Као посланика и члана Административног одбора Скупштине Србије, у првом тренутку су ме изненадиле негативно интониране вести Ђиласових медија о седници Административног одбора одржаној 6.11.2020. Био сам изненађен због тога што се радило о рутинској седници, чије се тачке нису разликовале сличних тачака тог Одбора, уназад 20 година. Рутина се састоји у  томе да Административни одбор 20 година уназад, на законит начин одобрава захтеве посланика за исплату накнаде за стан у Београду. Од када постоји сукоб интереса као законски појам, тај Одбор готово увек позитивно решава молбе посланика за МИШЉЕЊЕ о вршењу друге функције. Административни одбор не може да се бави проценом да ли се ради о сукобу интереса, због тога што тај посао ради Агенција за спречавање корупције, и она доноси одлуку да ли је неко у сукобу интереса или није. Тако је било и у доба Ђиласове и Тадићеве власти.

По Ђиласовој команди, ТВ Н1, Нова С, њихови портали и портал „Директно“, те лист „Данас“ су осули паљбу по одлукама са те седнице Административног одбора. Спорно им је све. И законите одлуке о одобравању трошкова за закуп стана, и законите одлуке о давању позитивног МИШЉЕЊА на захтев за обављање друге јавне функције. Ђиласовом порталу „Директно“ посебно је засметала Ивана Поповић, млада предузетница из Крупња, посланица СНС. У тексту под умоболним, лажним и граматички погрешним насловом „Постала посланица СНС и одмах се из села преселила у Београд“ (правилно је „са села“) Ђиласов портал на женомрзачки и лицемеран начин сатанизује младу предузетницу, Ивану Поповић из Крупња.

Успешна, образована, скромна, васпитана, млада и лепа

Госпођица Ивана Поповић је рођена у Београду. Дипломирани је економиста. Мајка јој је из Крупња, село Кржава, где је Ивана и покренула бизнис, на породичном имању. Због бизниса Ивана живи у Крупњу, тј. у Кржави. По природи посла, доста времена проводи и у Београду. Као посланица из Крупња, као и сви посланици који нису из Београда, има право на накнаду за изнајмљивање стана. Ивана Поповић и њена компанија „Џемара“ су награђени 2019. године, на Новосадском сајму пољопривреде за иновацију године у агробизнису. Млада Ивана је поред свега, и аутор дизајна амбалаже и етикета производа своје компаније. Поред тога што је успешна, скромна, образована, васпитана и млада, Ивана је и лепа. Све то, по ђиласовцима представља неприхватљиву мешавину особина. Утолико неприхватљивију, због тога што је Ивана Поповић посланица Српске напредне странке, и Вучићево откриће. Све то Ивани Поповић гарантује демонизацију у Ђиласовим медијима.

Ђилас и његови медији, очигледно мрзе ову успешну и образовану младу жену. Друго, они једноставно лажу да се Ивана Поповић ОДМАХ ПРЕСЕЛИЛА у Београд. Нити је одмах, нити се преселила. Као и до сада радиће и живети на линији Крупањ – Београд. Они Ивани Поповић оспоравају право да борави у Београду. Оспоравају јој право да буде посланица. Коју поруку Ђилас и његови медији ТВ Н1, Нова С, њихови портали и портал „Директно“, те лист „Данас“, шаљу предузетним женама? Не смете бити у СНС, и бити предузетница. Не смете боравити у Београду. Одмах ћемо вас сатанизовати, уколико сте предузетница и посланица СНС. Ђиласов „Директно“ неискрено забринуто и лицемерно каже: „Међутим, никако није јасно како ће она да води посао, да брани глас људи из руралне средине, мале предузетнике, младе, жене, пољопривреднике… из скупштинске сале и живећи у Београду?“. Па није ли логично да ће Ивана све то још боље и успешније да ради као посланица? При томе бедно и јадно, оговарају гђицу Поповић, како је једва дочекала да са села побегне у град. Наравно бедници не саопштавају чињеницу да је Ивана рођена у Београду, и да ће као и до сада, живети на линији Крупањ – Београд. Једина је разлика у томе, што Ивана Поповић сада, као посланица, има и право на скромну накнаду за закуп стана.

Ђилас и његови медији, осим мржње према Ивани Поповић, оспоравају и њено неспорно и законито право да се бави предузетништвом, и да истовремено буде посланица. По Ђиласу и његовим медијима право на то имају само Ђилас и његови сатрапи, иако они то чине, или су чинили, сумња се, на незаконит начин. Тако је сам Ђилас, сумња се, обављао три јавне функције, док је истовремено, сумња се, незаконито водио низ компанија, које су за то време оствариле 619 милиона евра пословног прихода, а сам Ђилас 106 милиона евра чистог профита! Сумња се да је све то Ђилас остварио трговином утицајем и злоупотребом службеног положаја. Какав велики „предузетник“!

По Ђиласу и његовим медијима, предузетништвом може да се бави само „предузетник“

Милан Дабовић, предузетни шурак жутог тајкуна, који је предузетно шверцовао 2,4 килограма чистог кокаина у Београду. По Ђиласу и његовим медијима, предузетништвом може да се бави само један од најближих страначких сарадника жутог тајкуна, „предузетник“  Милутин Бакић из Куршумлије, који је предузетно шверцовао 66 килограма марихуане. По Ђиласу и његовим медијима, предузетништвом може да се бави само Мариникин пријатељ, „предузетник“ Новак Филиповић, који је ухапшен због „предузетничке“ неовлашћене производње, и стављања у промет опојних дрога, и због недозвољене предузетничке производње, држања и промета оружја и експлозивних материја. Приликом хапшења „предузетника“ Филиповића, заплењено је 1,4 килограма дроге, и велика количина муниције. По сведочењу „предузетника“ Филиповића, „предузетница“ Мариника је од њега тражила да обећа да ће предузетнички да из Панчева исели новинара Мирослава Мићу Милакова.

У доба владавине Тадића, Ђиласа и ДС, у периоду од 2000. до 2012. године, нико није спорио права посланика на накнаду за закуп стана, нити позитивна мишљења Административног одбора за обављање друге функције. Када је Драган Ђилас био посланик, нико му није спорио право да обавља више функција. Нико то право није спорио ни Ђиласовим функционерима који су били посланици. Утолико више запањује њихово безобално лицемерје и двоструки аршини.

Напад Ђиласа и његових медија на Ивану Поповић је знак огромне беспомоћности и безидејности. Нико нормалан не би напао Ивану Поповић. Да се не напада личност попут Иване Поповић, саветовали би сви стручњаци за односе са јавношћу, сви магови политичког маркетинга. Чим то Ђилас чини, он показује свој политички очај, чиме открива своју огромну слабост. Уз оваквог „лидера“, опозицији је на изборима 2022. гарантована пропаст.