Угледни новинар и уредник портала „Ембарго“, Предраг Јеремић ме је замолио да се позабавим тиме шта би Трамп могао правно да предузме поводом резултата избора у САД. Моја прва реакција је била – мрка капа, све што може да уради је у сфери романа о теорији завере или научне фантастике. Међутим, да бих одговорио на питање Предрага Јеремића, морао сам да се упутим у детаље америчког изборног система, и позабавим могућностима за превару у оквиру тог система.

Систем – душу дао за превару

По подацима из 2020. године, у САД живи 330 милиона грађана. У САД могу да гласају само регистровани бирачи. По проценама из 2020., око 24 одсто грађана који би могли да гласају (потенцијални бирачи), нису регистровани – њих око 57,4 милиона, па не могу да гласају. Укупан број потенцијалних бирача у САД износи 239 милиона. То опет значи да укупан број регистрованих бирача у САД, износи 181,6 милиона. По досадашњим подацима на председничким изборима 2020. гласало је око 149 милиона грађана САД. Излазност на председничким изборима у САД, 2020. износи 63 одсто (у односу на број потенцијалних бирача). То је означено као рекордна излазност у историји САД, у укупним бројевима и у процентима.

Избори у САД су веома сложени, замршени и захтевни, због величине САД, због различитих компликованих процедура у конститутивним државама САД (гласање путем поште, различити начини гласања – ручни и путем различитих машина – механичких – бушење листића, електронских, различити начини пребројавања гласова – ручни, електронски, различити гласачки листићи за исти ниво избора – од државе до државе итд.). Избори у САД су веома сложени и због тога што су председнички избори посредни – електорски, а не директни, због више нивоа избора у истом дану (председнички, сенатски, конгресни, гувернерски, различити референдуми, иницијативе…). Избори 2020. су додатно закомпликовани због пандемије и огромног пораста броја гласова послатих поштом. Амерички поштански систем је иначе у кризи, и пред сломом, и питање је да ли је могао да одговори изазову избора 2020.?

Процедуре за гласање путем поште се разликују од државе до државе у САД, и због тога су веома замршене. Рокови за гласање путем поште, се разликују у конститутивним државама САД. Најчешћи коначни рок за слање је био 2. или 3. 11., у одређеном сату локалне временске зоне. Најчешћи коначни рок за пријем је био 3. новембар предвече или увече, али је у доста држава тај рок био и 6. новембар. Мањина држава је одредила и дуже рокове пријема гласачких листића путем поште од 6. новембра.

У САД је дозвољено „рано гласање“ – гласање пре дана избора. Укупно је рано гласало око 101,5 милиона грађана (лично и поштом). Око 36 милиона грађана је лично гласало раније. Око 92 милиона грађана је затражило поштанске гласачке листиће. До 6. новембра враћено је (послато и стигло) 65,5 милиона гласова поштом. Још 26,5 милиона могућих поштанских гласова још није регистровано као враћено на време. Велики део тих гласова вероватно није ни враћен – послат поштом, због тога што су бирачи одлучили да их не пошаљу – да уопште не гласају, или због тога што је део тих бирача одлучио да гласа лично (а не поштом), на дан избора, или раније. И ово приказује сву сложеност система гласања у САД.

An official puts a mail-in ballot into a box at the San Francisco City Hall polling location in San Francisco, California, U.S., on Tuesday, Nov. 8, 2016. The Justice Department will deploy 500 personnel to polling stations on Election Day to help protect voters against discrimination and intimidation, down from 2012 as the result of a Supreme Court ruling that gutted part of the 1965 Voting Rights Act. Photographer: David Paul Morris/Bloomberg via Getty Images

Све што сам навео у претходна три пасуса говори и о слабостима америчког изборног система. Да ли је неко могао да искористи те слабости и изврши изборну крађу? Тешко, али је могуће.

