У Скупштини Србије, наравно да не постоји тачка дневног реда „под разно“. Ово што имам да кажем спада управо тамо. Разно. Одломци, делови, ситнице…У Скупштини влада одлична атмосфера. Стално сам тамо, на седницама сам од почетка до краја, идем на састанке посланичког клуба, на састанке одбора, говорим на седницама и на одборима, постављам посланичка питања и разговарам са мноштвом колегиница и колега, пажљиво слушам излагања у сали. И наравно пишем своје текстове за „Информер“, за „Ембарго“, за свој сајт „bakarec.com“ и за „Политику“. Активан сам на свим друштвеним мрежама.

У Скупштини често чујемо глас емоција. То је нормално. Људи се углавном држе теме. Нормално је и дозвољено, да уз тему провучемо нешто што посебно желимо да кажемо, да упутимо неку поруку. Током ових месеци накупили су се они одломци, делови, ситнице, о којима немам прилику да говорим за говорницом.

У Скупштини је више пута критикован Кризни штаб. Кризни штаб није непогрешив, али… Посланици различитих странака се за говорницом жале како кризни штаб шири панику, како узнемирује грађане, како малтене изазива менталну лабилност код  грађана. Те примедбе остају без одговора. Мене и многе грађане – већину рекао бих (?), Кризни штаб чини спокојнијим, обавештенијим, умиренијим, кад знамо да о овој пошасти има ко да брине, да се добро бори, да доноси исправне одлуке. Мене Кризни штаб чак успављује, не због тога што су досадни, нису, већ због тога што на мене делују умирујуће. Верујем научницима, стручњацима. Чланови Кризног штаба су за мене свакодневни јунаци. Случајни хероји, а са добром намером, за мене су сви лекари, све сестре, све хигијеничарке. Ова пошаст је показала да нам они спашавају животе, а не свештеници, хоџе или рабини. Ова природна катастрофа је показала да су лекари, сестре, и хигијеничарке, вреднији од свих естрадних „звезда“, „уметника“, виповаца, селебритија, инфлуенсера заједно. Кризни штаб спашава животе, омеђује нас у нашем себичном индивидуализму.

Од посланика смо чули емотивне ставове како су независна, надзорна регулаторна тела, тачније институције, непотребни, вишак, сметња и како их треба укинути. Независна, надзорна тела су релативно нове институције, нисмо се још навикли на њих. Да, често греше. Ове институције нису идеалне, али су неопходне. Не због тога што „Европа“ тако каже. На пример – као што свако од нас, ко жели да буде здрав, користи своје лично надзорно, регулаторно „тело“, унутрашњи глас који каже да је штетан прекомеран унос хране и алкохола, због тога што су алкохолизам и гојазност болести. Таква су и регулаторна тела државе. Досадна, заморна, али неопходна.

Чули смо у Скупштини и демагошке ставове који подилазе оном делу јавног мњења који посланике доживљава као дежурне кривце, обележене негативце. Кампања ружења парламента и посланика, у Србији се заснива на причи о високим платама посланика и ниским ценама хране и пића у Скупштини. Кампања је заснована на стереотипу и предрасудама према којима су посланици „нерадници, који примају огромне плате, који само ждеру и пију у скупштинском ресторану, за скандалозно мале паре, док народ гладује!“. Циљ кампање првенствено и нису посланици. Циљ је рушење угледа парламента, као најважније институције. Плате нису мале, а цене јесу ниске. Међутим, плате посланика у Србији су најниже у Европи. Плата посланика у Србији је нижа од просечне плате у Словенији. Однос посланичке и просечне плате је најбољи у Србији – 2:1. У свим земљама Европе тај раскорак је много већи. Што се цена хране и пића тиче, нико из Скупштине није надлежан да одређује те цене. Тиме се бави Управа за заједничке послове Владе. Сличне цене су биле на снази и у периоду власти КПЈ, СКЈ, СПС, ДОС, ДСС и ДС. И онда нам посланици изабрани на листи СПС држе лекције, и броје нам попијене кафе.

Што се „случаја Атлагић“ тиче, случај не постоји. Господин Марко Атлагић није урадио ништа лоше, никога није вређао, само је критиковао на примерен начин. Аутошовинистичка „елита“ је својом хистеричном буком и спиновањем, ни из чега направила „случај“ и створила утисак да је професор Атлагић некакав насилни примитивац који је физички напао или вређао незаштићену уметницу, а да је уметница „невина жртва“. Једина истина је да је професор Атлагић, у Скупштини Србије, током свог говора, 24.11.2020., КРИТИКОВАО познату глумицу због њених аутошовинистичких изјава. Не да је није физички напао, није је напао чак ни вербално. Критиковао је. Али, сетите се, аутошовинистичка „елита“ сматра да нико не сме да их критикује. У излагању професора Атлагића, које сам пажљиво слушао, нема ни једне увреде, чак ни грубе, а камоли ружне речи. Нема ничега спорног.

Што се тиче навода о „домаћим издајницима и страним плаћеницима“, тај начин говора је давно превазиђен. Чист плусквамперфекат или давно прошло време – plus quam perfectum (више од прошлог). Ја са осмехом на лицу онима који се сами препознају као „домаћи издајници и страни плаћеници“, кажем, нисте ви домаћи издајници и страни плаћеници, ви сте „елита“, ви сте наши политички противници, ви сте наши драги суграђани, наше миле комшије. Издајницима се баве безбедносне службе, а плаћеницима, уколико не плаћају порез, финасијске службе.

Од 22. октобра 2020. када је Скупштина Србије наставила редовна заседања, нико није указао на то да и посланици и запослени у Скупштини, ризикују да се заразе, због услова рада. Ми свесно ризикујемо, због тога што сматрамо да најважнија институција мора да ради, да доноси законе, и по цену да се заразимо. Наравно да су спроведене све епидемиолошке мере, сви носе маске, плексиглас баријере су у сали, маске и средства за дезинфекцију су доступни свуда, али нас у сали може да буде и 250, а вирус једно време опстаје и у ваздуху. Као што лекари, сестре и хигијеничари у здравству, морају да раде свој посао, тако морамо и ми посланици. 

На почетку сам навео да у Скупштини чујемо глас емоција, али најчешће чујемо глас разума. И оба гласа потпуно равноправно опстају један уз други. Који је глас јачи или важнији, закључите сами гледајући преносе или снимке Скупштине Србије. Моја намера у овом тексту је да „под разно“, прикључим неке здраворазумске ставове. Да ли сам успео у томе, ви кажите? Због тога сам у наслов ставио знак питања, као добробит сумње.

Аутор је народни посланик СНС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s