Овај текст је објављен у штампаном издању листа „Политика“ 9.10.2020.

Двадесет година од 5. октобра је изазвало носталгију жутих свих нијанси жуте, другосрбијанаца и њихових медија. Плачљиво сентиментални, причају бајке о 5. октобру, и не престају да жале за 6. октобром, који би по њима био дан дисконтинуитета, лустрације, и „праве револуције“. На срећу, од жутих аутошовиниста и другосрбијанаца непрежаљени 6. октобар се никада није догодио. Да се догодио, био би то један од најцрњих дана у историји Србије. Шести октобар би био почетак грађанског рата у Србији. У стварности су се догодили револуционарни кризни партијски штабови ДОС-а, који су неколико месеци паралисали привреду и институције. У стварности, „Председништво ДОС-а“ је три године деловало као некакав мафијашки централни комитет. Заточници 5. и 6. октобра су прижељкивали да се у крви обрачунају са дотадашњим властима, да се свете, исто као што данас ђиласовци призивају обарање власти на улици, судове револуције, вешања и силовања. Заговорници 5. и 6. октобра, намерно „заборављају“ да је 5. октобар, тужан и мрачан дан због испољеног насиља, када су спаљене и опљачкане Скупштина, ТВ Београд, МУП у Мајке Јевросиме, и седиште СПС, када су људи линчовани на улицама, и када је погинула једна особа. Погинула је Јасмина Минка Јовановић (39), банкарска службеница, из Велике Плане, члан ДСС. Спомен обележје на њену погибију стоји у парку код Аутокоманде. Ове тужне чињенице изазивају амнезију код љубитеља 5. октобра. У слављењу „обљетница 5.10.“ намерно сакривају и то, да позитиван датум није 5. октобар, већ 24. септембар 2000. године, дан када је народ на изборима сменио једну власт. Због тога никада не помињу да је 27.9.2000. године одржан миран величанствени протестни скуп коме је присуствовало више стотина хиљада грађана. И због тога увек величају насилни и монтањарски 5. октобар. Оно што је несумњиво је чињеница да је Коштуница победио Милошевића у првом кругу избора, са око 52 одсто гласова, наспрам 37.

              Данас, 20 година касније видимо многе медије и појединце на истом задатку фалсификовања истине и историје. У морбидним прославама „митског“ јубилеја, увек се искривљено и негативно приказује држање дотадашњих власти (које је било уздржано), минимализује се или прећуткује улога грађана, али и улога Коштунице и ДСС-а, а до гротескности позитивно се преувеличавају улоге осталих лидера ДОС-а. О том времену могу да будем један од најаргументованијих саговорника и сведока, због своје, да скромно кажем, не мале улоге. Био сам једино овлашћено лице ДСС и Војислава Коштунице. У тој улози, у Савезној скупштини, где је било седиште Савезне изборне комисије, открио сам крађу гласова на Косову и Метохији, прегледом записника. И то сам обнародовао на две конференције за штампу, које су пратили сви домаћи и многи страни медији. Три месеца сам био члан Централног изборног штаба ДОС (ЦИШ). У догађајима на сам дан 5. октобра, нисам хтео да учествујем, био сам у штабу ДСС. Поносим се тиме што ме ђиласовски портал „НОВА С“ данас назива „Вучићевим првоборцем“. На срећу, никада нисам био „дете 5.октобра“ како тај портал наводи. Био сам дете „24. септембра“, дана када се догодила неминовна историјска промена. Могу да посведочим да је запад и те како био умешан у 5. октобар, и да је преко Мађарске, опремао, финансирао, и обучавао све странке ДОС-а, изузев ДСС. Могу да посведочим да су многе странке ДОС-а, уз часне изузетке, 5. октобра „ангажовале“ криминалце сурчинског, земунског, вождовачког и других кланова, као „извођаче радова“ тог дана. Онда не чуди да су опљачкане и запаљене многе институције. Срећом, на ток догађаја нису пресудно утицали ни криминалци, ни запад. Они су само бацили сенку на изборну победу, само су делимично упрљали победу истине и грађана. Пресудну улогу су имали грађани који су током десет дана својим огромним бројем и одлучношћу показали да ће одбранити оно што су одлучили на изборима. Са становишта историјске науке, тужно је што се тако срамотно прекраја истина о једном не тако давном историјском догађају, који је потпуно документован, од медија забележен, о коме постоји огромно мноштво сведока. Када је 5. октобар у питању највише недостаје уравнотежен, научни приступ.

*Аутор је политички аналитичар и посланик СНС