Дужност политичког аналитичара је да посматра политичке појаве, да повезује насумичне чињенице у логичну целину, да врши анализу и синтезу итд. У случају анализе која ће уследити то је потребно стога што постоји једна те иста појава код низа субјеката – политичких странака, и ред је забележити је. Ради се о ломовима у политичким странакама, насталим после парламентарних избора. Такође, иза већине тих ломова стоји један човек. Ломови се дешавају у СЗС, ДСС, СРС и СПС. СЗС и ДСС су покушали да сакрију ломове унутар себе, а СРС и СПС нису. У ломове унутар СЗС, ДСС и СПС је директно умешан Драган Ђилас, који их је изазвао у намери да пресвуче и обнови СЗС, под новим именом и са новим странкама учесницама.

Ломови у СРС

Почећу од СРС, због тога што није вероватно да Ђилас има било какве везе са ломовима у СРС. Пре повратка Шешеља из Хага, изгледало је да ће странку преузети Немања Шаровић. На изборима 2014. СРС је изгубила статус парламентарне странке (2,01%). По повратку Шешеља из Хага, СРС се оправила и 2016. је освојила 8 одсто гласова. Ове године, СРС је поново изгубила статус парламентарне странке (2,05%). Проблем СРС је превазиђеност ставова, застарели начин деловања – једноставно прегазило их је време. Исто као и ДСС, ЛДП, ДС, Г17, и СПО. Војислав Шешељ је прекасно и недовољно у први план истурио свог сина Александра Шешеља, који се није лоше показао. Међутим, да би на овим изборима млади Шешељ успео, отац Војислав је морао да му препусти и формално вођење странке, пре две године. Овако, заменик председника СРС, Немања Шаровић је напустио СРС, а чини се да ће тако поступити и бивши генерал Божидар Делић, који је изјавио: „Српском народу треба СРС. Наравно, без Војислава Шешеља и осталих Шешеља“. Божидар Делић је један од оснивача „Покрета за одбрану КиМ“. Чини се да се СРС од овог ударца (2,05%) неће опоравити?

Ломови у СЗС

Недељу дана после избора распао се СЗС. СЗС се распадао пола године. Напустили су га Стаматовић (ЗС), Зеленовић (ЗЗС), Пауновић (ДС), и покрет „1 од 5 милиона“. Лист „Данас“ је 29.06.2020., објавио истиниту вест да СЗС више не постоји. „Данас“ је вест објавио после састанка председништва СЗС. „Данас“ је објавио: „Према нашим сазнањима, распад СЗС биће маскиран тиме што ће се “правити” нови опозициони блок коме би се придружили мањи покрети“. У распад СЗС укључена је и Јеремићева Народна странка, која је и раније показивала (не)скривену жељу да напусти СЗС. То се и потврдило 6. јула 2020. Дан раније НС је донела одлуку да напусти једину велику јединствену опозициону одборничку групу СЗС – ону у Скупштини Београда, и да наступа самостално. Са тим се није сложио потпредседник НС и шеф Градског одбора НС, Никола Јовановић, који је поднео је оставку на све страначке функције. Иначе, Јовановић је годину дана уназад наступао као да је потпредседник Ђиласове, а не Јеремићеве странке. Медији су навели да се оваквој одлуци НС успротивио и део чланства. Колики, показаће се с јесени.