Пре него што наставим изнећу чињенице о свом кредибилитету да се бавим питањем изборних крађа. Прво, политиком се бавим 30 година. У првој деценији много пута сам био члан бирачких одбора, а уз то и одборник. Сада сам градски одборник  у Београду и народни посланик. Познајем све наше процедуре у општинским, градским и републичким изборним комисијама. Један сам од бољих познавалаца изборних процедура и стручњака за спречавање изборне крађе. Тему изборне крађе сам први пут проучавао 1996. године. Сетимо се, реаговала је међународна заједница, и после доласка изасланика ОЕБС-а, Фелипеа Гонсалеса, усвојен је лекс специјалис, који је делимично признао резултате локалних избора. Други пут, у септембру и децембру 1997, када су два пута одржани председнички избори. Тада је било евидентно да је режим покрао гласове Шешеља у обе туре избора, на Косову и Метохији. Та метода је поновљена на председничким изборима 2000. године. Био сам један од кључних актера спречавања те крађе. Био сам овлашћено лице ДСС за председничке изборе 2000. године. Овим проблемом се бавио око месец дана. Од почетка септембра, па до 4. октобра. Последњег дана предвиђеног за увид у изборни материјал, Изборни штаб ДСС је одлучио да ја, као једино лице овлашћено за тај увид, одем у Савезну изборну комисију и погледам записнике са КиМ. Увидом у те записнике установио сам да су ти записници „произведени“ у Врању и Прокупљу, где су наводно донети са КиМ. Нико није рачунао на то да ће било ко видети те „оригинал фалсификата“ записнике, јер су били очигледно фалш. Прво, сви фалш записници су потицали са места на КиМ, где више није било Срба, само Албанаца. Друго, преко 95% Албанаца је (наводно) „гласало“ за Милошевића и СПС. Треће, сви записници су били попуњени са највише 4 рукописа, очигледно су их произвела 4 лица у два поменута града. Када су сабрани ти непостојећи гласови са КиМ, који су били незаконито придодати Милошевићу, видело се да је Коштуница победио у првом кругу са најмање 52% гласова. Као овлашћено лице, присуствовао сам расправи пред Савезним уставним судом. Четврти пут сам се срео са проблемом изборне крађе, у два циклуса председничких избора 2002. године. Овај пут „крађа“ је изведена много софистицираније. Наиме, режим Зорана Ђинђића је решио да Коштуница ни по коју цену не сме бити изабран за председника Србије. Пошто ДС није имала адекватног противкандидата Коштуници, ДС је решила да жртвује на одређено време саму институцију Председника Србије (у наредне две године Србија није имала председника). Ђинђићева влада и странка су подривале и бојкотовале председничке изборе. Решили су да злоупотребе тадашњи цензус за избор председника, потребан и у другом кругу, и да изборе спусте испод цензуса. Несрећни Лабус, кога су неискрено подржале и ДС и остале странке режима, био је само колатерална штета. Коштуница је у оба циклуса до ногу поразио све своје противкандидате, на првом месту Лабуса. Ваш аутор је три месеца предводио стручни тим ДСС, који је доказао да је у оба циклуса избора изашло више од 50%. На крају, ове доказе је одбацио Уставни суд Србије. У та три месеца, стручни тим ДСС је био изложен невиђеним опструкцијама режима ДС. Наши докази о 800.000 неправилно уписаних бирача су били добри, али је Уставни суд Србије одбацио нашу жалбу, због тога што, у времену за приговоре, нисмо поднели приговоре са подацима о конкретним неправилно уписаним бирачима на сваком бирачком месту. То је било немогуће, због тога што смо податке о неправилно уписаним бирачима, прибавили тек по протоку рокова за приговоре, због тога што смо били изложени страшним опструкцијама РИК-а и самог режима ДС.

На примеру председничких избора 2002. у Србији, повлачим паралелу са изборима у САД  

2020. Коштуница је 2002. био председник СРЈ, као што је Трамп  током избора 2020. наступао као председник САД. Као и Коштуница 2002., и Трамп се сада среће са опструкцијама „дубоке државе“, „широке државе“ (власти демократа у државама и градовима САД), и медија. Трамп је медијски ућуткан, а медији су, иако бројање гласова није завршено, брже боље прогласили Бајдена за победника. Тој игри се одмах придружио и Бајден, и његова Демократска партија. И цео свет је насео. Овде ћу повући и паралелу са изборима 2016. и 2017. у Србији, када победник (Вучић и СНС) није био споран, али је опозиција организовала хајку и напад на РИК (2016.) и бесмислене протесте (2017.), све уз медијску гунгулу подружница медија из САД (ТВ Н1…итд.).

Ућуткани гласови разума

Актуелни председник САД, Трамп је 08.11.2020., поручио је да фаза рачунања гласова тек почиње и тврди да постоје изјаве под заклетвом да је било изборне преваре.„Треба да погледамо у гласове. Тек смо на почетку фазе рачунања. Треба да погледамо те притужбе. Видимо бројне изјаве под заклетвом да је било изборне преваре. Имамо историју изборних проблема у Америци“, навео је Трамп. Председник САД се осврнуо и на Пенсилванију.„У Пенсилванији сте имали налог судије Врховног суда да се одвоје на страну гласачки листићи примљени након законског рока. Била је потребна интервенција судије Врховног судије САД Самјуела Алита“. Трамп доводи у питање и начин потврђивања гласачких листића. „Када говоримо о системским проблемима, ради се о томе како су гласачки листићи потврђивани, јер ако у систему постоји проблем око провере аутентичности листића, то онда озбиљно утиче на комплетне изборе. Брине ме и што смо имали преко 100 милиона листића који су стигли поштом у градовима као што су Филаделфија и Детроит. Та два града имају завидну историју изборних проблема, да се блаже изразим“, написао је Трамп. Председник Доналд Трамп је поновио да не признаје резултате и најавио тужбе у чак десет савезних држава. Ућуткан је преко ТВ корпорација, и на Фејсбуку, Твитеру и Гуглу.

Што се самог процеса тиче, очекује се да до 23. новембра сви гласови буду пребројани. У Џорџији је разлика између Џоа Бајдена и Доналда Трампа мања од 0,5 одсто и ићи ће се на аутоматско пребројавање свих гласова, што само потцртава чиљеницу да изборни процес није довршен, и да пре краја процеса не треба прејудицирати победника. Након тога се резултати шаљу у Конгресе савезних држава, који треба да их потврде и до 10. децембра изаберу своје електоре који ће се састати 14. децембра и изабрати новог председника САД. Правни тим Доналда Трампа најављује да ће поднети тужбе у чак десет савезних држава. „У понедељак ћемо поднети федералну тужбу како би се проверила законитост бројања гласова на председничким изборима. Позваћемо онолико сведока колико судије затраже, а имамо их довољно. Гласови послати поштом су главни извор преваре. Ниједан који је стигао није прегледан како је захтевано законом. Ако немате шта да кријете дозволићете проверу. Открићемо да ли је Џо Бајден победник или преварант“, истакао је шеф Трамповог правног тима Руди Ђулијани. Ућуткан је преко ТВ корпорација, и на Фејсбуку, Твитеру и Гуглу. Аналитичари процењују да би Доналд Трамп могао да добије Пенсилванију (због жалби), али кажу да то неће променити исход с обзиром на то да Бајден има предност у Аризони и Невади!?!

