије. Антифашисти су стајали иза фашиста који су вршили насиље. Лепо су се допуњавали и колаборирали. Када се споје две слике терора, добијамо слику фашисте који уринира. Уринарни фашизам! Сам Умберто Еко је 1995., пророчки написао есеј „Ур-фашизам“.

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика