Припадници „Друге Србије“ и ђиласовци, здруженим снагама блате све што је свето. Не прежу ни пред тиме да вређају, сатанизују и дехуманизују чак и преминуле великане. Српски народ је у року од три недеље изгубио два горостаса нашег народа, патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија. Те две смрти су биле прилика да другосрбијанци и ђиласовци покажу своје нељудско лице. Осим вређања преминулих великана Амфилохија и Иринеја, свим бестијалним нападима је заједничко и то да вређају и председника Србије. Два су циља. Дехуманизација поменутих личности и рушење угледа институција, у овом случају СПЦ и институције председника. Једнако овоме, у другим приликама, циљ већине напада на Скупштину, на Војску, МУП, је жеља да се снизи или уништи углед најважнијих институција Србије. Видимо да су другосрбијанци и ђиласовци „храбри“ да скрнаве и опело и крштење, и гробове и сахране. Када пуни мржње нападају преминуле, Амфилохија и Иринеја, они заборављају основну ствар, мртав човек не може да се брани, мртви заслужују људско поштовање. Другосрбијанци и ђиласовци су толико оболели од мржње, да покушавају поново да „убију“ већ мртве великане!

Преминулог митрополита Амфилохија је на дан његове сахране, нељудски извређала професорка ФДУ, Биљана Србљановић у свом тексту „Победа врага“, објављеном на порталу „Јавни сервис нет“ и на Ђиласовом порталу „Нова.рс“. Госпођа Србљановић нас је засенила својом мржњом, и „дубокоумно“ је констатовала следеће: да „Ристо Радовић није био добар човек“, да је амбиција Митрополита Амфилохија „почивала на дубоком неслагању са правом свих људи на живот“, назвала је Митрополита „богословом етничке нетрпељивости, заштитником убица и крволока, проповедником мржње и смрти“, да је упокојени Амфилохије „правдао геноцид у Сребреници“. Биљана Србљановић је митрополита Амфилохија извређала и због начина на који је умро! Она је нељудски рекла: „умро је…због…дубоког вишедеценијског неразумевања хигијене живота“. На крају, занемоћала од мржње, госпођа Србљановић је о часном Митрополиту рекла: „као да нам се из гроба смеје: радостан што и мртав успева да еманира мржњу, да застраши слабе…“.

У јутру највеће туге за нашим Патријархом, када је Иринеј преминуо, председник странке „Двери“, Бошко Обрадовић се бавио ширењем лажних вести које је објавио Ђиласов медиј Нова С. Ширио је неистину о времену смрти нашег Патријарха, са циљем да дехуманизује Председника државе. Обрадовић се бавио неважним питањем, ширио је лажи, уместо да тугује. Обрадовић је својом објавом показао непоштовање према упокојеном Патријарху, прљао је то јутро својом нечисти, својим злом. Да је Обрадовић пристојно људско биће, схватио би да у том тренутку највеће туге није било места за ту његову поган. А Бошко Обрадовић воли да се представља као изузетно Богобојазна и верујућа личност. Као Хришћанин. Шта је у његовој Твитер објави било хришћанско? Шта је у његовој објави показало да му је жао покојног Патријарха? Шта је у његовој објави показало да поштује нашег преминулог Патријарха?

Као што видите великане наше Цркве вређају и екстремни левичари (Србљановић) и екстремни десничари (Обрадовић), и екстремни атеисти (Србљановић) и екстремно религиозни (Обрадовић). Сада ћу указати и на случај када преминулог Патријарха вређа и функционер тзв. странке центра – ДС, Владимир Вељковић. Закључак је да су сви ти ђиласовци (Вељковић, Обрадовић) и другосрбијанци (Србљановић, Вељковић) на истом задатку против наших великана и против наших институција.

Владимир Вељковић је и ђиласовац и другосрбијанац. Он пише за „Пешчаник“ и за „Јужне вести“. Он је функционер Лутовчеве ДС, из Ниша. Члан је Главног одбора ДС (од 2018.) и потпредседник Општинског одбора ДС – Медијана, Ниш.