Радник америчке поштанске службе, узбуњивач Ричард Хопкинс, објавио је преко „Проџект Веритаса“ и медија, да је управник у поште Ирију (округ Ири), у Пенсилванији, наредио да се на гласачким листићима који су послати након изборног дана преправи датум на 3. новембар, како би неважећи листићи „изгледали легално“. Ричард Хопкинс рекао је да је чуо управника поште Роберта Вајсенбаха млађег, да је у четвртак разговарао са другим запосленим о гласачким листићима који би требало да буду „антидатирани“. Према Хопкинсу, Вајсенбах је рекао да је на већини гласачких листића који су послати у среду, после рока, датум враћен на уторак. Амерички закон налаже да се гласачки листићи поштом пошаљу до дана избора, да би били важећи. Као и у Пенсилванији, „узбуњивач“ америчке поштанске службе у Мичигену тврди да је запосленима наложено да одвоје „закаснеле гласачке листиће“ од редовне поште како би на њима одштампали датум од уторка. У Невади је поштански радник пристао да тајном извештачу да свежањ неискоришћених гласачких листића који су послати на нетачне адресе, преноси РТ. Сви су ућуткани преко ТВ корпорација, на Фејсбуку, Твитеру и Гуглу.

Угледни политички аналитичар и експерт за политику САД, Срђа Трифковић, 09.11.2020., каже за „Новости”: „Машинерија Демократске партије, корпоративни медији и барони друштвених мрежа створили су удружено криминално предузеће да покраду председничке изборе. Европски медији, које већином контролишу неолиберални глобалисти, пружају подршку завереницима, али обични људи знају боље. Без обзира на крајњи исход, легитимност победника већ је нарушена, како у земљи, тако и у иностранству. Било који покушај обнове пројекта „САД као лидер међународне заједнице” после дебакла овогодишњих избора осуђен је на пропаст. Протагонистима ће бити теже да наставе да се претварају чистог образа да је америчка спољна политика посвећена промоцији слободе, демократије и људских права, супротстављању тиранији и злу, и да је посвећена стварању бољег света и имиџу изузетне нације. Задат је смртоносни ударац Америци као светионику света“ – закључује Трифковић пишу „Новости“.

Даниел Гринфилд, истраживачки новинар и писац, колумниста угледног америчког политичког портала ФПМ (FrontPageMagazine- FPM) који је основала задужбина Дејвида Хоровица (David Horowitz Freedom Center – Conservative think-tank), у свом тексту „Амерички пуч“ од 9.11.2020., каже: „Ово је пуч олигархије. План (Демократске партије оп.аут.) је био једноставан. Испуните медије анкетама које показују плави талас и неизбежну победу. Обесхрабрите људе од личног гласања. А потом, после пребројавања безвредних гласова оних који су пркосили медијима и гласали лично, истресите све фалсификоване, измењене листиће за Бајдена у кључне градове.(…) У току је амерички пуч (…) његов је почетни циљ је да се контролише пропаганда и процес. Медији су Бајдена прогласили победником, док масовна слављеничка окупљања поздрављају нови поредак (…) цензори цензуришу изношење било какве сумње у вези избора. А иста она фракција (Демократске партије – оп.аут.) која је пре четири година изјавила да је бацање сумње на изборне резултате патриотски чин, и да је то најбоља одбрана демократије, сад тврди да је то издаја. Једно правило демократа јест да је то патриотски кад они чине, а издаја кад то чине њихови противници.(…) Плима Бајденових листића која је пристигла током ноћи резултирала је невероватним бројевима. Фотографије, видео снимке и извештаји узбуњивача о радницима на биралиштима и поштарима који муљају по гласачким листићима брзо су изашли у јавност. И једнако брзо су цензурисани. Необични бројеви углавном су долазили из урбаних подручја којима управљају ноторно корумпиране демократске политичке машине. У Филаделфији и Детроиту, републикански представници су држани подаље од места пребројавања. У округу Антрим, држави Мичиген, софтверска “грешка” је округ који је освојио Трамп предала Бајдену. Грешка је примећена само зато што се резултати нису подударали с пређашњим трендовима. Више од половине округа Мичигена користи исти софтвер. „Само синоћ у округу Оукленд, пронашли смо 2.000 гласачких листића који су дати демократима, а који су били републикански листићи, због административне грешке”, објавила је председница Републиканског националног комитета, Рона Мекденијел на конференцији за новинаре. Оукленд је био један од три округа који су била кључни за проглашавање Бајденове победе у тој држави. (…) Није случајно да су подручја у средишту контроверзе око изборне преваре, Филаделфија, Детроит и Атланта, уједно и најкорумпиранији градова у земљи, с обиљем демократских функционера који су завршили иза решетака.(…) Kад политичка странка украде изборе, то је корупција, али кад коалиција технолошких монопола, медијских корпорација и њихова руком убрана странка украде изборе, то је пуч. Ово нису били избори. Ово је био пуч. Ово је пуч олигархије из Сан Франциска (силицијумска долина – оп.аут.). Уплакани водитељи вести и безобзирно сузбијање било каквог неслагања на Фејсбуку, Твитеру и Гуглу, начин су на који се лажирани избори спроводе у тоталитарним диктатурама. То је неамерички. Ово није био само пуч против председника Трампа и 70 милиона који су гласали за њега. Ово је пуч против Америке“.