Ломови у ДСС

Ломови у ДСС-у вероватно трају од тренутка када је ДСС одлучио да изађе на изборе, и од тренутка када је Милош Јовановић заузео конструктиван дискурс и према питању КиМ и према властима Србије. Било је чудно да нико из Политичког савета ДСС није на изборној листи. Показало се, на крају, да челници ДСС Милош Јовановић (председник ДСС) и Милош Ковић (председник Политичког савета ДСС), имају дијаметрално супротне ставове о крупним политичким питањима, као што су преговори о КиМ, рушилачки протести итд. Председник ДСС је за преговоре о КиМ. Председник ДСС се 15.07.2020. негативно одредио према протестима: „…ако се то што се дешава може уопште назвати озбиљним протестима јер се не зна ни ко пије, ни ко плаћа, ни ко шта хоће нити ко организује. Због тога је та огромна папазјанија осуђена на неуспех…Питање о интервенцији полиције је потпуно излишно и промашена је тема. Полиција као полиција. Ради свој посао…. Без икакве жеље да оправдавам прекомерну употребе силе када се она деси, знам да би Жути прслуци у Француској били пресрећни када би имали српску полицију јер им њихова – француска – испаљује гумене метке у главу па је скоро тридесет људи остало без ока“. За разлику од њега, Милош Ковић (практично други човек ДСС), има сасвим другачији став по питању преговора о КиМ. Исто важи и за питање протеста. Ковић има деструктиван, ђиласовски став. Милош Ковић је дао интервју потралу „Србининфо“,11.07.2020., током рушилачких протеста испред Скупштине Србије и каже: „Мора да престану срамотни преговори о Косову…Ми више намамо владу, ми више немамо народну Скупштину…За насиље над српском децом и издају Космета нема опроста…ово брутално полицијско насиље над младошћу…сви смо осрамоћени и понижени…порука полицији да овим што раде, раде на распарчавању државе…Ко год туче нашу омладину овде, он је издајник Косова…Да ли је ово генерална проба режима за тренутак када буду потписали издају Косова…?“. Из ове папазјаније ставова закључујемо да Милош Ковић говори као Ђилас, као Трифуновић, као Јово Бакић. Због чега Ковић износи овакве срамотне ставове? Ту већ имам одговор. Ковић се додворава својим непријатељима другосрбијанцима на Филозофском факултету, где као професор, учествује у клановским сукобима који раздиру тај факултет. Сад ће Ковића по рамену тапшати и Никола Самарџић и Јово Бакић и Дубравка Стојановић, и неће га шутнути с факултета. Обе стране у сукобу унутар ДСС крију сукоб. Случајно је сукоб обелодањен објављивањем преписке Марка Јакшића (Ђиласова „Отаџбина“) и Часлава Копривице (члан Пол. Савета ДСС) на сајту НСПМ. Из Копривичиног писма Марку Јакшићу се види да су ДСС напустила 4 члана Политичког савета, Милош Ковић, Слободан Јанковић, Слободан Владушић и сам Копривица. На сајту ДСС-а у тренутку док настаје овај текст, и даље стоји да су сва четворица чланови Политичког савета!?!

Сва четворица бивших чланова ПС ДСС су оснивачи „Покрета за одбрану КиМ“. Сукоби у ДСС-у су се захуктали када је основан „Покрет за одбрану КиМ“ чији оснивачи су осам функционера ДСС: Милош Ковић, Слободан Владушић, Игор Ивановић, Слободан Јанковић, Часлав Копривица, Александар Поповић, Душан Пророковић и Бранислав Ристивојевић. На дан 14. јуна 2020. године, у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда, дакле у објекту СПЦ (!?!) основан је политички „Покрет за одбрану КиМ“. Језгро Покрета чине политичари из низа странака !?! (ДСС, СРС, Двери, СЗС, ДС, СПС) од којих су многи потписници штеточинског „Апела за одбрану Косова и Метохије, од 6.1.2018. године. Лидери „Покрета за одбрану КиМ“ су: Милош Ковић-ДСС (законски заступник пред АПР), Марко Јакшић-Ђиласова „Отаџбина“- СЗС, Слободан Владушић-ДСС, Маринко Вучинић-ДС, Божидар Делић, генерал-СРС, Владимир Димитријевић-Двери, Игор Ивановић-ДСС, Слободан Јанковић-ДСС, Живадин Јовановић, бивши министар спољњих послова-СПС, Часлав Копривица-ДСС, Бранко Крга, генерал-ДС, Александар Липковски-Двери, Никола Милованчев-Двери, Бранимир Нешић-Двери, Александар Поповић-ДСС, Душан Пророковић-ДСС, Бранислав Ристивојевић-ДСС, Славиша Ристић-Ђиласова „Отаџбина“-СЗС, Слободан Самарџић – Ђиласов ДПС-СЗС, Драгана Трифковић-Двери, Богољуб Шијаковић-ДС. Из авиона се види да се ради о странци у настајању, коју финансира Ђилас (платио окупљање и ручак). Ђилас има план да „Покрет за одбрану КиМ“, буде део нове политичке коалиције која ће заменити СЗС.

Ломови у СПС

Великих ломова у СПС-у није било, до ових избора. Било је мањих „посртања“. Бивша отпредседница СПС, Дијана Вукомановић је напустила СПС, и приступила је Јеремићевој странци. Бивши посланик, режисер, Срђан Драгојевић је такође напустио СПС. Ова два случаја нису уздрмала СПС због тога што би се обе личности могле назвати „туристима“ у СПС-у. Ипак, обе личности је довео и уздигао Дачић лично, то треба приметити. Сада је, наводно, проблем то што СПС губи идентитет. То је могло да се каже и 2008. године? СПС је 2009. године чак потписала „Декларацију о помирењу“ са ДС! Пре 12 година СПС је без ломова ушла у „незамисливу“ коалицију са Тадићем, Ђиласом и ДС-ом. Пре 8 година СПС је у Београду, и поред општег пораза ДС, поново ушла у коалицију са ДС и Ђиласом у Београду!?!  Тој партији је важно, како каже Дачић да остане у власти (није важно с ким- били су партнери ДСС, ДС и сада СНС) – Дачић каже: „Ја никад не бих преферирао опозицију“. Уз то СПС од 2012. године, као партнер СНС, увек добија више власти него што им пропорционално припада. Укупно гледано, потпуно је нејасно, због чега би било који члан СПС био незадовољан било чим? Дакле, низ скандала из СПС-а, а поводом учешћа чланова СПС или људи повезаних са СПС-ом, на рушилачким протестима, нас оставља у чуду! Због чега то раде људи из СПС? После првог случаја (Владимир Шкундрић) Ивица Дачић је изјавио да то „нема везе са СПС-ом“. Подсетимо  се свих случајева.

