Сви су заборавили ону сјајну песму групе „Електрични оргазам“ – „Ја сам тежак као коњ“ и њен рефрен:„Ја имам 2.000 тона, ја имам 500 милиона, ја требам чет’ри камиона и осам вагона“. То је омиљена песма г. Драгана Марковића.

У чему је „тајна“ Драгана Марковића? Питка демагогија, заснована на подилажењу ниским страстима, и на „суптилном“ цинкарењу колега посланика, тачније колега из СНС, и примени система „топло, хладно“. Он мало похвали Вучића и СНС, а одмах затим крене да их цинкари и олајава. Г. Марковић је шампион демагогије, а његови говори су мешавина пијачарског, уличарског, наводно, народног говора. То је само привид. Нико на пијаци не говори тако, ни уличари не говоре тако. И хајде, да је г. Марковић „сиромах”  тј. скромни сиромашак. Он је „власник“ града Јагодине, већ 16 година, и изузетно богат човек. Учествује у републичкој власти од 2008. године. Ако питамо како се Ђилас обогатио, због чега не питамо како се г. Марковић обогатио?

У евиденцији, извештајима Агенције за спречавање корупције, о г. Марковићу стоји:

Непокретна имовина у земљи и иностранству

Врста, структура и површина              Власнички удео            Основ стицања

Кућа, , 550 м2                                                       1/1                            Изградња

Кућа са помоћним зградама,180 м2             1/1                             Куповина

Плац, , 4.57 ари                                                    1/1                            Куповина

Пољопривредно имање, , 3.90 ха                   1/1                            Наследство

Помоћни објекти, , 569 м2                                1/1                            Изградња

Сала за рекреацију, , 110 м2                            1/1                            Изградња

Стамбени простор, , 220 м2                             1/1                            Изградња

Покретне ствари које подлежу регистрацији

Врста ствари            Марка – тип         Година производње     Основ стицања

Аутомобил        Mercedes Benz GLS 350               2017                  Поклон и куповина

Политичку каријеру почео је као члан Странке српског јединства Жељка Ражнатовића Аркана у којој је био од њеног оснивања 1993. „Ушао сам баш у ту странку јер сам хтео нешто ново. Ове друге странке су се већ издвојиле, а ја сам хтео да мењам нешто. Послао сам уписницу и то је то. После сам напредовао. Жељка Ражнатовића Аркана се сећам као доброг и поштеног човека, домаћина. После смо (1998) седиште странке пребацили у Јагодину, а на изборима 2000. године ССЈ је самостално прешао цензус и ушао у парламент“. За посланика Скупштине Србије изабран је децембра 2000, а од Сретења 2004. је председник странке Јединствена Србија. Што се бизниса тиче, бавио се шпедицијом. Уз „малу“ помоћ пријатеља добио је монопол за снабдевање синдиката Фабрике каблова, угљем. Завршило се тако што је од државе добио наруџбину да снабдева угљем Војску Југославије. Трговац аутомобилима постао је 1996. године и тада је најавио да ће продавати аудије, голфове и пасате. У лето 1997. оснива ТВ Палма плус. На сајту општине Јагодина писало је да је градоначелник и „приватни предузетник и власник компаније која запошљава преко 100 радника и у чијем саставу, осим телевизије Палма плус послује и предузеће за транспорт и трговину“. Власник је кик-бокс клуба „Палмини тигрови“.

Шведски амбасадор у Србији Кристер Брингеус оценио је 2008. године, да је лидер Јединствене Србије, Драган Марковић Палма био „кључни човек за формирање проевропске владе Србије“. Тада је одјекнула реченица коју је изговорио г. Марковић у току преговора о формирању владе ДС,Г17,СПС,ПУПС, ЈС: „Патриотизам се не сипа у трактор“. Та реченица је означила је нов правац у политичкој реалности Србије „алиби патриотизам“.

Скупштински „бисери“

Лидер ЈС, г. Драган Марковић је на седници Скупштине Србије 22.10.2020., поводом избора Ивице Дачића за председника Скупштине, рекао о Ивици Дачићу, и о Корони:„Својим гестовима је одушевљавао све стране делегације и ја сам га лично неколико пута звао када су код мене у Јагодину долазили инвеститори. Њему није био проблем да запева, а тај гест био је пресудан за склапање послова од изузетног значаја за грађане Србије. Ето, он се и љуби са свима, а ја сам добио корону. Имао сам корону 40 минута. Толико ми је трајала температура и све ме је прошло. Ивица Дачић је скроман човек. Да вам кажем, (…) то сам га ја водио у Грчку, где је најјефтиније у Паралији, где сви једу гирос! Ивица и ја једемо гирос са људима. Док није постао министар иностраних послова имао је једне панталоне, односно два пара. Једне оне што носе електричари па стављају шрафцигер у џеп…“.

На седници Скупштине Србије 10.11.2020. г. Марковић је изјавио да има примедбе на цене у скупштинском ресторану и навео да их треба повећати искључиво за посланике. „Не може кафа да буде седам динара. Нисмо ми удружење социјалних случајева, овде су плате солидне. И у пензионерским клубовима на селу цена кафе је 70 динара. Тај новац треба преусмерити на социјалне случајеве. Министар Синиша Мали пије већ трећу кафу. Да је кафа била 80 динара попио би две“.