Могућа изборна крађа у САД

Трагови крађе нас воде у 2016. годину, када је, уз огроман скандал, утврђено да је руководство Демократске партије, оличено у „Демократском националном комитету“, учествовало у крађи гласова Бернију Сандерсу, током његове битке за председничку номинацију, против Хилари Клинтон. Скандал је избио у јавност када је Викиликс објавио криминалне мејлове шефова демократа. У крађи је учествовала Демократска партија (ДНЦ – Democratic National Committee -DNC) и цео врх те партије, као и штаб Хилари Клинтон. Сандерс је покраден, пре свега у држави и граду Њујорку. Врх партије није само фаворизовао Клинтонову, већ је директно покрао Сандерса, због тога што су желели да га елиминишу као кандидата. Све то је довело до оставки врха демократа, пре свега председнице ДНЦ, Деби Васерман Шулц, и других шефова ДНЦ, Ејми Дејси, Бреда Маршала и шефа за медије ДНЦ, Луиса Миранде. Цео случај је „покривен“ и заташкан хистеријом због начина на који су мејлови ДНЦ, доспели у Викиликс – повиком на Кремљ. Овај случај говори о томе да демократе САД не презају ни од чега. Ако су покрали свог кандидата, ако су покрали своју партију, шта је тек могао да очекује Трамп, четири године касније?

Конкретна крађа избора у САД, о којој говори Трамп, могућа је, али уз огроман новац и друге ресурсе. Демократе то имају. Уз то, видимо по случају када је покраден Сандерс, врх демократа има вољу и „храброст“ да краде и крши законе. Такође, оваква крађа која је могла да буде изведена у кључним, колебљивим државама (Мичиген, Висконсин, Пенсилванија, Џорџија, Аризона итд.), морала би да укључи велики број људи у тим државама, и велики број радника поште. Да би неко тако нешто извео потребна су  велика средства да би се поткупили многи појединци. Све то доводи до великог ризика од откривања завере. Али, такав ризик је постојао и у Сандерсовом случају, па врх демократа није оклевао да краде, и у крађу укључи велики број људи. Случај не би никада био откривен, да мејлови нису процурели у Викиликс.

Ухапшен поштар у САД под оптужбом да је у ђубре бацио гласачке листиће

Дакле, Трампов правни тим мора да открије стотине примера као што је онај из округа Ири у Пенсилванији, и то у низу држава које сам навео. Морају да пронађу кредибилне сведоке и инсајдере. То је могуће, али је мало вероватно. Трампу остаје чињеница да је остварио други најбољи резултат по броју освојених гласова, да је освојио 71 милион гласова, да је изгубио за длаку. То је одличан основ да се кандидује 2024. године. Такође, Трамп мора да напада Бајдена током све четири године, и то аргументовано.

Аутор је политички аналитичар и народни посланик СНС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s