Пре него што пређем на Вељковићев текст о смрти Патријарха,објављен на „Пешчанику“, указаћу да је дан раније, 20.11.2020., такође на „Пешчанику“, Дејан Илић објавио текст „Вест о смрти патријарха“, у коме штити Патријарха. У том тексту Илић каже: „Неко је морао очито беспомоћног патријарха узети у заштиту. Сачувати му достојанство на такозваној самртничкој постељи“. И тај текст свог колеге Илића, је прочитао Владимир Вељковић, и решио је „да узме у заштиту беспомоћног патријарха и да му сачува достојанство“, тако што ће га вређати и станизовати. И Илић и Вељковић у својим текстовима највише дехуманизују Вучића, а Вељковић додатно и преминулог Патријарха.

Владимир Вељковић у свом тексту „Плес са вуковима“ од 21.11.2020. о Патријарху каже: „Програм заиста није имао, али је у спровођењу јеванђељског програма Цркве затајио, занемаривши Христову опомену из Јеванђеља да се не могу служити два господара. Тако се Бог и мамон нису сложили о дану и часу патријархове смрти. Стога је земаљски господар уз помоћ медија продужио патријархов живот, дајући себи времена да се преко таблоида и друштвених мрежа упише међу прве ожалошћене његовом смрћу. Први је пустио сузу, једини упутио последње поздраве, први је информисао јавност и грађане да је српски патријарх преминуо. Вучићева медијска бестидност је покушај гребања о непостојећу харизму почившег патријарха. (…) По чему ће патријарх Иринеј остати упамћен? Патријарх Иринеј је оставио СПЦ у политичком раскораку којем је и лично допринео. Дозволио је да се СПЦ у Србији претвори у практично тоталитарну организацију која отворено прогони неистомишљенике у својим редовима, подилази ауторитаризму и искључиво мари за своје материјалне интересе. (…) За сада се ауторитаризам у Србији показао погубнијим за канонско јединство СПЦ, јер је њему за вољу, а уз сагласност покојног патријарха, више од годину дана суспендован рад Сабора СПЦ. Патријархов плес са вуковима се завршио. Вођа чопора ће данас саставити посмртни говор, а од сутра, одмах после сахране, почети да размишља о новом пастиру“. Овом приликом ћу оставити по страни силне увреде председнику Вучићу, због тога што овај текст говори о сатанизацији двојице великана наше Цркве, који су преминули.

Као што видимо лажљиви Вељковић преминулог Патријарха и вређа и оптужује („у спровођењу јеванђељског програма Цркве затајио, занемарио Христову опомену, служио два господара, дозволио је да се СПЦ у Србији претвори у тоталитарну организацију која отворено прогони неистомишљенике у својим редовима, подилази ауторитаризму и искључиво мари за своје материјалне интересе“). Вељковић описује себе и ДС. Владимир Вељковић служи два господара (Лутовца и Ђиласа), он је у раскораку са ДС, која не дели његово вређање Патријарха (?), Вељковићева ДС се претворила у тоталитарну организацију која отворено прогони неистомишљенике и која подилази Ђиласовом и Лутовчевом ауторитаризму, у ДС је суспендовано постојање и рад Главног одбора итд. Као што видимо овај наводни центриста се ни по чему не разликује од екстемиста попут Обрадовића и Србљановићеве. Наравно, све троје су прво екстремисти, а потом аутошовинисти. Идеологија и религија су у другом плану.

Велики Толстој, као да им је поручио – „Злоба људска увек полази од немоћи“. Библијско „Откривење светога Јована Богослова“ каже: „Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган нека се још погани; (…) и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети“. Нека је вечна слава и хвала нашем Патријарху Иринеју и нашем Митрополиту Амфилохију.

Аутор је народни посланик СНС