Аутор овог текста поуздано зна да Синиша Мали уопште не пије кафу. Тог преподнева, када му је г. Марковић избројао три кафе, Синиша Мали је пио чај. Овај пример добро оцртава просечну истинитост изјава г. Марковића. Видимо да г. Марковић не одустаје од демагошких ставова који подилазе оном делу јавног мњења који посланике доживљава као дежурне кривце, обележене негативце. Кажем, плате нису мале, а цене јесу ниске. Међутим, плате посланика у Србији су најниже у Европи. Плата посланика у Србији је нижа од просечне плате у Словенији. Однос посланичке и просечне плате је најбољи у Србији – 2:1. У свим земљама Европе тај раскорак је много већи. Што се цена хране и пића тиче, нико из Скупштине није надлежан да одређује те цене. Тиме се бави Управа за заједничке послове Владе. Сличне цене су биле на снази и у периоду власти КПЈ, СКЈ, СПС, ДОС, ДСС и ДС. Г. Марковић никада у време васти ДС, Тадића и Ђиласа није смео да помене кафу у Скупштини, нити да некоме броји кафе.

Лидер Јединствене Србије Драган Марковић, говорећи у Скупштини Србије 25.11.2020., рекао је да је почео да се плаши доктора Предрага Кона и да „нико од тих стручњака није имао тачну прогнозу“ те да не жели сатима да слуша лекаре како причају о корони. Он је позвао је водеће лекаре, који руковде борбом против епидемије коронавирусом да се “повуку јавности и оставе грађене на миру”. „Доктор Кон, свака му част, али кад год упалим неки канал ту је доктор Кон. И нико од тих стручњака није имао тачну прогнозу јер су причали да ће кад дође лето нестати вирус због високих температура. Почео сам да се плашим др Кона. Лекаре да замолим да се мало повуку и да нас психолошки оставе на миру. Људи падају у депресију. Нећу више да гледам да ми држе конференцију по два сата и да ми причају шта је било ове недеље”. Марковић је имао виспрену опаску да „и име Кон и ковид почињу истим словом”. Браво, да би се ово открило био је потребан невиђени интелектуални напор. Кризни штаб одлично ради свој посао. Као што се види свуда у свету, кризни штабови морају да буду веома присутни у медијима, како би грађани схватили смртну опасност од епидемије. Као и већина грађана ја верујем научницима, стручњацима. Чланови Кризног штаба су за мене свакодневни јунаци. Случајни хероји, а са добром намером, за мене су сви лекари, све сестре, све хигијеничарке. Ова пошаст је показала да нам они спашавају животе, а не јагодинске палме, фикуси и дифенбахије. Демагогија г. Марковића, по овој теми, поткопава напоре лекара и експерата јунака.

Господин Марковић је 01.12.2020. у Скупштини Србије, поводом расправе о Извештају Фискалног савета рекао: „Видите да ништа нисам прочитао (мисли на скупштински материјал – оп.аут.) (…) дајем себи за право да имам своју аутономију. Онај ко нема аутономију треба да иде да чува козе. Ми треба да будемо јединствени и да се боримо заједно против нечега, а то је невидљиви корона вирус, што не знамо колико ће да траје“. Г. Марковић се похвалио да ништа од материјала није прочитао. Он сматра да је то похвално, а ја мислим да није. Народ има ону дивну пословицу „чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“. На опаску г. Марковића „Видите да ништа нисам прочитао“, ја сам му са места добацио „Видимо!“.

На седници поводом расправе о буџету, 8.12.2020. г. Марковић је истакао: „Ја када бих се питао, не би дао ниједном министру да га вози државни аутомобил. Значи, да постанеш министар, прво мора да си нешто радио у животу, да имаш свој ауто и да возиш свој ауто. Је л ме пратите, министре? Тај који седи поред вас дошао је данас на дуално образовање. Министре, тај господин који све време прича мора да ћути кад ја причам јер данас као кад завршиш два факултета после мог говора“. Ово је наравно смешна и недоследна демагогија. Подржавам принцип да се смањи коришћење службених аутомобила, али се питам колико је у томе доследан г. Марковић и његови функционери, с обзиром да су у републичкој  власти од 2008. године? И због чега ту бриљантну идеју није спровео у дело, у Тадићевој и Ђиласовој Влади 2008. године? Тада је на ту тему ћутао. Г. Марковић је и у расправи о буџету нашао за сходно  да просипа демагошке фразе и да „цинкари“ колеге посланике како се у Скупштини тестирају, и како су, наводно, привилеговани:, па је рекао „То је живот. И да не слушамо свакодневно корона, вакцина, корона, вакцина. У Србији вакцина није обавезна, ко хоће да је прими, нека је прими. Ово је сада горе него када су падале бомбе НАТО агресора. Људи су више у страху, више су уплашени. И овде у Скупштини, као да смо ми посланици деца, ајде да се тестирате. Ако ти нешто фали иди у болницу, као и сви обични људи и тамо чекај ред. Што би ми посланци били заштићенији од обичног народа“.

Једноставно речено, г. Марковић је несолидан и некоректан коалициони партнер. Он седи на две столице. Жели да буде и власт и опозиција. Он је у Скупштини већа опозиција СНС-у од оних 7 опозиционих посланика. А са друге стране, он као део републичке власти, уредно узима свој део политичке власти. И на то није гадљив. О томе ћути.

За крај парафразираћу чувену песму „Дубровачких трубадура“- „Док палме њишу гране“, која је била популарна пре пола века. Ову нову песму изводе, данас веома популарни „Јагодински Трубадури“-„Док Палма њише гране“: „Док Палма њише гране, А џипчина од 200 сома спи, Мерцедес Палми мирише, Вараш нас, друкаш, ти. А сад је месец тај, Цинкароша више нема, Палме су прецветале, Кафа више није тема. Кад избор опет дође, И Палма кад зацвили, Чекамо га на кривини, Где смо некад кафу пили. А власт му доћи неће, Мечка неће бити вечна, Жалосно ће Палма шумит, Била једном власт једна“.

Аутор је посланик СНС