Први случај „који нема везе са СПС-ом“. Током рушилачких демонстрација испред Скупштине, ухапшен  је четрдесетогодишњи Владимир Шкундрић, син црвеног тајкуна и Дачићевог саветника у влади– Петра Шкундрића, због тога што је учествовао у нападу на Скупштину. Дачићев саветник Петар Шкундрић је лаконски изјавио: „Мој син није разбијао, само је свратио на демонстрације!“.

Други случај „који нема везе са СПС-ом“. Ивица Дачић је сматрао да хапшење Владимира Шкундрића нема везе са СПС-ом, али је остао нем на грозне ставове помоћника и саветника министра Горана Тривана (СПС), Срђана Станковића. Триванов помоћник Срђан Станковић је изнео низ увреда и претњи, путем Фејсбука, председнику Србије Александру Вучићу: „Вучићу, рекао бих ти да си пи*ка, али немаш ни топлину, ни дубину“.

Трећи случај „који нема везе са СПС-ом“. Срђан Ного има 40 година и пријатељ је са Владимиром Шкундрићем. Њихови очеви су пријатељи и високи функционери СПС. Тако су се упознала два учесника рушилачких демонстрација. Отац једног од главних организатора насилних демонстрација Срђана Нога је Срето Ного, високи функционер СПС, и данас и у доба Милошевића. Срђан Ного је постао познат по претњама које је упутио Ани Брнабић и Александру Вучићу пре две године: „Ану Брнабић и Вучића треба обесити на Теразијама“. Потом је Срђан Ного, да би све уверио у озбиљност своје претње, током протеста 2018-2019. носио огромна вешала! Ивица Дачић је остао нем и у овом случају.  

Четврти случај „који нема везе са СПС-ом“. Функционери СПС из Инђије, Милорад Савић (други на листи СПС Инђија) и Мирослав Вишњић (седми на листи СПС Инђија) хвалили су се по друштвеним мрежама учешћем у насилничким демонстрацијама. Избачени су из СПС-а. Обојица су се одмах учланили у СЗС.

Пети случај „који нема везе са СПС-ом“. Новица Тончев, потпредседник СПС, је Вучићу запретио блокадом аутопута Београд-Скопље! Тиме је и он показао да подржава свог старог партнера Драгана Ђиласа. Тим поводом председник СПС Ивица Дачић изјавио је 14.07.2020. да је на делу „побуна дела људи из СПС против њега“. Коментаришући присуство појединих чланова странке на протестима против власти и изјаве појединих функционера социјалиста у вези односа према СНС, Дачић је казао да је све то део специјалног рата. Дачић је осудио изјаву потпредседника СПС, Новице Тончева и позвао га да се извини Вучићу. Петар Шкундрић је разрешен функције саветника министра. Двојица социјалиста из Инђије су искључени из СПС.

Случајева има превише да би то било случајно. Можда је то како Дачић каже „побуна дела људи из СПС против њега“? Право питање је ко је ту побуну организовао? Ко може да утиче на појединце унутар СПС-а, који су на различитим нивоима хијерархије (саветник потпредседника Владе, одборници у Инђији, помоћник министра, потпредседник СПС итд.)? Тај моћник мора да има познанства у СПС-у, и најважније, мора да има новца да потплати људе! Нико више, ништа не ради бесплатно! Овом фото роботу одговара само један човек – Драган Ђилас. Био је вољени партнер СПС -а пуних пет година, има веза и контаката, ихај, а новца ко плеве. Нога јуниора и Шкундрића јуниора, Ђилас је лепо платио, па испред Скупштине клатио. Шкундрићу сениору је обећао плодоносну пословну сарадњу. Помоћнику министра је обећао запослење у својој компанији, а оној двојици будала из Инђије је дао по сто еврића!

Као што видимо у три од четири случаја ломова у странкама, несумњиво је умешан Драган Ђилас. Као што сам већ навео, он је већ започео „пресвлачење“ компромитованог СЗС, са намером да у будућу организацију убаци нове политичке снаге –„Покрет за одбрану КиМ“, „Не давимо Београд“, „Локални фронт- Краљево“, Самарџићев ДПС, а можда и ПСГ – са Трифуновићем или без њега. Трагове тих намера већ видимо. „Трагови му смрде нечовјештвом“!

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за посланика